EPILOG: NOTHING’S GONNA CHANGE MY WORLD
Ja Ameriku volim i mrzim. Trebalo je da se rodim u New Yorku, tu pripadam. Svi žele da budu tamo gde se nešto dešava i zato sam ja sada ovde. Tu sam da bih udisao taj vazduh. U Evropu idete da se odmorite, kao u selo... Sa 64 godine, nadam se da ćemo Yoko i ja biti stari i srečan par. Živećemo na obali Irske i prisećati se naših davnih ludosti. Kao klinja mnogo sam se plašio smrti. Sada mi taj strah znači sve manje. Kada smo bili The Beatlesi, okruživala nas je brigada telohranitelja zato što smo bili zabrinuti za naše skupocene živote. U meni jedino postoji bojazan od nepoznatog. Okruženi smo iluzijama o ljubavi, ratu, mržnji, miru. Ispred i iza je sfera nepoznatog. Plaši me šta se tamo krije. Verujem da raspolažem sa dva života. Jedan je bajno okončan, drugi upravo počinje. Mislim, divan je bio prvi, ali će drugi biti čak i bolji, jer sam našao svoj unutarnji mir i uspostavio vezu sa Yoko. Imam jednu želju: da umrem pre nje. Postali smo toliko jedno da ja bez nje ne bih umeo dalje.
Protestne pesme Johna Lennona bile su više od obične popularne muzike, hodale su ulicama s mirovnim protestantima i podržavale antiratne pokrete; bile su glas slobode za potlačene i zlostavljane. Lennonova muzika bila je zvuk protesta, pobune ili čak revolucije. Ona je bila medij koji je povezivao pisanu reč s pitanjima socijalnih prava, prenoseći poruku nade njegovoj publici, ona je bila oblik izražavanja i slobode, služeći kao borac i inspirator društvene pravde i raskrinkavanja licemerja vladajućih sistema.
Pokušavaš da govoriš istinu, mada moraš nešto i da slažeš, jer je cela stvar na neki način laž, neka vrsta foliranja. A ti se nadaš da ćeš ako s nekim budeš iskren uspeti da taj čovek izbaci svoju plastičnu reakciju, da će ti uzvratiti iskrenošću i da će to onda biti vredno svog tvog truda. Međutim, svi igraju istu igru, i zato se često osećam razgolićenim, jer sam iskren sa svima, a oni me onda svi grizu. To je užasno razočarenje!
Mnogi ljudi znaju da je John Lennon imao antisistemske stavove. Baš kao u pesmama Give peace a chance, Working class hero, Gimme some truth, Power to the people i Imagine, Lennon je posebno koristio svoj društveni status kako bi podigao svest o ratu i diskriminaciji umesto da skriva svoje misli. John Lennon bio je skroman dečak iz Liverpoola i uprkos tome što je bio u središtu pažnje s postignućima The Beatlesa, nikada nije okrenuo leđa društvenim problemima i problemima pojedinaca među kojima je odrastao. Nepoznata činjenica o Johnu Lennonu bio je njegov odnos sa socijalizmom. U tom razdoblju bila je poznata tortura nad komunistima u SAD. Lennon je donirao 46 hiljada funti levičarskim grupama uključujući trockističku organizaciju Revolucionarna laburistička stranka i marksistički časopis Red Mole.
Čovek koji je došao u New York sa gomilom traka muzike The Beatlesa i revolverom, ostvario je svoju ambiciju. Njegovi pucnji odjeknuli su po celom svetu. Ubistvo Johna Lennona imalo je takvo dejstvo, da se u jednom trenutku čitava zemaljska kugla osetila poput sela, potrešena do srži smrću voljenog čoveka. Kako je moguće da su jednog pevača smatrali tako značajnim, da je njegovo ubistvo odmah upoređeno sa ubistvom jednog predsednika (Johna Kennedyja)? Lennon je bio motorna snaga čitave jedne industrije, ali je njegova smrt stavila tačku na kraj jednog fenomena poznatog pod imenom šezdesete iako su se njihove šarene boje u međuvremenu zaprljale, a njihovi ideali zdrobili u cinizam.
Kao izraz umetnosti, on i supruga Yoko Ono pozirali su goli za omot ploče Two virgins (1968) kako bi promovisali prirodan i miran način života i ljubavi. John i Yoko verovali su da se sve može smatrati umetnošću, uključujući avangardne snimke, i da umetnost ima potencijal promeniti društvo na bolje. Lennon je shvatio da se ljudi mogu promeniti promenom sistema. Tako je Lennon bio inspirisan da promeni ljude i politiku kroz svoju muziku. Mnoge Lennonove pesme nakon The Beatlesa s pravom su postale himne, prikazujući se u jednakoj meri tvrdoglavim realizmom, kosmičkom epifanijom, teško stečenim idealizmom i vizionarskim utopizmom. Lennon je transformisao svoju publiku, svojim tretmanom prema publici, pretvarajući ih iz pojedinačnih homogenih mrlja u kolektiv mirovnih aktivista. Lennon se borio protiv britanske i američke vlade zbog njihovog sudelovanja u Vijetnamskom ratu (1959‒1975). Godine 1969, četiri godine nakon što je dobio nagradu MBE (Član Britanskog carstva), Lennon ju je vratio britanskoj kraljici, kao mirovni protest protiv rata u Vijetnamu. Lennon je insistirao na tome da su mirni protesti i aktivizam kroz muziku ključ za poraz raspirivača straha i establišmenta (koji je smatrao osnovnim zlom sveta, njegovom esencijom), jer bi korištenje oružja bilo samo popuštanje mržnji i nasilju protiv kojih se protestuje. Naravno, Johnova postojeća slava samo je pojačala njegove političke poruke.
Čuo sam nešto o mojoj majci i mom starom, nisu me želeli pa su me načinili zvezdom.
Mnoge Lennonove pesme korištene su kao oruđe otpora, kako bi se uticalo na političku kulturu njegovog vremena, i još uvek su vrlo uticajne u savremenom društvu. Decenijama kasnije, muzički aktivizam postao je ekspanzivniji. Lennonove poznate pesme Born In A Prison, Power To The People i Revolution postale su popularnije u kasnijim godinama, nakon njegove iznenadne i tragične smrti 1980. Woman Is The Nigger Of The World, inspirisana suprugom Ono, nastaviće promovisati prava žena i u budućim decenijama.
Lennon, ne Lenjin (grafit sa berlinskog zida)
Mnoge Lennonove pesme ponovno su snimili savremeni umetnici, kao što su U2 verzija Sunday Bloody Sunday i Green Day’s Working Class Hero. Lennon je bio legendarni umetnik, čije su pesme oblikovale politiku 1960-ih i dalje. Njegove melodije probijale su se kroz decenije protesta, koji su nastojali potkopati vlast, za boljitak naroda, a sve u ime pravde. Usred njegove smrti, citirana je Yoko Ono koja je rekla Pretpostavljam da su pokušali ubiti Johna, ali nisu jer je njegova poruka još uvek živa. Kako su godine prolazile, Lennonova popularnost porasla je na nove visine putem popularne kulture.
Zapamtite, establišment, to je samo drugo ime za zlo. Čudovište nije briga da li će pobiti sve studente ili će doći do revolucije. Ne razmišlja logično, van je kontrole – John Lennon (1969).
Dragan Uzelac, zima 2021/2022.
.jpg)
Nema komentara:
Objavi komentar