SUMMERTIME - vanvremenska lepota poezije i muzike

 

SUMMERTIME - vanvremenska lepota poezije i muzike

 

   Summertime jedna je od onih, besmrtnih numera koja vas već prilikom prvog susreta neprovatno veže svojom čudesnom magijom i odvodi putevima lepote koji jedino mogu biti satkani snagom vanvremenske poezije i muzike koja vam dira dušu. Od trenutka kada sam kao dečak prvi put čuo verziju ovog božanstvenog džez standarda Džordža Geršvina (George Gershwin) u izvođenju legendarnih džez umetnika – Ele Ficdžerald (Ella Fitzgerald) i Luisa Armstronga (Louis Armstrong), a potom, zavolevši bluz i rokenrol i verziju nesputane teksaške heroine, pevačice Dženis Džoplin( Janis Joplin) moje srce je zauvek ostalo očarano ovom veličanstvenom pesmom, melodijom koja korespondira u nama sa onim iskonskim, večnim, najlepšim i najdubljim osećanjima, onim preostalim božanskim dahom koji nas vodi na putu iskušenja i lepote duše koja ište toplinu i zagrljaj, dah umetničke niti koja nas povezuje sa nekim drugim, neprolaznim svetom ideja i duhovnosti... Bili su to moji počeci trajnog zaljubljivanja i inicijacije u svet muzike, ulazak u jednu posebnu sferu postojanja i učenja najuniverzalnijeg jezika koji povezuje sve ljude sveta i odvodi nas daleko od kala u koji smo, kušanja radi, samim rođenjem bačeni. Uz numeru benda Pink Floyd – Shine on you crazy diamond, bila je to kompozicija koja me je još u detinjstvu zauvek zarobila u magični svet najtananijih, najprefinjenijih osećanja, svet ozvučene poezije koji se prostire u nedogled, sve dokle vaše senzibilno srce može da oseti i dobaci. I danas, nekoliko decenija kasnije, još uvek sam duboko uronjen u tom svetu, opčinjen njegovom unutrašnjom lepotom koja vremenom samo razotkriva sve dublje i sve lepše slojeve svojih čarobnih zvučnih slapova, listova zvuka koji melanholiju života boje najtoplijim bojama božanskog.

 

Ljetno vrijeme,
Summertime,

A živjeti je lako
And the livin' is easy

Ribe skaču
Fish are jumpin'

A pamuk je visok
And the cotton is high

 

Tvoj je otac bogat
Your daddy's rich

A tvoja mama izgleda dobro
And your mamma's good lookin'

Pa tiho malo dijete
So hush little baby

Nemoj plakati
Don't you cry

Jedno od tih jutra
One of these mornings

Ustat ćeš pjevajući
You're going to rise up singing

Tada ćete raširiti krila
Then you'll spread your wings

I odvest ćeš se u nebo
And you'll take to the sky

 

Ali do tog jutra
But till that morning

Ništa vam ne može naštetiti
There's a'nothing can harm you

S tatom i mamom koji stoje pored
With daddy and mamma standing by...

 

    Istorija muzike govori nam sledeće o ovoj besmrtnoj kompoziciji:  Letnje vreme  je arija koju je 1934. godine napisao George Gershwin  za operu Porgy i Bess iz 1935. godine. Stihove je napisao DuBose Heyward, autor romana Porgy, na kojima se i temelji  Geršvinova znamenita opera, mada je pesma takođe pripisana i  Iri Gershwin. Pesma je ubrzo postala popularni i često snimani jazz standard, opisan kao bez sumnje jedna od najfinijih pesama koje je kompozitor ikad napisao, Gershwinovo vrlo evokativno pisanje sjajno je spojilo i uskladilo elemente jazza i stilove pesama crnaca  jugoistoka SAD-a s početka dvadesetog veka. Iako u vlastitom opisu Gershwin u svojoj operi nije koristio prethodno sastavljene afroameričke spirituale (spiritual je predstavljao preuzimanje evropske duhovne pesme i njeno prilagođavanje afričkim navikama i ritmovima. Pesme o Bogu, čudima i tajnama života iz belačke crkvene i duhovne tradicije dobile su novo ruho ispletene novim ritmovima i načinom pevanja. Nazivali su ih katkad i žalosnim pesmama, jer govore o ropstvu i jadima crnog čoveka), kompozicija Summertime se često smatra upravo adaptacijom spirituala  Ponekad se osećam kao dete bez majke (Sometimes i feel like a motherless child), čime je završena igrana verzija Porgyja. Alternativno, pesma je ponuđena i kao spoj spirituala i ukrajinske uspavanke.

 

    Gershwin je pesmu počeo komponovati u decembru 1933. godine, pokušavajući stvoriti vlastiti duhovni(spiritual) stil u stilu afroameričke narodne muzike tog razdoblja. Gershwin je do februara 1934. dovršio postavljanje pesme američkog autora DuBose Heywarda u muziku i proveo narednih 20 meseci ispunjavajući i orkestrirajući partituru opere. Heywardova inspiracija za tekst bila je južnjačka narodna duhovna uspavanka All My Trials.

    Muzikolog KJ McElrath napisao je o pesmi sledeće zapažanje:

Gershwin je bio izvanredno uspešan u svojoj nameri da ovo zvuči poput narodne (American folk music) pesme. To je pojačano njegovom širokom upotrebom pentatonske skale (C – D – E – G – A) u kontekstu molskog tonaliteta i sporog harmoničnog napredovanja koji sugeriše  blues. Zbog ovih činioca ova je melodija decenijama omiljena jazz izvođačima i može se izvoditi različitim tempom i stilovima.

    Gotovo je nemoguće odabrati čija verzija ove pesme više pleni svojom lepotom, snažnom emocijom, elegancijom, čudesnom setom i smirenošću. Prelivi vanvremenskih tonova stvaraju jedinstven ugođaj u svakoj od verzija. Jedna od meni omiljenih je svakako ona i koju sam prvu čuo, pomenuta verzija dueta Ficdžerald-Armstrong, setnog džez dvojca koji sve boji nekom posebnom vrstom džez elegancije, prelivima tonova koji izviru iz dubina setnog zvuka Armstrongove magične trube, koja lagano plovi na osnovi Geršvinove magične melodije. Hipnotički glas Ele Ficdžerald uznosi stihove na talasima melodije u neslućene visine, pretapajući se u bluzirani, melanholični odsjaj ženskog srca... Na sve se nadovezuje jedinstveni, hrapavi Armstrongov sugestivni vokal, tuga koja pokreće svu onu energiju muzike koja izmiče svakoj vrsti deskripcije. Ne znam šta ljudi osećaju kad čuju kako dve besmrtne džez legende iz dubina svoje umetničke duše prenose svu tu neizrecivost muzičke lepršavosti, ali znam da me svako novo poniranje u njihovu verziju numere Summertime duboko dirne i protrese, ukaže na sve ono vanvremeno u metafizičkom kosmosu muzike. Ništa manje potresna nije ni verzija još jedne besmrtne džez dive, Billie Holiday, koja donosi drugačiju vrstu energije, sa više ritmičkog naboja i manje lepršavosti. Bili izliva gorčinu iz srca na sebi svojstven način, energično, manje lirično i melodično, ekspresivnije, u marširajućem ritmu diksilenda, jetko, sirovo, grubo na način samog njenog tragičnog postojanja i teške sudbine. Svojim hrapavim i napuklim glasom obojenim jetkom setom ona donosi izuzetno emotivnu interpretaciju Letnjeg vremena, silazeći do najdubljih ponora duše i vraćajući se kao najsjajniji sunčev odbljesak lepoti trenutka kraj pamučnih polja i razigranosti reke prepune života, čudesnoj radosti sunčanog, lenjavog dana.

Blues je tako lako napraviti. To je pesma usamljene žene. To je potraga za jednom toplom muškom dušom. Bar ja to tako gledam, to je izvorni blues.

... Uprkos vanvremenskom sjaju dve prethodno navedene obrade Geršvinovog standarda, kao i mnoštvu drugih, ništa manje blistavih verzija, ipak postoji neko, čiji glas, duša i srce čine ovu pesmu onim duhovnim stanjem izmešane sete i sreće koje se nikad ne zaboravlja i u kojem se uvek iznova jednako uživa. Verovatno je to posledica moje vezanosti za bluz i rokenrol, nešto drugačiji senzibilitet od nekadašnje klasike i džeza, ali... Verzija ove pesme koju je izvela Dženis Džoplin na legendarnom Cheap thrills albumu iz 1968., ostaje nečim posebnim, nedodirljivim, teško opisivim. Predivni osećaj smirenosti, lirskog ugođaja setne topline u antologijskoj, univerzalnoj, geršvinovskoj Summertime, večnoj temi kada sve na trenutak utihne, usisa iskru neuhvatljive besmrtnosti i izbaci je u trenutku magnovenja kao novi početak stvaranja svega postojećeg nešto je što verziju Dženis Džoplin meni čini posebno dragom.

Summertime, time, time, child, the living is easy, fish are jumping out and the cotton, Lord, cotton is high, Lord, so high ...

     Preplitanje tajanstvene, elegične gitare i glasa, silazak u dubine duše glasom blues dive, predivan lirski ugođaj impresivnih slika koje se pretapaju u božansku harmoniju, krik koji rascepljuje dušu i, ponovno, intenzivno, senzibilno, čedno izranjanje svetlošću životnosti i večne lepote čine Dženiskinu verziju nestvarnom i neodoljivom. Seta i lepršava liričnost emotivne fascinacije iz koje izranja ova verzija pesme na krilima gitare, gitare i ritam sekcije na koju se tako emotivno i dirljivo bolno nadovezuje napukli Dženiskin vokal, bluz hipersenzitivne žene koja preduboko oseća i nosi neku neodređenu vrstu emotivnog kraha, pretapaju se u razigranu gitarsku, fuziranu deonicu, gotovo valcer na tihoj vatri sete i radosti letnjeg dana, da bi iznova krenuli sa dna ponora nošeni snagom i bolnom emocijom glasa kakvih je bilo izuzetno malo ili na takav način gotovo nikako u istoriji moderne muzike (muzike iz čije snage ova čarobna Geršvinova melodija i crpe snagu, nošena lepotom nestvarne lirike).

    Summertime ostaje numerom čija dirljiva seta i razigranost u istom trenutku magnovenja ostavljaju neizbrisiv trag u svakom iole senzibilnom srcu, ostaje poezika čiji čarobni sjaj lepršavo titra na odblescima reke čiste radosti postojanja i pamučnih polja sete koji na platnu života tvore zvukom i igrom reči predivnu sliku života u svoj njegovoj punoći i neponovljivosti trenutka... Džordž Geršvin je uspeo da vlastitom muzičkom magijom oboji jedinstvenu lirsku prozračnost i pretvori je u predivan snop svetlosti letnjeg vremena razigranih boja na platnu koje se zove večnost, beskrajno fluktuirajuće stanje same radosti postojanja, božanski hram sazvučja džez tonova i suptilne lirike.

 

By Dragan Uzelac, 31. avgust 2020.