KNUT HAMSUN - MISTERIJE (1892.)

 

KNUT HAMSUN - MISTERIJE (1892.)       

    Nakon proboja u književnim krugovima romanom Glad , Hamsun nedugo zatim objavljuje još jedno snažno knjževno delo – roman Misterije, 1892. godine, napisan pod snažnim uticajem tada više nego značajnog nemačkog filozofa i pesnika Fridriha Ničea. Hamsunov je talenat sazreo, postao fleksibilniji. Misterije, koji su se pojavile 1892. godine, označili su novu fazu u Hamsunovom razvoju. Njihovi stavovi i pogledi na život i svet u mnogome se podudaraju: kada Hamsunov nihilistični umetnik Nagel govori, onda je to Ničeova misao. Misli koje iznosi i sprovodi Niče, dominiraju i izviru iz mnogih Hamsunovih rečenica: Ja verujem u rođenog gospodara, prirodnog despota, naredbodavca, onog koji se uopšte ne bira, već se sam nameće kao vođa ispred hordi na ovoj zemlji. Ja verujem i nadam se dolasku velikog terorista, Čovekove biti, Cezara. Roman Misterije omogućava Hamsunu veličanje individualizma i divljenje ničeovskom nadčoveku, uz istovremeno ispoljavanje prezira prema političarima. Roman je plod njegove kreativne uznemirenosti sa ukusom severa, gde se on predstavlja kao glasnik Norveške, zemlje naglašenih kontrasta. Prolaznost života, nedokučivost sveta i ništavilo smrti ujedinjuju se sa bolnim senzibilitetom čula koja pulsiraju ostrašćeno. Nagel, glavni junak romana, istovremeno nežan i užasan u bezdanu patnje nastale u borbi sa samim sobom, izlazi iz okvira tadašnje književnosti. Hamsunov stil je čist: besprekoran,vođen raskošnim talentom, ležernošću njegovih junaka i u naizgled bezizlaznim situacijama, nordijskim duhom neukrotivosti, snažnom emocijom prikrivenom nepokolebivim dostojanstvom i borbenim duhom koji ne poznaje prepreke osim kao nadahnuće da se uvek ide dalje i životu direktno gleda u oči, kojim Hamsun čini originalan prodor u svet tajanstvenog.

 Umetnička arhitektonika Hamsunovih misterija, sam princip prikazivanja životne situacije, koja je bila temelj naracije, bila je obeležena novošću i originalnošću. Celokupna poetika romana Misterije, sistem odnosa između njegovih junaka, temelji se na nagoveštajima i suzdržanosti. Ako su se Bjornson ili Ibsen u svojim realističkim delima trudili otkriti suštinu ljudskog karaktera i odnosa u koje ljudi ulaze s najvećom jasnoćom i iscrpnošću, tada Hamsun baca veo tajne na sve što se događa. Radnja u Misterijima dramatična je, intenzivna, izgrađena na izuzetno akutnim psihološkim sukobima i sudarima - iza dramatičnog vela misterioznosti i nerešenosti. Istinski temeljni uzroci postupaka likova, a posebno protagonista romana Johana Nielsena Nagela (zvan Simonsen), skriveni su ispod površine događaja. Hamsun je misterije gradio na podtekstu - tehnici koja je postala široko prihvaćena u iskustvu književnosti našeg veka. Međutim, podtekst za njega ispunjava drugačiju funkciju nego, recimo, u delima pisaca potonje, tzv.izgubljene generacije, a posebno kod Hemingwaya, čiji je podtekst bio izraz njihovog stoičkog stava prema životu, nespremnosti da otkriju svoje osećaje, kako ne bi izgledali sentimentalno ili preterano iskreno, za svet gde su njihovi junaci postupali okrutno, hladno i ravnodušno prema ljudskim osećajima. Podtekst Misterija u Hamsunu proizašao je iz svesti o tajni samog fenomena života, neshvatljivosti tajne svemira.

    Hamsun je među prvima osetio promene koje se događaju u biću, nove procese koji se u njemu javljaju, granicu, prekretnicu istorijskog vremena u kojem je živeo, vremenu na prelomu dvaju vekova i epoha, vrenje novih, nejasnih, još neotkrivenih sila u njegovim dubinama, a taj se osećaj izlio u njegovom romanu, uključivši u svoj tok sve svoje junake - dobrovoljne ili nevoljne sudionike drame koja se odvijala u malom primorskom gradu. Iako se radnja Misterija odvija na mestima koja su naizgled udaljena od onih civilizacijskih središta u kojima se odvija glavna životna bitka, njezin je sadržaj bio širok. Hamsun je, odbacujući prekore da je materijal za svoja umetnička dela crpio iz svakodnevnog života norveške provincije, napisao je u romanu Žene na studencu (1920): U velikim gradovima postoji mišljenje da stanovnici malih gradova gotovo nikad nemaju većih događaja: lažni i uvredljivi pogled, jer postoje bankroti, prevare, ubistva i skandali baš kao u velikom svetu. Ova sarkastična primedba pisca potvrdila je da je u svojim delima istraživao i prikazivao ne lokalne, već univerzalne životne procese. To se takođe odnosi na Misterije Hamsuna, posebno na njihovog junaka Nagela, nositelja duhovnih protivrečnosti razdoblja koje prelazi u novo doba. Nagel preobražava monotoni život primorskog grada svojim neočekivanim pojavljivanjem u njemu, neobičnostima njegovih postupaka i mnogo toga što se nemo skrivalo u svakodnevnom životu. U Hamsunovim misterijama Nagelova ličnost postaje enzim koji uništava stabilnost svakodnevnog života - umetnik, skitnica, osoba koja stoji izvan bezbožničkog načina života - ravna i vulgarna.

   Život ljudi u Misterijama udvostručuje se, deleći se na vidljivi sloj, površan i neistinit, i skriven, tajanstven, pravi. U uobičajenom svakodnevnom životu svi stanovnici grada koje je prikazao Hamsun međusobno su se upoznali: ruganje stanovnika nad gradskom svetom budalom Minutkom, koja se činila sposobnom izazivati samo sažaljenje, postala je uobičajena; nikoga ne zanima tiho, neprimetno postojanje sede devojke Marthe Gude; događaju se uobičajeni događaji, poput zaruka Dagni Kjellan s lepim mornarskim oficirom s obično ispravnim licem; lokalni gradski službenici i intelektualci - takozvano društvo - trude se svim silama promeniti svoj život - na piknicima, večerima, momačkim večerima, dobrotvornim bazarima.

   Ali Hamsun pokazuje kako velik, stvaran život napada ovu gustiš bezbožničkog života - počinju sporovi o socijalizmu, umetnosti, velikim književnicima, koji su tih godina uzbuđivali umove ljudi. U tim se sporovima otkrila paradoksalnost Nagelovih stavova, što je čudna mešavina individualizma s filantropijom, anarhističkom kritikom u odnosu na moralne maksime Tolstoja i Ibsena, s divljenjem produhovljujućoj moći umetnosti. Glavni lik Misterija, Nagel, s jednakim stepenom neprijateljstva odnosi se prema buržoaskom liberalizmu, građanskom zdravom razumu, za čiju personifikaciju smatra gospodina Gladstonea, i uskogrudnosti domaćih norveških političara, koji bi, veruje, bilo dobro da se oslobode ukočenosti ideja i šire pogledaju na svet. On sam, impulsivnost njegovih postupaka, igra njegove mašte direktno se suprotstavljaju u Misterijima stagnaciji provincijskog postojanja. Kolebanja i protivrečja njegovih stavova odražavali su unutrašnje protivrečnosti u stavovima samog Knuta Hamsuna, iako nisu identični.

  Umetnikova pronicljivost omogućuje Nagelu da raspozna tajne drame, poremećaj ljudskih odnosa, tajni život osećaja koji se spontano probijaju kroz ljusku svakodnevnog života iza svakodnevne rutine. Nagel je uspeo prodreti u najdublji život grada i njegovih stanovnika. Otkrio je misteriju sede devojke Marte Gude i gradske svete budale Minutke, nakon što je razabrao neistinu njegove prirode iza neiskrene poniznosti bivšeg mornara, Nagel je pogodio da je Minutka jednom slomila Martinu sudbinu i nanela nepopravljivu štetu ovom prostodušnom i čistom stvorenju. Otkrio je tajne drugih običnih ljudi, brzo shvativši koju ulogu advokat Reinert ima u lečnikovoj porodici i zašto njegov odnos sa suprugom ne ide dobro. Zapravo, Nagel ne zna tačno ništa o dramatičnim odnosima tih ljudi - sve što misli o njima satkano je od pretpostavki, propusta, psiholoških nagađanja, a uprkos tome sve je pouzdano, sve je utkano u tajnovitu nit života. Biće samo po sebi je misterija, neverovatna i neshvatljiva, ali od svih njegovih misterija, smatrao je Hamsun, najveća je tajna ljubavi, vlastite, nezaustavljive sile koja ne poznaje milost, koja od ljubavnika zahteva celo svoje biće i često - život. Jadni Carlsen, beznadežno i neuzvraćeno zaljubljen u glavnu junakinju Misterija, Dagny Kjellan, nije pronašao ništa drugo nego da je prerezao vene na rukama, ostavivši belešku s melodramatičnim citatom Victora Huga, nad kojim se Nagel rugao. Ali ni s njim situacija nije bila ništa bolja.

   Pometen poput meteora nad uspavanom tišinom grada i zauvek nestao iz života, sam Nagel zadivljen je ljubavlju. Do određene mere, on je čovek niotkuda: o njegovoj prošlosti i zanimanjima može se samo nagađati po nagoveštajima razasutim Hamsunovim Misterijama. Istovremeno, on je sin svog vremena, koji je upio njegovu fermentaciju i nestabilnost i time stekao dovoljnu jasnoću kao lik. Već je u sebi nosio naklonost, nervozu svog vremena, a kad ga je, poput udara groma, pogodila ljubav prema Dagni Kjellan, stanje afekta, preuzbuđenosti, unutrašnja teskoba za njega postaje stalna, nezadrživa, fatalna. Očito je u prošlosti pripadao umetničkom boemskom krugu i doživio slom vere u one duhovne vrednosti koje je društvo smatralo stabilnim. Skepticizam je zavladao njegovom vibracijskom dušom i samo su mu ljubav i prateća ljudska blizina mogli postati uporište u bivanju. Hamsun u Misterijama suočava Nagela s nekoliko žena. Jedna od njih je žena iz njegove prošlosti - Kamma, predatorske naravi, s egoističnom logikom, likom kojeg je Hamsun tačno video i samouvereno nacrtao. Odnos Nagela i Marthe Gude u mnogočemu podseća na Stavroginov odnos mlitavosti iz Bjesova Dostojevskog, ali bez sene tmurnog samo mučenja. Krotka i sramežljiva Martha izaziva saosećanje u Nagelu, a ponekad je i sam gotovo poverovao u svoju fantastičnu nameru da se pridruži vlastitoj sudbini s njom. Istina, ova je namera bila izazov za Dagny Kjellan, želja da se u njoj probudi instinkt suparništva s Martom, pa je odnos između Nagela i sede Marte bio dvosmislen i nije bio potpuno iskren. Iz njih je izbijala teskoba. Zajedno s ljubavlju prema Dagny u Nagelu, rasplamsavaju se nade u priliku da utabate haos protivrečnosti u svojoj duši, da pronađete oslonac u životu i smisao vlastitog postojanja. Nagelova ljubav, nekako, uklanja Dagny iz svakodnevnog života, daje joj značaj, povećava njezinu sliku, daje misterioznost i privlačnost njezinoj ličnosti. Hamsun u Misterijima njezin karakter ne otkriva u potpunosti, ali u njemu se oseća snaga i spontanost, sposobnost snažnog duhovnog pokreta. Gotovo je podlegla pritisku Nagelovih impulsa, ali od poslednjeg koraka zaustavio ju je osećaj krhkosti osobe koja ju je pozvala sa sobom. I nije pogrešila. Nagel se odbio boriti sa životom, a time i za život.

  Prizor Misterija, gde Hamsun prikazuje svoje poslednje sate, kada se u njegovom umu pomešao delirijum sa stvarnošću, prošlošću i sadašnjošću, a celo Nagelovo biće uhvatilo beznađe, sličan je po boji sceni samoubistva Svidrigailova iz Zločina i kazne koji je pročitao Hamsun malo pre rada na Misterijima. Smrt Nagela - čoveka koji je izgubio tlo pod nogama - bila je neizbežna.

 

By Dragan Uzelac