David Bowie – SPACE ODDITY (Svemirska odiseja)

 

David Bowie – SPACE ODDITY (Svemirska odiseja)

Zemaljska kontrola majoru Tomu
Zemaljska kontrola majoru Tomu
Uzmite svoje proteinske tablete i stavite kacigu
Zemaljska kontrola majoru Tomu (deset, devet, osam, sedam, šest)
Počinje odbrojavanje, motori uključeni (pet, četiri, tri)
Proverite paljenje i neka Božja ljubav bude s vama (dva, jedan, poletanje)

Ovo je zemaljska kontrola majoru Tomu.
Stvarno si se dobro snašao
i novine žele znati čije majice nosiš.
Vreme je da napustiš kapsulu ako se usuđuješ.

Ovde major Tom zemaljskom kontrolnom centru.
Prolazim kroz vrata
i lebdim na najneobičniji način
i zvezde danas izgledaju vrlo drugačije.

Jer ovde
sedim u limenci
Daleko iznad sveta
Planet Zemlja je plav
I ne mogu ništa učiniti

Iako sam prešao sto hiljada milja,
osećam se vrlo mirno
i mislim da moj svemirski brod zna kojim putem treba ići,
reci svojoj ženi da je jako volim, ona zna.

Zemaljska kontrola majoru Tomu
Vaša je linija mrtva, nešto nije u redu
Čujete li me, majore Tom? Čujete li
me, majore Tom? Čujete li me, majore Tom?
Čujete li me, majore Tom?
“Evo me, lebdim oko svoje limenke
Daleko iznad meseca
Planet Zemlja je plav
I ne mogu ništa učiniti”

 

Priča o Davidu Bowieu, jednoj od najintrigantnijih i najkompleksnijih ličnosti rock and rolla, počinje 8. januara 1947. godine, u Londonu. Rano napustivši školu i baveći se raznim poslovima (dizajner, pantomimičar, saksofonista),  David Bowie postepeno počinje da ulazi u nemirne vode šou biznisa. Radeći privremeno sa masom londonskih bendova i menjajući stalno stilove on se vremenom okreće ka sebi samom i onom što će ga tokom sedamdesetih godina učiniti jednom od najbitnijih figura moderne muzike - David Bowie postaje simbolom hrabrog eksperimentatora u večnoj potrazi za novim načinima izražavanja i stilskom prezentacijom u okvirima rock and rolla, postaje ikonom neuništivog, metamorfozirajućeg, prilagodljivog, a istovremeno hrabrog i beskompromisnog duha rokenrola, onog najlepšeg, najkreativnijeg u čoveku što opravdava samo postojanje i umetnost kao odraz u božanskom ogledalu kreacije i nadahnuća, spektra čudesne emotivne svetlosti i načina postojanja koji ne poznaje šablone.

Morao sam, pre više godina, da se pomirim sa činjenicom da nisam naročito rečit kada bi trebalo da objasnim kako se osećam. Ali muzika to radi umesto mene. U akordima i melodijama, nalazi se sve što hoću da kažem. Reči su samo pratnja.

Prvi nagoveštaj njegovog velikog uspeha i brojnih kameleonskih promena bio je kultni singl (s istoimenog albuma) Space Oditty, 1969. godine. Inspiracija za Svemirsku Odiseju, nastalu pod uticajem psihodelije i flower-power pokreta s kraja šezdesetih, bio je monumentalni filmski ep legendarnog režisera Stenlija Kjubrika - 2001: Odiseja u svemiru. Neobično aranžirana i stilski prezentovana, pesma je privukla dovoljno pažnje za Bowiev definitivni proboj, donoseći njegov premijerni alter - ego: bio je to Major Tom, džanki, izgubljen u svemirskoj kapsuli bez kontrole... Space Oddity, objavljena 11. jula 1969., bila je savršeno tempirana da se poklopi sa sletanjem Apolla 11 na Mesec. Protagonista pesme, Major Tom, postao je trajan lik tokom Bowiejeve karijere, s referencama koje se pojavljuju u pesmama poput Ashes to Ashes, Hallo Spaceboy i Blackstar. Eterična melanholija pesme i onostrane slike jasan su odraz fascinacije istraživanjem svemira koja je prožimala kasne 1960-e.

Ground Control to Major Tom
Ground Control to Major Tom
Take your protein pills and put your helmet on
Ground Control to Major Tom (ten, nine, eight, seven, six)
Commencing countdown, engines on (five, four, three, two)
Check ignition and may God's love be with you (one, lift off)

This is Ground Control to Major Tom
You've really made the grade
And the papers want to know whose shirts you wear
Now it's time to leave the capsule if you dare
This is Major Tom to Ground Control
I'm stepping through the door
And I'm floating in a most peculiar way
And the stars look very different today

For here
Am I sitting in a tin can
Far above the world
Planet Earth is blue
And there's nothing I can do

Though I'm past one hundred thousand miles
I'm feeling very still
And I think my spaceship knows which way to go
Tell my wife I love her very much she knows
Ground Control to Major Tom
Your circuit's dead, there's something wrong
Can you hear me, Major Tom?
Can you hear me, Major Tom?
Can you hear me, Major Tom? Can you-

Here am I floating 'round my tin can
Far above the moon
Planet Earth is blue
And there's nothing I can do

Tekst pesme Space Oddity prenosi duboki osećaj izolacije i prostranstva svemira. Objavljena 1969. godine, pesma obuhvata duh ne samo svemirske trke, već i rastuću fascinaciju i nelagodu povezanu s istraživanjem nepoznatog. Usred Hladnog rata i samo nekoliko dana pre sletanja Apolla 11 na Mesec, svet je doživljavao mešavinu tehnološkog napretka i političkih napetosti. David Bowie odrazio je tu atmosferu kroz priču o astronautu, majoru Tomu, koji kreće na putovanje u nepoznato, ostavljajući za sobom udobnost i poznato okruženje Zemlje. Tekst pesme zalazi u psihološko stanje  Toma dok se upušta dublje u svemir – I lebdim na najneobičniji način, a zvezde danas izgledaju vrlo drugačije. Ovaj stih ne samo da obuhvata dezorijentišuće iskustvo putovanja svemirom, već i odražava emocije koje su pojedinci mogli osećati tokom velikih promena i neizvesnosti.

U eri obeleženoj društvenim i političkim previranjima, mnogi su ljudi verovatno komunicirali s osećajem odvojenosti od svoje poznate okoline. Kako se major Tom sve više odvaja od Zemlje, shvata beznačajnost vlastitog postojanja u prostranstvu svemira – Planet Zemlja je plav i ne mogu ništa učiniti. Ova spoznaja odražava osećaje egzistencijalizma, popularne filozofije tokom 1960-ih, koja tvrdi da su pojedinci u suštini sami i da moraju sami stvoriti smisao života. U kontekstu svemirske trke i širih društvenih promena tog vremena, ova poruka dobiva još veći značaj, jer su se ljudi borili sa svojim mestom u svetu koji se stalno menja. Sveukupno, tekst pesme Space Oddity duboko je istraživanje izolacije, egzistencijalizma i ljudskog stanja, obuhvatajući duh ere definisane brzim promenama i neizvesnošću. Svojim evokativnim pripovedanjem i prelepom melodijom, pesma i danas odjekuje kod publike.

Zaronimo li na kraju u muzičku strukturu pesme Space Oddity, otkrivamo da je napisana u C-duru, iako povremeno prelazi u C-miksolidijski, što joj daje eteričnu vibru koja odgovara temi. Tempo je ugodnih 68 otkucaja u minuti, što daje proctor za razvoj priče pesme. Progresija akorda u strofama sastoji se od C – E7 – F – Fm – C – F – G – A, stvarajući osećaj napetosti i oslobođenja koji odražava narativ astronauta koji odlazi u nepoznato. Ova progresija nije tipična struktura pop pesme, što doprinosi jedinstvenom šarmu pesme.

Zanimljiv aspekt pesme Space Oddity je uvođenje stilofona, elektronskog instrumenta koji se svira dodirivanjem olovke po metalnoj tastaturi. Prepoznatljiv zvuk stilofona doprinosi onostranoj atmosferi pesme, a njegova upotreba u uvodu i završnici pesmu završava futurističkim i svemirskim efektom. Vredi spomenuti i aranžman pesme. Udarci akustične gitare i melotronske žice stvaraju bujan zvučni krajolik, dok bubnjevi, bas i električna gitara dodaju dubinu i energiju miksu. Slojevi različitih zvukova i instrumenata dodaju složenost i bogatstvo celokupnoj kompoziciji. Space Oddity je briljantan primer kako se muzički elementi poput tonaliteta, progresija akorda, tempa i instrumentacije mogu koristiti za poboljšanje narativnog i emocionalnog uticaja pesme. Kombinacija ovih elemenata rezultira pesmom koja je istovremeno očaravajuća i muzički inovativna, pokazujući David Bowiejevu veštinu kao tekstopisca i umetnika.

 

by Dragan Uzelac

GEORGE HARRISON: WITHIN YOU WITHOUT YOU (U tebi bez tebe) (1967)

GEORGE HARRISON: WITHIN YOU WITHOUT YOU (U tebi bez tebe) (1967)

 

Pesme Taxman, Love You To i I Want To Tell You sa legendarnog bitlsovskog albuma Revolvera (1966), a posebno legendarna Within You Without You sa albuma Sgt. Peper’s Lonely Hearts Club Band (1967), inspirisana Indijom, duhovnim i filozofskim učenjima istočnjačkih gurua i religioznih lidera, kao i potonja, The Iner Light (1968), snimljena u Mumbaju pod uticajem hinduizma i transcendentalne meditacije, pokazaće sav raskoš potisnutog lirskog i duhovnog potencijala mladog umetnika.

Unutar tebe bez tebe nastao je nakon što sam proveo neko vreme u Indiji i pao pod čaroliju te čudesne zemlje i njene muzike. Vratio sam se sa mnogo instrumenata. Napisao sam je u kući Klausa Voormanna u Hampsteadu nakon večere jedne noći. Pesma mi je došla dok sam svirao harmonijum. Takođe sam proveo puno vremena s Ravijem Shankarom, pokušavajući shvatiti kako sediti i držati sitar i kako ga svirati. ’Unutar tebe bez tebe’ bila je pesma koju sam napisao na temelju Ravijeve muzike koju je snimio za All ‒ India Radio. Bio je to vrlo dugačak komad ‒ možda 30 ili 40 minuta ‒ i napisan je u različitim delovima, s napredovanjem u svakom. Napisao sam njegovu mini verziju, koristeći zvuke slične onima koje sam otkrio u njegovom delu. Snimio sam u tri segmenta i kasnije ih spojio, prisećao se kasnije Harrison.

Ambiciozni Harisonov esej Within You Without You o fuziji kultura i meditativnoj filozofiji, snimljen tokom marta i aprila 1967. (obogaćen zvukom niza egzotičnih indijskih instrumenata, od table, dilrube, svarmandala, do indijske tambure i sitara), predstavlajo je oštar napad iznova probuđenog Harrisona, prosvetljenog drevnom istočnjačkom filozofijom na sve one lakoverne nesretnike koji dobiju svet, ali izgube vlastite duše. Muzički potcenjen i materijalno iskorišćen, kako od tandema Lennon–McCartney, tako i od pohlepne industrije koja je od The Beatlesa napravila mašinu za pravljene novca, svet lažnih osmeha i vrednosti, egoizma i pohlepe čijim se delom Harrison sve manje osećao, težeći sve vreme, kao i Lennon (iz svojih, prilično sličnih razloga) napustiti celu tu stvar, igranku za milione koja je postajala sve praznija i beskrupuloznija iznutra. Kako i njegov meditativni esej kaže, odgovore na mnoga pitanja potražio je unutar sebe, oslobodivši um dotadašnje presije i moranja, sistema unutar kojeg je sve bilo na prodaju i Harrisona kao umetnika sve više stavljalo u podređeni, ponižavajući položaj. Napad koji je jetko pokrenuo sa pesmom Taxman, ulazeći sa Within You Without You u unutarnji svet protivurečnosti i konflikata, šarenih laža koje su se nametale spolja, kulminiraće već na White albumu, pre svega numerom Piggies.Tražio se izlaz iz cele priče zvane The Beatles.

 

Pričali smo o prostoru između nas svih

I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija

Nikad ne vide istinu

A onda je previše kasno kad preminu

Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo

I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju

Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali.

Pesmom U tebi, bez tebe otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti. Harrison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog.

Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi

Niko drugi ne može da te natera da se promeniš

I da vidiš da si stvarno samo veoma mala

I da život protiče u tebi i bez tebe

Pričali smo o ljubavi

Koja je nestala tako hladna

I ljudi koji stiču svet i gube svoje duše –

Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?

Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći

Duševni mir čeka tamo

I vreme će doći kad vidiš

Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe.

 

Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within You Without You prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca. U tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti, prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog, nesavršenog, smrtnog. Sve je tu, unutar nas. Bez nas i sa nama. Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti. Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni. Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja.

We were talking about the space between us all
And the people who hide themselves behind a wall of illusion
Never glimpse the truth
Then it's far too late
When they pass away
We were talking about the love we all could share
When we find it, to try our best to hold it there with our love
With our love, we could save the world, if they only knew

Try to realise it's all within yourself
No one else can make you change
And to see you're really only very small
And life flows on within you and without you

We were talking about the love that's gone so cold
And the people who gain the world and lose their soul
They don't know
They can't see
Are you one of them?

When you've seen beyond yourself then you may find
Peace of mind is waiting there
And the time will come when you see we're all one
And life flows on within you and without you

Harrison je pesmu komponovao na harmonijumu u kući svog prijatelja Klausa Voormana, nakon večere posle koje se razgovaralo o duhovnoj suvoparnosti i ispraznosti modernog sveta i nedostatka iskrene ljubavi koja se totalno ohladila, o svetu golih materijalističkih interesa i koristoljublja, pohlepe, gramzivosti i bezosećajnosti. Sva u duhu indijske filozofije i muzičke tradicije, pesma Within You Without You postala je savest i glavno shvatanje pogleda na svet albuma koji je otvoreno progovorio o otuđenosti sveta bez ljubavi i klubu usamljenih srca narednika Pepera. Pesma zapravo govori o tome kako su svi bitni egzistencijalni i duhovni odgovori u nama (rađena pod snažnim uticajem indijske filozofije Veda), pa ih sami moramo potražiti. Možemo ići na vrh planine tražeći svoje istine, ali to neće biti od koristi ako ne tražimo unutra. Istovremeno, pesma nas podseća na našu smrtnost, prolaznost i naše mesto u beskraju Svemira.

 

 

By Dragan Uzelac

ON THIS DAY - Syd Barrett - "Barrett" (1970.)

 

           Ubrzo nakon debitantskog Barrettovog solo albuma The Madcap Laughs, usledio je još jedan solo album, pod jednostavnim nazivom Barrett (novembar 1970.). Bila je to na neki način znatno smirenija, manje ekscentrična i zaokruženija celina, nastala na ubrzanom, hirovitom i, ispostaviće se ovaj put opraštajnom, interstellar overdrive barrettovskom putu. Postavu na ovom albumu, pored naravno Barretta kao pevača i gitariste, činili su David Gilmour na bas gitari, Richard Wright na klavijaturama i Jerry Shirley na bubnjevima. Snimanje albuma je počelo 26. februara 1970. (svega mesec dana nakon objavljivanja dugo odlaganog i mukotrpno snimanog prvenca – The Madcap Laughs, januar 1970.) i trajalo je do jula 1970. (album je ugledao svetlost dana u Velikoj Britaniji novembra 1970.). Album je bio malo bogatiji zvukom, posebno u ritmičkom miksu, sa izvrsnim numerama Baby Lemonade i Gigolo Aunt. 

Nikada ne bi svirao istu melodiju dva puta. Ponekad Syd nije mogao svirati ništa što ima smisla. Drugi put bi ono što je svirao bila apsolutna magija.

                                                                                                                                 Jerry Shirley

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Ja vrištim,Na ovaj način sam te upoznao

Meni si divna kao led

U satu me šalju kroz mašinu za pranje

Dolaze okolo,uskoro,tako sami

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

 

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade...

 

          Baby Lemonade pesma je koja otvara opraštajno delo ekscentričnog umetnika Syda Barretta. Ona eksponira beretovsku pop melodičnost, psihodelični pop trip u The Kinks londonskom stilu kasnih šezdesetih. Jedinstveno, lepršavo, autentično. Uz njegov čudesni bluz filing Barrett priča o načinima na koje čovek može da ubije vreme. Briljantan uvod u poslednje poglavlje, natopljen setom i naznakama nestvarne radosti. Love song nastavlja u lepršavom stilu, ležernom melodijom i glasom koji odiše smirenošću i blago naznačenom setom. Čista i razdragana pop melodičnost, gotovo neprepoznatljivo beretovsko iskustvo sreće. Priča o bivšoj devojci, neprežaljenoj ljubavi koja još uvek budi setu i čežnju. Barrettova senzibilna poetika nastavlja se i na ovom albumu, gradeći prelepe slike. Pored slikarskog i muzičkog talenta (koji je bio revolucionaran i koji je ostao kao monolit u vremenu koje je pretvorilo rokenrol u jedinstveno umetničko nadahnuće druge polovine dvadesetog veka), kroz čudesne ljubavne stihove i portrete devojaka iz Sydove neobične stvarnosti i mašte na Sydova dva solo albuma uviđamo i svu snagu njegovog pesničkog talenta, originalnost u izrazu koja se sjajno uklapa u jedinstvena muzička rešenja, njegove nagle promene raspoloženja, tempa, prelaze iz svetlosti u tamu, iz sete u radost.

Znao sam devojku i još uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi sta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje.

 

Znao sam devojku i jos uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi šta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje...

 

Dominoes se proteže nesaznatljivo melanholičnom emocijom i odsustvom prethodne energičnosti, bojeći svet tamnim tonovima. Sve se odvija u gotovo akustičnoj atmosferi sete i usamljenosti, sa tek prisutnim naznakama nade. Par džeziranih elemenata, odsjaj psihodeličnih tonova i seta, teška nezemaljska seta. Jedna od mračnih pesama koje govore o ljudskoj teskobi, slikama sećanja i žaljenja. It Is Obvious prigušene svetlosti i atmosfere, još jedan je od minimalističkih, skiciranih komada koji se kotrljaju šizofrenim beretovskim svetom. Pesma se vrti u začaranom krugu – ritmična, tajnovita, neodređena.

Udari dole

Mesto kucanja unutar pauka

Kaže ''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

''To je ljubav,da,da,da,da,da,da''

Kaže ''To je ljubav''- Sve to znam

Tv, zubi,stopala,mir,oseti to

''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

 

Kao pad koji me dovodi ovde

Volim pad koji me dovodi ovde

Volim vrpcu oko žila

Stvaram vrpcu oko žila

 

Patka,način da se smanje je mali

Čaj žudan metalnog juga

Lakat sutrašnja kiša i test

Lakat sutrašnja kiša i test

Volim prazno pretpostavi sine

Volim prazno pretpostavi sine

Bubuljice opasne i blažesne

 

Uzdišemo,stižemo,zvečimo

Mešamo mlaznice i statue

Mokri jadnici upoznajemo mrlju

Mokri jadnici upoznajemo mrlju

Linije,vetrovi kolevka i polovina

Svaki dan ti pošteno dajem polovinu

Svakog dana ti pošteno dajem polovinu

Pogledam u tvoje oči i ti,

Fletiraš u suncu za sebe.....

 

Bam,spastička tektilna mašina

Uzdišemo,pucketanje,vitki,dormi,krovni,vam

Imaću ih,prženo biće

Slomljeni džardi,kardi,smučo,mučo,paki,puftl

Splošet,moksi,vrlo smrdljiv,

Kabal,gabal,splintra kanal

Glavni šraf je skinuo

 

Pacovi,Pacovi lezite dole ravno

Ne trebate nam,mi samo tako glumimo

I ako mislite da ste ne-voljeni

Onda mi sigurno to znamo...

Pacovi,pacovi lezite dole ravno!

Da,da,da,da,lezite dole ravno!

 

Rats je komad unutar kojeg zloslutni pacovi unose dodatni nemir, raskol unutar duše, srca, svesti. Prodorni tonovi zasecaju u samu srž nemira, prerastaju u totalnu konfuziju, haos, beznađe, suicidalnost, mrak, ironiju sudbine. Sva ta tama je propraćena podrugljivim i manijakalnim stihovima. Pesmom Maisie bluzerski tonemo još dublje, naglašavajući još jednu u nizu mračnih skica – bez nade, životne energije, svetlosti, radosti. Totalno potonuće, mračni kroki nastao pod snažnim uticajem Howlin’ Wolfove verzije Spoonful bluza. Iz bluz mraka Maisie pesma Gigolo Aunt izranja vedrinom i energičnošću, radujući se glasu koji se izdiže iznad ponora prolaznosti i kreativne krize. Odsvirana s ubeđenjem, veoma nadahnuto i inspirativno. Kontrast mraku i odustajanju. Tračak vere i nade u sebe i snove, svet mašte i kreacije.

Maisie, Maisie, Maisie, Maisie...

Loša sreća, nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti

Maisie, njegov svetlosni kez ju je zavrteo

Maisie, leži u hodniku

Sa dijamantima i smaragdom

Maisie, Maisie...

Loša sreća - nevesta bika

 

Maisie leži u zidu sa svojim smaragdom

I dijamantskim brošem, iznad ukora

Loša sreca - nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti...

Maisie!

 

Waving My Arms In The Air – I Never Lied To You unosi još malo radosti i vedrine u Beretov konfuzni svet rascepa i nemira. Divna i razigrana pop melodija, otpevana s ubeđenjem nenadmašnog pionira britanske psihodelije. Mladić iz Kembridža pleni duhom vedrine i samouverenošću. Između krajnosti, dosledno i nemilosrdno. Wined and Dined definitivno izvlači album iz područja sete i tame, mirno uplovljavajući u psihodeličnu pop luku jednog krajnje originalnog i jedinstvenog autora – pionira i tragičnog junaka jednog prelomnog vremena žrtvovanja. Barrett u svom punom sjaju i kreativnosti – tako moćan i nenadmašan u odnosu na sve one koji su ga nemilosrdno i licemerno osuđivali i osporavali.

To je samo ideja jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želis li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi

 

Ti i ja na jednom mestu

Gubimo vreme na dominama

Dan tako mračan,tako topao

Život stvoren od nedobrote

Ti i ja i domine,vreme prolazi

 

Vatromet i toplota,jednog dana

Drži školjku,štap ili igru

Slučajno čuti ševu danas

Gubim dok mi je um zalutao

Ne želiš li znati šta ćeš s tvojom prelepom kosom

Protegni ruke,fini osećaj

U ehou tvoga puta

 

To je samo ideja,jednog dana

 

To je samo ideja,jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želiš li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi

 

Wolfpack lomi atmosferu pop poleta svojim neobičnim ritmom i rascepkanošću. Nesiguran korak, usporavanje, senka sumnje i tame na horizontu vedrine. Barrettovo bluz survavanje, usporavanje, seta, gorčina, nemoć, neodlučnost. Pesma Effervescing Elephant zaokružuje jednu jedinstvenu priču i pravi pun krug koji se pretvara u beretovsku, neponovljivu bajku, svet izmaštan u jednoj ranjenoj, hipersenzitivnoj duši, preosetljivoj na svet surovih užitaka i neiskrenih emocija. Svet bez mašte, ideja, empatije i čiste, dečije radosti stvaranja.

Jedan živahni slon

S malim očima, i sjajnom velikom surlom

Jednom je šapnuo,malom uhu

Malom uhu jednog sićušnog miša

 

Do sledećeg bi juna umro, o da

Zato što bi tigar tumarao

I mali je rekao ''O moj bože moram ostati kod kuće''

I svaki put kad čujem režanje

 

Znam da tigar krstari

ali Biću siguran znaš

Jer mi je slon rekao

I svi su bili drski, o da

 

I poruka se pročula

Do zebre,mungosa i prljavog nilskog konja

Koji se valjao u blatu i žvakao

Svoju začinjenu planktonsku hranu

 

I čuvao je i ignorisao svaku reč

Preferirao je da pregleda stado

Glupog vodenog bizona,o da

I cela džungla se uplašila

 

I trčala unaokolo celog dana i noći

Ali uzaludno vidiš

Tigar je došao i rekao ''ko ja?''

''Znaš nikog od vas nebih ja povredio''

 

''Više volim nešto da zvaćem''

''I svi ste vi oskudni,o da''

Pojeo je slona

 

Juna 1970., Syd Barrett je održao svoj prvi i jedini solistički koncert, koji je prekinut nakon samo 4 pesme, kada je Barrett naglo odložio gitaru i otišao sa bine. Otišao u legendu, zauvek. Mitologiju rokenrola, kao neko neponovljiv u svakom pogledu.

Nakon dva solo albuma Syd Barrett se sve više povlači iz javnosti opterećen burnom prošlošću i podmuklom bolešću, na momente se još pojavljujući u javnosti – uglavnom u neproverenim pričama ili bar na snimanju Pink Floyd albuma Wish You Were Here, 1975. godine, upravo posvećenom sećanju na njega i legendi koja je uvek bila tu negde (gotovo čitava potonja karijera benda, svi preostali albumi Floyda na neki su način bili pod snažnim uticajem duha Syda Barretta – ili pokušaj oslobađanja od njegovog snažnog uticaja, oslobađanje novih kreativaca poput Watersa i Gilmoura, ili pak posvete duhu ludog, nikad prežaljenog dijamanta, setne meditacije na temu sloma jednog kreativnog i hipersenzibilnog umetnika, vizionara).

Neobični poetski sklopovi, koje je Jim Morrison uneo u rock mogu se, uz izvesne ograde naravno, najpre uporediti sa onim što je doneo drugi muzičar tog vremena iz koga su i stihovi i muzika izvirali prirodno – Syd Barrett. Potpuno različitih poetskih imaginacija, njih dvojica su pre svega slični po stepenu inovativnosti unete u medij koji se polako iscrpljivao, a onda i po izraženom nagonu za samouništenjem, koji je Barretta odveo u izolaciju i eventualno ludilo, a Morrisona još mnogo dalje. U svakom slučaju obojica su psihodeličnu stranu umetnosti obojili na pravi način i, ujedno, onako kako niko, ni pre ni posle, nije bio u stanju.