PETER GREEN (October 29, 1946. - July 25, 2020.)

 

GOD IS GREEN(Grin je Bog)

Peter Green rođen je 29. oktobra 1946. u londonskom East Endu u siromašnoj židovskoj porodici. Piter Alan Grinbaum (Peter Alan Greenbaum) je rođen u kući u četvrti Betnal Grin (Bethnal Green) u londonskom East Endu. Njegovi baka i deda bili su jevrejski imigranti iz Poljske i Ukrajine. Fašizam i antisemitizam su bili u porastu u Engleskoj i Nemačkoj u godinama pre Drugog svetskog rata - nasilnici su bacali cigle i flaše kroz prozore jevrejskih domova u Ist Endu. Posle rata, Peterov otac je zvanično promenio prezime u Grin. Traume iz detinjstva uticaće snažno na njegovu ličnost, njegovu melanholiju, njegov blues...

Peterova muzika je bila izraz njegovog emotivnog i duhovnog bića. On je duboko duhovna osoba i to je bila njegova glavna pokretačka snaga – da izrazi tu duhovnost. On nije želeo da bude slavan. Takva pozicija nije bila nešto što je želeo.

U gitarističkoj epohi sredinom 50-ih  Peter Green okrenuo se mogućnostima gitare u dobi od 11 godina. Njegov brat Len nabavio je jeftinu špansku gitaru i pokazao mladom Piteru nekoliko akorda. U početku je bio solo gitarista u sastavu Petera Bardena – Peter Bardens Looners,1966., da bi ubrzo iskoristio prvu pravu priliku i postao deo pomenute priče – gitarista Džona Mejla namesto Kleptona.

Volim da sviram polako i osetim svaku notu, objašnjavao je Peter Green. One dolaze iz svakog dela mog tela.

Green je prvo počeo svirati gitaru u sinagogama londonskog East Enda, formirajući svoj prvi bend, Bobby Dennis and the Dominoes, koji je izvodio pop i rock’n’roll obrade. Greenov prvi pravi nastup bio je za rhythm and blues bend Muskrats, sredinom 60-ih, nakon čega je usledio kratki boravak s Tridents gde je svirao bas. Do 1965. Green je svirao u Peter B’s Looners, gde je upoznao bubnjara Micka Fleetwooda. Green, nekolicina članova i Rod Stewart potom su osnovali Shotgun Express, bend u Motown (soul) stilu koji je Green ubrzo napustio. Zatim, što je ključno, Green je zamenio rock boga Erica Claptona u Johnu Mayallu i Bluesbreakersima. Mike Vernon, producent na etiketi prisetio se kako mu je rečeno da je bend pronašao nekog boljeg od Claptona, a zatim je predstavljen Greenu.

Godine 1967. osnovan je Peter Greenov Fleetwood Mac s Jeremyjem Spencerom na gitari, Mickom Fleetwoodom na bubnjevima i prvobitnim bas gitaristom Bobom Bruninngom (koji će biti samo prelazno rešenje do dolaska Johna McVieja) a njihov istoimeni debitantski album ostao je na britanskim top listama 37 nedelja. Singl ploča Albatross nadmašiće leta 1968. i prodaju albuma Beatlesa i Stonesa… Ostatak priče već odavno je legenda… 

Greenovi rani muzički uticaji uključivali su stare bluz i rane rokenrol legende poput umetnika Huberta Sumlina, Howlin’ Wolfa, Cliffa Gallupa, Hanka Marvina iz senke i, možda najjasnije, BB Kinga, maestra blues feelinga čiji je lirični stil sviranja gitare pretočio vremenom u vlastiti poetski izraz, setne zvuke koji miluju svaku iole senzibilnu dušu. Hank Marvin je bio moj prvi gitarski junak, Green je objasnio u časopisu Mojo sagovorniku Cliffu Jonesu 1996. Slušao sam njegovo sviranje jer je bilo vrlo lirično, fraze su bile melodične i uvek sam voleo njegovu lepu melodiju.

Imam ženu crne magije

Imam ženu crne magije

Da, imam ženu crne magije

Oslepila me je tako da ne vidim

Ali ona je žena crne magije

I ona pokušava da istera đavola iz mene

Ne okreći mi leđa dušo

Ne okreći mi leđa dušo

Ne okreći mi leđa dušo

Da, ne okreći mi leđa dušo

Zezaš se sa svojim trikovima

Ne okreći mi leđa dušo

Jer bi mogla samo da mi slomiš čarobni štapić

Bacila si čini na mene, dušo

Bacila si čini na mene, dušo

Da,Bacila si čini na mene, dušo

Pretvaraš moje srce u kamen

Tako si mi potrebna, magična ženo

Ne mogu da te ostavim na miru

Britanski blues boom (pokret) hvatao je tih godina puni zamah (naslanjajući se na rad već pomenutih veličina, prethodnika – Erica Claptona i Johna Mayalla, pre svih, potom bendova poput the Yardbirds i the Animals i još jednog (pra)oca - Alexisa Kornera i njegov ključni, pionirski britanski blues bend - Blues incorporated, takođe rasadnik mnogih talenata, pre svih budućih the Rolling Stones), doživevši kreativnu eksploziju u naredne tri-četiri godine i pritom odajući poštu nikad dovoljno priznatim američkim crnim veteranima bluesa poput Roberta Johnsona, Son Housea, Nehemiah Skip Jamesa, Mississippi John Hurta, Elmorea Jamesa i mnogih, mnogih drugih velikana koji su svojim životima gradili priču zvanu blues, staru već tada skoro čitav vek. Pomenuta postava John Mayallovih Bluesbreakersa snimila je 1967. godine album A Hard Road, remek-delo britanske blues epopeje (prepun blues klasika poput A hard road, Dust my blues, the Same way, the Super-natural, Top of the hill, Someday after a while) koji mnogi i dan-danas smatraju jednim od najboljih ostvarenja te čudesne epohe. Doprinos Petera Greena, jedne od najneobičnijih i najoriginalnijih pojava u istoriji rock and rolla bio je ogroman – kako svojim jedinstvenim gitarskim zvukom (na granici lirike), tako i pevačkim i kompozitorskim magičnim dodirom.