POLITIKA & ROCK AND ROLL

 

POLITIKA & ROCK AND ROLL

INTRO:It’s better to burn out than to fade away

Odavno sam ukazivao na opasnost da rock and roll bude kooptiran unutar establišmenta. Nekada je rock and roll trebao da bude pobuna protiv otuđenosti i preozbiljnosti sveta u kome su rad i trošenje bile jedine vrednosti. Ali, zvezde dugih kosa počele su da bacaju poglede na rezidencijalne kvartove gradova i da se druže sa bosovima. Danas je taj proces priveden kraju. Muzika je isto ono što i TV propaganda: svrha joj je kretenizacija mladih. Kao i sve revolucije, rock and roll je imao fazu belog usijanja, zanosa, ogromne energije; kao i sve revolucije imao je svoje heroje i svoje žrtve (Brian Jones, Jim Morrison, Jimi Hendrix, Janis Joplin, Kurt Cobain, John Lennon ...).

I onda je došao period petrifikacije. Ono što se danas svira podseća me na etnografske ili prirodnjačke muzeje. I kao što vlade daju subvencije za te ustanove koje zvrje prazne – iste te oligarhijei kapom i šakom potpomažu diskografsku produkciju čiji je proizvod sličan muzejskim: PRAZNINA. Techno i rave partyji pre podsećaju na voodoo orgije, nego na sastajališta mladih. Vlasti sve to posmatraju blagonaklono, jer im više odgovara da se gnev, nezadovoljstvo i energija mladih bez ikakve izgledne budućnosti potroši( uz malu pomoć extasyja) na samouništenje, nego da ti isti momci i devojke jednoga dana dođu pod prozore glavešina sa motkom.

                                                                                                           Svetislav Basara, knjževnik

IT’S ONLY ROCK AND ROLL

    Rock and roll je bio prva svetska revolucija izvedena nenasilnim metodama i bez kapi prolivene krvi. Pokrenula ga je mlada generacija stasala u haosu i brutalnom krvoproliću Drugog svetskog rata, željna vlastite muzike i totalno drugačijeg pogleda na svet od dotadašnjeg. Rock and roll je sve okrenuo naglavačke – od dotadašnjeg odnosa roditelja i dece( gde su deca trebala samo da se vide, ali ne i da se čuju, tj. da svojim životima kopiraju savršenstvo roditelja i sveta koji im se nametao kao nepromenjivi ultimatum), do izgleda, jezika, načina ponašanja i zvuka, zvuka kojeg će neko veoma iziritiran glasnoćom i nerazumevanjem istog nazvati zvukom džungle.

    Rock and roll je kao pokret (pre svega muzički i društveni) bukvalno promenio sve, mada je u samom početku zapravo bio muzika crnaca u interpretaciji belaca.Od gotovo samih svojih početaka on je bio politiziran, čineći sa brojnim drugim buntovnim pokretima tih godina (pre svih pokretom bitnika) široku antisistemsku frontu protiv okoštalih normi i konformizma Establišmenta. Ono što rock muzici daje notu političnosti, počiva na aksiomu da ona predstavlja jedno moćno i u istoriji nezabeleženo sredstvo mladih ljudi unutar večnog sukoba generacija za nadmoć i prevlast. Kada se kaže rock and roll, misli se pre svega na pobunu – preglasna i iritirajuća muzika, način odevanja, izražavanja i ponašanja koji odstupaju od iolekonvencionalnog, tradicijom zacrtanog stereotipa.

Svoju punu popularnost naoko deformisani i besmisleni tonovi rock and rolla stekli su onog trenutka kada je klasa odraslih punim glasom ustala protiv njih, tj. protiv tzv. zvukova džungle. Rock and roll je bio samo jedan od načina duhovnog odražavanja stvarnosti, jedna krajnje iskrena i neposredna emocija. Nažalost, ta se emocija vremenom gubila u naletima komercijalnih talasa, nestajući pod pritiscima medijskih manipulatora, industrije jeftine zabave, raznoraznih prodavaca magle – ostajući od nekadašnje britke oštrice samo isprazna, komercijalizovana jalova i tupa zabava za isto tako zatupljene mase.

Posle Bitlsa disko industrija je postala fabrički visoko serijski posao. Izgubila se kreativna sloboda. Talenti su potisnuti. Menadžment je počeo da diktira jednoličnu udaračku muziku: bip bip bip bip. Izgubio se dvo, tro i četvoročetvrtinski takt. Uniformu u poslednjih 30 godina remete rege muzika i alternativni eksperimenti antiindustrijskih grupa. Rep je stil verovatno poslednja stanica u degradaciji električne epohe, jer tu muzike više ni nema, dok se pesma svela na atonalno brbljanje pevca recitatora.

                                                                                                          Dragan Veselinov, profesor

     Potpadajući pod uticaj industrije zabave i Establišmenta, rock and roll je počeo da se otuđuje od sopstvenih izvora, baze i vrednosti, nastavljajući potom da pluta u mulju nekreativnosti i indiferentnosti. Vremenom se pretvarao u jalovu, jeftino upakovanu zabavu mediokriteta, postavši oblik sopstvene parodije i negacije.

WE ARE ONLY IN IT FOR THE MONEY

     Pojava punk rocka sredinom sedamdesetih godina 20. veka, najbolje je potvrdila sledeću činjenicu: rock je izvoran i čist jedino onda kada se bori protiv autoriteta. Punk pokret nije štedeo Sistem i Poredak savremenog, fino upakovanog, totalitarnog društva. Njegove poruke su bile jasne i ubojite, njegova pobuna protiv nepravdi i nezaposlenosti je bila iskrena i utemeljena u izvornim vrednostima rock and rolla. Jedan od punk slogana najrečitije govori o suštini ideje: Ne znam šta želim, ali znam kako to da postignem.

     Rušiti, spaliti, prebiti, ubiti, uništiti i negirati, bile su ideje vodilje pristalica punk pokreta, a objekat tih glagola nisu bili tadašnji vodeći političari(poput čuvene gvozdene lejdi Margaret Tačer, premijerke Britanije), nego sam Sistem i autoritet, bilo sa koje strane on dolazio, jer ustanovljeni autoriteti i njegove institucije nisu odgovorile očekivanjima novih generacija. Isticanje fašističkih simbola – kukastih krstova i Hitlerovih slika – nikada nije imalo značenje koje stvarno ima; bilo je to samo burno i puno inata reagovanje na nesposobnost Sistema da mladima pruži šansu.

     Ali, već posle godinu-dve dana, političnost i odlučnost punka je splasnula na nivo komercijalizovanih i jalovih tirada. Pokret je pretvoren u modni trend, kao takav je podruštvljen a time i otupljen, te sveden na populističku zabavu. Za utehu ostaje činjenica da je takav razvoj događaja bio i ostao svojstven za ceo rock and roll pokret. Silogizam je prost: ako si roker, onda težiš da te čuje što više ljudi. Ako ti to pođe za rukom, prinuđen si da se oslanjaš na ustaljene institucije, poznate kao rock biznis. Onda te institucije uzmu pod svoje, zaradiš puno para i baš te briga za politiku i sistem koji, tamo neki kažu, uopšte ne valja.

LABUDOVA PESMA ZA KRAJ

Ništa se, nažalost, ne može promeniti. Kao i pozitivna, i infernalna imaginacija nema granica. Ne smem ni da mislim na šta će muzika ličiti za nekih deset godina. Umesto toga, radije maštam o NEČUJNOM ROKU, o grupama koje bi odbacile hardver gitare, pojačala, bubnjeve i koje bi stvarale muziku unutar glava i duša. Samo za sebe i one koji ih mogu shvatiti.

BILO JE DOBA KADA JE ROCK AND ROLL BIO NEVIN. ONI KOJI SU GA SVIRALI, OSTALI SU NEVINI. ZATO ŠTO SU, UGLAVNOM, MRTVI.

                                                                                                      Svetislav Basara, književnik

 

By Dragan Uzelac, inaudible rocker, 3.april 1998., Apathy city