BOB DYLAN – Blowin' In The Wind (1963.)

 

BOB DYLAN – Blowin' In The Wind (1963.)

 

Album Freewheelin’ Bob Dylan (1963.) otvara epska Blowin’ In The Wind (bio je to april 1963. godine, vreme kada je lutajući trubadur Bob Dylan otkrio protestni folk-pokret i priklonio mu se s potpunom predanošću. Album prikazuje Dylana kao snažno angažovanog kantautora folk stila). Dvadesetdvogodišnji mladić, zapanjujuće svesno i pronicljivo, nazalno, sa setom u glasu, usnom harmonikom i akustičnom gitarom upitno se bavi čovekovom sudbinom u tadašnjem (današnjem?), surovom svetu. Koliko puta mora smrt da dođe da bi neko saznao da je suviše mnogo ljudi umrlo? peva mladi Dylan, pitajući Ameriku na ivici nuklearnog sukoba i atentata na predsednika Kennedyja u najavi - kuda i kako dalje?

How many roads must a man walk down
Before you call him a man?
How many seas must a white dove sail
Before she sleeps in the sand?
Yes, 'n' how many times must the cannon balls fly
Before they're forever banned?
The answer, my friend, is blowin' in the wind
The answer is blowin' in the wind

Yes, 'n' how many years can a mountain exist
Before it's washed to the sea?
Yes, 'n' how many years can some people exist
Before they're allowed to be free?
Yes, 'n' how many times can a man turn his head
And pretend that he just doesn't see?
The answer, my friend, is blowin' in the wind
The answer is blowin' in the wind

Yes, 'n' how many times must a man look up
Before he can see the sky?
Yes, 'n' how many ears must one man have
Before he can hear people cry?
Yes, 'n' how many deaths will it take till he knows
That too many people have died?
The answer, my friend, is blowin' in the wind
The answer is blowin' in the wind

 

Koliko li je teških puteva suđeno nekom
Da bi se zvao čovekom?
Koliko puta galeb mora da pobegne valu
Dok ne zaspi na žalu?
Koliko li još bombi mora svet da podnese
Dok ih se ne otrese?
Odgovor, prijatelju, na sve što te muči –
Odgovor u vetru huči.

Da vidiš trun plaveti, koliko puta treba
Da digneš pogled put neba?
Koliko se ušiju mora imati da se čuje
Tuđ vapaj sred oluje?
Koliko smrti treba da počne da te brine
Što odveć ljudi gine?
Odgovor, prijatelju, na sve što te muči –
Odgovor u vetru huči.

Koliko godina treba planina nebo da dere
Pa da je more spere?
Koliko godina treba ljudima otkad se rode
Da im se daju slobode?
Koliko puta čovek može da okrene glavu
Da ne bi video javu?
Odgovor, prijatelju, na sve što te muči –
Odgovor u vetru huči.

Odgovor, nažalost, niko do današnjih dana nije čuo - odneo ga je vetar... Ili – u vetru huči, kako je to sjajno preveo legendarni Dragoslav Andrić. Iako  Blowin’ In The Wind nije bila hit nakon prvog objavljivanja, nije uopšte uspela doći na top lestvicu, pesma je postala jedna od ključnih pesama 1960-ih - himna kulturne revolucije koja se dogodila među mladima u to vreme. U stihovnom smislu, Blowin’ in the Wind postavlja niz retoričkih pitanja koja služe za oslikavanje stanja društva u Sjedinjenim Američkim Državama tokom tog razdoblja - i još uvek do danas. Miroljubiva melodija sugeriše da iako niti jedna osoba nema odgovore, odgovor postoji i prirodan je poput vetra koji duva (huči).

U početku je Blowin’ in the Wind bila pesma od dva stiha koja je sadržavala prvi i treći stih poslednje pesme. Ovo je ono što je Dylan prvi put izveo uživo u aprilu 1962. u Gerde’s Folk Cityju u New Yorku. Ova izvedba je snimljena u celosti i kružila je među njegovim obožavaocima, a kasnije je objavljena na kolekciji rariteta uživo. Nedugo zatim Dylan je pesmi dodao srednji stih, koji je uključen u verziju snimljenu za album Freewhelin’ Bob Dylan. Dylan je pesmu prokomentarisao na sledeći način:

Ne mogu puno toga reći o ovoj pesmi osim da je odgovor u vetru. Nema ga ni u jednoj knjizi, filmu, TV emisiji ili grupi za raspravu. Čoveče, u vetru je – i duva u vetar. Previše ovih modernih ljudi govori mi gde je odgovor, ali oh, neću verovati u to. Još uvek kažem da je na vetru i baš kao nemiran komad papira mora malo pasti... Ali jedina nevolja je što niko ne pokupi odgovor kad padne, tako da ga previše ljudi ne vidi i ne zna... i onda odleti. I dalje tvrdim da su jedni od najvećih kriminalaca oni koji okreću glavu kad vide krivo i znaju da je krivo. Imam samo 21 godinu i znam da je bilo previše ratova... Vi ljudi iznad 21 godine ste stariji i pametniji.

Dylanove reči ispunjene su nadom mladosti, ali takođe pokazuju duboku mudrost i razumevanje ljudske prirode i sveta. On se nada svetskom miru, skladu među rasama i veruje da je mir prirodan put stvari, a majka priroda nam to pokušava reći. Muzički, Blowin’ in the Wind direktna je adaptacija gospel pesme No More Auction Block For Me. Pesma se razvila iz crnačke duhovne tradicije, a njezine verzije pod naslovom We Shall Overcome bile su popularne himne pokreta za građanska prava, uz Dylanovu melodiju naravno. Iako se čini da mnoga od Dylanovih retoričkih pitanja koja postavlja u Blowin’ In The Wind (pitanja rata, mira, slobode, jednakosti i pravde) nemaju lake odgovore ili uopšte nemaju konkretne odgovore, svako od njih podseća na lekcije i stvarnosti koje mogu dovesti do spoznaja o prirodi života i međusobnoj povezanosti ljudi.

Pesma Blowin’ in the Wind počinje pitanjem šta znači biti čovek u očima društva, pitanjem s koliko se cesta, odnosno s koliko izazova ČOVEK mora suočiti pre nego što bude prihvaćen. Zatim ispituje belu golubicu – simbol mira – i pita koliko dugo mora leteti preko mora pre nego što se može odmoriti u pesku. Potom se Dylan obraća ratu, postavljajući pitanje koliko puta moramo ispaliti topovske kugle jedni na druge pre nego što zauvek zabranimo rat. Stigavši do refrena, pesnik nam sugeriše (nije potrebno istaći da je Bob Dylan ovenčan Nobelovom nagradom za književnost) da odgovor huči u vetru – želeći nam time reći da je ključni odgovor čovečanstva istovremeno veoma lako razumljiv i potpuno apstraktan. Vetar (ili simbolički vetar, sam život od Boga) duva (ili huči) svaki dan, a ako odvojimo vreme (i srce) da ga poslušamo, mogli bismo se naći u meditativnom stanju (više svesti, duhovnog mira). U tom stanju, ljutnja i negativnost kao da trajno isparavaju i čovek se napokon oseća ugodno... srećan i zadovoljan sobom i drugima. Dylan nam metaforički sugeriše da putujući kroz život potražimo unutrašnji mir kako bismo omogućili mir unutar društva i sveta uopšte.

Nastavljajući svoje unutrašnje putovanje, upitnost smislom svega u potrazi za istinom, konačnim odgovorima na esencijalna pitanja života, Dylan u nastavku ove besmrtne pesme primećuje da će čak i moćna planina jednog dana podleći silama mora, sugerišući nam na nepostojanost života i snagu večne prirode. Zatim, čini se da Dylan direktno govori o borbi crnih Amerikanaca u sticanju svoje slobode, budući da su društvo i zakon pronašli načine da ih neprestano sputavaju od početka. To je nešto što je još uvek relevantno u društvu i danas.  Treći stih počinje apstraktnim pitanjem o mogućnosti čoveka da vidi nebo. Čini se očiglednim da svako može podići pogled i videti nebo, ali Dylan nam sugeriše da videti nebo znači imati perspektivu otvorenog uma i iskrene vere. Potom ističe da svi imamo uši i sluh, ali malo ko primećuje plač drugih oko sebe. Pitanje empatije više je nego očigledno – zašto je ima sve manje ili uopšte nema?

Na samom kraju jezivo emotivne, bolne, upitne i gotovo religiozne poeme, pesnik nas suočava sa slikama rata i smrti, postavljajući još jedno od ključnih pitanja sveta – kada će moćnici, vladari sveta i naših sudbina odlučiti da je dosta i da vreme ubijanju prestane?

Odgovor, prijatelju, na sve što te muči –
Odgovor u vetru huči.

 

by Dragan Uzelac, 2. avgust 2023.