%20(28.5%20x%2021%20cm)%20(2).jpg)
IZMEĐU BUKE I TIŠINE
Postoji neobičan paradoks u priči o Kurtu Kobejnu: čovek koji je jednoj epohi dao zvuk buke, distorzije i pobune ostao je jednako snažno upamćen po tišini, ranjivosti i gotovo ogoljenoj nežnosti svojih pesama. Upravo u tom rascepu – između eksplozije i povlačenja, između potrebe da bude saslušan i želje da nestane iz vidokruga sveta – Dragan Uzelac pronalazi središte svoje knjige Kurt Cobain – Nešto na putu.
Naslov nije samo prepoznatljiva referenca na jednu od Nirvaninih najintimnijih pesama. „Nešto na putu“ postaje dobra metafora čitavog Kobejnovog života. Uvek kao da je nešto stajalo između njega i mogućnosti mirnog pripadanja: porodici, provinciji iz koje je potekao, muzičkoj industriji, sopstvenoj slavi, publici, pa naposletku i samom sebi. Uzelac upravo tim tragom vodi čitaoca, ne pokušavajući da od Kobejna načini skladnu i lako objašnjivu ličnost. Naprotiv, knjiga pokazuje da je njegova umetnička privlačnost velikim delom počivala na neskladu.
Uzelčev postupak nije enciklopedijski. Njega ne zanima samo odgovor na pitanje šta se i kada dogodilo. Biografske činjenice, istorija Nirvane, nastanak albuma, sećanja savremenika, Kobejnove izjave i stihovi pesama neprestano se smenjuju sa autorovim komentarima. Tako nastaje tekst izrazito montažne strukture, nalik dokumentarnom filmu čiji ritam određuje muzika. Čitalac čas ulazi u sumorni pejzaž Aberdina, čas u klupsku i alternativnu scenu Sijetla, zatim u studio, na koncert, u unutrašnjost neke pesme, da bi se ponovo vratio čoveku iza mita.
Važna linija knjige jeste priča o sudaru autentičnosti i uspeha. Nirvana je nastala iz kulture koja je nepoverenje prema komercijalnom uspehu gotovo pretvorila u moralni stav, a zatim je upravo taj bend postao globalni fenomen. Uzelac dobro prepoznaje koliko je taj obrt važan za razumevanje Kobejna. Put od sirovog Bleacha do planetarnog uspeha Neverminda, a potom do namerno neuglađenijeg, tvrđeg i intimnijeg In Utera, nije prikazan samo kao diskografski razvoj. To je istovremeno put čoveka koji je dobio ono za čim je nekada žudeo, da bi potom otkrio da mu upravo ostvareni san stvara novu vrstu teskobe. U rukopisu se In Utero zato posmatra kao povratak izvornijem, pankerskom senzibilitetu i kao album u kojem se sukobljavaju agresivnost, melanholija, intimnost i odnos prema slavi.
Posebno uspešna jeste odluka da se značajan prostor posveti pesmama. Kobejn je isuviše često svođen na biografsku legendu: na plavu kosu, pocepani džemper, heroin, generaciju X, preranu smrt i čuvenu dvadeset sedmu godinu. Takva slika lako potisne ono najvažnije – pesme. Uzelac vraća težište upravo njima.
U tom delu knjige About a Girl, Lithium, Polly, Something in the Way, Heart-Shaped Box, Dumb, All Apologies i druge numere postaju male zasebne priče. Autor traži veze između biografskog iskustva, slike, stiha i zvuka, ali istovremeno pokazuje jednu važnu osobinu Kobejnovog pisanja: prividnu jednostavnost iza koje se često nalazi znatno složenija emocionalna struktura. Njegov tekst može biti grub i nežan u razmaku od nekoliko stihova, ironičan i ispovedan, lucidan i namerno nejasan. Upravo ta nestabilnost značenja omogućila je milionima slušalaca da u istim pesmama pronađu različita iskustva.
Uzelac posebno dobro oseća Kobejnovu melodičnost. Ispod buke i abrazivnosti Nirvane uvek je postojao izuzetno snažan osećaj za pop pesmu. Zato poređenja i veze sa Bitlsima, kao i Kobejnova ljubav prema melodiji koja se u rukopisu više puta naglašava, nisu usputni detalji. Oni objašnjavaju zbog čega je Nirvana mogla istovremeno pripadati alternativnom podzemlju i postati muzika miliona. Kobejn je umeo da spoji ono što je naizgled nespojivo: pankersku neposlušnost i gotovo klasičnu pop melodiju, ružno i lepo, neprijatno i zavodljivo.
U tom smislu, poglavlje o MTV Unplugged in New York ima naročito mesto. Uzelac taj nastup ne tretira kao još jedan koncertni zapis, već gotovo kao komornu verziju svega što je Nirvana bila. Kada se uklone zidovi distorzije i buka električnih gitara, ostaju glas, pesma i njena unutrašnja građa. Autor upravo zato u tom koncertu prepoznaje jedno od ključnih mesta Kobejnovog umetničkog nasleđa, trenutak u kojem muzika dobija gotovo opraštajnu atmosferu. U završnim interpretacijama obrada i Nirvaninih pesama postaje jasno koliko je Kobejn bio više od ikone grandža: bio je izuzetno sugestivan interpretator sposoban da tuđoj pesmi promeni emocionalno težište i učini je gotovo sopstvenom.
Završna celina knjige nužno ulazi u najmračniji deo priče. Uzelac predstavlja okolnosti poslednjih meseci Kobejnovog života, različita tumačenja i kontroverze koje su se vremenom razvile oko njegove smrti. Rukopis ne može, niti bi trebalo, da razreši misteriju koju decenijama hrane mediji, biografi i popularna kultura; važnije je što se iza svih tih pitanja ponovo pojavljuje tragedija stvarnog čoveka čiji je život završen sa svega dvadeset sedam godina. I sam završetak knjige vraća čitaoca njegovom umetničkom nasleđu, a ne samo senzacionalizmu smrti.
Upravo je u tome jedna od vrednosti Uzelčeve knjige. On piše iz pozicije čoveka koji ovu muziku ne posmatra spolja. U tekstu postoji lični odnos prema rokenrolu, jasna naklonost prema autsajderima, pobunjenicima i umetnicima koji odbijaju da se sasvim prilagode. Ta subjektivnost nije prikrivena i zato knjiga nema hladnoću akademske studije. Ona je bliža rokenrol eseju, biografskoj prozi i autorskom omažu, ali je istovremeno bogata podacima, citatima, svedočenjima i analizama pojedinačnih pesama.
Kurt Cobain – Nešto na putu zbog toga se može čitati na nekoliko nivoa: kao priča o jednom muzičaru, kao istorija kratkog ali izuzetno intenzivnog života Nirvane, kao podsećanje na poslednju veliku eksploziju gitarske alternativne kulture devedesetih, ali i kao knjiga o ceni nepripadanja.
Kobejn je želeo slobodu koju uspeh nije umeo da mu pruži. Želeo je da njegove pesme stignu do ljudi, a istovremeno je zazirao od sveta koji ih je pretvarao u proizvod. Želeo je pripadanje i bežao od njega. Umeo je da iz bola napravi melodiju koju će pevati milioni, a da pritom ostane čovek koji se među tim milionima osećao kao autsajder.
Zbog toga se, nakon poslednje stranice Uzelčeve knjige, naslov ponovo vraća čitaocu sa nešto drugačijim značenjem. Nešto je zaista čitavog života bilo na Kobejnovom putu. Ali upravo iz tog otpora, iz tog stalnog trenja između njega i sveta, nastale su pesme zbog kojih Kurt Kobejn nije ostao samo simbol jedne izgubljene generacije, već jedan od najprepoznatljivijih i najranjivijih glasova rokenrola kraja dvadesetog veka.
Dr Milutin Đuričković
.jpg)
Nema komentara:
Objavi komentar