Kao i većina pesama sa White albuma, veliki deo ove antologijske numere urađen je tokom boravka The Beatlesa u Indiji, početkom 1968. godine. Pesma While My Guitar Gently Weeps po prvi put je snimljena 25. jula 1968. u Abbey Road studiju, u znatno skromnijoj verziji od završne (verzija u kojoj Harrison svira akustičnu gitaru u pratnji McCartneyja na orguljama). Nezadovoljan prvobitnom verzijom pesme, načinom ozbiljnosti na koji su je shvatali ostali članovi The Beatlesa, Harrison je tokom avgusta i septembra iste godine proveo oko 37 sati u studiju da bi dobio ono što je zaista hteo, jedan od svojih najlepših muzičkih bisera, u a-molu, uz malu pomoć prijatelja, Erica Claptona, tadašnjeg člana blues rok benda Cream i vrsnog maestra na gitari.
George se priseća Claptonove početne nevoljnosti, nakon poziva da se pridruži kao gitarista na snimanju pesme While My Guitar Gently Weeps: Vozio sam se u London s Ericom Claptonom i rekao sam mu: Šta radiš danas? Zašto ne dođeš u studio i odsviraš mi ovu pesmu?Rekao je: O, ne. Ne mogu to učiniti. Niko nikad ne svira na pločama The Beatlesa. Rekao sam, Vidi, to je moja pesma i želim da sviraš na njoj. Tako je Eric ušao, a ostali su bili dobri kao zlato ‒ jer je on bio tamo. Takođe, ostavilo mi je slobodu samo svirati ritam i raditi vokal. Tako je Eric to odsvirao, a ja sam mislio da je to stvarno dobro. Zatim smo je ponovno preslušali, a on je rekao: Ah, ipak postoji problem; nije dovoljno Beatley.
U intervjuu za magazin Guitar Player iz 1987. godine Harrisona su pitali je li mu je to povredilo ego tražeći od Claptona da svira na pesmi. Ne, moj ego je radije želeo da Eric svira na pesmi. Reći ću vam, jednog sam dana radio na toj pesmi s Johnom, Paulom i Ringom, ali njih to uopšte nije zanimalo. A u sebi sam znao da je to lepa pesma.
Pesma je poslužila kao Harrisonov komentar na disharmoniju unutar The Beatlesa nakon njihovog povratka s proučavanja transcendentalne meditacije u Indiji početkom 1968. (sa kojeg se Harrison vratio trajno promenjen i produhovljen, dok je povratak ostatka ekipe više ličio na povratak sa relaksirajućeg turističkog odmora, neku vrstu razglednice iz egzotične Indije). Taj nedostatak drugarstva i empatije odražavao se u početnoj apatiji benda prema pesmi (kao uostalom i prema celokupnom dotadašnjem radu Harrisona koji je bio često potcenjen i na čije se pesme gledalo na nešto od manjeg značaja, na šta se nastojalo utrošiti što manje studijskog vremena i truda), kojoj se Harrison suprotstavio pozivom svog prijatelja i povremenog saradnika, maestralnog Erica Claptona.
Istočni koncept nam govori da šta god da se dogodi, upravo je ono što treba biti... svaka sitnica koja se desi ima svoju svrhu. Dok moja gitara nežno plače bila je jednostavna studija koja se temeljila na toj teoriji. Nasumice sam uzeo knjigu (I ching), otvorio je, video reči nežno plače, a zatim sam ponovo polegao knjigu i započeo pesmu, objašnjavao je Harrison ideju o nastanku jedne od njegovih najpoznatijih i najcenjenijih pesama, trenutak kad je vidno sazreo kao kantautor dostojan ugleda i pažnje kao i nenadmašni dvojac u čijoj seni je sazrevao godinama unazad. Harrison ponovno preispituje temu univerzalne ljubavi i filozofske zabrinutosti koje su se ogledale u njegovim kompozicijama pod otvorenim indijskim uticajem. Bila je to blues jadikovka za time kako je univerzalna ljubav prema čovečanstvu latentna kod svih pojedinaca, ali ostaje neostvarena.
Gledam u tebe i vidim gde je ljubav zaspala
Dok moja gitara nežno plače
Pogledah ka podu i vidih da ga je potrebno očistiti
A moja gitara još uvek nežno plače
Ne znam zašto ti niko nije još rekao
Kako da otkriješ svoju ljubav
Ne znam kako neko može da upravlja tobom
Oni te kupuju i prodaju
Gledam u svet i primećujem da se okreće
Dok moja gitara nežno plače
Pri svakoj grešci moramo sigurno naučiti
A moja gitara još uvek nežno plače
Ne znam kako si bila iskorišćena
Bila si tako i ti loše naravi, isto
Ne znam kako si bila prevarena
Niko te nije upozorio
Gledam u tebe i vidim gde je ljubav zaspala
Dok moja gitara nežno plače
Gledam samo u tebe
A moja gitara još uvek nežno plače.
John Lennon svira ritam gitaru, dok Paul McCartney daje nadahnuti klavirski deo, koji se otvara prepoznatljivim uvodom uoči prvog rafala gitare nadahnutog Erica Claptona, i nastavlja predivno podupirati čitav komad. Georgeov setan i dirljiv vokal inspirisan je legendom soula, Smokey Robinsonom, dok mu snažno pomaže Paul, pre nego što se Claptonova virtuozna solo gitara uzdigne iznad moćne i teške rock podloge. Dugačka koda raste iznova i iznova dok bluzerska zvučna energija donosi završni udarac, milion milja udaljen od akustičnih početaka (prvobitne verzije) ove božanstvene, hipersenzibilne i inspirativne pesme.
Bio je to period punog sazrevanja Georgea Harrisona i kao čoveka i kao muzičara i kao poete. U narednih par godina on će, iznova rođen i oslobođen, svet obojiti svojom nestvarnom unutrašnjom lepotom, onim duhom večnosti koji je tako lepo opisao i opevao u besmrtnoj Within You Without You.
Pesma Dok moja gitara nežno plače imala je tematske sličnosti s drugim pesmama The Beatlesa poput All You Need is Love i Let It Be dok govori o latentnoj univerzalnoj ljubavi prema čovečanstvu, nečemu za šta je bend tvrdio da je prisutno kod svih pojedinaca ali ostaje nerealizovano – Gledam vas sve, vidim ljubav tamo koja spava napisao je Harrison. Ali za razliku od ostalih pesama, ova je bila više jadikovka i izuzetno lična. Međutim, ako pesmu smestimo u širi kontekst, to se može smatrati odgovorom na neke velike političke događaje poput atentata na Martina Luthera Kinga i Roberta Kennedyja u USA i invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku koji je otvoreno istaknuo da, uprkos njihovoj poruci i neodoljivom trendu – Sve što ti je potrebno je ljubav, ljubav još nije bila sve pobedila.
.jpg)
Nema komentara:
Objavi komentar