BB KING – The Thrill Is Gone (Nestala je draž)

 

BB KING – The Thrill Is Gone (Nestala je draž)

 

Blues Boy King (RILEY KING)(1925. – 2015.) je čovek koji je obeležio poslednjih više od pola veka savremene muzike, hodajuća blues legenda koja je poslužila kao inspiracija mnogim umetnicima. Odrastajući pod uticajem starih blues i jazz majstora T-Bone Walkera, Charliea Christiana i Lonnie Johnsona, izgradio je jedinstven gitarski stil, prepun emocija sa posebnim lirskim ugođajem. Zvuk njegove Lucille - Gibson ES-355 gitare podseća na ljudski glas i po rečima samog Bluz Kralja on svakodnevno komunicira sa njom. Iz te posebne vrste komunikacije vremenom je proizašao jedinstven, sofisticirani stil soliranja zasnovan na fluidnom savijanju žica, svetlucavim vibracijama i staccato-picking tehnici okidanja žica prigušujući note do nivoa njihove lirske nežnosti, laganog treperenja, gotovo senzualnog šapata, romantičarske prefinjenosti.

Autor je čuvenih blues klasika: Wake Up This Morning, Lucille, Sweet Little Angel, Hummingbird, Eyesight to the Blind, How Blue Can You Get, The Thrill is Gone, Every Day I Have the Blues, You Upset My Baby, Three O’clock Blues, Sweet Sixteen, Don’t Answer the Door, Why I Sing the Blues, Riding With the King, Help the Poor, Blues Man...

Nestala je je draž

Izašla iz nas

Dušo, nestala je draž

Izašla iz nas

Povredila si me, dušo

Žalićeš, doći će čas

Nestala je draž

Izašla iz mene

Dušo, nestala je draž

Napustio me plam

Mada ću gurati dalje

Biću tako sam

Draž je nestala

Nestala zauvek

Dušo, nestala je draž

Nestala zauvek

Kako treba, znam da nekad

Pronaći ću lek

Slobodan sam, dušo, sada

Skinuo sam čini tvoje

Slobodan sam, slobodan sada

Skinuo sam čini tvoje

I sada kad je kraj

Želim ti sreću, znaj

U svojoj suštini, pesma The Thrill Is Gone (1969.) od Bi Bi Kinga je sumorna poslanica napisana iz dubina duše razočaranog ljubavnika. Sa svakim zvukom, King je otkrivao narative bezbrojnih srca koja su se hrabro upustila u puste ravnice izgubljene ljubavi. Melodična konvergencija tuge i oslobođenja, pesma stvara auru koja je istovremeno proganjajuća i uzdižuća. Bluz je, na kraju krajeva, često pogrešno tumačen kao puki izraz tuge, ali ovde je King sažimao njegovu pravu suštinu: istraživanje složenijeg ljudskog stanja koje pronalazi sirovu snagu u ranjivosti. Draž je nestala poslužila je kao svedočanstvo ove složenosti, večno utisnute na tapiseriji istorije bluza. Kada B.B. King peva. Draž je nestala, nema sumnje da je to osećaj ugašene strasti. Svako ponavljanje fraze je udarac čekićem spoznaje, koji izrezuje surovu stvarnost koju je vatra ljubavi ugasila. Reči odjekuju ne samo kao priznanje nečega izgubljenog, već kao himna za univerzalno osetljiv trenutak kada se prepozna vitalna promena unutar njihovih najintimnijih veza. Prolazak uzbuđenja, kako King žali, nije sadržan samo u njegovom srcu; on se proteže ka spolja. Uzbuđenje je nestalo iz mene, izjavljuje on, projektujući odlazak kao duboko lično i dirljivo. Upravo u ovom rasejanju pronalazimo Kingov trubadurski duh – bluz odjekuje daleko izvan lične tuge u zajedničko ljudsko iskustvo.

Povredila si me, dušo, žalićeš, doći će čas.  Izbor takvih reči izaziva bezvremenski osećaj, vreo od rana izdaje. Ovde postoji uvid da tuga nije jednosmerna ulica; ona se odražava na onoga ko ju je naneo. King izražava duboko ukorenjenu nadu u priznanje – ne u odmazdu, već u prepoznavanje nanete boli. Ali pored gorčine, postoji nit svečane rezignacije. King prepoznaje ludost zadržavanja na mestu bola i vešto koristi svoju naraciju da označi da je tuga prolazna, čak i kada ostavlja trajne ožiljke. Pesma postaje manje o izgubljenoj ljubavi, a više o putovanju suočavanja i samospoznaje nakon pada. Kingovo stoičko prihvatanje usamljenosti kao cene za njegovo dalje postojanje sažima trajnost ljudskog duha. To je nijansirano priznanje da emocionalna autonomija često dolazi sa cenom. Pesma podvlači istinu da izdržljivost nije uvek obeležena pompom ili velikim gestovima. Često se nalazi u tihim, usamljenim trenucima suočavanja sa sopstvenom ranjivošću. Prepoznajući sopstvenu usamljenost, King svojoj publici nudi dirljivo razmišljanje o ceni sopstvene otpornosti.

Kingovo duboko pripovedanje koristi jednostavnu naraciju da bi izgradilo most između bluza i šireg ljudskog stanja. Ponavljajući motivi i snažne slike urezane u stihove pesme pretvorili su je u više od puke melodije; postala je posuda za deljenje i isceljenje, dokazujući vanvremensku moć muzike kao oblika povezivanja i katarze.

 

The thrill is gone
The thrill is gone away
The thrill is gone, baby
The thrill is gone away
You know you done me wrong, baby
And you'll be sorry someday

The thrill is gone
It's gone away from me
The thrill is gone, baby
The thrill is gone away from me
Although, I'll still live on
But so lonely I'll be

The thrill is gone
It's gone away for good
All the thrill is gone
Baby, it's gone away for good
Someday I know I'll be open-armed baby
Just like I know, I know I should

You know, I'm free, free now, baby
I'm free from your spell
Oh, free, free, free now, baby
I'm free from your spell
And now that it's all over
All that I can do is wish you well

Pesma je pretežno u h-molu, pružajući turobnu i melanholičnu osnovu za tekst i melodiju. Kroz celu pesmu, BB Kingov gitaristički rad prikazuje upotrebu pentatonske lestvice u h-molu, koja je uobičajen izbor među blues muzičarima zbog svog ekspresivnog i soulful zvuka. Akordna progresija pesme temelji se na 12-taktnom blues formatu, što je klasičan okvir za mnoge blues pesme. Dvanaestotaktni muzički obrazac - jedan dug stih od četiri takta, koji se ponavlja, zatim treći stih od četiri takta koji se rimuje sa prednja dva, uvek ista stiha, predstavljao je formu bluesa. Koristeći se blues tonovima i raznim tonskim kombinacijama, cele blues pesme napisane su tako da se kreću u intervalu od pet tonova, uz čestu upotrebu tzv. riffova, ritmičkih fraza koje se neprestano ponavljaju prateći melodiju ili je sačinjavajući. Međutim, King dodaje jedinstveni obrt uključivanjem silazne hromatske linije u akorde tokom obrta (taktovi 9-12). Ta progresija je sledeća: Bm7 – Em7 – Bm7 – Gmaj7 – F#7 – Bm7 – Gmaj7 – F#7 – Em7 – Ebm7 – Dmaj7 – Gmaj7 – F#7. Ovaj hromatski pokret dodaje osećaj napetosti i iščekivanja, vodeći slušaoca natrag na početak progresije i pojačavajući ukupni emocionalni uticaj pesme.

Što se tiče tempa, The Thrill Is Gone ima oko 90 otkucaja u minuti, održavajući stalan i opušten tempo koji slušaocu omogućuje da u potpunosti upije gitarske fraze i solo deonice, kao i tekst. Ritam sekcija pruža jednostavnu, ali delotvornu osnovu omogućujući Kingovoj gitari i vokalu da zauzmu središnje mesto. Pesma takođe sadrži gudačku sekciju, koju je aranžirao Bert de Coteaux, a koja dodaje dubinu i teksturu miksu, dodatno pojačavajući emocionalnu rezonancu dela.

BB Kingova sviranje gitare u pesmi The Thrill Is Gone majstorska je klasa u umetnosti blues sola. Kroz celu pesmu BB King koristi mešavinu sporih delova, brzih deonica i vibrata kako bi stvorio osećaj napetosti i opuštanja, savršeno nadopunjujući tekst i progresiju akorda. Njegova upotreba prostora i suzdržanosti u solo deonicama jednako je impresivna, omogućujući slušaocu da ceni svaku notu i frazu bez da ih preoptereti preteranom tehničkom složenošću. The Thrill Is Gone svedoči o BB Kingovoj veštini kao gitariste i tekstopisca. Kombinacija klasične blues forme, jedinstvene progresije akorda i Kingovog prepoznatljivog gitarističkog stila rezultuje upečatljivim i trajnim delom koje i danas očarava publiku širom sveta.

 

By Dragan Uzelac