DRAGAN UZELAC - autorska biografija
Dragan Uzelac, rođen je 30. marta 1968. u Apatinu, Vojvodina. Saradnik je mnoštva net magazina, portala i časopisa za umetnost i kulturu (KVAKA – Velika Gorica, Hrvatska, PULSE, XXZ portal, Čupava keleraba, Vitraž, Rockomotiva, Fathipster, Kultiviši se, Helly Cherry, Filmske radosti, Libartes, Stella polare (Beograd), KULT, Kulturni heroj, Remix press (Novi Sad), časopis za književnost SIZIF, Kraljevo, Impuls portal – Banja Luka, portal NVO FENOMENI, Crna Gora), koji je svoj spisateljski put započeo u listu somborske biblioteke Karlo Bijelicki - Novi pokret davne 1997. godine. Autor je nekolicine knjiga iz oblasti publicistike, esejistike i popularne kulture (pre svega istoriografije rock and rolla), koje su štampane u izdanju sledećih izdavača: KVAKA, Velika Gorica, Hrvatska, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Sombor i Lotina, Beograd.
Autor knjiga: The Beatles, povijest rock glazbe, Priča o bluesu, Scream of the butterfly - 50 godina od smrti Jima Morrisona, Priča o severnoameričkim Indijancima - Tamo gde smo prevareni, Charles Bukowski - Go all the way, John Lennon - You may say i’m a dreamer, George Harrison(Here comes the sun) - John Lennon(Revolucija Johna Lennona) i Jim Morrison – Veran svom duhu.
Ljubitelj je pisane reči, rock and roll muzike, nezavisnog filma i undergrounda. Bibliofil. Bitnik u srcu, bluzer u duši, sklon romantičarskom sanjarenju na javi u svetu apsurda. Melanholik, buntovnik s razlogom, dobri duh nekadašnje Prerije, veliki poštovac dela Charlesa Bukowskog, Alberta Camusa, Hermanna Hessea, Danila Harmsa, Jamesa Joycea i Knuta Hamsuna, pre svih. Izrastao iz duha divljine šezdesetih, pod neizmernim uticajem Jima Morrisona i Johna Lennona. Svoje spisateljsko i duhovno izvorište pronašao u knjigama Mali Princ, Let iznad kukavičjeg gnezda, Stranac, Uliks i Stepski vuk.
MY LITTLE ONE IN AN ALCOHOLIC HAZE 💕
PORTAL POBJEDA, rubrika OBJEKTIV... 33 obrtaja by MILENA ČAVIĆ, Podgorica, jun 2023. Moje gostovanje u tom časopisu i uvodni deo teksta posvećen mojoj malenkosti...
Dešava li vam se da, iako nijeste zvanično upoznali nekog, imate osjećaj da tu osobu poznajete cijelog života? Baš takav utisak na nas ostavlja pisac Dragan Uzelac. Gost naših Obrtaja ne budi se bez rokenrola, ne noći bez bluza ili nekog filmskog klasika. Sebe opisuje kao bibliofila, bitnika u srcu, bluzera u duši, sklonog romantičarskom sanjarenju na javi u svijetu apsurda. Spisateljski put započeo je u listu Novi pokret somborske biblioteke Karlo Bijelicki 1997. godine. Autor je knjiga iz oblasti publicistike, esejistike i popularne kulture - The Beatles, povijest rock glazbe, Priča o bluesu, Scream of the butterfly - 50 godina od smrti Jima Morrisona, Priča o severnoameričkim Indijancima - Tamo gde smo prevareni, Charles Bukowski - Go all the way, John Lennon - You may say i’m a dreamer, George Harrison (Here comes the sun), John Lennon (Revolucija Johna Lennona) i Jim Morrison – Veran svom duhu. Takođe, ukoliko posjećujete portale koji plasiraju sadržaj o kulturi i umjetnosti, kao što su Pulse, Fenomeni ili XXZ magazin, ogromna je vjerovatnoća da ste čitali i njegove tekstove. U njegovim knjigama i tekstovima možete saznati, između ostalog, kako mu Kami, Hese, Hamsun, Džojs, Harms i ostali fantomi slobode pomažu da seizbori s ovim našim nevremenom koje guta djecu svoju. Taj vrisak leptira, bijeg od savremenih tendencija, neprihvatanje tehnoloških vragolija, omogućili su mu da ostane vjeran svom duhu, baš kao i Morison. Otisnite se u vožnju sa našim noćobdijom i biće vam sigurno još jasnije na što smo mislili kada smo rekli da nam se čini da ga poznajemo oduvijek.
FILM
Film koji Vas čini srećnim?
- Veoma inspirativno pitanje (za jednog strastvenog filmofila) sa nebrojeno mogućih odgovora... Krenimo od Jima Jarmuscha i „Night On The Earth“, zatim Wendersov „Paris, Texas“, Woody Allenovi „Manhattan“ i „Midnight In Paris“, filmovi Petera Weira (najčistija filmska poezija) „Picnic at Hanging Rock“ i „Death Poet’s Society“, Bunuel i „Phantom Of Liberty“, Radivojevićev „Dečko koji obećava“, Jirzi Menzelov „Larks on string“, Bertoluccijevi „The Dreamers“, Inarrituov „21 grams“ i... klasik nad klasicima Miloša Formana „One Flew Over The Cuckoo’s Nest“... Izostaviti sa spiska filmove Kaurismakija, Antonionija, Fellinija, Fassbindera, Polanskog, Kubricka, Tarkovskog... nije mali greh, ali... (odustajem od daljeg širenja spiska da upitnik ne pređe u formu eseja).
Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera?
- Hm... Nisam razmišljao na ovako destruktivnu temu, ali recimo da postoji neko koga nikako nisam mogao da prihvatim, neko čiji su filmovi po kreaciji najbliži postavljenom proustoovskom pitanju. Ukratko, bio bi to „Crni bombarder“ Darka Bajića... Neko ko je napravio kultnu seriju uz koju sam odrastao – „Sivi dom“, pojavljuje se deceniju kasnije sa prazninom kojoj ne nalazim ni početka ni kraja. Samo toliko o toj temi. Onako, na prvu, što bezbolnije.
Film koji uopšte nijeste skapirali?
- Zanimljiv uvod u odgovor bio bi činjenica da se radi o filmu mog najdražeg srpskog režisera – legendarnog Miše Radivojevića, što tragici odgovora daje dodatnu rezigniranost. „Ni na nebu, ni na zemlji“ ... Nikad mi neće biti jasno kako je došlo do tog nemuštog ostvarenja nakon klasika poput „Dečko koji obećava“ ili pak „Živeti kao sav normalan svet“. Ako bih bio surovo sarkastičan, odgovor bi okončao replikom iz filma „Od ovoga može da se rikne“. Bila je to decenija za zaborav (u svakom pogledu) što na neki način uzimam kao olakšavajuću okolnost za svaku vrstu padova – od kreativnih do moralnih.
Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?
- Mislim da je fantastična Yu kinematografija (današnji region) u svojim zlatnim dekadama – sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka uspela na maestralan način pokriti sve bitne teme ovog dela sveta i nisam siguran da bi moglo bilo šta da se doda (suštinski, bez ponavljanja). Šta novoga reći nakon sociološko-kulturoloških opservacija društva jednog Živka Nikolića, Lordana Zafranovića, Gorana Markovića, Saše Petrovića, Miše Radivojevića? Kum Žoržo je još uvek tu – nikad perfidniji i pohlepniji kao simbol jednog vremena i zajednica koje su nastale na razvalinama onoga što je Džoni Štulić tako strasno opevao u „Tko to tamo pjeva“.
Omiljeni filmski rivali?
- Bez ikakve konkurencije Randolph Patrick McMurphy (uz malu pomoć poglavice Bromdena) i sestra Ratched u „Letu iznad kukavičjeg gnezda“. Pojedinac protiv Sistema – večna i u današnjem svetu više no aktuelna tema. Film i knjiga kojima se večno vraćam nadajući se, uzaludno, sretnom kraju.
Upečatljivafilmska scena sa nekom životinjom?
- Ajkula (The Shark), definitivno... Trauma koju vučem još od najranijeg detinjstva... od početnih, zloslutnih kadrova filma (jeze koja se naslućuje dok kamera klizi ispod površine okeana najavljujući zlo) do završnih scena koje kulminiraju eksplozijom boce unutar smrtonosnih čeljusti... Brrrrr... Nasuprot tom utisku nalazi se celovečernje nadrealno ludilo Bunuela i Dalija u njihovom „Andaluzijskom psu“ i galerija životinjskih pojava koje promiču snolikim, haotičnim kadrovima.
Posebno drag citat iz domaćeg filma?
- „Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti“, „Samo tetki da odnesem lek“, „Možda ste dobili pogrešan broj, ali ste dobili onoga koga ste tražili“...
Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije?
- Pink Panter, definitivno... A kada se na animaciju doda istoimeni lik i ciklus urnebesnih filmova Petera Sellersa i njegovog čuvenog inspektora Kluzoa – ugođaj je potpun.
Prvi film koji ste gledali u bioskopu?
- S obzirom na moje godine (da se malo našalim i razblažim oporost mojih 33 obrtaja) mogao bih reći da je to „Ulazak voza u stanicu“ braće Limijer (premijerno prikazivanje), ali ipak je to bio (ako drug Alchajmer ne laže) Carpenterov nezaboravni „Halloween“. Još jedan neizbrisiv trag i dobra priprema za horror istoriju koja je usledila deceniju kasnije... Tu su negde bili i već pomenuti „The Shark“) Spielberga, kao i omiljeni, mračni „Midnight Express“ Alana Parkera. Uglavnom, kraj zlatnih sedamdesetih, jedno nezaboravno vreme kada se bukvalno sve bitno desilo u par godina na ovdašnjim New vawe prostorima...
Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?
- Nino Rota „Love theme“, „The Godfather“, nešto sa toliko duše i sete da je rečima neopisivo (drago srcu jednog romantika i melanholika), kao i prelepa slika ljubavi u obliku „ A Waltz For A Night“ filma „Before Sunset“ (čarobna Julie Delpy). I sad ih pevušim, ali na sreću čitaoca ne može da se čuje moja „muzikalna“ verzija ovih soundtrack bisera.
Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?
- To je definitivno „Picnic At Hanging Rock“, filmska mistična poezija pokretnih slika Petera Weira... Magija njegove Australije neuporediva je sa bilo čim. Naravno, verovatno se u svakom mom odgovoru na 33 obrtaja krije mnoštvo drugih, na tren zaboravljenih opcija ali spontanost trenutka daje neku svoju posebnu draž, naročito nekome ko se pre svega oslanja na intuiciju, ono što se na neki neodređen način samo naslućuje...
Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod.U koju kafanu i na koje piće?
- Osmeh na mom licu i prepuštanje imaginaciji... Neka to budu Jim Jarmusch, Woody Allen i Luis Bunuel. Kafana ili piće bili bi definitivno u drugom planu sa ovako jedinstvenom ekipim i pričama koje je teško i zamisliti. Osećam da bi veče bilo luđe od scena koje se ređaju u Bunjuelovom „Fantomu slobode“ (začinjeno uvrnutim crnjacima Alena i Džarmuša).
Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?
- Ta vrsta psihodelije nadilazi moje moći imaginacije... Siguran sam da mi takvu vrstu filma živimo poslednje tri decenije, kafkijanski se gušeći u nemogućnosti izlaska iz nightmare seanse večnih vladara, nakane tamnije od noći.
MUZIKA
Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?
- Down By The River, Neila Younga jedna je od mnoštva te vrste pesama. Budi sećanje na nekolicinu dragih ljudi, intenzivno druženje i uživanje u životu punim plućima, mladalačke, boemske dane i noći... „pričest“ svetim alkoholom kao zagrevanje za noćobdijske neverending avanture osamdesetih, devedestih... U tu „svrhu“ često je služio i The Rolling Stones live album „Get Yer Ya-Ya’s Out“, posebno maestralno gitarsko prašenje novopridošlog člana Micka Taylora. Nezaboravna vremena, muzika kao jedini prijatelj koji ostaje do samog kraja...
Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?
- Ako to ne bi bila Morrisonova „The End“, katarzična, apokaliptična himna moje omiljene dekade – šezdesetih, onda bih se svakako „smakao s ovoga svijeta“ uz meni najdraže Pink Floyde i svitu „Shine On You Crazy Diamond“. Blues je moja najdraža muzička forma uz koju bih rado otišao. S olakšanjem... bez mnogo patetike.
Pjesma koja je himna slobode/hedonizma?
- Sam naziv kaže – „Free Bird“, himna Lynyrd Skynyrda za sva vremena. Zvuci najboljeg gitarskog trilinga svih vremena ne ostavljaju mesta bilo kakvom dvoumljenju.
Jedna od najljepših pjesama sa imenom u nazivu?
- Lola by Ray Davies (The Kinks). Ta slatka, ironična engleština, duh koji me vodi ovim ludim svetom preko pola veka kao jedna od retkih olakšavajućih okolnosti u pohlepnoj gužvi samoljublja i konzumerizma, okruženju bez stila i duše.
Vaša pjesma za karaoke?
- Bilo koja od Johna Lennona (da napokon pomenem mog glavnog uzora, oca po duhu). Svakako da svojim netalentom ne bih skrnavio meni omiljene bisere poput „Don’t Let Me Down“, „Happiness Is A Warm Gun“, „Lucy in the Sky With Diamonds“, samo bih se pravio da pevam uz meni najdraže zvuke Beatlesa, moje večne fascinacije. Milion je pesama, a broj obrtaja drage Milene u njenoj rubrici premali (za sve moje priče o...).
Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?
- John Lennon. Nakon skoro poluvekovnog iskustva ovde nema dvoumljenja.
Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?
- Jedina dvojica koji ne ulaze u ovaj izbor jesu Johhny Štulić i Cane Partibrejker. Diplomatski ću izbeći imenovanje mnoštva likova koji su iz meni nepoznatih razloga stekli status legendi koji se kod nas tako lako lepi.
Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?
- Kurta Cobaina, pre svega generacijski i po duhu. Pre njega Johna Lennona. Imao sam tada tek 12 godina i nisam bio svestan veličine gubitka, ubistva koje je promeilo svet i moju kasniju svest o perfidnosti sveta gde svako misleće, drugačije, buntovno biće mora biti uklonjeno da ne remeti „opštu idilu“ gomile i vođa stada. Ubistvo svake slobodarske ideje nenadoknadiv je gubitak u svetu mentalnih robova.
Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?
- Još jedno od pitanja koje zahteva esej, nekolicinu obimnijih studija. Neka odgovor bude u duhu moje ekscentričnosti – „Revolution 9“, The Beatles. O Pink Floyd opusu (posebno iz Syd Barrett ere) neki drugi put...
Poster koje muzičke zvijezde ste držali na zidu u srednjoj školi?
- Johna Lennona, alfe i omege mog poimanja muzike i sveta.
Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?
- Definitivno. Otporan na sve vrste i količine p(r)oroka.
TV
Serija idealna za kišni vikend?
- Ovo je deo obrtaja gde sam „najtanji“, jer sa protokom vremena sve manje konzumiram proizvode naprave zvane TV. Moj katodnocijevni razvoj je stao tamo negde osamdesetih, pa u skladu sa tim i odgovor – „Cosmos“ by Carl Sagan.
Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?
- Postoji „nešto“ što se možda ne vodi pod pojmom serija, ali meni je definitivno ostalo u neizbrisivom sećanju, posebno iz razloga što više nikad (ni nakon pune 4 decenije) nisam uspeo iznova da pogledam. U pitanju je „Engleska škola fudbala“, neopisiv ugođaj za istinske ljubitelje ostrvskog fudbala i jednog fanatičnog navijača FC Liverpool.
Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?
- Kultna, nikad reprizirana epopeja Rainera Wernera Fassbindera – „ Berlin Alexanderplatz“. Teško opisivo remek delo, koje mora da se „proba“ jer nema drugog načina da se čovek navuče na isto.
Serija koju nikada nijeste završili?
- Ne postoji u mom repertoaru. Takve nisam ni počinjao. Intuicija, verovatno.
Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu?
- Pomislih da ni ovde neću imati odgovora, ali onda se setih nečega što sam prosto obožavao... upravo do poslednje epizode, kraja koji se pretvorio u... bljak. U pitanju su sjajne „Vratiće se rode“... dobre, predobre i onda na kraju kao replika kultnog lika – Pikca: „Ni da me takne...Ništa“. Razblaženo kao supstanca koja se spominje u replici. Šteta.
Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?
- Saganovu kosmičku letelicu... Predmet podsvesne želje da provedem ostatak života u beskraju kosmičkog prostorvremena, krenem u susret Godou izbegavajući njegovo pasivno iščekivanje...
Najdraži par iz serije?
- Derek & Rodney Trotter (Only Fools and Horses). Waldorf & Statler, legendarni cinični dvojac iz „The Muppet show“. Ne postoji, niti će postojati išta bolje dok je sveta... osim ako se pod serijom ne podrazumeva i kultni strip (kao serijal) „Alan Ford“ i neko sasvim različit – „Monty Python“.
Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?
- „Pozorište u kući“... Moja lenjavost sjajno uklopljena u doba samoupravnog socijalizma (vezana za moju sklonost upravljanja samim sobom, he, he)... Može i „Grlom u jagode“, opraštajnu epohu radničke klase koja će par decenija kasnije nestati, vraćajući se iznova u bezobličnu ropsku masu.
Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija?
- Džeri, definitivno... Detinja želja da se bude na strani slabijeg i uživa u akciji neodoljivo ulepšanoj humorom i sjajnom muzičkom podlogom. A onda na spavanje, nakon 19h i 15 – 20 min.... Kraj nostalgičnog vremeplova na vinilnih 33 obrtaja. Veoma opuštajuće iskustvo. Čista romantika.Hvala Milena. Pozdrav čitaocima!
Mia Samac, Split, FB komentar na tekst o Pink Floyd pesmi ,,ECHOES”… septembar 2021.
Briljantna analiza, studija, kako već da nazovem ove bravurozne Draganove napise... Mnogo je ljudi koji se bave glazbom i svim njenim vidovima, bilo kao aktivni muzičari, kompozitori, aranžeri sva sila drugih profila, te ljudi koji o tome pišu. Međutim, ono što izdvaja neke, a među njima je u prvim redovima i Dragan Uzelac sa svojim ogromnim i vrhunskim znanjem, minucioznim zapažanjima, preciznošću kojom svakoj misli i riječi nađe pravo mjesto, a nadasve autentična ljubav i strast s kojom to sve radi. To se tako jako osjeća, ta njegova energija je toliko zarazna i sugestivna, da doslovno svaki put kad nešto piše, moram se nakon čitanja vratiti predlošku o kojem je govorio u tekstu i odslušati, (ovaj put uvažavajući njegove diskretne upute), muzičku numeru o kojoj je riječ. Stil mu je ležeran i poetičan, iza vokabulara i digresija očito je i široka erudicija, a uz sve to, takva skromnost i samozatajnost! Dragane, ti si pravi biser!
pesma Ivane Bojanić iz Splita... posveta...
PRIČA O BLUESU
Moram te imati u rukama,
Listati tvoj zagrljaj,
Prolaziti prstima kroz kosu riječi,
Snenih od života,
Uzavrelih od trenutaka
Kojima oblikujemo naše vrijeme.
Želim svirati s tobom blues,
Odmarati u tišini, među redovima ideje
Koja pokreće svijet.
Ljubav,
Da! To je san o životu jedne pjesnikinje
koja čita tvoje tekstove
Kao da čita svoju dušu,
Kao da pišeš o meni,
I ja hoću (tu) knjigu!
Hoću taj bluz!
AMERICAN STYLE
Je li moguće da mi se događa
Ljubavni roman?
Ona vrsta američkih,
Sladunjavih romana,
Koje imaju već gotovu priču
Na samom početku.
S njim je sve tako lako.
Ništa se ne događa suvišno,
Sve je spontano i lijepo.
...
Sakriveni smo iza mojih riječi,
Iza redaka ove pjesme.
Volimo se stihovima,
Grlimo se riječima,
Priča je već ispričana
Na samom početku romana.
... Ja ne znam ništa o njemu.
Ali naše duše su već jednom bile zajedno.
ON I JA
U pozadini scene,
Ti sjediš na svom uobičajenom mjestu,
Pored prozora tvoj je kutak,
Tvoj stol i hrpa papira,
Razasutih u kreativan, uredno posložen
Nered.
Svjetlost dana bukom te zove
Iz rečenica koje slažeš
Da bi oblikovao nečiji lik.
U pozadini scene,
Ti sjediš na svom uobičajenom
Mjestu.
Samo postojiš i znaš da sam tu.
Ja odigravam svoju ulogu
Ispijanja toplog čaja.
Čujemo moje gutljaje toplog
Zelenog čaja, jer samo se tako pripremljen
Treba piti.
Kroz prozor,
Svjetlost dana bukom nas zove.
Ti sjediš na svom uobičajenom mjestu.
Ja pijem topli, zeleni čaj.
U pozadini scene,
Sve je na svom mjestu
Pa tako i uredno posložen nered
Razasutih papira na tvom stolu.
Čitaoc Krsman Zurovac...
Gospodine Dragane, ja Vas ne poznajem lično te tako ni ne znam zarađujete li od svog pisanja ali isto tako znam da bi u nekoj razvijenijoj zemlji svakako bili plaćeni za ovo. Iako rijetko komentarišem na društvenim mrežama u više navrata sam osjetio potrebu da Vam pošaljem salvu pohvala i da Vam zahvalim zbog enormne erudicije koju prenosite. Moram još da dodam da pratim veliki broj blogova i sajtova kako balkanskih tako i stranih ali još nisam naišao na nešto ovako skromno,toplo,iskreno a opet napisano sa izvjesnom književnom ingenioznošću i oštrinom, kao kod najvećih kolumnista.
Marijana Jakobac, pesnikinja iz Novog Sada... deo prepiske...
Hvala puno i od srca! To zaista jako znači, nema puno ljudi koji imaju sluha za ovakve vrednosti, ali nikada ne treba odustati! Ništa nije previše, što je iskreno, tvoji tekstovi su baš i zbog toga autentični, jer u njima je sve napisano vrlo neposredno iz dubine emocija. Tvoji tekstovi su pravi odraz čistih emocija kojih uvek ima pregršt, mislim da je to pravo bogatsvo! Čitala sam tvoje članke na nekoliko sajtova gde ih objavljuješ, prozne divnoće, koje su poezija, sve je to napisano iz srca. Zaista su divni, duboki, vrlo kompleksni i temeljni, uvek im se možeš iznova vratiti, toliko su živopisno napisani i nadahnuti ,beskrajni, da čitalac zaista može da proživi sve te emocije, slike i dogođaje o kojima pišeš, drže čitaoca u pažnji sve vreme! Obradovao me je tekst o filmu Picnic at Hanging Rock, taj film je pre nekoliko godina puštao moj dobar dug u Novom Sadu, i zaista me je oduševio. Drago mi je što čitaoce vraćaš u pravi svet i podsećaš ih na izgubljene vrednosti vrlo originalnim stilom pisanja. Bila sam tražila neki tekst na internetu koji bi mi detaljnjije objasnio život Džim Morisona, pa sam naišla na tvoj članak, i otkrila sam mnoštvo priča i anegdota koje mi je bilo teško da nađem bilo gde drugde. Divno! Samo nastavi tako! Takođe podržavam tvoj rad, jer to su vrednosti kojima se i ja veoma radujem! I tvoj profil na ovoj društvenoj mreži zaista vredi posetiti. Čisto obrazovanje i iskrenost i lepote da se nađu.
.jpg)
.jpg)
by Dragan Uzelac in your space, jun 2023.
Nema komentara:
Objavi komentar