JAGNJE by William Blake

 

JAGNJE by William Blake

    U pesmama Vilijama Blejka, engleskog romantičarskog pesnika, mistika, čudesnog umetnika i vizionara pod nazivom Pesme nevinosti i iskustva (1794), koje, kako glasi i podnaslov ove zbirke, pokazuju dva suprotna stanja ljudske duše, dva niza pesama ističu prednosti i nedostatke tih stanja, suprotstavljajući nevini, pastoralni svet detinjstva odraslom svetu iskvarenosti i represije; dok pesme kao što je Jagnje prikazuju blagu vrlinu, one kao Tigar predstavljaju suprotstavljene, mračnije sile. Tako zbirka kao celina istražuje vrednosti i ograničenja dva različita izgleda sveta. Mnoge od pesama čine par, tako da je ista situacija ili problem prvo sagledana iz perspektive nevinosti, a kasnije iskustva. Blejk se ne identifikuje u potpunosti ni sa jednim pogledom; većina pesama je napisana kao naracija, odnosno lirski subjekt nije pesnik lično. Blejk se nalazi van iskustva i nevinosti, distanciran, na poziciji sa koje se nada da će moći da prepozna i ispravi greške i zablude i jednog i drugog. Nevinosti nedostaje poznavanje života, a iskustvu vizija koja bi to znanje integrisala u jedan plodonosniji i vedriji pogled na svet, kojim se mogu nadvladati destruktivne sile koje upravljaju svetom iskustva. Blejk se, u suštini, postavlja protiv tiranskog autoriteta, restriktivne moralnosti, gušenja seksualnosti i institucionalizovane religije; ima sjajan uvid u to kako ovi načini kontrole rade zajedno da uguše ono što je najsvetije u ljudskim bićima.

   Pesme nevinosti (1789.) tiču se stanja ljudske duše pre pada u postojanje. To je (slika zemlje Beulah,) svet nevinosti i blaženog neznanja detinjstva. Prikazuju naivne nade i snove koji čine dečije živote i prate njihovu transformaciju dok dete prelazi u odraslo doba. Neke od pesama pisane su iz perspektive deteta, dok su druge o deci, posmatranoj iz perspektive odraslih. Mnoge pesme skreću pažnju na pozitivne strane prirodnog ljudskog mišljenja i shvatanja, koje prethodi iskvarenosti i izobličenju iskustvom. Ostale zauzimaju kritički stav prema čistoti nevinosti. Dok Blejk slika rečima dirljive portrete emocionalne snage osnovnih hrišćanskih vrednosti, takođe otkriva sposobnost Hrišćanstva da podupire nepravdu i surovost – a sve po vratu nevinih, kao što se i dešavalo.

    Pesme iskustva(1894.) bave se stanjem očaja koje je obuzelo ljudsku dušu posle pada (slika zemlje Generation). Pomoću paralela i kontrasta, oplakuju načine na koje surovo iskustvo odraslog života uništava ono dobro u nevinosti, a takođe jasno prikazuju slabosti njene perspektive. Tigar pokušava da prikaže stvarne, negativne sile univerzuma, kojima nevinost ne uspeva da se suprotstavi. Te kasnije pesme bave se problemom seksualnog morala, kroz teme sputavajućih efekata ljubomore, srama i tajanstvenosti; efekata koji uništavaju savršenstvo čiste ljubavi. U odnosu prema religiji, ne bave se toliko osobinama određenih sudbina, koliko institucijom Crkve, njenom ulogom u politici i efektima na društvo i individualno mišljene. Tako iskustvo dodaje nevinosti sloj koji pomračuje njegovu optimističku viziju, ali i ispravlja neke od njegovih zabluda.

    Stil Pesama nevinosti i iskustva je jednostavan i direktan, ali su jezik i ritam dovedeni do vrhunca veštine, a ideje kojima se bave često su zavaravajuće kompleksne. Mnoge pesme su po stilu narativne; ostale, kao Bolesna ruža i Božanska Silka, svoju ideju predstavljaju simbolima, alegorijom ili apstraktnim konceptom. Blejk često koristi poznatu metriku balada, dečijih pesmica ili himni, primenjujuci je na svoje lične, često neuobičajene koncepcije. Ova kombinacija tradicionalnog sa nepoznatim, rezultat je Blejkovog neprekidnog zanimanja za ponovno razmatranje, promišljavanje i uklapanje u nove okvire ljudske misli i socijalnih navika.

Janje, tko to stvori tebe? 
Znaš li tko to stvori tebe, 
Da živiš, i hranu dade 
Uz potok ti, sred livade;
Tko ti dade to odijelo, 
Ruho meko, sjajno, bijelo, 
I glas takav, nježan tako 
Da veseli polje svako? 
Janje, tko to stvori tebe?
Znaš li tko to stvori tebe?

Janje, čuj tko stvori tebe,  
Janje, čuj tko stvori tebe:
On što ima tvoje ime, 
Jer On Sebe zove Janje. 
On je krotak, blag, Njem' stalo 
Bješe postat' dijete malo. 
Ja sam dijete, a ti janje, 
Njegovo nas resi ime,
Janje, Bog nek' čuva tebe. 
Janje, Bog nek' čuva tebe.

    Pesma počinje pitanjem, Janje, tko to stvori tebe?. Lirski subjekt – dete ispituje jagnje o njegovom poreklu, o načinu na koji se hrani, njegovoj odeći bajnoj od vune, njegovom glasiću lepom. U drugoj strofi, ono pokusava da da zagonetni odgovor na svoja sopstvena pitanja: jagnje je stvorio onaj koji se zove Jagnje, onaj koji u svojoj blagosti nalikuje i detetu i jagnjetu. Pesma se završava blagoslovom koji dete upućuje jagnjetu. Jagnje ima dve strofe; svaka se sastoji od pet rimovanih distiha. Ponavljanje prvog i poslednjeg distiha na početku i kraju obe strofe, pretvara ove stihove u refren i daje pesmi melodičniji karakter. Samoglasnici doprinose ovom efektu, a takođe sugerišu blejanje jagnjeta ili tepajući način detinjeg pevanja.

   Ovo je dečija pesmica, u formi pitanja i odgovora. Prva strofa je pastoralna i deskriptivna, dok se u drugoj fokus pomera na apstraktne, spiritualne motive i ona sadrži objašnjenje i analogiju. Detetovo pitanje naivno je, ali istovremeno i duboko; jednostavno je, ali takođe zalazi i u dublje i bezvremeno pitanje koje sva ljudska bića sebi postavljaju – pitanje o svom sopstvenom nastanku i poreklu. Detetov razgovor sa jagnjetom stvara dodatni efekat naivnosti, jer situacija u kojoj se dete obraća životinji može biti realna, a ne samo književni postupak. Odgovarajući na svoje pitanje, dete ga pretvara u retoričko, čime stvara protivtežu početnoj spontanosti pesme. Odgovor je predstavljen kao slagalica, ili zagonetka, i iako je jednostavan – dečija igra – on takođe doprinosi da se podvuku ironično saznanje i zamka, koje pesma ima u sebi. Taj odgovor, ipak, otkriva i detetovo ubeđenje u jednostavnu Hrišćansku istinu i nevino prihvatanje njenih dogmi.

   Jagnje, naravno, simbolizuje Isusa Hrista. Tradicionalno predstavljanje Hrista kao jagnjeta podvlači Hrišćanske vrednosti blagosti, pokornosti i spokoja. Slika deteta takođe je povezana sa Hristom: u Jevanđeljima, on se posebno zauzima za decu, a biblijski opisi Hristovog detinjstva prikazuju ga ranjivim, osetljivim i nesposobnim za prevaru. Ovo je, takođe, polazište sa kog dete – lirski subject – prilazi ideji prirode i Boga. Ova pesma, kao i mnoge od Pesama nevinosti, prikazuje ono što je Blejk video kao pozitivnije aspekte konvencionalnog hrišćanskog verovanja, ali ne pruža potpuno adekvatnu sliku, jer ne računa prisustvo patnje i zla na svetu. Pesma iz Pesama iskustva koja ide u paru sa Jagnjetom je Tigar. Uzete zajedno, ove dve pesme pružaju bolji pogled na religiju koja uključuje ne samo Boga, već i ono zastrašujuće i neshvatljivo. Ove dve pesme dopunjujući se stvaraju jači efekat nego bilo koja od njih čitana odvojeno. One su dobar primer toga kako Blejk pokušava da sebe zadrži izvan perspektiva i nevinosti i iskustva, koje u svojim pesmama prikazuje.

 

By Tanja & Dragan Uzelac, romantične duše u vihoru vremena, 2020.