Monty Python - Smisao života (1983.)

 

Monty Python - Smisao života (1983.)

 

    Kada je 5. oktobra 1969. godine BBC na Tv-u prikazao prvu od 45 epizoda legendarnog humorističkog serijala skečeva - And now for something completely different, svet je ostao zatečen nadrealističnim ,, ludilom“ apsurnog humora ekipe poznate pod imenom Monty Python’s flying circus.

 

    Bio je to čudesni urnebesni napad grupe zezatora-entuzijasta sa Oxforda i Cambridgea njihovim briljantnim nadrealističnim humorom, napad od kojeg nije bio pošteđen niko i ništa – od sasvim običnih domaćica i likova iz učmale i samozadovoljne srednje klase do samih političkih i statusnih vrhova Britanije i same Kraljice. Bio je to humor jednog profesora srednjovekovne književnosti sa Oxforda – Terry Jonesa, profesora istorije sa Oxforda – Michaela Palina (bivšeg člana pozorišne trupe Experimental theatre club i pisca radio i pozorišnih drama), zatim Grahama Chapmana, sada već pokojnog doktora medicine sa Cambridgea (poznatog scenariste i bivšeg člana trupe Cambridge footlight club), legendarnog Johna Cleesa, pravnika sa Cambridgea, harizmatičnog vođe pajtonovaca i kreatora nezaboravnog silly walk ludila, te neodoljivog otkačenjaka Erica Idlea, profesora engleske književnosti sa Cambridgea (glavnog muzičara i tumača ženskih uloga unutar humorističke pajtonološke grupe) i člana famozne The Footlights trupe, prethodnice Letećeg cirkusa Monti Pajtona. Bio je to akademski humor petorice svršenih studenata prestižnih engleskih univerziteta, začinjen antologijskim animacijama Amerikaca Terry Gilliama, svršenog studenta političkih nauka u Kaliforniji i saradnika humorističkog magazina Pilote u Parizu. Ukras, šlag na torti nečeg sasvim različitog bila je njihova omiljena, ekstra zgodna i senzualna saradnica – prelepa plavuša Kerol Klivlend.

 

    Legendarna humoristička ekipa Monty Python’s flying circus napravila je svojim uvrnutim humorom i serijom antiskečeva Tv program suprotan svemu što se u okviru rutinske Tv šeme moglo do tada videti, okrenuvši sve naglavačke. Nakon što su osvojili svet serijalom A sad nešto sasvim različito, usledio je niz njihovih igranih filmova, ništa manje uvrnuto ludilo Ministarstva za ludo hodanje - And now for something completely different (1971.), Monty Python and holly grail (1974.), The Life of Brian (1979.) i The Meaning of life ( 1983.).

 

    Na koji su to način legendarni otkačenjaci - zezatori svojim briljantnim humorom videli Smisao života?

 

    Kroz niz urnebesnih epizoda – od čovekovog rođenja do smrti, Monti Pajton ekipa sagledava ljudski život na sasvim različit način i iz ugla parodije i satire. Od apsurdne mašine u porodilištu (zatrpanom masom nepotrebnih čudesa savremene tehnologije, gde jedino nedostaje čovek) koja se oglašava sa: Ping!, kreću nadrealistično-cinične hladnokrvo-engleske opaske o svemu i svačemu nepotrebnom i smešnom u čovekovom životu. Sav apsurd sveta prostire se filmskim platnom, sagledan humorom i propušten kroz brutalno satirični pajtonovski filter urnebesne parodije. Parodije i cinizma, jetkog i prefinjenog ludila krajnje specifičnog engleskog humora nisu pošteđeni ni Katolička crkva ni kruti i zaglupljujući obrazovni sistem (urnebesne epizode o upotrebi kontracepcije, rađanju i Cleesovom praktičnom pojašnjenju seksa).

    Vrhunske su opaske, u formi parodije na temu rata, ljudske borbe i besmisla vojske. Na vojnom poligonu dešava se jedna od nezaboravnih scena. Rigidni i tupi narednik sprema postrojene vojnike za još jedan čas obuke i discipline, ali...

 

Narednik: Ima li neko nešto što bi radije radio od marširanja po poligonu?(nadmeno i oštro obraća se britanski oficir postrojenim vojnicima).

 

Vojnik Wyclif: Ja učim svirati klavir, naredniče.

 

Narednik:(ljutito) Učiš svirati klavir?!

 

Vojnik Wyclif: Da, naredniče.

 

Narednik: Dobro, onda idi svirati klavir.

 

    Nakon satire sa vojskom, pojavljuje se sledeći pajtonovski natpis: Demokratija i čovečnost oduvek su bili zaštitni znakovi Britanske vojske.

 

    U istom stilu, još apsurdnije, ciničnije i luđe nastavlja se pajtonološko sagledavanje smisla ljudskog delovanja i života. Sledi epizoda koja prati brutalni kolonijalni sukob između Britanaca i afričkih Zulu ratnika, 1879. godine.

 

    U kadru se pojavljuje neverovatni John Cleese (kao britanski oficir, uvek hladnokrvan, staložen i savršen u rezonovanju stanja, donošenju pravih odluka i pre svega u saosećanje prema vojnicima koji hrabro i bespoštedno ginu za Krunu) usred krvave bitke i hladnokrvno se brije i doteruje dok oko njega padaju masakrirani vojnici. Zatim mirno (kroz sav taj haos) odlazi do šatora oficira Perkinsa (Eric Idle) koji je misteriozno u toku noći ostao bez noge, ali on misli da je to posledica ugriza komarca!. Zabrinuti, oni zovu u pomoć doktora (Chapman) da razreši taj neobični i grozni slučaj i da konačnu dijagnozu osakaćenom pacijentu.

 

Tokom noći je starom Perkinsu njegova noga, pa... odgrižena - zabrinuto će Cleese.

 

Pa da onda pogledamo tu tvoju nogu, obraća se doktor Perkinsu, dok on hladnokrvno i nezainteresovano čita knjigu. Apsurdnim humorom pajtonovci grade ciničnu situaciju puneći atmosferu kadra uvrnutim humorom gde se svi prave ludi i kao ne primećuju šta se stvarno dešava.

 

    Doktor brižljivo gleda odgriženu Perkinsonovu nogu i hladno konstatuje da: to nije ništa ozbiljno, možda virus, i ako ćete igrati fudbal (upozorava Perkinsa) ili nešto slično, nemojte forsirati tu nogu!.

 

Na kraju ludačke scene, doktor ipak priznaje pacijentu da: stanje i nije baš toliko bezazleno i da verovatno nije u pitanju običan virus već neka vrsta višećelijskog oblika života s prugama, velikim kao britva oštrim zubima, oko tri metra dužine iz roda felis horribilis... Ono što mi doktori, u stvari, zovemo TIGAR!.

 

Tigar? U Africi? Odakle – zgranuto i uplašeno svi se glasno upitaše.

 

Verovatno je pobegao iz ZOO vrta! - na kraju hladno konstatuje Cleese.

 

    I tako redom, iz epizode u epizodu, iz ludila u ludilo, kreće se pajtnološka ekspedicija tragajući za Smislom života. Sarkazma nisu pošteđeni ni filozofija (kroz besmislenu raspravu o terminima i smislu svega), medicina i ljudska humanost (scena sa nasilnim uzimanjem organa od dobrovoljnog donatora jetre), a još manje svet bogatih, nezasitih i prežderanih (trenutak kada pregojeni gospodin eksplodira u restoranu od prejedanja. Brutal!).

 

    Ako je na kraju svega samo smrt ili mračni kosač koji nas sve jednog dana odvodi sa ovoga sveta, svet bi svakako izgubio smisao. A šta je to što svemu daje smisao, vidimo nakon niza urnebesnih dogodovština putujući svetom Monty Pythona: Budite dobri prema drugima, Izbegavajte masna jela, Pročitajte povremeno neku dobru knjigu, Prošetajte malo i Pokušajte živeti u miru i slozi s ljudima svih rasa i uverenja.

 

    Ako je humor najgenijalnije i najveće dostignuće čoveka, kako je to lepo definisao književnik Hermann Hesse, onda je družina Monty Python ovim svojim čarobnim filmskim dostignućem svakao pronašla i definisala Smisao života. Jer šta nam je činiti, nama tako bespomoćnima i malima u kosmičkoj, veličanstvenoj večnosti i bezgraničnosti, osim da se dobro nasmejemo i uživamo u ovo malo vremena i nelogičnosti što nam je dato. Smisao puta je u samom putu i usputnim lepotama koje su nam nesebično date. Ako umemo da ih vidimo, osetimo i međusobno podelimo – uz osmeh, naravno.

 

 

By Dragan Uzelac, 2018.