Kraj Jima Morrisona

JANIS JOPLIN – CHEAP THRILLS (1968.) (Jeftina uzbuđenja)

 JANIS JOPLIN – CHEAP THRILLS (1968.) (Jeftina uzbuđenja)

 

Blues je tako lako napraviti. To je pesma usamljene žene. To je potraga za jednom toplom muškom dušom. Bar ja to tako gledam. to je izvorni blues.

Bila je veličanstvena blues-rock pevačica, neprilagođena devojka sagorela u sopstvenoj vatri hipersenzibilnosti, usamljenosti i neshvaćenosti od sveta, tako drugačija i ranjiva, bela kraljica crnog glasa koja se u potpunosti predavala u svemu što je radila i prerano otišla u mit. Bila je heroina hipi generacije, dovoljno smela da preskoči sve nametnute granice i ode predaleko - pre mnogih. Krajnje autentična, neukrotiva, emotivna, divna u duši, odrastala je uz poeziju, slikarstvo i stare blues majstore, bežeći iz mrtvila i dekadencije rodnog Teksasa. Duh nemirnog vremena usisao je Janis Joplin nepovratno, ostavivši brojna nagađanja i mnoge njene talente nedorečenima.

Ceo svoj život sam želela da budem bitnik, da budem među tim žestokim ljudima, želela sam da se uvek dobro zabavljam. Naravno bila sam svesna svojih glasovnih sposobnosti i znala sam da mi moj glas uvek može obezbediti dva, tri piva u lokalu. I odjednom kao da me neko ubacio u rok bend. Čoveče, kao da je neko bacio ove momke na mene, a iz pozadine dopire jak bas koji mi daje novu energiju. Tada sam shvatila da je to u stvari ono što sam oduvek želela. Osećala sam se bolje nego sa bilo kojim muškarcem, znate na šta mislim. Mada, možda je u tome i bio problem.

Janis Joplin bila je legenedarna blues rock heroina šezdesetih, jedan od simbola jednog jedinstvenog, burnog, traumatičnog i prelomnog vremena, vremena prepunog tragedija i emotivnih lomova, sjajne muzike obojene pre svega duhom bluesa i psihodelije (natopljene narkoticima i galonima alkohola). Glas Janis Joplin bio je bitan element u stvaranju eksperimentalnog i sirovog zvuka šezdesetih. Jednima je bila poznata po svojoj energičnosti i vulgarnosti, a drugima po velikodušnosti i inteligenciji, ali uglavnom su je svi znali po jedinstvenom eksplozivnom glasu i ikoničkim interpretacijama koje su je prenosile u unutrašnji svet samootkrivanja i izražavanja. Joplin je zarađivala velik novac, ali se i dalje opisivala kao nesretna, neprestano zamenjujući jednu zavisnost drugom i nastavljajući propitivati ​​svoj identitet - razarajući učinak njenog traumatičnog srednjoškolskog iskustva (kao neko odbačen od društva, devojka koju su ismevali zbog njenog izgleda i različitosti, buntovna umetnička duša koja je odrastala uz poeziju, muziku i slikarstvo ne vodeći računa o ograničenjima američke provincije koja je nikad istinski nije prihvatala) i uopšte izopštenika, buntovnog stranca koji je odrastao u maloj, učmaloj varošici – Port Arthur, njenog rodnog Texasa, u večnom sukobu sa okolinom i nepisanim pravilima palanačkog duha.

Divila se blues divi Bessie Smith (koja je takođe tragično završila), izrastajući vremenom u razuzdanu i gracioznu pevačicu – Little Girl Blue. Svoj blues nosila je u srcu i glasu, iznoseći ga na sceni veoma osećajno i proživljeno, dodajući mu neverovatnu količinu tuge, grča, bola i nagomilanog nezadovoljstva, svih onih ljubavnih patnji i neshvaćenosti od sputavajuće sredine u kojoj je odrastala i većinom živela – ili bar to kroz svoje pesme pokušavala.

Album Cheap Thrills iz 1968. godine najbolje pokazuje svu raskoš talenta Janis Joplin, njenu emociju, snagu, eksplozivnost - tananu liniju između krajnosti tuge i sreće, ružnog i lepog, divljine i ranjive pitomosti. Sve je toliko natopljeno bolom, iskrenošću, jecajima srca i duše, unutrašnjom lepotom i setom da se prosto fizički oseti između akorda i stihova, uzdaha između svake otpevane i neotpevane reči. Uz veoma kvalitetne muzičare benda Big Brother and the Holding Company, čar jedinstvenog užitka se enormno povećava, čineći ovaj album jednim od vanvremenskih štiva za udžbenike o lepoti duše, iskrene emocije, čistog srca, blue nota i poezije neprilagođenih vesnika nedosanjanih snova.

Janis Joplin prvi put je postala zvezda legendarnim nastupom na Monterey Pop Festivalu u junu 1967., a tada je Big Brother & the Holding Company - bend na čijem je čelu bila - imao samo slab debi na malenoj Mainstream etiketi. Clive Davis iz Columbije potpisao je s njima ugovor nakon te eksplozivne svirke i krenuli su raditi na svojoj prvoj ploči za veliku izdavačku kuću. Priča se zvala Jeftina uzbuđenja(naziv albuma je bio promenjen, skraćen, jer je prvobitna zamisao bila – Seks, droga i jeftina uzbuđenja) i vremenom je postala jedan od najboljih albuma u celokupnoj, razuzdanoj istoriji rokenrola. Harizmatična, hipersenzibilna Janis Joplin bila je šlag na torti jedne sjajne blues rock priče, priče koja je duboko uranjala u blues i jazz tradiciju rodne Amerike i neke od njenih besmrtnih klasika poput numera Summertime(George Gershwin) ili pak veličanstvenog bluesa Ball and Chain(Big Mama Thornton). U postavi: Janis Joplin – vokal, Sam Andrew – gitara, vokal, James Gurley – gitara, Peter Albin – bas i Dave Getz – bubnjevi, Big Brother & the Holding Company donose sjajan album sa nizom sirovih užitaka (i utiskom da se radi o live albumu, mada je samo numera Ball & Chain snimljena na koncertu u Winterland Ballroomu – studijske pesme koje su snimili pomešane su sa zvukovima publike kako bi slušaoci imali dojam da se radi o koncertnom albumu).

Omot albuma je nacrtao (živopisni psihodelični strip, urađen u duhu vremena bitnika i andergraunda, duhovit komentar na bend i pesme na albumu) underground karikaturista Robert Crumb nakon što je Columbia Records stavila veto na originalnu ideju omota benda, fotografiju grupe nagih ljudi u zajedničkom krevetu. Crumb je prvobitno nameravao iskoristiti svoju umetnost za zadnju koricu LP-a, s portretom Janis Joplin da krasi prednju stranu. Ali Janis Joplin - strastveni obožavaoc underground stripova, posebno Crumbovih dela - toliko se svidela ilustracija Cheap Thrillsa da je zahtevala da je Columbia stavi na naslovnu stranu.

Zašto pevam? Pa, zato jer moram iskusiti mnogo osećanja, stvarno je jako zabavno. Osetiš mnogo toga što teško možeš iskusiti na zabavama tokom cele godine i budeš sa svakim koga poželiš. Jer, bitno je osetiti stvari iz svoje mašte koje baš nisu stvarne. Zato volim muziku, kreativna je i usput stvara osećanja.

Uvodna numera Combination Of The Two, sa svojim škripavim latino udaraljkama i distorziranom gitarom Sama Andrewsa, daje ton i uvodi slušaoca u celokupnu, čudesno nadahnutu atmosferu albuma, istinski kreativni, slobodarski, otkačeni duh šezdesetih.

Barska atmosfera Turtle Bluesa(Kornjačin Bluz i duša Janis Joplin prosuta hipersenzibilnim glasom po podu sete postojanja), lagani klavir, lepljiva ustajalost dima i alkoholnih isparenja beskrajnih noći i izneverena očekivanja čudesnih noćnih ptica koje dočekuju novu zoru života nakon fajronta, prasak stakla slomljenih čaša neispijene gorčine ljudskog postojanja, oslikavaju blues senzibilitet Cheap Thrills albuma koji se oseti na dodir, dok lagano se pokreće jedna nesvakidašnja blues storija o treptajima i snovima ranjene ženske duše.

Ah, ja sam zla, zla žena
I ne mislim ni na jednog muškarca, ni na dobrog, ni na koga.
Ja sam zla, zla žena,
ne mislim ni na jednog muškarca, ni na dobrog.
Samo se ponašam prema njima kako želim.
Nikada se prema njima ne ponašam, dušo, kao što bih trebala.

Oh, Bože, jednom sam imala tatu,
rekao je da će mi dati sve što vidim.
Jednom sam imala tatu,
Rekao je da bi mi dao sve što vidim.
Da, jest
Pa sam rekla, "Dušo, želim sunce,
ti izvadi zvijezde iz noći.
Hajde i daj mi ih, dušo, jer ih želim odmah."

Ja nisam žena
koja bi od tvog života napravila lagodan krevet, ha ha ha ha!
Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne.
Ja nisam žena, ne,
da ti život bude laka postelja.
Da, ali ako ti, ako samo želiš izaći na piće, dušo,
hoćeš li me pozvati sa sobom, molim te.
Oh, bit ću tako dobra prema tebi dušo, da!
Vau, samo naprijed!

Pretpostavljam da sam poput kornjače
koja se skriva ispod svog stvrdnutog oklopa.
Vau, vau, o da, poput kornjače
koja se skriva ispod svog otvrdnulog oklopa.
Ali znaš da sam jako dobro zaštićena -
predobro poznajem ovaj prokleti život.

Oh! Sad me zovi zločestom, možeš me zvati zlom, da, da,
nazivali su me mnogim stvarima okolo,
Dušo, zar ne znaš da jesam!
Vau, zovi me zlobnom ili zovi me zlom,
nazivali su me mnogim stvarima, svim stvarima okolo,
Da, ali dobro ću se brinuti za Janis, da,
dušo, nitko me neće gnjaviti

Turtle blues donosi toliko snažnih i setnih emocija u molećivom blues glasu koji dira srce i dušu, glasu kraljice tuge i bola Janis Joplin, da jednostavno možete da osetite u zraku duh nekadašnjih blues diva poput Ma Rainey, Big Mama Thornton, Bessie Smith, Billie Holiday, Victoria Spivey. Kada čujete klavir u Turtle Bluesu, primetićete tonu ukrasnog zveckanja u desnoj ruci svirača, dok leva ruka (ponekad sinhronizovana s gitarom) proizvodi stoički repetitivnu ritmičku bazu od samo  tri akorda, na koji se nadovezuje gitarski solo dvanaestice koji se poput kristala razbija u svesti slušaoca, nagoni na pokret, iščitava svu setu usamljene ženske duše očajno željne pažnje, nežnosti, poštovanja. Duh prebogate tradicije izbija iz svakog tona, akorda i uzdaha, miris ustajalog dima i alkoholnih isparenja izvire sa dna rilni ploče koja treperi u ritmu otkucaja ranjenog ženskog srca, duša jeca i predaje se čudesnom momentu između dve večnosti. Kornjačin blues Janis Joplin nešto je toliko senzibilno i iskreno da vas u svakom momentu proživljenosti pesme probija znoj vreline ženske duše dok udarate u neprobojan oklop nekoga ko je toliko samosvestan i svoj da ostaje večno nedodirljiv poput udaljenih zvezda, njihovog besmrtnog sjaja koji samo naizgled gasne... na momenat, ali nikad za stalno... Ispod blues oklopa jedne kornjače (kao i iz svake pore, rilne ove maestralne ploče, snimke) izbija neugasivi vulkan strasti nesigurnog ženskog srca u potrazi za ljubavlju, pažnjom...

Treba mi muškarac da me voli

Zar ne razumiješ, dušo

Zašto mi treba muškarac da voli?

 

Trebam ga naći, trebam ga imati kao i zrak koji udišem

Jednog voljenog muškarca da razumije, to ne može biti puno za trebati

 

Znaš to

Sada ne mogu potući Ne mogu potući ovu samoću

Dušo, koja me okružuje

 

Ne, ne, znaš da ne može to tako

Ne, ne može to tako

Treba postojati neki odgovor

Ne, ne može to tako

I gdje god pogledam, nema nikog uokolo

Ne, ne može to tako

Ne može to tako

Ne, ne može to tako, o ne!

Slušaj me sad!

 

Hoćeš mi dopustiti da te držim?

Dušo, samo zatvori oči

Hoćeš mi dopustiti da te držim, dragi?

Samo te želim obujmiti svojim rukama, kao krugovi koji kruže oko sunca

Daj mi da te držim tatice, bar dok ne dođe jutro.

 

I zašto mi nitko ne može objasniti?

Ne, ne može to tako

Probudim se ujutro i shvatim

Ne, ne može to tako

Ne može to tako

Ne, ne može to tako

Hajde sada!

 

Trebam muškarca da me voli

Možda mi ti možeš pomoći, molim te

Treba mi muškarac da voli

Ali vjerujem da je jednog dana i na neki način suđeno da se to desi

Jer svi moji snovi i svi moji planovi jednostavno ne mogu ispasti krivo

I need man to love(Trebam muškarca da me voli) odzvanja kao eho neuslišene molitve, koja u sebi nosi vapaj, krik Janis Joplin i sagoreli vokal rastrzan prejakom željom i emocijom - grčevit, izlomljen, iskren, beskrajno očajan i hipersenzibilan. Naglašava ga zvuk gitare koja para prostor razdvojenosti dve duše i odzvanja kao eho iščekivanja, uzaludne čežnje. Blues Janis Joplin – Trebam muškarca da me voli je snažna i duševna pesma koja govori o univerzalnom ljudskom iskustvu čezne za vezom i razumevanjem. Moćna blues rock pesma počinje sparnim i duševnim gitarskim rifom, s moćnim Dženiskinim vokalom koji ubrzo preuzima vođstvo. Stihovi pesme izražavaju osećaj čežnje i očaja, a Joplin peva o svojoj potrebi da je muškarac voli i razume. Poruka pesme je ranjivost, a Joplin otkriva svoju dušu na način koji je i iskren i emotivan. Instrumentaciju pesme karakteriše pokretačka ritam sekcija, s Dženiskinim vokalom koji se penje iznad vrha. Bogata instrumentacija daje pesmi pun zvuk koji savršeno nadopunjuje Joplininu emotivnu vokalnu izvedbu.

A onda sledi predivni osećaj smirenosti, lirskog ugođaja setne topline u antologijskoj, univerzalnoj, geršvinovskoj Summertime(Letnje vreme), večnoj temi kada sve na trenutak utihne, usisa iskru neuhvatljive besmrtnosti i izbaci je u trenutku magnovenja kao novi početak stvaranja svega postojećeg. Summertime jedna je od onih, besmrtnih numera koja vas već prilikom prvog susreta neprovatno veže svojom čudesnom magijom i odvodi putevima lepote koji jedino mogu biti satkani snagom vanvremenske poezije i muzike koja vam dira dušu. Od trenutka kada sam kao dečak prvi put čuo verziju ovog božanstvenog džez standarda Džordža Geršvina (George Gershwin) u izvođenju legendarnih džez umetnika – Ele Ficdžerald (Ella Fitzgerald) i Luisa Armstronga (Louis Armstrong), a potom, zavolevši bluz i rokenrol i verziju nesputane teksaške heroine, pevačice Dženis Džoplin (Janis Joplin) moje srce je zauvek ostalo očarano ovom veličanstvenom pesmom, melodijom koja korespondira u nama sa onim iskonskim, večnim, najlepšim i najdubljim osećanjima, onim preostalim božanskim dahom koji nas vodi na putu iskušenja i lepote duše koja ište toplinu i zagrljaj, dah umetničke niti koja nas povezuje sa nekim drugim, neprolaznim svetom ideja i duhovnosti.

Pesma ima neverovatno lepu melodiju koju nosi osobeni i snažni Dženiskin vokal. Stihovi govore o letnjim radostima, ali i tuzi i usamljenosti koje mogu doći s njima. Joplininu izvedbu pesme Summertime karakteriše njezina duševna i emotivna interpretacija stihova. Pesma je spora i melanholična, a Janiskin glas donosi duboki osećaj čežnje i nostalgije u prvi plan. Instrumentacija je minimalna, s jednostavnom klavirskom pratnjom koja omogućuje Joplinovom vokalu da zablista – zablista na melodijskim gitarskim virovima koji kruže oko srca teme noseći ka neslućenim visinama setu Dženiskinog vokala. Emocionalna snaga pesme leži u njezinoj sposobnosti da pobudi osećaj zajedničkog iskustva - osećaje radosti i tuge koji su svojstveni ljudskom stanju.

Ljetno vrijeme,
Summertime,

A živjeti je lako
And the livin' is easy

Ribe skaču
Fish are jumpin'

A pamuk je visok
And the cotton is high

 

Tvoj je otac bogat
Your daddy's rich

A tvoja mama izgleda dobro
And your mamma's good lookin'

Pa tiho malo dijete
So hush little baby

Nemoj plakati
Don't you cry

 

Jedno od tih jutara
One of these mornings

Ustat ćeš pjevajući
You're going to rise up singing

Tada ćete raširiti krila
Then you'll spread your wings

I odvest ćeš se u nebo
And you'll take to the sky

 

Ali do tog jutra
But till that morning

Ništa vam ne može naštetiti
There's a'nothing can harm you

S tatom i mamom koji stoje pored
With daddy and mamma standing by...

     Preplitanje tajanstvene, elegične gitare i glasa, silazak u dubine duše glasom blues dive, predivan lirski ugođaj impresivnih slika koje se pretapaju u božansku harmoniju, krik koji rascepljuje dušu i, ponovno, intenzivno, senzibilno, čedno izranjanje svetlošću životnosti i večne lepote čine Dženiskinu verziju nestvarnom i neodoljivom. Seta i lepršava liričnost emotivne fascinacije iz koje izranja ova verzija pesme na krilima gitare, gitare i ritam sekcije na koju se tako emotivno i dirljivo bolno nadovezuje napukli Dženiskin vokal, bluz hipersenzibilne žene koja preduboko oseća i nosi neku neodređenu vrstu emotivnog kraha, pretapaju se u razigranu gitarsku, fuziranu deonicu, gotovo valcer na tihoj vatri sete i radosti letnjeg dana, da bi iznova krenuli sa dna ponora nošeni snagom i bolnom emocijom glasa kakvih je bilo izuzetno malo ili na takav način gotovo nikako u istoriji moderne muzike (muzike iz čije snage ova čarobna Geršvinova melodija i crpe snagu, nošena lepotom nestvarne lirike).

Summertime ostaje numerom čija dirljiva seta i razigranost u istom trenutku magnovenja ostavljaju neizbrisiv trag u svakom iole senzibilnom srcu, ostaje poezika čiji čarobni sjaj lepršavo titra na odblescima reke čiste radosti postojanja i pamučnih polja sete koji na platnu života tvore zvukom i igrom reči predivnu sliku života u svoj njegovoj punoći i neponovljivosti trenutka... Džordž Geršvin je uspeo da vlastitom muzičkom magijom oboji jedinstvenu lirsku prozračnost i pretvori je u predivan snop svetlosti letnjeg vremena razigranih boja na platnu koje se zove večnost, beskrajno fluktuirajuće stanje same radosti postojanja, božanski hram sazvučja džez tonova i suptilne lirike.

(Hajde..)

Zar nisam učinila da se osećaš

kao da si bio jedini muškarac,pa da,

I zar ti nisam dala skoro sve

što žena može?

Dušo,znaš da jesam!

I svaki put kažem sebi da mi je

pa,mislim da mi je svega dosta,

Ali pokazaću ti,dušo,

da žena može da bude jaka.

 

Ja želim da dodješ,

dodješ,dodješ,dodješ i uzmeš ga,

Uzmi još jedan komadić

moga srca sada,dragi,da.

(slomi..)

Slomi još jedan mali komad

moga srca sada,dragi,da.

(imaj..)

Hej! Imaj još jedan komadić

moga srca,dušo,da.

Ti znaš da je tvoje

ako to čini da se dobro osećaš

O da zaista.

 

Ti si na ulici

izgledaš dobro,i dušo,

Duboko u tvom srcu

Rekla sam da znaš da to nije u redu,

Nikad nikad nikad nikad nikad nikad

me nečeš čuti kada plačem noću!

Dušo,ja plačem sve vreme!

I svaki put kažem sebi da

ja ne mogu podneti bol,

Ali kada me držiš u svom naručju,

Ja ću pevati još jednom.

 

Reći ću hajde,

hajde,hajde,hajde,da uzmi ga!

Uzmi još jedan komadić

moga srca sada,dragi,da.

(slomi..)

Slomi još jedan mali komad

moga srca sada,dušo,da.

(imaj..)

Hej!Imaj još jedan komadić

moga srca,dušo,da.

Pa,ti znaš da je tvoje,mali

ako to čini da se osećaš dobro

 

Potrebno mi je da dodješ,

dodješ,dodješ,dodješ i uzmeš ga,

Uzmi još komadić

moga srca sada,dušo.

(slomi..)

Slomi još jedan mali komad

moga srca sada,dušo,da.

(imaj)

Imaj još jedan komadić

moga srca sada,dušo,

Ti znaš da je tvoje

uzmi..Uzmi još jedan komadić

moga srca sada,dušo.

(slomi..)

Slomi još jedan mali komad

moga srca sada,dušo,da.

(imaj)

Imaj još jedan komadić

moga srca sada,dušo,

Ti znaš da je tvoje,mali,

ako to čini da se osećaš dobro

Piece of My Heart(Komadić moga srca je romantična soul pesma koju su napisali Jerry Ragovoy i Bert Berns, a izvorno je 1967. snimila Erme Franklin, sestra poznate soul dive Arethe Franklin)  svojom nevinošću, radošću sete, ljupkošću, ženskom dušom i toplinom bukvalno nudi komadiće svog čistog i ranjenog srca. Impresivna kombinacija snage i ranjivosti, čežnje i siline, burnih kontrasta koji se neprestano prepliću do granica mogućeg, a nakon poniranja do neslućenih dubina izranjaju energično, pročišćeni i čednošću okićeni. Duševna i snažna blues rock pesma Komadić moga srca počinje snažnim gitarističkim rifom koji postavlja pozornicu za sirovi i emotivni vokal Janis Joplin koji potom zauzme središnje mesto. Stihovi govore o ljubavi koja se podrazumevala, a naratorka moli svog partnera da shvati dubinu njenih osećanja. Dženiskin vokal odaje osećaj očaja i boli, a svaka nota i fraza izražavaju duboki emocionalni intenzitet. Instrumentaciju pesme karakteriše čvrsta i dinamična ritam sekcija, s Joplinovim vokalom koji se penje preko vrha. Refren je nezaboravan i upečatljiv hook (lirska linija ili melodična fraza koja pesmu čini nezaboravnom) koji je postao jedan od najprepoznatljivijih u povesti rocka. Piece of My Heart pesma je koja beleži esenciju jedinstvenog stila i zvuka Janis Joplin. To je bezvremenski klasik koji nastavlja odjekivati ​​kod publike tokom svih ovih godina (decenija), svedočanstvo trajne moći sjajne muzike da uhvati složenost ljudskog iskustva.

Epohalni svršetak unutar devet i po minuta Ball and Chain(by Big Mama Thornton) emotivni je blues overdose, trenutak stapanja na kraju duge duše slušaoca sa nemirnim duhom večne Janis. Ball and Chain(Lopta i lanac) je klasična blues rock pesma legendarne pevačice Big Mama Thornton, prvi put snimljena tokom Dženiskinog nastupa uživo na Monterey Pop Festivalu 1967. Pesma počinje polaganim blues grooveom, s prepoznatljivim hrapavim glasom Janis Joplin i intenzivnim vokalnim izvođenjem u središtu pozornice. Stihovi prenose bol i frustraciju bivanja u toksičnoj i zagušljivoj vezi, u kojoj je partner lopta i lanac, koji sprečava pripovedača u njegovom pravom potencijalu (guši ga i smara – u modernom slengu 21. stoleća). Kako pesma napreduje, tempo se ubrzava, a pesma se postepeno gradi do vrhunske tačke u kojoj se Dženiskin vokal uzdiže do novih visina, uz podršku moćne i duševne deonice. Emocionalni intenzitet pesme je opipljiv i nemoguće je ne biti dirnut Joplininom sirovom i snažnom izvedbom. Ball and Chain (Lopta i lanac) je bezvremenski klasik koji i danas odjekuje među savremenom publikom, podsećajući nas na trajnu moć bluesa i soul muzike u hvatanju najdubljih emocija ljudskog iskustva, same esencije postojanja i složenih međuljudskih odnosa.

Sedim kraj mog prozora

Dušo, gledam u kišu

Sedim kraj mog prozora, gledam u kišu

Svuda okolo sam to osetla

Sve što mogu da vidim je kiša

Nešto me je zgrabilo

Osećaj za mene, oh, kao lopta i lanac

Hej, znaš na šta mislim, to je upravo ono što osećam

Ali to je preteško za tebe, ne možeš ih sve držati

 

Akordi koji bruje, talasanje glasnih žica, provalija između dva strahovita emotivna naboja i ritam samouništenja koji natapa ovu ploču i poslednju neispijenu čašu viskija neizmernom tugom i žalom za ponovnim susretom dve srodne duše, putanja su ka večnosti samo za istinski hrabre i one koji nepovratno odlaze predaleko, svesni opasnosti i uzaludnosti otpora.

Sloboda je samo druga reč za situaciju u kojoj više nemaš šta izgubiti.

Mada je Dženis Džoplin zvanično zauvek otišla stazom svog krvarećeg srca 4. oktobra 1970., predozirana željom za istinskim životom odabranih i pozvanih, to nipošto ne znači da je više nema: ostala je u besmrtnim blues pesmama i stihovima, kao i srcima onih koji su je razumeli, cenili, dosledno pratili i iskreno voleli. Oni pravi i istinski ljudi i umetnici nikad ne odlaze sasvim sami, praćeni snagom misli i emocija onih koji su ih voleli, pratili kroz njihovu umetnost, životne bure.

Bila je i ostala blues ikona šezdesetih, bela Bessie Smith svog vremena koja je tvrdila da je njen nastup na bini (gde se u potpunosti predavala, svim svojim srcem i dušom) nešto poput vođenja ljubavi, snažne interakcije sa publikom i suštinom svog čudesnog bića(usamljene i nesretne žene koja je svu svoju ljubav pretočila u bluz), svojeglava, žestoka, ranjiva i bezgranična kao i duh šezdesetih sa kojim je nepovratno otišla u neki bolji svet kao i svi bitni sanjari koji su imali srca da bar pokušaju da promene svet. Seta i gorčina Ball and Chain i ostalih njenih vanvremenskih bisera ostaje da svetli, usmerava i upozorava.

Ostaje kao svetionik u pomrčini bezdušnosti sveta koji je nije razumeo ni prihvatao. Sveta bez duše, srca i istinske ljubavi zvane blues.

 

by Dragan Uzelac, proleće 2024.

BOB MARLEY – THREE LITTLE BIRDS (1980.) (Tri male ptičice)

 BOB MARLEY – THREE LITTLE BIRDS (1980.) (Tri male ptičice)

 

Mir, ljubav i socijalna pravda bili su u središtu poruka koje je Bob Marley širio svojom muzikom. Njegovi stihovi mogli bi imati duboke političke konotacije, a opet govoriti o mističnoj lepoti njegovog okruženja. Njegovo slavljenje ljudskog stanja imalo je odjeka među ljudima iz svih sredina. Svest i dubina njegovog mesta u svemiru čine da nas njegove pesme i danas zanimaju, podstiču na razmišljanje i preispitivanje naših stavova, morala...

Ne brini ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu.

Pevaju: Ne brini ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu!

 

Dižem se jutros,

Osmehnut izlazećim suncem,

Tri ptičice

Ulogorene pokraj moga praga

Pevajući slatku pesmu

Melodija čistih i istinitih,

Govoreći, (Ovo je moja poruka t-e-ebi)

 

Pevajući: Ne brini ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu.

Pevajući: Ne brini (ne brini) ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu!

 

Dižem se jutros,

Osmehnut izlazećim suncem,

Tri ptičice

Ulogorene pokraj moga praga

Pevajući slatku pesmu

Melodija čistih i istinitih,

Govoreći, (Ovo je moja poruka t-e-ebi)

 

Pevajući: Ne brini ni o čemu, ne brini ni o čemu, oh!

Svaka sitnica će biti u redu.Ne brini!

Pevajući: Ne brini ni o čemu - Neću brinuti!

Jer će svaka sitnica biti u redu!

 

Pevajući: Ne brini ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu - Neću brinuti!

Pevajući: Ne brini ni o čemu,

Jer će svaka sitnica biti u redu!

Pevajući: Ne brini ni o čemu, oh ne!

Jer će svaka sitnica biti u redu!

 

Robert Nesta Marley predstavlja jednu od najbitnijih ličnosti istorije rock muzike i sinonim za jedan od njenih najautentičnijih vidova izražavanja - rege muziku. I ne samo to: Marley se vlastitim društveno-političkim angažovanjem i snagom poruke još za života uzdigao u očima rodne Jamajke i ostatka sveta  do mitskih visina, ostajući zauvek simbolom protesta i otelotvorenja težnji za slobodom svih obespravljenih ljudi sveta.

Ono što mi radimo je provera savesti čovečanstva. Pronalazimo da postoji velika količina sebičnosti, jer upravo sada imaš milione ljudi koji gladuju, a sve što im je potrebno je transport hrane. Ali, te pažnje nema. To je greška u savesti čovečanstva.

Marleyeva duhovnost vidljiva je u svakom njegovom albumu. Godine 1999. časopis Time nazvao je Exodus(1977.) najboljim albumom 20. stoleća. Pesma Three Little Birds (jedna od najpopularnijih Marleyjevih pesama) snimljena je na ovom kultnom albumu, a kao singl ploča se pojavila 12. septembra 1980. godine. Izvor Marleyjeve inspiracije za tekst pesme Three Little Birds ostaje sporan. Neki veruju da je Marley koristio ptice kao metaforu za način na koji su Jamajčani morali uzgajati kanabis. Drugi pak veruju da je tekst delimično inspirisan pticama koje je Marley volio i koje su letele i sedile pokraj njegovog doma. Tony Gilbert, dugogodišnji Marleyjev prijatelj, bio je prisutan u vreme kada je pisao pesmu i pojasnio je kasnije: Bob je bio inspirisan mnogim stvarima oko sebe, posmatrao je život. Sećam se tri ptičice. One bile su lepe ptice, kanarinci, koji bi dolazili do prozorske daske u Hope Roadu. Istovremeno, i tri pevačice iz reggae grupe I Threes koje su nastupale s Marleyjem tvrde da je pesma referenca na njih. Jedna od članica grupe – Marcia Griffiths objasnila je sledeće: Nakon što je pesma napisana, Bob bi nas uvek nazivao Three Little Birds. Nakon nastupa, bio bi bis, ponekad su ljudi čak hteli da se vratimo na binu četiri puta. Bob bi se ipak želio vratiti i rekao bi, Šta govore moje tri ptičice.

 

Don't worry about a thing,

'Cause every little thing gonna be all right.

Singin': Don't worry about a thing,

'Cause every little thing gonna be all right!

 

Rise up this mornin',

Smiled with the risin' sun,

Three little birds

Pitch by my doorstep

Singin' sweet songs

Of melodies pure and true,

Sayin', (This is my message to you-ou-ou:)

 

Singin': Don't worry 'bout a thing,

'Cause every little thing gonna be all right.

Singin': Don't worry (don't worry) 'bout a thing,

'Cause every little thing gonna be all right!

 

Rise up this mornin',

Smiled with the risin' sun,

Three little birds

Pitch by my doorstep

Singin' sweet songs

Of melodies pure and true,

Sayin', This is my message to you-ou-ou:

 

Singin': Don't worry about a thing, worry about a thing, oh!

Every little thing gonna be all right. Don't worry!

Singin': Don't worry about a thing" - I won't worry!

'Cause every little thing gonna be all right.

 

Singin': Don't worry about a thing,

'Cause every little thing gonna be all right - I won't worry!

Singin': Don't worry about a thing,

'Cause every little thing gonna be all right.

Singin': Don't worry about a thing, oh no!

'Cause every little thing gonna be all right!

Marleyjevo strahopoštovanje i zadivljenost njegovim okruženjem spajaju se s mistikom prirode. U širem smislu, njegova poruka hvali Božije stvaranje i prenosi njegove misli istine i nade. Širio ih je diljem sveta, deleći svoje pesme s različitim kulturama i ljudima iz različitih sredina. Pesma Tri male ptičice nema ništa posebno o teologiji, ali se dotiče teorije da je Bog svuda oko nas (i u nama). U kojeg god Boga verujete, on je svuda oko nas u svemu s čime komuniciramo. Lepota triju ptica koje pevaju svoju pesmu u trenutku. S jedne strane, to je samo ono što rade. Ptice pevaju. S druge strane, to je snažan, lep božanski trenutak radovanja životu koji treba čuvati i proučavati. Čudo prirode sve nas ponižava.

Kad su Marleya upitali o Bibliji i koliko njegovih slušaoca ne veruje u nju, odgovorio je: Zato što su poučeni o Bibliji. To nije put Biblije. Znaš? Mislim, jer da živim u tom svetu u kojem se svakodnevno tumači Biblija, i ja bih se pridržavao Biblije. Ali znajte da smo pronašli pravi put Biblije. Bibliju treba voleti jer je Biblija zapis o čovekovom stvaranju. To je jedina knjiga koja može učiniti, može vam pokazati kako je čovečanstvo počelo bez ikakvih predrasuda, ili bilo čega sličnog ili bilo kakve drskosti, ponosa ili bilo čega sličnog. Samo naš Bog i to je to. Pa, svi hrišćani, ne samo hrišćani, svi ljudi koji idu u crkve tumače Bibliju onako kako propovednici govore. To nije pravi način, a potom je nastavio. Jer najveća stvar je da je život, vidite, život. Život s kojim se bavimo, a propovednici čitaju Bibliju i govore vam da morate umreti da biste otišli u raj. To znači da on zapravo ne čita Bibliju. Zato što vam Biblija kaže da morate živeti u raju. Ne umireš i ne ideš u raj, moraš živeti u raju. Mnoga bi mesta na Zemlji mogla biti, ali Afrika je naš raj. Jer odatle dolazimo. Možda si Švajcarac. Možda dolazite iz Švajcarske, pa ljudi tada poznaju Boga, možda biste mogli živeti u miru, jedinstvu, slozi. Ali ljudi su tvrdoglavi na ovoj Zemlji zbog materijalne taštine.

Three Little Birds Boba Marleya nosi u sebi duboki duhovni, simbolički značaj. Sa svojim poreklom duboko ukorenjenim u jamajčanskom folkloru i pod uticajem rastafarijanske kulture, ova pesma služi kao himna miru i istrajnosti u teškim vremenima. Rastafarijanizam je pokret pripadnika crne rase koji prepoznaju Afriku (pogotovo Etiopiju) kao mesto rođenja čovečanstva. Pokret se javio kao pobuna protiv Vavilona (pogrdni naziv za belce) iz potrebe crnačkog naroda potisnutog od strane belaca da zadrži svoj ponos, pokuša ukloniti ostatke ropstva, te se osloboditi iz kolonija, steći jednaka prava kao i belci, dokazati da su i oni ljudi, te da zavređuju slobodu i poštovanje. Oni se zalažu sa slobodu, poštovanje, jednakost svih ljudi i mir, te imaju snažan osećaj zajednice. Simbolišući nadu, pozitivnost i sigurnost, tri ptičice podsećaju slušaoce da ne brinu o stvarima koje su izvan njihove kontrole. Doprinos Boba Marleya popularizaciji ovog ikoničnog dela unutar reggae žanra dodatno učvršćuje njegov kulturni uticaj. Kroz svoje iskrene reči, pesma prenosi poruke vere, zaštite i poverenja u Boga za rastafarijance, nudeći osećaj utehe i zaštite od zla. Njegova univerzalna privlačnost omogućila mu je da nadiđe različite kontekste, čineći ga moćnim simbolom nade i pozitivnosti.

Poreklo fraze Tri male ptičice može se pratiti unatrag do jamajčanskog folklora, a takođe je pod uticajem rastafarijanske kulture. U jamajčanskim narodnim verovanjima, viđenje triju ptica zajedno smatra se znakom sreće i pozitivnim predznakom. Rastafarijanstvo, duhovni i kulturni pokret koji se pojavio na Jamajci, uključuje elemente hrišćanske i afričke religije. Izraz Tri ptičice slaže se s rastafarijanskim verovanjima u snagu vere, zaštite i prisutnosti više sile u svakodnevnom životu. U trenucima nacionalne ili globalne krize, pesma Boba Marleyja Tri male ptičice korištena je kao poklič za jedinstvo i otpornost ljudskog duha. Izvođena je na dobrotvornim koncertima, fudbalskim utakmicama i korištena kao simbol kolektivne snage sveta. Duhovna snaga rokenrola, njegovih zaraznih melodija i pesama pokazala je još jednom sav svoj potencijal, sjaj unutrašnje lepote i vanvremenosti.

 

by Dragan Uzelac, spring 2024.