Dragan Uzelac

BUDDY HOLLY (1936. – 1959.)

Blistavi talenat vrhunskog pop-rok autora rane, iskonske faze rock and rolla - druge polovine pedesetih godina prošlog veka, doba nevinosti i naivnosti, Buddyja Hollyja, ostaće zauvek nedorečen nakon 2. februara 1959. godine, tragedije kada se srušio avion (nakon povratka sa jednog od nastupa) u kojem su bili on i njegov prateći bend The Crickets. Imao je nepune 23 godine i niz rock klasika iza sebe: That’ll Be The Day, Not Fade Away, Everyday, Maybe Baby, Peggy Sue,Words Of Love, Oh Boy, Heartbeat, Think It Over, It’s Not Easy, It Doesn’t Matter Anymore, imao je snažnu viziju, harizmu i stav kojim je pokazao da trominutna pesma neobaveznog ljubavnog teksta itekako može da ima integritet, što je ohrabrilo mnoge talentovane ljude i izvršilo ogroman uticaj na razvoj i širenje priče zvane rock and roll – od Beatlesa pa nadalje.

Ono što je slavni Elvis Presley (naročito u početnoj, divljoj fazi vlastite karijere - pre odlaska u vojsku) dao svojim senzibilnim, zapaljivim, energičnim scenskim nastupom i moćnim rock pesmama (duboko uronjenim u blues tradiciju Amerike) poput Heartbreak Hotel, Hound Dog ili Jailhouse Rock čistokrvnom, ranom (rockabilly) rokenrolu pedesetih, Chuck Berry utkao u blues i rhythm & blues korene moderne rock and roll muzike pesmama poput Rock And Roll Music, Johnny B. Goode i Roll Over Beethoven, Buddy Holly je doneo svojim sofisticiranim pop senzibilitetom, snažnim autorskim pečatom, formiranjem pionirskog, klasičnog rock benda (dve gitare, bas i bubanj), lirskim uzletima, kreativnim oslobađanjem koje je omogućilo pojavu budućih rock stvaraoca (poput Lennona i Dylana), već pomenutim pesmama (budućim pop rock klasicima), početnim studijskim eksperimentima unutar kompozicije i zvukom gitare koja će uz bas i bubanj postati upravo ono što će legendarni underground maestro Lou Reed (deceniju kasnije) definisati rečima: ništa ne može pobediti dve gitare, bas i bubanj, prokrčivši put mnogim budućim inovativnim rock and roll kantautorima.

Ako znate, Pegi Su

Onda znate zašto se osećam tužnim

Zbog Pegi Su, moja Pegi Su

Oh, ja te volim Pegi Su, devojko za sve

I ja te volim Pegi Su

Pegi Su, Pegi Su

Oh kako moje srce čezne za tobom

Oh P-e-gi, P-e-gi Su

Oh, ja te volim Pegi Su, devojko za sve

I ja te volim Pegi Su

Pegi Su, Pegi Su

Lepa lepa lepa lepa Pegi Su

Pegi Su, Pegi Su

Oh, ja te volim Pegi Su, devojko za sve, trebaš mi Pegi Su

Volim te Pegi Su

Sa ljubavlju tako retkim i čistim

Oh, Pegi, moja Pegi su-u-u-u-u-u-u-u-u-u

Oh, ja te volim Pegi Su,

I ja te volim Pegi Su

Pegi Su, Pegi Su

Lepa lepa lepa lepa Pegi Su

Oh, Pegi, moja Pegi su-u-u-u

Oh, ja te volim, devojko za sve

Da, trebaš mi, Pegi Su

Volim te Pegi Su

Sa ljubavlju tako retkim i čistim

Oh, Pegi, moja Pegi su-u-u-u-u-u-u-u-u-u

Oh, ja te volim, devojko za sve

Želim te, Pegi Su

Oh, ja te volim, devojko za sve

Želim te, Pegi Su

Charles Hardin Holley, poznat širom sveta kao Badi Holi (Buddy Holly), rođen je i odrastao u Laboku (Lubbock) u državi Teksas (Texas). Njegova muzička interesovanja nastala su još u ranom detinjstvu (u duhu tradicije moderne američke muzike), a dok je bio u srednjoj školi, organizovao je grupu poznatu kao Western and Bop Band. Godine 1955., Buddyjeva grupa se pojavila kao predgrupa za emisiju koju su vodili Marti Robins i tada nepoznati Elvis Prisli. Buddyjev nastup je bio toliko impresivan da je obezbedio svoj prvi (kratkoročni) ugovor o snimanju. Ubrzo nakon toga, Buddy je snimio nekoliko demo traka za Normana Petija. Pod njegovim okriljem, Buddy i rockabily grupa poznata kao The Crickets(legendarni Cvrčci) snimili su pesmu That'll Be The Day (istu onu koju će godinu-dve kasnije obraditi jedan školski, skiffle bend u Engleskoj - Quarrman, bend izvesnog Johna Lennona) koja je dospela na prvo mesto na čuvenoj Bilbordovoj top listi. Ubrzo su usledila još dva hita za Buddyja Hollyja: Peggy Sue i Rave On. Između 1957. i 1958., Buddy je snimio sedam Top 40 hitova. Kritičari su njegovu zvečeću gitaru imenovali kao novi rock brend – Tex Mex (legenda kaže da je Buddy Holly, nakon što je 1955. čuo Elvisa Presleya postao rokenroler s punim radnim vremenom – krajem te godine nabavio je Fender Stratocaster gitaru i razvio svoj prepoznatljivi, pomenuti stil sviranja).

Nakon što je 1956. potpisao svoj prvi ugovor sa američkim ogrankom izdavačke kuće Decca Records (Nashville, Tennessee), Buddy Holly snima debitantski singl, pesmu Blue Days, Black Nights, a potom i rockabilly klasik Midnight Shift. Početni uspeh je ipak izostao, ali njegovo vreme upravo je dolazilo – naredne dve godine vinuće se u orbitu besmrtnih. Godine 1957. Holly i njegova nova grupa, Cvrčci - The Crickets (Niki Sullivan bio je na drugoj gitari i prateći vokal, Joe B. Mauldin na basu i Jerry Allison na bubnjevima), započeli su saradnju sa nezavisnim producentom Normanom Petijem (Norman Petty) u njegovom studiju u Klovisu (Clovis), Novi Meksiko (New Mexico). Tada je počela magija, sve ono što će Hollyja i bend izdvojiti od ostalih i učiniti ikonama ranog rock and roll zvuka, autorskim pionirima koji su pokrenuli jednu revoluciju i omogućili svima posle njih da se oslobode, kreativno izraze. Zajedno su napravili seriju snimaka koji pokazuju emocionalnu intimnost i osećaj za detalje koji ih izdvajaju od ostalih rokenrolera iz 1950-ih. Kao tim, odbacili su kruta pravila i pustili mašti na slobodu (volju). Za razliku od većine nezavisnih producenta rokenrola tog vremena, Peti nije posedovao jeftinu opremu. Želeo je da njegovi snimci zvuče otmeno i skupo, ali je takođe voleo da eksperimentiše i imao je sopstvenu riznicu zvučnih trikova. Ploče Cvrčaka sadrže neobične tehnike postavljanja mikrofona, maštovite efekte eho komore i presnimavanje, proces koji je 1950-ih podrazumevao preklapanje jednog snimka na drugi (bili su to hrabri, pionirski dani rock and rolla, čudesnog čeda crno-belog rhythm & bluesa i country westerna, doba koje je zvanično počelo obradama pesama blues veterana (pre svih ostalih) – pesmom Rock Around The Clock (pesma je nastala 1952., kao autorski rad tandema Max C. Freedman & James E. Myers) čiju je slavu proneo Bill Halley i njegov bend Comets (1954.), kao i legendarnom That’s All Right, Mama (1946.), autora Arthura Big Boy Crudupa, čiju je slavu proneo budući kralj rock and rolla Elvis Presley, snimivši je u studiju Sun, Memphis, Tennessee, 1954. godine). Dok su pravili pesme kao što su Not Fade Away, Peggy Sue, Listen to Me i Everyday, Holly i Cvrčci su kampovali u Pettyjevom studiju danima, koristeći ga kao kombinaciju laboratorije i kreativnog podijuma. Oni su bili prvi rokenrol bend koji je na ovaj način pristupio procesu snimanja. Oni su bili prvi rokenrol bend koji je većinu svojih pesama sam napisao, utičući na taj način na oslobađanje duha kreativnosti i još jedne od čuvenih insekata – Bube(Beatlese) iz Liverpula, da pokrenu i preokrenu rokenrol zauvek... kao i oni pre njih, prenoseći autorsku poruku oslobađanja putem kreativnosti zauvek kroz vreme.

Buddy Holly & The Crickets su bili veoma popularni u Americi, ali u Engleskoj su bili još veći, njihov uticaj je bio ozbiljan rival Elvisovom i, na neki način, čak ga je i prevazišao. To je delimično bilo zbog činjenice da su zapravo bili na turneji po Engleskoj - tamo su proveli mesec dana 1958. godine, svirajući seriju koncerata (o kojima se pisalo i 30 godina kasnije) - što Elvis nikada nije uradio. Ali to je takođe imalo veze sa njihovim zvukom i Hollyjevim scenskim likom. Inspirativna upotreba ritam gitare od strane grupe se uklopila u zvuk skifl muzike, mešavinu bluza, folka, kantri i džez elemenata koji su činili glavnu osnovu uvoda britanske omladine u sviranje muzike (ogroman uticaj na britansku scenu pedesetih) i njihov put u rokenrol (uvek se rado setim srednjoškolskog skiffle benda Johna Lennona – Quarryman i njegovih muzičkih početaka iz kojih će par godina kasnije nastati legendarni The Beatlesi). Grupa je razradila zvuk koji je dao oblik sledećem talasu rokenrola i, posebno, ranom britanskom rokenrolu i ritmu britanske invazije koji je usledio šezdesetih (naveo bih samo dva omiljena primera, obrade dve Hollyjeve pesme od vodećeg britanskog dvojca šezdesetih – Not Fade Away u verziji The Rolling Stonesa i Words Of Love verziju Beatlesa), sa vodećim (lead) i ritam (rhythm) gitarama usko isprepletenim da bi se stvorio puniji, tvrđi zvuk.

Tako je lako zaljubiti se

Ljudi mi govore da je ljubav za budale

I eto me, kršim sva pravila

Čini se tako lako (tako lako)

Aha, tako vraški lako (tako lako)

Oh, čini se tako lako (tako lako)

Aha, kad si ti u pitanju

Moje je srce naučilo

Tako je lako zaljubiti se

Pogledaj u svoje srce i vidi

Što je tvoja knjiga ljubavi ostavila postrani za mene

Čini se tako lako (tako lako)

Aha, tako vraški lako (tako lako)

Oh, čini se tako lako (tako lako)

Aha, kad si ti u pitanju

Moje je srce naučilo

Tako je lako zaljubiti se

Čini se tako lako (tako lako)

Aha, tako vraški lako (tako lako)

Oh, čini se tako lako (tako lako)

Aha, kad si ti u pitanju

Moje je srce naučilo

Tako je lako zaljubiti se

Buddy Holly bio je u svakom smislu jedna od najbitnijih i najuticajnijih ličnosti modernog zvuka džungle, umetnosti pobune i buke(rokenrola) kako su ga već mnogi krstili. Izvorna rock and roll muzika (rockabilly sound), jednostavna i neizveštačena, neposredna, sasvim dovoljno neprijatna i bučna (izraz duha tadašnje buntovne i nonkonformističke omladine), drugačija i prodorna,oslobođena od primesa budućih šablona i komercijale koja izjeda dušu svemu (ma koliko otporno, divlje i opasno bilo) dobila je u Hollyju snažnu autorsku ličnost i početni zanos, definiciju, liričnost i polet koji uprkos svemu traje do današnjih dana i prenosi se kao večni olimpijski plamen kroz vreme – od duše do duše, od srca do srca, od pesme do pesme.

Pa, to će biti dan
Well, that'll be the day

Kad se opraštaš
When you say goodbye

Da, to će biti taj dan
Yes, that'll be the day

Kad me rasplačeš
When you make me cry

Kažeš da ćeš otići
You say you're gonna leave

Znaš da je to laž
You know it's a lie

Jer to će biti taj dan
'Cause that'll be the day

Kada umrem
When I die

Pa, dao si mi svu svoju ljubav
Well, you gave me all your loving

I tvoje ronjenje s kornjačama
And your turtle doving

Svi tvoji zagrljaji i poljupci
All your hugs and kisses

I vaš novac također
And your money too

Znaš da me voliš, dušo
You know you love me, baby

Ipak mi reci možda
Still you tell me maybe

To jednog dana dobro
That someday well

proći ću
I'll be through

Pa, to će biti dan
Well, that'll be the day

Kad se opraštaš
When you say goodbye

Da, to će biti taj dan
Yes, that'll be the day

Kad me rasplačeš
When you make me cry

Kažeš da ćeš otići
You say you're gonna leave

Znaš da je to laž
You know it's a lie

Jer to će biti dan
Cause that'll be the day

Kad umrem, dobro
When I die, well

Kad je Kupid ispalio svoju strelicu
When Cupid shot his dart

Pucao ti je u srce
He shot it at your heart

Pa ako se ikada rastanemo
So if we ever part

Onda ću te ostaviti
Then I'll leave you

Ti sjediš i držiš me
You sit and hold me

A ti mi hrabro reci
And you tell me boldly

To jednog dana
That someday

Pa, proći ću
Well, I'll be through

Pa, to će biti dan, oh-oh
Well, that'll be the day, oh-oh

To će biti dan, oh-oh
That'll be the day, oh-oh

To će biti dan, oh-oh
That'll be the day, oh-oh

To će biti dan
That'll be the day

Za Buddyja Hollyja se zaista može reći da je promenio lice rokenrola. Njegovo dugo, mršavo telo, detinjasti osmeh, (štreberske) naočare s debelim okvirima i izgled sasvim običnog momka (njegova prirodnost, ležernost i harizma plenili su na neki čudan način, totalno netipičan za početnu, divlju eru odrastanja rokenrola) postali su deo njegovog jedinstvenog imidža - a to je bilo u eri idola tinejdžera lepih dečaka (bio je sušta suprotnost seksualnosti jednog Elvisa Presleyja ili pak sirovoj energičnosti Jerry Lee Lewisa, Little Richarda, Cochrana, Perkinsa…). U svojim snimcima koristio je sada već klasični stil dve gitare, bas i bubnjeve, koji se i danas koristi. Na neki način, bio je prvi, jedinstveni Beatle pre Buba (Beatlesa), četvorke liverpulskih čupavaca koji su nastavili njegovim stazama, na kraju osvojivši svet.

Nakon Badija Holija i njegovih Kriketsa ništa više nije bilo isto – smrt je postala samo tihi intermeco u vremenu.

by Dragan Uzelac, oktobar 2023.