Dragan Uzelac

ALFRED SISLEY - Kompozitor svetlosnih simfonija Prirode

Za Alfreda Sisleya (1839.-1899.) možemo reći da je pripadao impresionistima. Engleskog porekla, živeo je i radio u Francuskoj kao slikar i grafičar. Rođen je u Parizu 30. oktobra 1839., a umro u Mont-sur-Loingu kod Fontainbleaua 29. januara 1899. Alfred je bio sin bogatog engleskog poslovnog čoveka i bavio se slikanjem iz ljubavi. Bio je sklon slikanju pejzaža. Slikao je pretežno intimno doživljene predele prožete iskrenim unutrašnjim raspoloženjem. Pod uticajem Kloda Monea, prelazi na sve intenzivnija koloristička i svetlosna rešenja. Kada mu je otac u ratnim godinama 1870.-1871. izgubio imovinu, Sisley nastoji da osigura svoju egzistencuju kao profesionalni slikar, u čemu nije imao uspeha; probijao se do kraja života na granici bede, a tek nakon smrti njegove slike su postigle izvanredno visoke cene. Živeo je u okolini Pariza i slikao jednostavne motive; predele uz šume i reke - uz Senu, potom drvorede, ulice provincijskih gradića, puteve, polja, vrtove. Opažao je filigranski treperenje grana, jablana i topola u svetlucavoj atmosferi i podrhtavanje opalog lišća na površini voda. Neke motive ponavljao je i u više varijanti, ispitujući promene svetlosti. Slike Alfreda Sislija delovale su vrlo smireno, meditativno i usklađeno, kao neka vrsta lirskih struna u trenucima nadahnute, uzvišene svesti unutar duboke kontemplacije i duhovne harmoničnosti njegovog unutrašnjeg bića koja se reflektovala na slike, gde se tlo, drveće i prozračan široki horizont stapaju u jedinstvenu harmoniju prirode. Njegova ulja prožeta su fino gradiranim ružičastim i ljubičastim tonovima. Skoro nijedan impresionista nije mu dorastao u slikanju neba i odsjaja vode… Kao impresionistu Sislija nije zanimao predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta. Sisli se zanimao za svetlost koja predmet obavija i u njegovim delima se oblik povezuje sa atmosferom, eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Ove osnovne likovne ideje vešto su transponovane unutar njegovih brojnih remek dela. Da bi moćno istakao svoje viđenje umetnosti i stvarnosti pretočene u svoje vizuelizovane snove na platnu, Sisli je kao najčešće motive birao pejzaže sa rekom, šumom, scene izletišta, seoskih puteva, rustikalne atmosfere magičnih zaseoka, voćnjaka, snega i neba sa oblacima jer se živost njegovih impresionističkih dela najviše očitovala upravo u odblescima svetlosti na vodi, treperavoj igri senki i prikazima fluidnih i nepostojećih aspekata stvarnosti. Ne mešajući boje na paleti već direktno na platnu, Sisli je svojim kratkim potezima kista ostavljao tragove vidljive na slici ne opterećujući se detaljima već zahvatajući sve promene u prirodi i hvatajući magičnost nestalnog, prolaznog trenutka. Za njega i ostale impresioniste su ti fenomeni predstavljali analogije nepostojanosti i promenjivosti realnog sveta kao vrednosti značajnih za senzibilitet modernog čoveka.

Umetnost je viša od stvarnosti i nema direktne veze sa njom. Da bi se čovek približio spiritualnom u umetnosti, realnost mu je od male koristi, jer je realnost suprotna od spiritualnog. Nalazimo se u prisustvu apstraktne umetnosti. Umetnost bi trebalo da bude iznad realnosti, jer u suprotnom ne bi imala vrednost za čoveka.

Postoje umetnici čije slike izgledaju potpuno prožete svetlošču i vazduhom. Takva su dela Alfreda Sisleya. Kada pogledate njegove slike, želite da se nađete u sunčanom i prelepom svetu koji je slikar video, a moć njegovog umetničkog talenta i opažanja bila je u stanju da svu tu lepotu prenese kao božanstvenu viziju na platno. Jedan od otaca impresionizma - Camille Pissarro – jednom prilikom je rekao da svaki put Alfred Sisley na novi način nadahnjuje i prenosi na posmatrača svoje jedinstvene impresije obogaćene čudesnom svetlosnom razigranošću. U svojim pejzažima Sisley je uvek nastojao da prenese suptilnu igru svetla i boja, koji je posmatrao u prirodi. Njegove slike se karakterišu prefinjenim paletama boja, njihovi motivi su jednostavni i šarmantani. Obala reke Sene i Kanala zajedno sa šumom Fontenblo (kraj Pariza) bili su među glavnim Sislijevim motivima gde je svojim svetlošću okupanim pejzažima prikazivao čarobnu prirodu preko subjektivne impresije. Senke je slikao hladnim, a osvetljene površine toplim bojama oslobađajući materiju težine i čvrstine, oslobađajući pritom energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Forma se impresivno menjala i rastapala pod uticajem svetlosti (čijom su prozračnošću i energijom slike Alfreda Sislija bile prosto natopljene, stvarajući čvrstim i kratkim potezima kista jednu nadahnutu, životnu kombinaciju koju je činio kontrast zgusnutosti strukture detalja i istovremene njegove lepršavosti razbarušene u lepršavoj svetlosnoj razigranosti na predmetima koji su se magično stvarali u samom oku posmatrača) prikazujući predmete i prirodu preko kolorističke analize svetlosti. Stavljajući poteze različitih ili komplementarnih tonova iste boje jedne kraj drugih, na takav način da se ton meša u samom oku posmatrača, Alfred Sisli je svojim veličanstvenim slikama, razigranim svetlosnim simfonijama prirode, razigranošću brzih i kratkih poteza kista stvarao hipnotičke iluzije treperenja svetlosti, svetlucanja boja i njihovog magičnog odsjaja transponujući životnost i veličanstvenost duha prirode u svoje lirske pasaže na platnima uronjenim u samu bit postojanja svega... Stvarajući unutar svojih, pre svega veličanstvenih pejzaža, perfekcionističku iluziju izgleda prirode (uhvativši čak i prolazni efekat svetlosti kao spektra boja koje ga čine veličanstvenom simfonijom života)Alfred Sisli, taj impresivni slikarski poeta nestvarnog nadahnuća i magične iluzije stvarnosti, uspeo je da nam dočara božansku notu atmosfere prirode i predstavi subjektivnu impresiju preko duhovnog podsticaja svojih monumentalnih dela, koja su, nažalost, stekla puno priznanje i zaživela u punom sjaju tek nakon smrti njenog autora, nadživevši na taj način ne samo prolaznost vremena nego i duh sopstvenog tvorca koji je lepotama likovne umetnosti bio duboko, impresionistički utkan u njih. Iza Alfreda Sislija ostala su veličanstvena umetnička dela, slike koje plene svojom neprolaznom lepotom i razigranošču tonova svetlosne simfonije večne Prirode. Pomenimo na kraju samo neka od njih: Chestnut Avenue in La Celle Saint Cloud (1865.), View of Montmartre from the Cite des Fleurs (1869.), View of the Canal Saint Martin (1870.), Langland Bay (1872.), Flood at Port Marly (1872.), Autumn in Louveciennes (1873.), Barges on the Saint Martin Canal (1872.), Snow at Louveciennes (1874.), The Effect of Snow at Argenteuil (1874.), Route to Versailles (1875.), The Rising Path (1875.), Bougival (1876.), The First Hoarfrost (1876.), Rowers (1877.), Promenade of Chestnut Trees (1878.), Landscape at Serves (1878.), An Autumn Evening near Paris (1879.), Banks of the Loing (1880.), Sunrise at Saint Mammes (1880.), By the River (1881.), Riverbank at Veneux (1881.), Path at Sablons (1883.), Morning Sun, Saint Mammes (1884.), Boats (1885.), Border of the Woods (1885.) The Edge of the Forest (1886.), Welsh Coast in the fog (1887.), May Afternoon on the Loing (1888.), Trees in Bloom (1889.), Springtime Scene Morning (1890.), Hill Path in Sunlight (1891.), The Moret Bridge (1892.), Church of Moret (1893.), Snow Effect at Moret (1894.), Cows by the Seine at Saint Mammes (1895.), A Turn of the River Loing, Summer (1896.), A Cardiff Shiping Lane (1897.), Village of Saint Mammes (1898.).