ROLL THE DICE by Charles Bukowski

ROLL THE DICE by Charles Bukowski

Charles Bukowski bio je plodan andergraund pisac koji je svojom poezijom i prozom prikazivao izopačenost urbanog života i potištenosti u američkom društvu. Kultni junak, Bukowski se u svom radu oslanjao na iskustvo, snažne i iskrene emocije i maštu, koristeći se direktnim jezikom i nasilnim i seksualnim slikama. Iako su neki kritičari njegov stil smatrali uvredljivim, drugi su tvrdili da je Bukowski satirao mačizam svojim rutinskim korištenjem seksa, zlouptrebe alkohola i nasilja. Ne trudeći se izgledati dobro, a još manje herojski, Bukowski piše s istinitošću koja ne gubi, što ga izdvaja od većine drugih autobiografskih romanopisaca i pesnika, komentarisao je Stephen Kessler u San Francisco Review of Books, dodajući: Čvrsto u američkoj tradiciji mavericka (izraz u engleskom jeziku koji označava indivudualca, nekonformistu, buntovnika i osobu koja odbija pristati na opšta društvena pravila) Bukowski piše bez izvinjenja zbog pohabanog ruba društva. Michael Lally iz Village Voicea tvrdio je da je Bukowski fenomen. Utvrdio se kao književnik s doslednim stilom zasnovanim na onome što projektuje kao svoj karakter, svoju čudesnu ličnost, rezultat teškog, intenzivnog života.

Pesma Roll the dice – Baci kocku (ili Go all the way) Charlesa Bukowskog jedna je od najemotivnijih pesama u američkoj istoriji. Tokom 1950-60-ih godina dvadesetog veka ljudi su krenuli putem da budu drugačiji. Bez obzira na to je li to značilo slušati različitu muziku, različito se odevati, ponašati, ophoditi prema sebi i drugima ili prosto imati dugu kosu, svaka pesma tog vremena govorila je ljudima da ako nešto nameravaju da teraju to do kraja (kao i stihovi Bukovskog ako ćeš da pokušaš, teraj do kraja, u suprotnom, nemoj ni da počinješ), inače nema smisla to činiti. Biti drugačiji nešto je što se ne može učiniti ako niste spremni ići do kraja. Bukowski šalje snažnu poruku govoreći učini to, učini to, učini to, učini to. Ovo je jedan od najsnažnijih citata iz pesme, koji je pokazao ljudima da se ne boje i da rizikuju, da se oslobode nametnutih strahova. Bukowski nam kroz moćne stihove pesme o bacanju kocke u životu pokazuje da je u redu rizikovati, dati se do kraja i biti siguran u ono što radiš, bez obzira šta je to. Svakodnevno ljudi u životu donose odluke koje su važne. Prilikom donošenja odluka možete odabrati samo jednu od opcija. Bukowski pokazuje da kad donosite odluku, idete do kraja, a ako to ne učinite, nemojte to ni počinjati. Bukowski kaže ako ćete pokušati, idite do kraja. inače, nemoj ni započeti. On želi da čitaoc od početka zna da kakav god vaš izbor ili odluka bili, da morate biti spremni na sve što dolazi s tom odlukom. Ako niste spremni ili niste potpuno predani onome što vas očekuje, onda nema razloga da odaberete ići tim putem. Postoje posledice s kojima se svakodnevno suočavamo kao ljudi, te posledice proizilaze iz toga kako i šta radimo u svom životu.

Ako ćeš da pokušaš, teraj do kraja.

U suprotnom, nemoj ni da počinješ.

Ako ćeš da pokušaš, teraj do kraja.

To može da znači gubljenje devojaka,

žena, rodbine, poslova i možda razuma.

Teraj do kraja.

To može da znači 3-4 dana bez hrane,

to može da znači smrzavanje

na klupi u parku,

to može da znači zatvor,

to može da znači ruganje, prezir, izolaciju.

Izolacija je dar,

svi drugi su test tvoje istrajnosti

koliko zaista želiš da učiniš.

I učinićeš to

uprkos odbacivanju i nikakvim šansama

i to će biti bolje od bilo čega

što možeš da zamisliš.

Ako ćeš da pokušaš, teraj do kraja.

Ne postoji osećanje nalik na to.

Bićeš sam sa bogovima

i noći će goreti u plamenu.

Učini to, učini, učini, učini

do kraja, do kraja.

Vozićeš život pravo do savršenog smeha,

što je jedina dobra borba ovde

Pisac, poeta, buntovnik, boem i bitnik Charles Bukowski živeo je svakodnevnicu svog života punim plućima, mimo većine pravila uskogrudog i malograđanskog dela američkog društva, bez obzira kakve su posledice s tim dolazile. Bio je etiketiran kao alkoholičar, klošar, neko manje vredan i opasan po sistem, gurnut na marginu kao i većina neposlušnih, svojeglavih i nepododnih. Svojim beskompromisnim životom pisao je vlastite romane, kao što je i najsuptilnije i najjače emocije vremenom pretočio u jedinstvenu poeziju. Odabir načina da svoj život živite na određeni način isključivo će zavisiti od toga šta ste spremni učiniti da biste tako živeli. Bukowski kroz ovu božanstvenu pesmu sugeriše da znate da bez obzira na to kakav je način živite ga punim plućima, ne praveći trule kompromise i ne bojeći se na putu kojim vas srce vodi. Postoje stvari koje neki žele, a neki ne, ali šta god da želite, idite do kraja da to postignete, verujte vlastitom srcu, budite hrabri, dosledni, beskompromisni, odlučni, bez straha i nedoumica. Jaka vera je poenta svega, jer ako je iskrena ona je jedina nesalomiva. Bukowski navodi to bi moglo značiti da se ne jede 3 ili 4 dana. To bi moglo značiti smrzavanje na klupi u parku. Pokazuje čitaocu šta bi trebalo učiniti da postignete stvar koju najviše želite u životu, i nikada je ne prestaje pokušavati postići bez obzira na sve. Bukowski svojevoljno pristaje na gubitak lagodnog života i privilegija većine ili povlaštenih pojedinaca i prihvata darove usamljeničkog života na margini, andergraund milje usamljenih marginalaca izvan sistema, živeći i snažno verujući isključivo u sebe pod vlastitim uslovima. Kada govori o otpadništvu i izolaciji on govori o jedinoj mogućoj čistoti umetnosti koja nastaje upravo u tim trenucima kada se čovek sam hrabro suprotstavlja društvu, dominantnoj gomili, ne praveći nikakvog kompromisa da bi mogao stvarati i živeti isključivo po sopstvenim pravilima i osećanjima bez obzira na često previsoku cenu koja na kraju ipak donosi čudesne plodove. Namesto da je doživljava kao kaznu, Bukovski izolaciju pretvara u dar kreativnosti, koji mu na kraju donosi plodove metaforično oslikane savršenim osmehom slobode, kidanja mentalnih okova koji sputavaju, guše ono najlepše u svakom umetniku i pojedincu... Izolacija je dar za svakog umetnika koji se osami da bi stvarao bez obzira na teret i posledice koje ona nosi, svoje strahove i nelagode koje veliki ljudi moraju da istrpe na putu do veličanstvenog osećanja na koje ne liči ništa drugo – osećanja kada napokon ostaješ sam sa bogovima i tvoje čudesne noći nadahnuća i božanske kreativnosti gore u plamenu. Hrabrost da budete sami i iskoristite tu izolaciju kao dar, da se uzdignete iznad svega i svih do savršenog osmeha najveća je ovozemaljska radost koju čovek može da primi. Zato, učini to, učini.

If you’re going to try, go all the

way.

otherwise, don’t even start.

if you’re going to try, go all the

way.

this could mean losing girlfriends,

wives, relatives, jobs and

maybe your mind.

go all the way.

it could mean not eating for 3 or 4 days.

it could mean freezing on a

park bench.

it could mean jail,

it could mean derision,

mockery,

isolation.

isolation is the gift,

all the others are a test of your

endurance, of

how much you really want to

do it.

and you’ll do it

despite rejection and the worst odds

and it will be better than

anything else

you can imagine.

if you’re going to try,

go all the way.

there is no other feeling like

that.

you will be alone with the gods

and the nights will flame with

fire.

do it, do it, do it.

do it.

all the way

all the way.

you will ride life straight to

perfect laughter, it’s

the only good fight

there is.

Kockanje se u životu uopšteno shvata kao metafora za odustajanje od kontrole nad svojom sudbinom. Ali kockar zna da to nije istina; kockar zna da ne možete pobediti ako ne igrate, ako hrabro ne pokušate, rizikujete, verujete. Gubitak je trošak pokušaja pobede. I gubitak i neizvesnost znaju veoma da bole. Charles Bukowski je to znao. Roll the dice (Baci kocku) bio je njegov jedinstven odgovor i izazov životu. Pokušaj na koji većina nikad neće smeti ni pomisliti (ili uopšte shvatiti da postoji kao mogućnost), a ne kao i on – učiniti. Uprkos svima ili svemu. Hrabrost i vera su ono što velike ljude i umetnike izdvaja iz gomile, sivila mase i svakodnevnice. Baciti kocku bez obzira na veliku verovatnoću gubitka jedinstven je put do savršenog osmeha međ bogovima, privilegija onih koji u svakom mogućem porazu vide novi deo slobode. I umeju da se hrabro nose sa životom… bez obzira na cenu, neminovnost konačnog gubitka ili možda...