’’Lokvanji“ KLOD MONE

 

’’Ako uzmemo reč impresionizam u njenom najužem značenju, onda će Klod Mone biti jedini impresionista jer je jedini bio sposoban da uskladi teoriju i praksu u veštini da preko slikarstva pruži sve one kolorističke utiske koje jedno oko može da primi. Impresionizam, to je Klod Mone lično, usamljen u svom geniju, slavnom i čarobnjačkom“.

 

   Znamenito delo Kloda Monea iz serije slika ’’Lokvanji“, koje prikazuje predivno cveće tokom izlaska sunca, nastala je u periodu od 1920. do 1926. godine. Najdosledniji impresionistički slikar napravio je oko 250 radova iz serijala ’’Lokvanji“.

 

    Tehnika impresionista sastojala se od: kratkih poteza četkice, čiji su tragovi vidljivi u slici i nisu opterećeni detaljima. Oni nisu mešali boje na paleti već direktno na platnu. Nisu upotrebljavali crnu boju, već su nijanse dobijali mešanjem komplementarnih boja. Otkrili su igre svetlosti i senke, za slike senki u prirodi upotrebljavali su plavu boju što je doprinosilo otvorenosti slike. Nove slojeve boje dodavali su pre nego što se stari slojevi osuše i tako dobijali mekše konture i boje. Impresionisti su lakše radili sa bojama koje su već  tada bile u tubama( od 1870. godine su se pojavile gotove spravljene boje). Do tada su slikari morali sami da spravljaju boje u prahu koje su mešali sa uljem kao vezivom za boje. Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti može biti predstavljen. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

   Vođen snažnim emocijama i novom životnom energijom Klod Mone doseže svoj kreativni umetnički vrhunac, radovima koje je obeležio serijal slika ’’Lokvanji“gde su se na ogromnim platnima veličine murala igrale senke vode iz koje su izranjali veličanstveni živopisni cvetovi. Na kraju će sanjati da ostvari’’nešto što je nemoguće naslikati — vodu sa travom koja se talasa u dubini”. Najveća vrednost ovog umetnika je kvalitet njegove moći opažanja tonova i analize istih. Mone je doneo revoluciju u umetnosti slikanja. Eduard Mane ga je smatrao’’Rafaelom vode”, a po Sezanovim rečima, Mone je bio’’samo oko”. Svetlost i pokret bile su dve velike, revolucionarne teme novog, moneovskog ‘’rađanja sunca”po kojima se impresionizam odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Klod Mone je morao da reaguje, tačnije slika, izuzetno brzo. Njegovi su potezi često bili žustri i iskidani, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da minuciozno opiše predmet posmatranja. Slikao je iste motive u različito doba dana želeći da prikaže kako se usled treperenja svetlosti menjaju ton oblika i njegova struktura.