KURTOV „IZBELJIVAČ“ STVARNOSTI Priča od debi albumu Nirvane „BLEACH“ (1989.)

Najava moje nove knjige, posvete Kurtu Kobejnu, generaciji X💞👋Hvala na pažnji!

KURTOV „IZBELJIVAČ“ STVARNOSTI

Priča od debi albumu Nirvane „BLEACH“ (1989.)

Od 1988. Cobainove muzičke ambicije krenule su napred. Njegov se bend složio s imenom Nirvana i izdao svoju prvu pesmu Love Buzz (obradu pesme malo poznatog holandskog benda Shocking Blue) na maloj etiketi. Otprilike u isto vreme, Burckharda je zamijenio Chad Channing na bubnjevima, a bend je napredovao na muzičkoj sceni u Seattleu.

Godine 1989. Nirvana je objavila svoj prvi album, BLEACH - (15. juna 1989.), koji nije uspeo ostaviti veliki utisak na tadašnjoj alternativnoj sceni. Snimljen za Sub Pop records (za svega 606 dolara), album je potom prodat u više od 2 miliona primeraka širom sveta. Ono što je bilo očito, međutim, bile su Cobainove sposobnosti pisanja pesama i ono što će postati njihov prepoznatljivi spoj heavy metala i punka.

This is out of our reach
This is out of our reach
This is out of our reach and it's grown
This is getting to be
This is getting to be
This is getting to be drone
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm stoned
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm
I'm
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
This is out of our range
This is out of our range
This is out of our range and it's crude
This is getting to be
This is getting to be
This is getting to be like drone
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm stoned!
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm!
Aah!
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more!
Yeah!
Drone
Stoned
Daddy's little girl ain't a girl no more

Ovo je van našeg domašaja

Van našeg domašaja

Nestalo je

Ovo će biti

Biti

Zujanje

Ja sam Negativni Gmizavac

I ja sam naduvan

Negativni Gmizavac

I ja sam ...

Tatina mala devojčica više nije devojčica

Ovo je van našeg domašaja

I nestalo je

Ovo će biti

Zujanje

Ja sam Negativni Gmizavac

I ja sam naduvan

Negativni Gmizavac

I ja sam ...

Tatina mala devojčica vise nije devojčica

Muzički, album Bleach bio je pod jakim uticajem ranog Black Sabbatha, teškog rocka The Melvins i Mudhoney i hardcore albuma Black Flag i Minor Threat. Kurt je čak rekao da je bend pre snimanja albuma slušao ekstremne metalce Celtic Frost. Dok je naredni, kultni album Nevermind bio izgrađen na ogromnim, snažnim rifovima i velikim pop pesmama, Bleach je urađen kao spor, stondirani groove, agresivna mešavina punka i metala, alternativa pod snažnim uticajem benda Black Flag. Većina pesama sadrži teme temeljene na životu u Aberdeenu, Washington, USA, malom gradiću radničke klase u kojem je odrastao Kurt Cobain. Lirički gledano, album je manje nadrealan i besmislen od većine onoga što je potom usledilo (bile su tu moćne numere poput About a Girl, Blew, Love Buzz, Floyd the Barber, Negative Creep, School).

Punk rock koreni benda najočitiji su na Negative Creep (uticaj benda Mudhoney), iako ima malo traga u smeru u kojem bi kasnije išli. School se u to vreme odnosi na scenu u Seattleu, upoređujući je sa srednjom školom; tekst pesme sastoji se od samo četiri retka i donosi slike Kurtovog razočarenja grunge scenom Washingtona i činjenicom da je bio duboko nesrećan u školi, neko ko nikako nije mogao da se uklopi.

Nisam mnogo razmišljao o tekstovima za Bleach. Ja sam pisao pesme kojih sam mogao lako da se setim kada je trebalo da ih pevam uživo, i zato su bile jednostavne, da ih ne sjebem na koncertu.

Kurt je tvrdio da je Bleach potpuno jednodimezionalan album, ne dovoljno tvrd, žestok i opasan kako se bend nadao, ali da su to uradili namerno. Namerno smo ga napravili rokerskijim nego što je trebalo, s namerom da suzbijem svoje melodične i arty tendencije. Kapirao sam da moramo prvo da napravimo tu rock ploču da bi stekli one stalne fanove. Osim toga postojao je i taj pritisak od strane izdavačke kuće da moramo da napravimo takvu ploču, ogoljenu kao Aerosmith, a ujedno smo se nadali da kada pregrmimo to, da ćemo moći da radimo šta hoćemo. Ipak, na kraju krajeva, taj pritisak mi je pomogao da shvatim da ja jesam odrastao na rocku, slušajući Aerosmith ili Black Sabbath. To shvatanje je bilo bitno za mene, jer sam tada uvideo da je to samo osnova iz koje treba da izvučem najbolje i da joj dodam sve što osećam da mogu.

Bleach(Izbeljivač) je album za slušanje bez kompromisa. Neugodan i na trenutke krajnje zastrašujući, ima sav bes i pobunu punka, ali i svu kipteću mizantropiju i nasilje metala. Predstavlja čudesnu fuziju žanrova, koja se kreće od prljavog hardcorea u Negative Creep (setite se Motorheada i ranog Husker Dua) do ranog doom metala Sifting i otvorenog popa About A Girl. Deo problema je što album potiče iz dve različite sesije snimanja u dva vrlo različita razdoblja u povesti benda; prva je bila početkom 1988., s Daleom Croverom iz The Melvinsa na bubnjevima. Njegova prisutnost je odmah prepoznatljiva, njegovi udarni i promišljeni bubnjevi daju bendu neprocenjivu snagu koju bi čak i Dave Grohl kasnije teško mogao dostići. Druga polovina albuma je sa sesije snimanja mnogo kasnije te godine, na kojoj svira prvi pravi bubnjar benda, Chad Channing. Iako nipošto nije loš, Channingu nedostaje snaga Dalea Crovera, niti ima ikakav zanimljiv stilski ugođaj. Smešteni uz Croverove pesme, njegovi bubnjevi zvuče slabašno i blatnjavo.

Bell on door clangs, come on in
Floyd observes my hairy chin
Sit down chair, don't be afraid
Steamed hot towel on my face

I was shaved
I was shaved
I was shaved

Barney ties me to the chair
I can't see, I'm really scared
Floyd breathes hard, I hear a zip
Pee-pee pressed against my lips

I was shamed
I was shamed
I was shamed

Uh
Uh

I sense others in the room
Opie, Aunt Bee, I presume
They take turns and cut me up
I die smothered in Aunt Bee's muff

I was shamed
I was shamed
I was shamed

Album počinje lagano s nespretnom, nesigurnom bas linijom Blew, simpatično amaterskom pesmom koja zvuči sastavljeno od raznih neskladnih delova – i jedna je od najboljih na albumu (što se tiče teksta pesme Blew, sam Kobejn je rekao da pesma nema značenja, već je samo gomila kul stvari za pevanje). Sa pesmom Blew, Kobejn kao da artikuliše zagušljiv osećaj preplavljenosti težinom društvenih očekivanja i ličnih nesigurnosti. Pesma postaje prigušeni vapaj za vazduhom usred spleta ograničenja, gde čak i običan dah postaje roba za koju je potrebno tražiti dozvolu. Naizgled jednostavni stihovi pulsiraju potencijalom za razmišljanje, govoreći o Kobejnovoj borbi sa slavom i muzičkom industrijom ili o široj egzistencijalnoj bolesti. Svaka strofa deluje kao potez četkicom u široj, apstraktnijoj slici razočaranja. Blew opstaje kao svedočanstvo Nirvanine sposobnosti da destiluje složene emocije u snažna muzička iskustva. Sa svakim sirovim trzajem i napetim vokalom, Nirvana govori o duhu nezadovoljstva i čežnji za autentičnošću u sve izveštačenijem svetu.

Floyd The Barber je primitivna priča o frizeru koja je krenula po zlu, s pauzama na surf gitari (pesma zapravo govori o mladiću Floydu koji odlazi kod berberina da se obrije, ali na kraju biva seksualno napadnut, isečen je brijačima i makazama i umire). Ono što je posebno intrigantno kod pesme Flojd berberin jeste njeno očigledno narušavanje zdrave američke slike života u malom gradu, koju personifikuje sam berberin. Kobejnova veza sa zlokobnom stranom svakodnevnog deluje kao ogledalo njegovih sopstvenih iskustava sa nelagodnošću i otuđenjem. Varljiva udobnost sedenja u berberskoj stolici brzo se izvrće dok lik biva vezan i osakaćen, odražavajući izdaje koje je Kobejn osetio u društvu. Skidajući još jedan sloj, Flojd berberin se može posmatrati kao Kobejnov vapaj protiv zagušljivih ograničenja života u malom gradu. Vesela, čvrsto povezana zajednica u starim TV emisijama često je maskirala mračniju realnost takvih mesta, gde se razlike izbegavaju, a lične traume mogu ostati neotkrivene. Kobejn uzima ova razočaranja i upliće ih u tkivo pesme, stvarajući košmarni scenario. Preokrenuvši banalnost užasom, Kobejn podstiče slušaoce da se suoče sa neskladom između prihvaćenih društvenih narativa i individualnog iskustva. Na jednom nivou, pesma bi se mogla protumačiti kao makabrična, crnohumorna, mračna šala, Kobejnov sopstveni stil humora koji optužuje televiziju koja mu je pružala dobro raspoloženje u mladosti. Međutim, mogla bi postojati i dublja refleksija na temu izdaje. Poverenje koje imamo u naše društvene strukture i ličnosti može, u jednom trenutku, biti rastrgnuto.

Na albumu postoje pesme vođene rifovima koje bi gušile da nije povremenih delića briljantne melodije (Mr. Moustache, Sifting, Scoff), a tu su i ponavljajuće, monotone mantre (School, Negative Creep, Swap Meet). Ali postoje tri pesme koje su posebno apsolutno bitne: otvorene pop pesme About A Girl i Love Buzz) predviđaju budući smer benda, pri čemu prva prilično očito duguje Beatlesima, a druga je gotovo neobjašnjiva fuzija funka, popa i thrasha.

Zatim tu je Paper Cuts, bolesna čudovišna pesma s gromoglasnim bubnjevima, neobičnom strukturom gotovo bez melodije i najneljudskijim vriskovima koje je Cobain ikada snimio, uz tipično fascinantne stihove o dečaku kojeg roditelji zaključavaju u sobu bez prozora. Tekstualno, predstavlja nam se prizor gde je hrana samo transakcija preživljavanja, gurnuta kroz vrata, što sugeriše nedostatak ljudske veze. Protagonista ove naracije postoji gotovo kao stvorenje (poput dehumanizovanih likova iz mračnih Beketovih drama), puzeći ka fragmentima svetlosti u svetu koji je inače obavijen tamom. Slika podseća na životinju u zatočeništvu, nagoveštavajući ili bukvalno zatočeničko stanje ili metaforički kavez koji predstavlja emocionalno zanemarivanje. Detaljne slike novina koje upijaju... šta? Prosuti život, možda, ili prelivanje svakodnevnog postojanja, pojačavaju ovaj osećaj ugnjetavačkog zatvorenika. U jednom od uznemirujućih trenutaka pesme, Kobejn se poziva na majčinsku ljubav, iskrivljenu i mutiranu u nešto jedva prepoznatljivo. To je neprijatna disekcija veze majke i deteta kada opisuje majčinsku figuru koja ne može da podnese da ga pogleda u oči. Umesto toga, postoji agresivna seksualizacija pogleda – one se penju, uvijaju i masturbiraju – što iskrivljuje intimnost u nešto što se kiseli na jeziku. Ova neprijatna suprotstavljenost može signalizirati dublju disfunkciju, povredu koju nanose oni koji treba da pruže brigu. Otvorena vulgarnost nas izbacuje iz ravnoteže, primoravajući nas da se suočimo sa ponorom između idealizovanog majčinog portreta društva i brutalne stvarnosti za neke. Nije samo narator zatvoren – Vidim druge baš kao što sam ja – povezujući individualnu patnju sa kolektivnim iskustvom u klaustrofobičnim ofarbanim crnim prozorima. Pa ipak, ovi drugi ne pokušavaju da pobegnu. Ovo sumorno prihvatanje sudbine je jezivo jer odražava dublja pitanja o ljudskoj psihologiji i našoj sposobnosti za samozadovoljstvo u osakaćujućim uslovima. Čitavo moje postojanje je za tvoju zabavu i zato sam ovde sa tobom – moglo bi se protumačiti kao Kobejnova optužnica voajerizma fanova i medija ili kao širi društveni sud. Rezignacija koja prožima svaku reč pesme Paper Cuts odjekuje himničnim nihilizmom jedne generacije. Kobejn izgovara ove stihove ne samo kao stihove već kao oštre tvrdnje o postojanju i otporu, urezujući se u kolektivno sećanje onih koji traže empatiju unutar kakofonije sopstvenih sumnji.

Bleach je vitalan, prljav album i prikazuje bend na vrhuncu njegovog dugog i teškog puta do slave, pre nego što se pojavio ikakav trag samozadovoljstva.

Fill me in on your new vision
Wake me up with indecision
Help me trust your mighty wisdom
Yes, I eat cow, I am not proud
Show me how you question questions
Lead the way to my temptations
Take my hand and give it cleaning
Yes, I eat cow, I am not proud
Easy in an easy chair
Poop as hard as rock
I don't like you anyways
Seal it in a box
I'm new
I'm new
Fill me in on your new vision
Wake me up with indecision
Help me trust your mighty wisdom
Yes, I eat cow, I am not proud
Show me how you question questions
Lead the way to my temptation
Take my hand and give it cleaning
Yes, I eat cow, I am not proud
Easy in an easy chair
Poop as hard as rock
I don't like you anyways
Seal it in a box
I'm new
I'm new
I'm new
I'm new, ah!

Legendarna About a Girl bila je veličanstvena, melodična oda njegovoj tadašnjoj devojci Tracy Marander, kao i ljubavno pismo grupi The Beatles (priča kaže da je pesmu napisao nakon celodnevnog preslušavanja američkog izdanja The Beatles albuma zvanog Meet the Beatles). Scoff, još jedna od Kurtovih garažnih majstorija takođe je priča iz života američke provincije, tačnije priča iz njegovog života o odnosu sa roditeljima koji nisu smatrali da bi trebao da se bavi muzikom (uprkos činjenici da je Kurt poreklom iz familije čiji su se mnogi članovi bavili muzikom – njegova oba ujaka, kao i tetka Mari Earle koja je svirala gitaru). Pesma Negative Creep bila je remek-delo bahatosti i samoprezira, pesma koja prikazuje Kobejna kako vrišti Ja sam negativan gmizavac i naduvan sam uz refren pesme Daddy’s little girl ain't a girl no more, možda referencu na Kurtovu sestru Kim, ili čak na samog Kurta. Swap Meet je ljubavna pesma o belom smeću (Ona ga voli više nego što će ikada znati, on voli nju više nego što će ikada pokazati). Pesma je prvobitno trebalo da se zove Trailer Trash i bolan je Kurtov osvrt na temu razvoda njegovih roditelja. Kada su se Kurtovi roditelji razveli, Kurt (tada dečak sa 9 godina) je otišao da živi sa ocem u kampu za prikolice, i ova pesma odražava gorčinu koju je Kurt i dalje osećao zbog razvoda svojih roditelja u odraslom dobu. I dalje je pisao o razvodu na svom poslednjem albumu In Utero (prva pesma, Serve The Servants, ima deo Taj legendarni razvod je tako dosadan). Ovo nije iznenađujuće jer je Kobejn uvek navodio razvod svojih roditelja kao najtraumatičnije iskustvo u svom životu. U jednom intervjuu je čak rekao da je imao sjajno detinjstvo, ali je onda dodao, dok nisam imao devet godina. Sifting je spora, mračna numera puna grubih progresija akorda i solo deonica, tipično provokativnog teksta.

Posebna je priča Cobainov zajedljivi esej o muškosti i o tome šta znači biti moderan čovek – Mr. Moustache, napad na njegovog oca Dona i tradiciju mačo muškaraca (pored toga što je ceo život s gađenjem gledao na tzv. mačo tipove i umišljene veličine, Kurt se zalagao protiv svake vrste nasilja i pretvarao se da je homoseksualac da bi dodatno iziritirao ljude oko sebe, malograđanski duh sredine u kojoj je odrastao, kao i palanački duh većeg dela Amerike). Kurt je uz pesmu nacrtao i propratni strip, u kojem brkati lik (koji podseća na njegovog oca Dona) govori svojoj trudnoj ženi kakva bi trebala biti buduća beba (pravi muškarac, pravi Amerikanac), pre nego što bebino stopalo probije stomak majke i udari gospodina Brkatog u lice).

Kurtov borbeni duh vodio ga je beskompromisno do kraja, najviše u korist vlastite štete – sve do samouništenja. Bio je previše iskren, talentovan i svoj da bi pristajao na bilo kakve ustupke sredini koja ga nije mogla prihvatiti kao nekoga koje je bio u mnogo čemu jedinstven i superioran – bez dlake na jeziku, suviše senzibilan za ovaj licemerni svet ljigavih kreatura.

Album Bleach bio je samo žestoka, underground uvertira u ono što će uslediti narednih pet godina na Kurtovom beskompromisnom putu kreacije, bunta i samouništenja, putu borbe za vlastite snove i ideale koji su nestajali zatrpani gomilama smeća sveta konzumerizma.

Kad sam prvi put čuo Pixies, povezao sam se s tim bendom toliko jako da sam trebao biti u tom bendu - ili barem u cover bendu Pixiesa, rekao je Cobain za Rolling Stone časopis.

Uticaj omiljenih Cobainovih alternativnih bendova poput Pixies & Dinosaur Jr. više je nego očigledan. Bio je to čistokrvni Nirvana grunge sound, album koji zvuči sirovo, emotivno, autentično, teskobno i anksiozno, moćna slika depresivnog severozapada Amerike obojenog kišnim sivilom i odsustvom svetlosti, slika apatičnog odrastanja tinejdžera u atmosferi beznadežnosti i teških frustracija. Bila je to moćna zvučna slika jednog jedinstvenog sveta i vremena, po mnogima najbolji Nirvanin album – Cobainov iskreni krik pre nego što je Nevermindom uplovio u svet lažnog blještavila koji če ga na kraju balade povući nepovratno na dno nepostojanja. Muzika i tekstovi albuma Bleach zvučali su kao lavina sažvakanih i ispljunutih snažnih emocija, brutalno iskrena slika jednog sveta oivičenog sivilom, beznađem, napetošću i agresijom moderne Amerike i tinejdžera izgubljenih unutar apokalipse provincije.

Would you believe me when I tell you
You're the queen of my heart
Please don't deceive me when I hurt you
Just ain't the way it seems
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Would you believe me when I tell you
You're the queen of my heart
Please don't deceive me when I hurt you
Just ain't the way it seems
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?

Dali bi mi verovala kada bih ti rekao

Da si kraljica mog srca

Molim te ne obmanjuj me kada te povredim

Nije baš tako kao sto izgleda

Možeš li da osetiš zujanje moje ljubavi?

Dali bi mi verovala kada bih ti rekao

Da si kraljica mog srca

Molim te ne obmanjuj me kada te povredim

Nije baš tako kao što izgleda

Možeš li da osetiš zujanje moje ljubavi?

Kad je Nirvana 15. juna 1989. objavila svoj debi album Bleach, malo je ko mogao predvideti da će grupa pod vodstvom Kurta Cobaina na kraju promeniti svet, postati predvodnikom poslednje značajne rock and roll revolucije.

Kako se bend razvijao, 1990. je postala sudbonosna godina za Cobaina i ostatak Nirvane. Cobain je rockerku Courtney Love upoznao u jednom noćnom klubu u Portlandu 1990., ali njihova će se romantična veza razviti kasnije. Nirvana je te godine dobila i priliku za turneju sa bendom Sonic Youth (kultnim njujorškim underground bendom, ekipom koja je proslavila garažni zvuk osamdesetih postavši ikonom jednog vremena i jednim od najuticajnijih bendova alternativne scene čiji koreni sežu do vanvremenih The Velvet Underground iz šezdesetih godina) te je nakon različitih promena dovela bivšeg člana benda Scream, Davea Grohla da zameni Channinga na bubnjevima.

Godine 1991. Nirvana je potpisala ugovor s velikom izdavačkom kućom Geffen Records i objavila svoj drugi studijski album Nevermind, koji im je od tada dao grunge etiketu. Nirvanin singl Smells Like Teen Spirit postao je njihov najveći hit, potisnuvši njihov album na broj 1 na muzičkim lestvicama i uspostavivši Cobaina kao iznimnog kantautorskog talenta svoje ere – po mnogima Johna Lennona vlastite generacije.