STANLEY KUBRICK : SHINING ( 1980.)

 

STANLEY KUBRICK : SHINING ( 1980.)

 

    Bestseler horor pisca Stivena Kinga Isijavanje, poslužio je Stenliju Kjubriku za novu filmsku provokaciju. Nakon niza  društveno angažovanih i naučno fantastičnih tema, koje su podigle silnu prašinu i podelile mišljenje publike i kritike, Kjubrik pronalazi inspiraciju u jednom od najnapetijih horor klasika. Film žanrovski pripada hororu, a na tematskom planu je psihološki. Pripoveda nam se o individualnom razvoju tri tipa ličnosti koji doživljavaju promene u usamljenom ambijentu, izolovanom prostoru u kome psiha dostiže svoju kuluminaciju. Prostor straha, sumnje, snova i vizija jasan je simbol preovladavanja podsvesti u odnosu na čovekovo svesno. Isijavanje Stivena Kinga predstavlja njegovu obradu teme duhova. Hotel u planinama i njegovi duhovi privlače Jacka u svoja nedra i dolazi do sukoba s njegovim sinom Dannyem kojem njegov alter ego Tony dojavljuje opasnost. Sa svega četiri ključna lika i neverovatno napetom atmosferom, King gradi horor delo koje je puno više od zastrašujućeg.

 

   U hotelu Vidikovac koji je smešten u planinama Rocky Mountains potreban je čuvar koji će se brinuti za hotel tokom zimskih meseci. S obzirom na lokaciju, hotel je zimi odsečen od sveta i vremenski uveti mogu oštetiti hotel. Jack Torrance prihvata posao zimskog čuvara te će uz njega u hotelu boraviti i njegova porodica. Direktor hotela, gospodin Ullman, upozorava Jacka kako osama može biti opasna te kako je prethodni čuvar usmrtio svoju porodicu, ali Jack samouvereno odbija mogućnost psihičke poljuljanosti te tvrdi kako želi osamu jer mu je cilj, između ostalog, završiti književno delo na kojem radi. Paralelno, Jackov sin Danny doživljala viziju lifta iz kojeg šiklja krv. Danny ima neobičnu sposobnost vidovitosti, u filmu se to naziva isijavanjem. Danny je već imao slične napadaje, a nakon što mu je Jack slomio ruku dok je bio u pijanom stanju Danny svoju sposobnost projektuje na izmišljenog prijatelja Tonyja. Porodica se u hotel useljava poslednjeg dana sezone, upravnik hotela pokazuje porodici raspored prostorija te ih upućuje u zadatke koje će imati. Ujedno, porodica upoznaje glavnog kuvara Dicka Halloranna koji takođe ima sposobnost isijavanja. Nedugo nakon porodica ostaje sama u hotelu. Jack vreme provodi pišući knjigu, Wendy se brine za hotel i porodicu, a Danny vreme provodi igrajući se i vozeći tricikl po dugačkim hodnicima hotela. U međuvremenu Danny sve češće doživljava vizije krvavog lifta i bliznakinja koje ga pozivaju na igru. Neobičan strah doživljava u trenucima kada se nađe ispred sobe 237. Osim Dannyja i Jack doživljava vizije, a osim toga problem mu stvara nedostatak inspiracije te sve češće doživljava noćne more.U međuvremenu se Danny susreće sa ženom iz sobe 237 koja ostavlja modrice na njegovom vratu. Zabrinuta Wendy optužuje Jacka za Dannyjevu traumu. Isprovocirani Jack odlazi u Zlatnu sobu koja oživljava i pred njim se stvori barmen Lloyd. Uz ispijanje alkohola Jack se poverava barmenu (u pitanju je deo filma gde se ogleda ključna razlika između Kjubrikove adaptacije i originala romana, jer je iz adaptacije izostavljen deo koji objašnjava Jackove traume iz detinjstva i njegovu kompleksnu ličnost, traume od oca alkoholičara, zbog kojih je i on sam jedno vreme bio pijanac, potom je ostavio piće kojem se iznova vraća upravo u pomenutom baru hotela, pod uticajem sile koja vlada nad njim od kako je stigao u hotel). Ubrzo Wendy spoznaje kako je Dannyju naudilo neko nadprirodno biće iz sobe 237. Jednako tako, shvaća kako i na Jacka utiču nadprirodne sile koja menjaju njegovu ličnost. Jack biva sve agresivniji, a Dannyja obuzima Tony koji ponavlja reč redrum, a Danny zapisuje reč na ogledalo te se otkriva reč murder što znači ubistvo. Wendy i Jack se fizički obračunavaju te ga ona zaključava u ostavu iz koje on biva ubrzo oslobođen nakon što obeća duhu prethodnog čuvara da će ubiti ženu i sina. Jack nastavlja sukob s Wendy, napada nju i Dannyja sekirom dok se skrivaju u kupatilu, Wendy uspeva izgurati Dannyja kroz prozorčić, a ona ostaje zarobljena. U poslednjem trenutku Wendy spašava zvuk vozila u kojem se nalazi Hallorann kojeg je Danny telepatski pozvao u pomoć. Jack mahnito trči u susret Hallorannu kojeg ubija sekirom. Danny beži u lavirint od živice, Jack sledi njegove tragove, a Danny se počne lukavo vraćati po svojim stopama i na taj način zbuni Jacka te uspeva pobeći od oca koji umire od smrzavanja. Na kraju filma prikazuje se fotografija Jacka među ljudima na zabavi koja se odigrala 1921. godine.

 

     Stephen King najbolje je objasnio genezu romana Shining u jednome intervjuu za Entertainment Weekly: Nisam odrastao uz oca. Moja je majka sama odgojila moga brata i mene. Iako se u romanu nisam potpuno oslanjao na vlastita iskustva, preneo sam onaj bes koji katkad osećate prema vlastitoj deci, bes zbog kojega morate samome sebi reći: Moram se kontrolisati, ja sam odrasla osoba, ja sam velik i strašan. Takođe, alkohol je važan deo romana baš zato što zbog alkohola često popuste kočnice, izgubite kontrolu nad vlastitim temperamentom… Mnoga deca oca smatraju zastrašujućom pojavom. Majke često kažu: Samo čekaj, videćeš ti kad ti otac dođe kući! No u Isijavanju je otac uvek kod kuće, bori se sa svojim demonima, a ima problema i s kontrolom besa. U to sam doba tek postao otac i šokirala me činjenica da se uistinu možeš tako naljutiti na vlastito dete.

 

    Film Isijavanje (1980.), sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi, doneo je novo, veoma intrigantno iskustvo, ispričano kjubrikovski pročišćenim filmskim jezikom. Rađen po istoimenom romanu klasika horora Stivena Kinga, scenario ponire u najmračnije dubine ljudske psihe, ubilačkog nagona pomračenog uma zaslepljenog klaustrofobijom jeze čoveka smeštenog u samotni svet Priča o piscu, progonjenim ludilom i avetima krvave tragedije unutar jednog planinskog hotela (koji se, prema jednoj od legendi nalazi izgrađen na mestu koje je nekad bilo groblje pobijenih Indijanaca, straosedeoca i vlasnika te zemlje), priča o raspadu jedne porodice, o mračnoj strani čovekove psihe u uslovima stravične teskobe izolovanosti od ostatka sveta, stanju surove alijenacije urađena je tako da gledalac stalno iščekuje da se nešto dogodi, a taj momenat  stalno se odgađa. Dizanju tenzije i zloslutne teskobe, pored sjajne Nikolsonove glume, doprinose stalni pokreti kamere niz hodnike sablasnog hotela, zakovanog snežnim smetovima- jezivo samotnog i odsečenog od ostatka sveta. Atmosfera filma propraćena je klasičnom muzikom, radnjom smeštenom u zimskom periodu koja predstavlja motivaciju za uvođenje motiva izolacije i nemogućnosti komunikacije sa svetom. Soba 237 simbolički je kompleksna. Ona je metafizička granica. S jedne strane vrata nalazi se objektivna stvarnost dok je sa druge onostrana – iz nje izlaze duhovi, bića prošlosti koja oživljavaju u svesti dečaka, a kasnije i njegovog oca.

 

Sve što je Stenli radio uključivalo je neverovatnu posvećenost, ali tu nije bilo manije. Bio je neverovatno blag lik. Samo jedna stvar bila mu je potrebna da zadrži tu mirnoću: muzika. I uvek je bila tu. Bilo mi je teško da se naviknem da živim sa tipom koji po celi dan samo sluša ploče klasične muzike! Bio je poput čoveka koji ne može da pregura dan bez kafe, samo što su njemu to nešto bile muzičke ploče. Upalio bi, na primer, Riharda Štrausa i bez prestanka mi pričao o projektu koji sprema. A jedino o čemu je bio sposoban da priča sa više strasti od filmova bila je upravo – muzika.

 

    Liberalne, avangardne, oslobađajuće i revolucionarne – šezdesete i sedamdesete godine 20. veka bile su plodno tle i ambijent za gomilu najrazličitijih umetnika i ekscentrika na svim poljima modernističkog stvaralaštva. Od definitivnog proboja rock and rolla, bitnika i pop-arta, preko undergrounda i psihodelije do uzleta autorskog filma, oslobođenog stega industrije uniformnosti i uzdignutog do nivoa umetnosti kroz radove Antonjonija, Bunjuela, Felinija, Bergmana i neprevaziđenog Tarkovskog, rađao se moćan umetnički senzibilitet, čitava jedna epoha neverovatne količine esencijalnih umetničkih dela - avangardnih, anarhičnih, šokantnih, osobenih, eksperimentalnih i snažnim autorskim pečatom obojenih. Decenije umetničkih sloboda, revolucionarnih previranja, kosmičkih pionirskih poduhvata i radikalnih promena obeležio je, između ostalih, svojim radom i kreativnim dometima režiser Stenli Kjubrik.

 

    Zlokobnu atmosferu narastajućeg ludila, mračnih vizija piščevog sina koje najavljuju krvavi  pir i smrt, napeto iščekivanje i jezu samoće, klaustrofobičnosti koja izjeda dušu pojačava, kao i uvek pažljivo odabrana, muzička podloga, stalno nadražujući nelagodnošću nerve gledaoca. Vremenom, kako film odmiče, neprimetno postajete deo priče, užasne more koja vas veže do samog kraja vlastitom magijom i čudesnim senzibilitetom. Bilo je to još jedno remek-delo Kjubrika - žanrovski upakovano u horor priču, ali tako osobeno prikazano da briše pred sobom sva moguća ograničenja i predrasude. Zadivljujuće psihološko iskustvo, ispričano unikatnim stilom. Vizuelne ideje u filmu odlično su osmišljene te je koncept simbola dobro predočen u adaptaciji. Simbol ogledala pojavljuje se više puta tokom filma. Film otvara scena jezera koje izgleda poput ogledala, Danny doživljava viziju gledajući u ogledalo, Jacka se često vidi u ogledalu u sobi njegove porodice, Jack je ugledao duha u ogledalu i  najzanimljivija realizacija ove simbolike svakako se odnosi na reč REDRUM koja u ogledalu otkriva pojam MURDER. Simbol lavirinta pojavljuje se u više navrata; hodnici u hotelu odaju dojam lavirinta, uzorci na tepihu takođe odaju utisak lavirinta te se lavirint u tom slučaju odražava na celi hotel. U vizuelne ideje pripada i simetrija u filmu, zapravo je svaka scena horizontalno ili vertikalno simetrična. Simbol se moći zanimljivo realizuje u sceni u kojoj Jack Torrance i bivši čuvar Grady razgovaraju. Naime, dok Grady govori Jacku, može se videti samo Jackovo lice što mu pridaje moć. U trenutku kada je vidljivo Gradyjevo lice, ono počinje dominirati scenom što onda njemu pridaje vlast. Film sadrži i ekspresionističke i noir elemente koji su vidljivi u sceni kada Jack izlazi iz sobe 237, tada je scena tamno osvetljena poput noir filma, a naspram toga u celom filmu dominira svetlost. Kubricku se prigovaralo kako je krvavih prizora u Isijavanju premalo u odnosu na Kingom roman, pa je Kubrick vizuelno zamenio auditivnim. Kako bi postigla što bolja zvučna atmosfera, Kubrick bira muzičke predloške iz klasične domene muzičke umetnosti kako bi što bolje dočarao auditivnu stravu koja se u filmu oseti. Pomoću muzike postiže se progresivno posmatranje ludila koje eskalira u trenutku kada Jack odlučuje ubiti ženu i dete sekirom. Stravični zvukovi I muzika ponajviše utiču na neugodu gledaoca. Muzika koja se koristi u filmu sadrži čudnovate, cvileće zvukove koji dominiraju jednako koliko i vizuelni aspekt filma. Takođe, zvukovi koji su producirani dok Danny vozi tricikl hodnicima hotela ostvaruje neugodan osećaj pri gledanju, odnosno slušanju filma.

 

Sve počinje vašim uzbuđenjem zbog neke nove priče a završava se tako što je vi prepričate na platnu, objašnjava Kjubrik svoje viđenje procesa režije. Taj proces se kreće od najlepšeg literarnog nadahnuća do očaja. Ponekad je surovo i podseća na pokušaj da zapišete na parčetu papirića nešto što je neko upravo rekao, pri čemu stojite, četiri je sata i zimsko sunce zalazi. Morate da snimate, i pokušate da se prilagodite situaciji koja je upravo iskrsla. To je kao kada bek automatski nastavlja igru našavši se pred iznenadnom odbranom.

 

   Tokom gledanja i analiziranja filma, teško je odrediti koja scena zapravo dominira filmom i koja se scena može nazvati odlučujućom, odnosno važnom za film. Najvažnijom scenom čini se zapravo ona u kojoj Dick Hallorann objašnjava Dannyu šta je to zapravo isijavanje. Tada se zapravo može uočiti važnost isijavanja kao i telepatskog odnosa koji Dick Hallorann i Danny Torrance ostvaruju i koji na kraju spašava Wendy i Dannyja. Istovremeno, postoje i dva važna koncepta koja se pojavljuju u filmu. Prvi se koncept odnosi na potencijalno dominantnu scenu koja je prethodno navedena. Dakle, koncept isijavanja i razgovora o isijavanju. Drugi se koncept odnosi na opsednutu kuću, u ovom slučaju hotel. Spoljašnja sila, u slučaju Isijavanja radi se o duhovima i opsednutom hotelu, deluje na ljude tako da oni pokažu svoju stvarnu prirodu. U slučaju Jacka Torrancea vide se negativne emocije koje se ispoljavaju kroz agresiju. Jack je ljut, frustriran, onesposobljeno mu je kreativno stvaralaštvo i nesposoban je obavljati svoj posao. U slučaju Dannyja hotel iskorištava njegovu sposobnost isijavanja, pokazuje mu blizanke koje su ubijene u hotelu i poziva ga da im se pridruži. Važno je napomenuti kako je i Danny u simboličnom smislu jednako tako blizanac, u tom kontekstu Dannyjevog blizanca čini Tony.

 

    Maestro pročišćenog filmskog jezika, mračne, napete atmosfere uvek na granici ludila, vizuelno jedinstven i originalan u svojoj hladnoj ekspresiji i nelagodi, genije psihološki produblje analitike, napetosti i nepredvidivosti narednog trenutka od kojeg vam ponestaje dah, Stenli Kjubrik ostaje jedan od najoriginalnijih filmskih stvaralaca 20. veka, veka filma, destrukcije i čudesnih vibracija ljudske duše.

 

    Dosledno, do samog kraja, ostajući veran samo vlastitim snovima i uverenjima Kjubrik je uspeo, neukaljan i samo svoj, da transponuje svet jedinstvenih umetničkih ideja i mračnih vizija u niz antologijskih filmskih ostvarenja. Poslednji, besmrtnošću ovekovečen kadar, ostavio je samo za sebe i sve one ljubitelje filma dovoljno smele da ga isprate na dugom i trnovitom putu ka zvezdama. Bila je to, sve u svemu, jedna neponovljiva filmska Odiseja, duga pola veka i par minuta večnosti.

 

    Na kraju nekog novog početka ostao je samo magični dodir kjubrikovske neuništive energije i vere u sebe, Monolit koji nas uči da se borimo hrabro za vlastite snove i uverenja. Vlastite snove i sve ono kroz šta stvarno postojimo kao nadahnuti kadrovi Kjubrikovih umetničkih snova.

 

By Dragan Uzelac