ALL MY BOOKS for SALE (draganuzelac68@gmail.com)

You can order the books at my e-mail address (with collection): draganuzelac68@gmail.com.  

Thanks in advance. Greetings to all!

 

My new book - THE BEATLES: " White album" (CK Vračar, Beograd, maj 2026.)

 

RECENZIJA moje knjige THE BEATLES: “White album”

Rukopis Dragana Uzelca predstavlja izuzetno vredno, slojevito i nadahnuto delo posvećeno jednom od najznačajnijih albuma u istoriji popularne muzike – White Album grupe The Beatles. Autor ovoj temi pristupa sa dubokim razumevanjem, širokim enciklopedijskim znanjem i iskrenom posvećenošću, uspevajući da objedini istorijski, muzički i kulturološki kontekst u jedinstvenu i zaokruženu interpretativnu celinu. Već od prvih stranica jasno je da je reč o delu koje ne želi samo da informiše, već i da tumači, osvetljava i iznova otkriva smisao jednog umetničkog fenomena. Tekst se odlikuje izuzetnom sadržajnom bogatošću i analitičkom preciznošću. Autor vešto osvetljava složene okolnosti u kojima je album nastao, povezujući muzičko stvaralaštvo sa društvenim, političkim i kulturnim tokovima druge polovine XX veka. Time se White Album ne sagledava samo kao zbir pesama, već kao autentičan dokument jednog vremena, svojevrsna zvučna mapa jedne generacije, njenih nadanja i preispitivanja. Posebnu vrednost rukopisa čini detaljna i inspirativna interpretacija pojedinačnih pesama, kroz koju se otkriva izuzetna raznovrsnost stilova i autorskih poetika unutar samog albuma. Autor uspešno prodire u slojeve značenja, prepoznajući umetničku kompleksnost i emotivnu dubinu stvaralaštva članova benda, čime čitaocu približava ne samo muziku, već i sam čin stvaranja – onaj nevidljivi, unutrašnji proces u kojem umetnost nastaje. Rukopis se odlikuje živim, sugestivnim i stilski bogatim izrazom. Narativ je dinamičan, ritmičan i tečan, a autorski glas prepoznatljiv i autentičan, što tekstu daje posebnu čitalačku snagu i privlačnost. Spoj faktografije i interpretacije ostvaren je na visokom nivou, pri čemu se naučna utemeljenost prirodno prožima sa esejističkom inspiracijom, stvarajući tekst koji je istovremeno pouzdan i nadahnut. Upravo ta ravnoteža između znanja i osećaja čini ovo delo posebno vrednim i upečatljivim. Ovo delo predstavlja značajan doprinos proučavanju rok muzike i savremene kulture, ali i mnogo više od toga – ono je poziv na ponovno slušanje, razumevanje i doživljavanje muzike kao umetnosti koja oblikuje identitet pojedinca i duha epohe. Kao takvo, ono će podjednako privući i stručnu i širu čitalačku publiku, ostavljajući trajan utisak i otvarajući prostor za nova tumačenja i čitalačka iskustva.

Dušica Đukić Bodlović (Ck Vračar, Beograd)

My new book - THE DOORS: "LA Woman" (CK Vračar, Beograd, maj 2026.)

 

RECENZIJA moje knjige THE DOORS: „ LA Woman“

Rukopis Dragana Uzelca posvećen albumu L.A. Woman predstavlja snažno, sugestivno i nadahnuto delo koje prevazilazi okvire klasične muzičke analize i ulazi u prostor umetničkog, gotovo poetskog tumačenja jednog vremena, jednog benda i jedne izuzetne ličnosti – The Doors i njihovog frontmena Jim Morrison. Autor ne pristupa temi samo kao hroničar ili analitičar, već kao istinski tumač duha epohe. Kroz slojevitu naraciju, u kojoj se prepliću istorija, poetika, filozofija i lični doživljaj, čitalac se uvodi u kompleksan svet umetničkog izraza koji je oblikovao ne samo muziku već i širu kulturnu svest druge polovine XX veka. Posebna vrednost rukopisa ogleda se u načinu na koji autor osvetljava ličnost Jima Morrisona – ne samo kao muzičara, već kao pesnika, vizionara i simbola jedne generacije. Njegova umetnost tumači se u širem kontekstu evropske i američke književne tradicije, čime se uspostavlja duboka veza između rok muzike i visokih umetničkih tokova, od romantizma i simbolizma do beat poetike. Analiza albuma L.A. Woman razvija se kao svojevrsno putovanje kroz zvuk, reč i značenje. Autor uspeva da prepozna i istakne njegovu emotivnu snagu, unutrašnju dramatiku i estetsku posebnost, čineći da ovaj album pred čitaocem oživi ne samo kao muzičko delo, već kao autentičan umetnički testament. Stilski, rukopis je izuzetno bogat i izražajan. Jezik je slojevit, ritmičan i sugestivan, često na granici između naučnog i književnog izraza, što tekstu daje posebnu energiju i autentičnost. Upravo ta kombinacija znanja i osećaja čini ovo delo čitljivim, upečatljivim i trajno vrednim. Rukopis Dragana Uzelca predstavlja značajan doprinos razumevanju rok muzike kao umetnosti i kulturnog fenomena. Njegova vrednost ogleda se u dubini interpretacije, širini konteksta i autentičnosti autorskog glasa, koji uspeva da poveže muziku, poeziju i filozofiju u jedinstvenu i celovitu viziju. Zaključno, ovo je knjiga koja se ne čita samo zbog informacija koje donosi, već zbog doživljaja koji ostavlja – i upravo u tome leži njena prava vrednost.

Dušica Đukić Bodlović

My new book - The Velvet Underground: "Mračne priče iz baršunastog podzemlja" (Beograd, mart 2026.)

 

RECENZIJA knjige (mart 2026.)

Rukopis The Velvet Underground – Mračne priče iz baršunastog podzemlja Dragana Uzelca predstavlja izuzetno vredan esejistički i kulturološki doprinos razumevanju rok poetike druge polovine dvadesetog veka. Knjiga nije puka biografija niti muzikološka studija u užem smislu, već slojevito pisan esej o fenomenu umetnosti koja je izrasla na marginama društva i vremenom postala njegov snažan duhovni korektiv. Autor sa izraženom stilskom sigurnošću i narativnom energijom osvetljava stvaralaštvo Lua Rida i grupe The Velvet Underground, kao i pojavu Niko, postavljajući ih u širi kulturni, urbani i umetnički kontekst šezdesetih i sedamdesetih godina. Posebna vrednost rukopisa ogleda se u sposobnosti da se rok muzika tumači kao poetički i egzistencijalni fenomen, kao svojevrsna moderna lirika urbanog čoveka, a ne isključivo kao muzički pravac. Tekst se odlikuje snažnim esejističkim tonom, bogatim intertekstualnim vezama (od Dostojevskog do Deblina), kao i upečatljivim metaforičkim jezikom koji dočarava atmosferu „baršunastog podzemlja“. Autor ne zadržava pažnju samo na istorijskim činjenicama, već prodire u poetsku i duhovnu suštinu umetnika, tumačeći njihove pesme kao svedočanstva jednog nemirnog, kontradiktornog i tragajućeg vremena. Knjiga će biti od posebnog značaja čitaocima zainteresovanim za rok kulturu, savremenu umetnost, kulturologiju i fenomen alternativne scene, ali i svima koji 160 muziku doživljavaju kao prostor dubljeg egzistencijalnog i estetskog iskustva. Rukopis se preporučuje za objavljivanje kao vredno i autentično esejističko delo iz oblasti kulture i umetnosti.

Dušica Đukić Bodlović

MY NEW BOOK, The Story of the North American Indians: The People of the Great Spirit

 

 

 

RECENZIJA

 

Knjiga „Priča o severnoameričkim Indijancima – Narod Velikog Duha“ autora Dragana Uzelca predstavlja snažno, emotivno i angažovano svedočanstvo o sudbini autohtonih naroda Severne Amerike, ispisano na granici eseja, dokumentarne proze, duhovne hronike i kulturno-istorijske meditacije. Ovo nije klasično istorijsko štivo u strogom akademskom smislu, već sveobuhvatan, nadahnut i etički intoniran tekst koji čitaoca uvodi u svet indijanske duhovnosti, mitologije, načina života i tragične istorijske sudbine.

 

Autor gradi tekst postupno i slojevito: od mitskih i kosmoloških predstava, preko opisa društvenog uređenja, odnosa prema prirodi, zemlji i zajednici, do detaljnog i potresnog prikaza procesa kolonizacije, porobljavanja i sistematskog uništavanja indijanskih naroda. Posebnu vrednost rukopisa čini obilje autentičnih citata, molitvi, poetskih fragmenata, izreka i mudrosti indijanskih poglavica, koje nisu tek ilustrativni ukrasi teksta, već nose ključnu semantičku i etičku težinu.

 

Knjiga je strukturno otvorena i namerno nehermetična: ona ne sledi strogu hronologiju, već asocijativno i tematski kruži oko centralne ideje – sukoba dva koncepta sveta. Taj kontrast je jasno, namerno i beskompromisno istaknut, što tekstu daje snažan polemički i moralni naboj.

 

Stil Dragana Uzelca je izrazito poetizovan, ritmičan i retorički snažan. Česte anafore, simboličke slike, mitološki motivi i lirski pasaži čine da se knjiga čita kao duhovna ispovest i opomena. Upravo taj stilski izbor doprinosi tome da tekst deluje uverljivo, emotivno i angažujuće, bez pretenzije na hladnu distancu. Posebno mesto u rukopisu zauzimaju poglavlja posvećena kolonizaciji, „Stazi suza“, uništavanju bizona, rezervatima i završnom slomu indijanskog otpora. Taj deo teksta predstavlja vrhunac knjige, kako u sadržinskom, tako i u etičkom smislu.

 

„Priča o severnoameričkim Indijancima – Narod Velikog Duha“ je knjiga koja traži pažljivog čitaoca, ali istovremeno nudi snažno i nezaboravno iskustvo čitanja. Ona nije samo knjiga o Indijancima – ona je knjiga o čoveku, o moralnim izborima civilizacije, o pitanju odgovornosti, istine i pravde. Kao takva, ona ima višestruku vrednost: kulturnu, etičku, i duhovnu.

 

Ovaj rukopis preporučuje se širokom krugu čitalaca – od ljubitelja istorije i kulture, preko čitalaca esejistike i duhovne literature, do svih onih koji u književnosti traže smisao, opomenu i dublje razumevanje sveta u kome živimo.

 

 

 

The Velvet Underground – JESUS (Isus)

 

Velvet Underground su hroničari vandalizma, alijenacije, perverzne erotike, aristokratske dekadencije, svih opscenih rituala koje metropola skriva. Oni kopaju po zamršenosti poroka, ponovno ga povezujući s velikom francuskom tradicijom De Sadea i Baudelairea. Oni razodevaju pustoš modernog života, frustraciju stanovnika tehnoloških ruševina, mračne dvosmislenosti la dolce vita srednje klase. Toliko bolesnog zadiranja u degradaciju običaja daje morbidne pesme i dugotrajni delirijum, izmenjen zvukom doteranim do granice tolerancije. U tim neizlečivim apscesima zvuka Velvet Underground su se otkrili kao prvi radikalni proroci improvizacije, disonance i zaglušujućeg rocka.

Treći album njujorškog indie benda The Velvet Underground, istoimeni The Velvet Underground, objavljen marta 1969. (snimam u periodu novembar-decembar 1968., u T.T.G. studiju, Hollywood, California), donosi smirenje, neobično usporavanje tempa, repetitivnu hipnotičnost i odsustvo nekadašnje energičnosti, razarajuće andergraund buke.

Odlaskom Johna Calea muzika Velveta gubi prepoznatljivu avangardnu notu, ekstrovertno intoniranu napadnost i želju za istraživanjem formi - karakterističan Caleovski touch, koji istovremeno podstiče i iritira. Međutim, nivo sasvim običnog ludila ni malo se ne smanjuje  - uprkos svim nedaćama muzika benda ostaje jednako samosvojna i intrigantna. Sa mnogo manje buke, graničnih vrednosti i unutarnje tenzije Velveti  teraju dalje - ubitačno velvetovski do samog kraja.

Nekadašnji nemir i ekstrovertnost zamenjuju čudesna, introvertna smirenost, pop melodičnost (Reed je pretežno autor gotovo svih numera), liričnost na dokovima tame i melodijska lepršavost - snaga rock and rolla namenjena samo izabranima. Bio je to skup izvrsnih numera u rasponu od rockerskih komada What Goes On i Beginning To See The Light, do refleksivnih, melodičnih pesama o različitim oblicima ljubavi poput Pale Blue Eyes, Some Kinda Love, Jesus, I’m Set Free..., numera obeleženih izvrsnim gitarskim radom Lou Reeda i Sterlinga Morrisona. Album će u naznakama pokazati muzički i poetski pravac kojim će poći buduća, prilično uspešna ali i turbulentna solo karijera Lou Reeda.

 Sve u svemu bio je to Lou Reedov album (s pratećim bendom), utemeljitelj glam rocka i dekadentnog rocka, ploča sa mnogo manje nekadašnjeg velvetovskog naboja, eksperimentalnosti, želje da se šokira, koja samoubilački plovi između nekadašnjih hridi avangarde...

 Brojni elementi činili su  Velvete jedinstvenim i vrednim pažnje. Prvo, njihovi tekstovi bili su poput kratkih priča, ispunjenih fascinantnim likovima iz Warholove družine i iz kruga njihovih prijatelja i poznanika u New Yorku. Drugo, kako su sazrevali, njihovi su tekstovi sve više odražavali poseban pogled na svet koji je cenio lepotu nad funkcionalnošću, umetnost nad konvencijom, osećaje nad formom. Treće, njihova je muzika odražavala te vrednosti, koristeći vokalne harmonije, akustične gitare s 12 žica, elektronski feedback i bilo šta drugo što im je bilo pri ruci za stvaranje neverovatno lepe muzike. Četvrto, bili su majstori u prilagođavanju muzike i instrumentacije u službi svojih reči, uvek stvarajući kohezivne celine u kojima su zvuk i tekst besprekorno radili zajedno kako bi stvorili jedinstveno umetničko iskustvo. Kao što je Lou Reed rekao u intervjuu, muzika je odgovarala rečima. Kad su reči strašne, muzika bi postala strašna. Kad bi reči bile tužne, muzika bi postala jako tužna...

Jesus, help me find my proper place
Jesus, help me find my proper place
Help me in my weakness
'Cos I'm falling out of grace
Jesus
Jesus

Pesma Isus (Jesus) jedna je od čudesnih pesama iz galerije zagonetnih velvetovskih tajnovitih bisera, zaokreta nakon bure prva dva, apokaliptična albuma, caleovske avangardne oluje i lirske tematike natopljene porocima. Samo je Lou Reed mogao uzeti pesmu o religiji i učiniti je tako temeljnom, intrigantnom, jednostavnom. 

Isus nije želeo lažni sjaj i obrede, želeo je samo da ljudi dođu i obožavaju Boga onakvi kakvi zapravo jesu – u svoj prostodušnosti, slabosti, čistoti srca. Lou Reed je ovom pesmom to veoma jasno uspeo pokazati, još jednom razgrnuvši tamu iz koje je putovao ka svetlosti svojom jedinstvenom umetničkom magijom.

Isuse, pomozi mi naći moje pravo mesto

Pomozi mi u mojoj slabosti

Jer padam iz milosti

Isuse...

Tužan vapaj za vođstvom odjekuje kroz anale rokenrola, prikriven nežnim trzanjem akustične gitare i zamišljenim zujanjem orgulja. Velvet Underground, poštovani zbog svojih smelih istraživanja zvučnog andergraunda, napravili su neočekivani preokret pesmom Isus. Pesma je u oštroj suprotnosti sa beskompromisnim, eksperimentalnim radovima koji su definisali ranije albume benda. Ali iza njene jednostavnosti krije se duboko ukorenjena čežnja za svrhom i iskupljenjem, dok monotono prizivanje glavnog vokala Lu Rida nudi redak uvid u njegovo ranjivo razmišljanje o duhovnosti.

U ponavljajućim stihovima Isuse, pomozi mi naći moje pravo mesto leži suština poruke pesme: potraga za smislom i pravcem. Čini se da se bend The Velvet Underground, poznat po svom avangardnom egzistencijalizmu, okreće ka konvencionalnijem putu utehe u organizovanoj religiji. Naratorov zahtev je skroman i iskren, lišen hrabrosti ili poetske nejasnoće koja se često nalazi u Ridovim tekstovima. Ova mantra je duboka u svojoj jednostavnosti. Odjekuje kod svakoga ko je doživeo poznati osećaj izgubljenosti i želju za božanskom intervencijom. Usred eksperimentalnog žara kasnih 60-ih, Isus se ističe kao direktan izraz ljudske krhkosti i urođene potrebe za pripadnošću.

Opus grupe The Velvet Undergrounda nikada nije izbegavao izazivanje društvenih normi i bavljenje tabu temama. Pa ipak, Jesus kao da se odvaja od ikonoklastičke slike benda, prihvatajući izvesnu ortodoksiju kroz svoje otvorene reference na hrišćansku ikonografiju. To je dokaz Ridove veštine pisanja pesama da on može da otelotvori takve kontradikcije – prihvatajući i haos i tišinu, pobunu i pokajanje – u samo nekoliko kratkih stihova. Dualnost duhovnog verovanja i egzistencijalne sumnje u pesmi Jesus dodatno uvećava njenu privlačnost. Ona sugeriše da na putovanju svake osobe – možda čak i za buntovni rok bend – dolazi vreme kada duša traži sidro, apsolut, u burnom moru života.

Neukrašeno izvođenje pesme Jesus pojačava njenu iskrenost. Od oskudnih gitarskih zvukova do nenametljivih udaraljki Moren Taker, svaki element služi stvaranju intimnog okruženja. Zvučni pejzaž pesme odstupa od kakofoničnih, fidbekom vođenih frenezija njihovih prošlih radova i umesto toga poziva na razmišljanje i introspekciju. Nežni zvuk orgulja, koje svira Dag Jul, boji pesmu crkvenim poštovanjem, naglašavajući duhovnu potragu svojstvenu tekstu. Ovaj minimalistički pristup omogućava da svaki lirski apel lebdi u vazduhu, dajući slušaocu prostor da razmisli o sopstvenim interpretacijama i emocijama koje je pesma pobudila. Pretpostaviti da je Isus samo molba višoj sili značilo bi prevideti dubinu pripovedanja grupe Velvet Underground. Moguće je protumačiti pesmu kao Ridovu krizu identiteta, i kao čoveka i kao umetnika. Prizivanje Isusa moglo bi biti simbol šire potrage za čistotom i istinom u vremenu ličnih i društvenih previranja.

Pesma možda nije narativ o preobraćenju, već priznanje da čak ni najočvrsliji među nama nisu imuni na egzistencijalni očaj i potragu za spasenjem – bilo božanskim, kreativnim ili ličnim. Unutar minimalističkih stihova pesme, fraza Padam iz milosti odjekuje sa posebnom snagom. Ovde Rid hvata trenutak samosvesti i odgovornosti, prepoznavanje ličnih neuspeha i složenog odnosa između greha i iskupljenja. To je univerzalna ispovest, artikulisana vrstom poetske ekonomije po kojoj je Rid bio poznat. Ovaj stih služi kao dirljiv podsetnik na manjkavu prirodu čovečanstva.

U pesmi koja retko odstupa od svojih nekoliko ponovljenih stihova, upravo to priznanje nesavršenosti daje Isusu trajni emocionalni uticaj. To pojačava autentičnost pesme, slikajući portret duše u tranziciji, koja traži uporište na putu ka oproštaju.

 

by Dragan Uzelac