The Velvet Underground – JESUS (Isus)

 

Velvet Underground su hroničari vandalizma, alijenacije, perverzne erotike, aristokratske dekadencije, svih opscenih rituala koje metropola skriva. Oni kopaju po zamršenosti poroka, ponovno ga povezujući s velikom francuskom tradicijom De Sadea i Baudelairea. Oni razodevaju pustoš modernog života, frustraciju stanovnika tehnoloških ruševina, mračne dvosmislenosti la dolce vita srednje klase. Toliko bolesnog zadiranja u degradaciju običaja daje morbidne pesme i dugotrajni delirijum, izmenjen zvukom doteranim do granice tolerancije. U tim neizlečivim apscesima zvuka Velvet Underground su se otkrili kao prvi radikalni proroci improvizacije, disonance i zaglušujućeg rocka.

Treći album njujorškog indie benda The Velvet Underground, istoimeni The Velvet Underground, objavljen marta 1969. (snimam u periodu novembar-decembar 1968., u T.T.G. studiju, Hollywood, California), donosi smirenje, neobično usporavanje tempa, repetitivnu hipnotičnost i odsustvo nekadašnje energičnosti, razarajuće andergraund buke.

Odlaskom Johna Calea muzika Velveta gubi prepoznatljivu avangardnu notu, ekstrovertno intoniranu napadnost i želju za istraživanjem formi - karakterističan Caleovski touch, koji istovremeno podstiče i iritira. Međutim, nivo sasvim običnog ludila ni malo se ne smanjuje  - uprkos svim nedaćama muzika benda ostaje jednako samosvojna i intrigantna. Sa mnogo manje buke, graničnih vrednosti i unutarnje tenzije Velveti  teraju dalje - ubitačno velvetovski do samog kraja.

Nekadašnji nemir i ekstrovertnost zamenjuju čudesna, introvertna smirenost, pop melodičnost (Reed je pretežno autor gotovo svih numera), liričnost na dokovima tame i melodijska lepršavost - snaga rock and rolla namenjena samo izabranima. Bio je to skup izvrsnih numera u rasponu od rockerskih komada What Goes On i Beginning To See The Light, do refleksivnih, melodičnih pesama o različitim oblicima ljubavi poput Pale Blue Eyes, Some Kinda Love, Jesus, I’m Set Free..., numera obeleženih izvrsnim gitarskim radom Lou Reeda i Sterlinga Morrisona. Album će u naznakama pokazati muzički i poetski pravac kojim će poći buduća, prilično uspešna ali i turbulentna solo karijera Lou Reeda.

 Sve u svemu bio je to Lou Reedov album (s pratećim bendom), utemeljitelj glam rocka i dekadentnog rocka, ploča sa mnogo manje nekadašnjeg velvetovskog naboja, eksperimentalnosti, želje da se šokira, koja samoubilački plovi između nekadašnjih hridi avangarde...

 Brojni elementi činili su  Velvete jedinstvenim i vrednim pažnje. Prvo, njihovi tekstovi bili su poput kratkih priča, ispunjenih fascinantnim likovima iz Warholove družine i iz kruga njihovih prijatelja i poznanika u New Yorku. Drugo, kako su sazrevali, njihovi su tekstovi sve više odražavali poseban pogled na svet koji je cenio lepotu nad funkcionalnošću, umetnost nad konvencijom, osećaje nad formom. Treće, njihova je muzika odražavala te vrednosti, koristeći vokalne harmonije, akustične gitare s 12 žica, elektronski feedback i bilo šta drugo što im je bilo pri ruci za stvaranje neverovatno lepe muzike. Četvrto, bili su majstori u prilagođavanju muzike i instrumentacije u službi svojih reči, uvek stvarajući kohezivne celine u kojima su zvuk i tekst besprekorno radili zajedno kako bi stvorili jedinstveno umetničko iskustvo. Kao što je Lou Reed rekao u intervjuu, muzika je odgovarala rečima. Kad su reči strašne, muzika bi postala strašna. Kad bi reči bile tužne, muzika bi postala jako tužna...

Jesus, help me find my proper place
Jesus, help me find my proper place
Help me in my weakness
'Cos I'm falling out of grace
Jesus
Jesus

Pesma Isus (Jesus) jedna je od čudesnih pesama iz galerije zagonetnih velvetovskih tajnovitih bisera, zaokreta nakon bure prva dva, apokaliptična albuma, caleovske avangardne oluje i lirske tematike natopljene porocima. Samo je Lou Reed mogao uzeti pesmu o religiji i učiniti je tako temeljnom, intrigantnom, jednostavnom. 

Isus nije želeo lažni sjaj i obrede, želeo je samo da ljudi dođu i obožavaju Boga onakvi kakvi zapravo jesu – u svoj prostodušnosti, slabosti, čistoti srca. Lou Reed je ovom pesmom to veoma jasno uspeo pokazati, još jednom razgrnuvši tamu iz koje je putovao ka svetlosti svojom jedinstvenom umetničkom magijom.

Isuse, pomozi mi naći moje pravo mesto

Pomozi mi u mojoj slabosti

Jer padam iz milosti

Isuse...

Tužan vapaj za vođstvom odjekuje kroz anale rokenrola, prikriven nežnim trzanjem akustične gitare i zamišljenim zujanjem orgulja. Velvet Underground, poštovani zbog svojih smelih istraživanja zvučnog andergraunda, napravili su neočekivani preokret pesmom Isus. Pesma je u oštroj suprotnosti sa beskompromisnim, eksperimentalnim radovima koji su definisali ranije albume benda. Ali iza njene jednostavnosti krije se duboko ukorenjena čežnja za svrhom i iskupljenjem, dok monotono prizivanje glavnog vokala Lu Rida nudi redak uvid u njegovo ranjivo razmišljanje o duhovnosti.

U ponavljajućim stihovima Isuse, pomozi mi naći moje pravo mesto leži suština poruke pesme: potraga za smislom i pravcem. Čini se da se bend The Velvet Underground, poznat po svom avangardnom egzistencijalizmu, okreće ka konvencionalnijem putu utehe u organizovanoj religiji. Naratorov zahtev je skroman i iskren, lišen hrabrosti ili poetske nejasnoće koja se često nalazi u Ridovim tekstovima. Ova mantra je duboka u svojoj jednostavnosti. Odjekuje kod svakoga ko je doživeo poznati osećaj izgubljenosti i želju za božanskom intervencijom. Usred eksperimentalnog žara kasnih 60-ih, Isus se ističe kao direktan izraz ljudske krhkosti i urođene potrebe za pripadnošću.

Opus grupe The Velvet Undergrounda nikada nije izbegavao izazivanje društvenih normi i bavljenje tabu temama. Pa ipak, Jesus kao da se odvaja od ikonoklastičke slike benda, prihvatajući izvesnu ortodoksiju kroz svoje otvorene reference na hrišćansku ikonografiju. To je dokaz Ridove veštine pisanja pesama da on može da otelotvori takve kontradikcije – prihvatajući i haos i tišinu, pobunu i pokajanje – u samo nekoliko kratkih stihova. Dualnost duhovnog verovanja i egzistencijalne sumnje u pesmi Jesus dodatno uvećava njenu privlačnost. Ona sugeriše da na putovanju svake osobe – možda čak i za buntovni rok bend – dolazi vreme kada duša traži sidro, apsolut, u burnom moru života.

Neukrašeno izvođenje pesme Jesus pojačava njenu iskrenost. Od oskudnih gitarskih zvukova do nenametljivih udaraljki Moren Taker, svaki element služi stvaranju intimnog okruženja. Zvučni pejzaž pesme odstupa od kakofoničnih, fidbekom vođenih frenezija njihovih prošlih radova i umesto toga poziva na razmišljanje i introspekciju. Nežni zvuk orgulja, koje svira Dag Jul, boji pesmu crkvenim poštovanjem, naglašavajući duhovnu potragu svojstvenu tekstu. Ovaj minimalistički pristup omogućava da svaki lirski apel lebdi u vazduhu, dajući slušaocu prostor da razmisli o sopstvenim interpretacijama i emocijama koje je pesma pobudila. Pretpostaviti da je Isus samo molba višoj sili značilo bi prevideti dubinu pripovedanja grupe Velvet Underground. Moguće je protumačiti pesmu kao Ridovu krizu identiteta, i kao čoveka i kao umetnika. Prizivanje Isusa moglo bi biti simbol šire potrage za čistotom i istinom u vremenu ličnih i društvenih previranja.

Pesma možda nije narativ o preobraćenju, već priznanje da čak ni najočvrsliji među nama nisu imuni na egzistencijalni očaj i potragu za spasenjem – bilo božanskim, kreativnim ili ličnim. Unutar minimalističkih stihova pesme, fraza Padam iz milosti odjekuje sa posebnom snagom. Ovde Rid hvata trenutak samosvesti i odgovornosti, prepoznavanje ličnih neuspeha i složenog odnosa između greha i iskupljenja. To je univerzalna ispovest, artikulisana vrstom poetske ekonomije po kojoj je Rid bio poznat. Ovaj stih služi kao dirljiv podsetnik na manjkavu prirodu čovečanstva.

U pesmi koja retko odstupa od svojih nekoliko ponovljenih stihova, upravo to priznanje nesavršenosti daje Isusu trajni emocionalni uticaj. To pojačava autentičnost pesme, slikajući portret duše u tranziciji, koja traži uporište na putu ka oproštaju.

 

by Dragan Uzelac