A.G. INARRITU: 21 GRAM (2003.)
Da li je 21 gram težina života ili čovekove duše?
U tandemu sa znamenitim meksičkim piscem i scenaristom Arijagom Giljermom, kultni meksički reditelj Alehandro Gonzales Inaritu stvara još jedno remek delo (drugi deo tzv. trilogije smrti), film 21 gram , predstavljen na Venecijanskom festivalu. Nakon što je snimio debitantski film - Pasji život (2000.), proglašen od strane kritičara prvim filmskim remek-delom 21. veka, Alehandro Gonzales Inaritu, filmski reditelj prepoznatljivog stila i angažovane, duboko humane i socijalne tematike (sa žestokim i beskompromisnim osvrtom na moderni svet nehumanosti, bezosećajnosti, dvostrukog morala i bezdušnosti), upustio se u snimanje još jednog impresivnog ostvarenja u saradnji sa izvrsnom ekipom glumaca, predvođenom Sean Peannom, Naomi Watts i Beniciom del Torom. 21 gram je gotovo niotkud, preko noći, izrastao iz mraka opšte praznine i komercijale ispraznih i neiventivnih priča u britki i jetki klasik, priču o ljudskoj duši zaboravljenoj i skrajnutoj u svetu bezosećajnosti i opšteg haosa borbe za prestiž i opstanak. Film istražuje emocionalno i fizički nabijeno postojanje troje ljudi tokom nekoliko meseci. Nesreća neočekivano baca njihove živote i sudbine u priču koja će ih odvesti do visina ljubavi, dubine osvete i obećanja iskupljenja.
Maestralna gluma pomenute trojke, nosećih uloga – nezaboravnog Šona Pena, većeg i od samog života ovom kreativnom ulogom, predivne, setne i senzitivne Naomi Vots, koja prosto pleni duhom, lepotom i izražajnošću, smrtonosna u kombinaciji sa nadahnutim Penom, i na kraju, ili početku svega brutalni, razarajuće intenzivni i mračni Benisio del Toro, koji svemu daje dodatnu dozu rezignacije, tame i apsurdnosti ljudskog suprotstavljanja sledu događaja koji se neočekivano nižu kao na pokretnoj traci, nizu naizgled nebitnih detalja koji pletu osnovu naših života i cele ove tragične priče o ljubavi, požrtvovanju, rađanju, smrti ili još bolje rečeno rađanju iz smrti i umiranju života. Jedna tragična smrt spasila je jedan život i omogućila spas još jednoj nadi, veri i nastanku novog života – začetku deteta kojim je fatalni krug smrti i tragike pobeđen... makar na trenutak.
Kažu da je 21 gram težina koju izgubimo kada umremo. Težina jednog novčića, jednog reda čokolade ili čovekove duše? 21 gram je težina života?.
Inaritu je 2003. godine snimio dirljivu priču o nadi, ljudskosti i preživljavanju, priču o žrtvovanju, saosećanju i jednostavnoj ljudskoj potrebi za razumevanjem, iskrenom i toplom emocijom, osloncem. To je priča o tri osobe čiji su se životi igrom slučaja isprepleli. Nijedan od likova neće ostati ista osoba jer će ih nova saznanja o ljubavi, veri, hrabrosti, krivnji i slučajnosti nepovratno promeniti.
Zemlja se okrenula da nas zbliži, okrenula se u sebi i u nama dok nas konačno nije zbližila u svom snu.
Film 21 gram istražuje emotivno i fizičko preživljavanje troje ljudi tokom nekoliko meseci. Profesor Pol Rivers (Sean Penn) i njegova žena Meri (Charlotte Gainsbourg) su na samoj granici života i smrti. On je neizlečivo bolestan i čeka transplantaciju srca, a ona se nada da će ostati u drugom stanju sa njim putem veštačke oplodnje. Kristina Pek (Naomi Watts) je shvatila greške iz prošlosti i sada je uzorna supruga Majklu i brižna majka njihovim dvema ćerkama. Na niskoj životnoj lestvici živi bivši robijaš Džek (Benicio del Toro) sa ženom i decom, kojima pokušava da obezbedi pristojan život. Nakon burne prošlosti, on se okreće religiji. Tragična saobraćajna nesreća (u kojoj Džek ubija kolima Majkla i njegove ćerke) povezuje živote i sudbine ovih parova. Pol će imati susret sa smrću, Kristina će pokušati da se suoči sa budućnošću, a Džekova vera će biti poljuljana. Ako bilo ko od njih dosegne duhovni balans, to može koštati ostale. Ipak, u njima će opstati želja za životom i potreba da pruže podršku jedni drugima.
Toliko je mnogo stvari koje moraju da se dese da se dvoje ljudi upozna. U svakom slučaju. To je matematika.
Priča 21 gram nastajala je pune tri godine, saradnjom Inaritua i Arijaga i ispričana je nelinearnim, osobenim stilom vrsnog mladog reditelja. Istražujući kompleksnost života film vešto balansira između polova tragedije i gubitka, s jedne, i ljubavi, požrtvovanja i iskupljenja, s druge strane. 21 gram je bolno istinita, okrutna slika života naglašena jarkim bojama tame, sete i pritajene nade, teškim bojama ljudske sudbine.
Nelinearna pripovest, prepuna flešbekova koji čudesno isprepliću nizove sasvim slučajnih događaja čine ovaj maestralni Inarituov film moćnom dramom, gradeći priču o tragici ljudskih života i apsurdu niza okolnosti – naizgled nebitnih. Ono što celu priču ukrašava i daje joj vanvremensku notu lepote ljudskog bića, neodoljivu lepotu sete i liriku tragike u kojoj se ljudska duša uzdiže do neslućenih visina i nadilazi svaki bol i gubitak, jeste vanvremenska muzika zaodenuta lepršavom tugom i božanskim dodirom pomirljivosti sa smrću, vanvremenska muzika sete argentinskog muzičara i kompozitora Gustavo Santaolalle, njegovog magičnog nadahnutog zvuka nošenog ehoom neizrecive tuge. Spori ritam filma, njegova reminiscentnost, tajna, kontemplativnost, kontrast između ispreplitanih svetlosti i tame, tragike i sreće, života i smrti, gubitka i nade, čine ovo vanvremensko delo složene strukture poezijom pokretnih slika, lirikom sudbinske metafizike nedokučivosti večne tajne života i smrti, umiranja i rađanja, isprepletenih u večnosti trenutka, tananoj granici ekstrema.
Film je gotovo u celosti snimljen u američkom gradu Memfisu, odabranom iz prostog razloga jer je snimateljsku ekipu predvođenu novim filmskim magom – Inarituom, podsećao na duh Latinske Amerike, kao i na duh večnog bluesa (Memfis je jedna od meka pomenutog muzičkog pravca i načina života) i snage moćnog Misisipija.
Kažu da izgubimo 21 gram u tačnom momentu smrti. Svi. I koliko stane u 21 gram?. Koliko je izgubljeno?. Kada gubimo 21 gram?. Koliko ode s njima?. Koliko je dobijeno?.
Dvadeset i jedan gram. Težina pet novčića. Težina male ptice. Reda čokolade. Koliko teži 21 gram?.
Inarituov 21 gram čiste, požrtvovane, iskrene i saosećajne ljudske duše me je osvojio već na prvi pogled – veličinom svoje velike emocije i zaboravljenim duhom empatije... I vratio mi nadu u film kao umetnost pokretnih slika, igru svetlosti i tame na platnu života, lepotu samu po sebi.
By Dragan Uzelac
Nema komentara:
Objavi komentar