GEORGE HARRISON – mistični svet pesama

 GEORGE HARRISON – mistični svet pesama 

 

IF I NEEDED SOMEONE (1965, Rubber Soul) 

 

Nakon što se zaljubio u bleštavi zvuk Byrdsa, George Harrison je nabavio električnu gitaru s 12 žica (Rickenbacker) i pretvorio početni rif pesme Bells of Rhymney tog benda u još jedan The Beatles dragulj – ovaj put na albumu Rubber Soul (1965). Tekst je bio oda njegovoj velikoj ljubavi, manekenki i glumici, prelepoj Pattie Boyd za koju se Harrison oženio mesec dana nakon objavljivanja albuma.

If I needed someone to love
You're the one that I'd be thinking of
If I needed someone

If I had some more time to spend
Then I guess I'd be with you my friend
If I needed someone

Had you come some other day
Then it might not have been like this
But you see now I'm too much in love

Carve your number on my wall
And maybe you will get a call from me
If I needed someone
Ah, ah, ah, ah

If I had some more time to spend
Then I guess I'd be with you my friend
If I needed someone

Had you come some other day
Then it might not have been like this
But you see now I'm too much in love

Carve your number on my wall
And maybe you will get a call from me
If I needed someone
Ah, ah.

If I Needed Someone je poput milion drugih pesama napisanih oko D akorda. Ako pomaknete prstom, dobićete razne male melodije. Ta gitarska linija, ili njene varijacije, nalazi se u mnogim pesmama, i čudi me da ljudi još uvek pronalaze nove permutacije istih nota, objašnjavao je ovu predivnu, nadahnutu i lepršavu ljubavnu pesmu George Harrison 1980.

Što se priče vezane za nastanak pesme tiče, ona bi izgledala ovako: Godine 1965. publicista The Beatlesa Derek Taylor pokrenuo je vlastitu firmu za odnose s javnošću, preselivši se u Ameriku i predstavljajući, između ostalih, grupu The Byrds. Harrison je zamolio Taylora da prenese poruku Rogeru McGuinnu i prizna mu dug vlastite pesme If INeeded Someone koji duguje The Byrdsima, tačnije njihovim pesmama koje su inspirisale Harrisona: She Don’t Care About Time i The Bells of Rhymney. McGuinn (pevač i gitarista The Byrdsa) je već bio svestan njihove sličnosti. Dodatno je zanimljivo da je Harrisonov vlastiti 12-ožičanski gitarski rad na albumu Hard Day’s Night iz 1964. odigrao ključnu ulogu u razvoju zvuka The Byrdsa (zveckanja predvođenog Rickenbackerom).

Prema tadašnjem uglednom muzičkom novinaru Davidu Frickeu, pesma je nastala kao rezultat izvanredne razmene uticaja između Beatlesa i jednog od njihovih omiljenih novih bendova, The Byrds. Dve grupe uspostavile su prijateljstvo početkom avgusta 1965. kada su The Byrdsi uživali međunarodni uspeh sa svojim debitantskim singlom, folk rock interpretacijom pesme Mr. Tambourine Man Boba Dylana, a Harrison i John Lennon prisustvovali su njihovim prvim nastupima u Londonu. Iako su koncerti dobili nepovoljne kritike u britanskoj muzičkoj štampi, Harrison je bend hvalio kao američke Beatlese.

Ako bi mi zatrebao neko da ga volim

Ti bi bila ona o kojoj bih mislio

Ako bi mi zatrebao neko

 

Kada bih imao malo više vremena za traćenje

Predpostavljam da bih bio sa tobom prijatelju

Ako bi mi zatrebao neko

 

Da si došla nekog drugog dana

Možda ovako ne bi ni bilo

Ali, vidiš da sam sada previše zaljubljen

 

Ureži svoj broj na mom zidu

I možda ću te pozvati

Ako bi mi zatrebao neko

 

Ah...

 

Kada bih imao malo više vremena za traćenje

Predpostavljam da bih bio sa tobom prijatelju

Ako bi mi zatrebao neko

 

Da si došla nekog drugog dana

Možda ovako ne bi ni bilo

Ali, vidiš da sam sada previše zaljubljen

 

Ureži svoj broj na mom zidu

I možda ću te pozvati

Ako bi mi zatrebao neko.

Pesma If INeeded Someone je takođe otkrila Harrisonov sve veći interes za indijsku muziku. Pesma se uglavnom temelji na jednom akordu, koji je predvideo zvukove kasnijih Harrisonovih pesama kao što su It’s All Too Much i Blue Jay Way. If INeeded Someone jedina je Harrisonova pesma koja je postala deo live repertoara The Beatlesa. Veruje se da je izvedena na svakom koncertu The Beatlesa 1966. godine, a izvođena je i na njihovoj poslednjoj predstavi u Candlestick Parku u San Franciscu 29. avgusta 1966. godine.

LOVE YOU TO (1966, Revolver) 

 

Pesmom Love You To, snimljenom tokom aprila 1966. u studijima Abbey Road, London, poniremo u najkreativniju fazu Georgea Harrisona i Beatlesa. Ona je prva u nizu numera vezanih za njegovo interesovanje za indijsku muziku, početak njegove nove duhovnosti i misticizma vezanih za sledbeništvo istočnjačke filozofije i hinduističke religije. Bila je to prva pesma The Beatlesa u potpunosti zasnovana na indijskoj muzici, a prva koju je George Harrison napisao na sitaru. Ranija pesma, Norwegian Wood (This Bird Has Flown), takođe je koristila sitar, ali indijska je muzika samo delom uticala na nju (Norvešku šumu svojim glasom i duhom obojio je njen autor, John Lennon). Bio je to samo prvi korak na njegovom putu prema istočnoj filozofiji i indijskoj muzici, što je u potpunosti ostvareno godinu dana kasnije Harrisonovom moćnim esejom, pesmom sa albuma Sergeant Pepper’s Lonely Hearts Club Band ‒ Within You Without You, prvom pesmom The Beatlesa koja se koristila samo indijskim instrumentima.

Each day just goes so fast

I turn around, it’s past

You don’t get time to hang a sign on me

 

Love me while you can

Before I’m a dead old man

 

A lifetime is so short

A new one can't be bought

But what you’ve got means such a lot to me

 

Make love all day long

Make love singing songs

 

Make love all day long

Make love singing songs

 

There’s people standing round

Who’ll screw you in the ground

They'll fill you in with all their sins, you’ll see

 

I’ll make love to you

If you want me to...

Klasičnim hinduističkim instrumentima poput sitara, svarmandala i table, Harrison nas muzički i poetski uvodi u svoj novootkriveni svet duhovnosti i sve većeg udaljavanja od materijalističkog, tipično zapadnjačkog pogleda na svet. Ponavljajući dorski E-mol rastapa se u tipičnim harisonovskim lirskim i melanholičnim linijama bojeći melodiju jedinstvenim dodirom kreativne magije probuđenog Harrisona, nastanjenog godinama u tišini senke neprevaziđenog autorskog tandema Lennon-McCartney, kreativnog jezgra besmrtnih The Beatlesa. Nakon Harrisonovog predstavljanja sitara na Norwegian Wood 1965. godine (album Rubber Soul), bila je to prva pesma The Beatlesa koja je u potpunosti odražavala uticaj indijske klasične muzike. Snimka je napravljena uz minimalno sudelovanje Harrisonovih kolega iz benda; umesto toga, stvorio je pesmu sa sviračem table Anilom Bhagwatom i drugim indijskim muzičarima iz Azijskog muzičkog kruga u Londonu. Svoju muzičku inspiraciju, Harrison je crpio iz dela majstora sitara Ravija Shankara, koji je postao njegov učitelj sitara ubrzo nakon završetka snimanja. Pesma Love You To lirski je nadahnuta, ljubavna pesma posvećena Harrisonovoj supruzi Pattie Boyd, a uključuje i filozofske koncepte nadahnute njegovim eksperimentisanjem s halucinogenim drogom LSD. U kontekstu objavljivanja, pesma je poslužila kao jedan od prvih primera The Beatlesa koji izražavaju ideologiju usklađenu s ideologijom nove kontrakulture. Muzikolozi i muzički kritičari pozdravili su Love You To kao revolucionarnu u predstavljanju nezapadne muzičke forme rock publici.

Za mene je indijska klasična muzika jedina stvarno sjajna muzika koja čini zapadnjačke stvari s tri ili četiri takta nekako mrtvima. Možete izvući toliko više iz toga ako ste zaista spremni koncentrisati se i slušati, objašnjavao je svoje oduševljenje novim viđenjem muzike George Harrison sredinom šezdesetih.

Ne može se naglasiti koliko je ovo delo bez presedana u istoriji popularne muzike. Po prvi put azijska muzika nije parodirana koristeći se poznatim stereotipima i zabludama, već je premeštena u novo okruženje sa simpatijama i retkim razumevanjem, reči su etnomuzikologa Davida Recka.

Unutrašnja svetlost nekog novog mikrokosmosa (nakon naglog, iznenadnog praska psihodelične supernove i rađanja novih svetova mašte i kreativnosti) izvirala je iz dubina jedne hipersenzibilne duše, mada su ga mnogi poznavaoci prilika unutar benda smatrali najvećim cinikom (nadmašivši i borbenog Lennona), sklonog uvrnutom engleskom (od Kelta nasleđenom) humoru, kojim su The Beatlesi zauzimali gard prema sveopštem licemerju društva i haosu bitlmanije, predrasudama i ludilu sveta koji ih je prethodnih godina pojave i uspona u svetu muzike okruživao. Nasmešeni i relaksirani, u oblacima marihuane i isparenjima halucinogene kiseline, duhovno i fizički promenjeni, Harrison i The Beatlesi se ovom pesmom i albumom Revolver okreću sebi samima, vlastitim unutrašnjim svetovima kreacije i introspekcije, novih umetničkih i životnih vizija i imaginacija. I dok je John Lennon lagano tonuo u svoj svet introspekcije, samopreispitivanja i LSD prosvetljenja, McCartney se okretao uticajima klasike i avangardnih uticaja Cagea i Stockhausena, preuzimajući vodeću ulogu unutar benda, Harrison je sve dublje ponirao u svoj novi svet, duboko ukorenjen u indijskoj duhovnosti i muzici. Era psihodelije je mogla da počne. Svet je bio spreman za nove izazove i promene.

Svaki dan toliko brzo prolazi

Samo što se okrenem već je prošlost

Nemaš vremena da okačiš znak na mene

 

Voli me dok još možeš

Pre nego postanem mrtvi starac (Before I’m a dead old man.)

 

Život je tako kratak

Novi se ne može kupiti

Ali ono što imaš znači mi veoma puno

 

Vodi ljubav ceo dan

Vodi ljubav, pevaj pesme

 

Vodi ljubav ceo dan

Vodi ljubav, pevaj pesme

 

Tamo ljudi stoje okolo

Oni će te zabiti u zemlju

Ispuniće te sa svim stvarima koje vidiš

 

Voleo bi da vodim ljubav s tobom

Ako ti mene želiš takođe.

Love You To ostaje da zrači čudesnom energijom prosvetljenja kao Harrisonova čista indijska raga – obojena magičnim, hipnotičnim zvucima sitara i table isprekidanih svetlećim gitarskim rifom, zaslepljujućim zrakom sunca unutar mračne šume. Novi, antimaterijalistički, onirički produbljen filozofski i umetnički koncept, obojen indijskim misticizmom i isparenjima kiseline koja je natapala čula otvorivši um i pretvorivši svet u nepregledno prostranstvo kosmičke svesti lagano je osvajao svet, nošen talasima The Beatles magije kojoj je malo ko mogao da odoli. Vrata su bila otvorena.

 

TAXMAN (1966. Revolver) 

 

Politički obojena i žestoko kritički intonirana, legendarna Harisonova numera koja svojom iskričavom energičnošću i žestinom otvara kultni album Revolver, Taxman, predstavlja đorđorvelovski nemilosrdni napad na britansku laburističku vladu Harolda Wilsona, napad na njegov drakonski porez. Uz malu pomoć Johna Lennona, bio je to iskričav i protestno intoniran tekst u dvanaestotaktnoj formi bluesa. Iznenađujuće oštra, parodična i bolno sarkastična (s obzirom da su The Beatles smatrali apolitičnim bendom, barem tokom dotadašnje faze njihovog delovanja), pesma Taxman furiozno je izgrađena od mekartnijevskih rifova na basu, suprotstavljenih gitarskim akordima Georgea Harrisona. Pored snažne rokerske ritmičke podrške na basu i kao prateći vokal u tandemu sa Lennonom, Paul McCartney dominira moćnim gitarskim solo deonicama kao podrška Harrisonu iskazujući još jednom sav raskoš vlastitog talenta i širinu raspona delovanja kojim je raspolagao unutar The Beatlesa. Često u senci Lennona, kao neko koga su smatrali autorom sladunjavih kompozicija unutar benda, Paul je veoma često umeo itekako da iznenadi i razuveri pristrasne kritičare svojom rokerskom energijom i eksplozivnošću, dovodeći u zabludu mnoge neupućene slušaoce oko autorske i sviračke uloge u mnogim lenonovski obojenim numerama. Neko koga vezuju za balade tipa And I Love Her & Here, There and Everywhere, mogao je isto tako vlastitom energičnošću bez problema da oduva sa scene svakog nabeđenog rokera svojim numerama poput Helter-Skelter & Why Don’t We Do It in the Road. Energija svirke kojom pleni u jednoj od najznačajnijih Harrisonovih pesama sa The Beatles, Taxman, stoga nimalo ne čudi, već nadahnjuje.

1,2,3,4

Hrmm!

1,2...

1,2,3,4.

 

Let me tell you how it will be

There’s one for you, nineteen for me

Cos I'm the taxman, yeah, I’m the taxman

 

Should five per cent appear too small

Be thankful I don’t take it all

Cos I’m the taxman, yeah I'm the taxman

 

If you drive a car, I’ll tax the street

If you try to sit, I’ll tax your seat

If you get too cold I’ll tax the heat

If you take a walk, I’ll tax your feet

 

Taxman!

Cos I'm the taxman, yeah I'm the taxman

 

Don’t ask me what I want it for (Aahh Mr. Wilson)

If you don’t want to pay some more (Aahh Mr. Heath)

Cos I’m the taxman, yeah, I’m the taxman

 

Now my advice for those who die

Declare the pennies on your eyes

Cos I’m the taxman, yeah, I’m the taxman

 

And you’re working for no one but me

Taxman!

Uvodno odbrojavanje na početku pesme (urađeno moćnom studijskom uverljivošću, podsećalo je na početak prvog albuma The Beatlesa, Please Please Me i moćnu I Saw Her Standing There), aludiralo je na novi početak The Beatlesa. Era psihodelije je mogla da počne. Nakon napornih turneja i haosa bitlmanije, The Beatlesi su se povukli u svoj novi, izmaštani, imaginarni svet kreacije i studijskog rada, eksperimentišući i crpeći uz malu pomoć inovativnih studijskih tehničkih mogućnosti novu vrstu imaginacije, napredovanja u radu, zadržavajući svoju avangardnu, pionirsku ulogu i neviđene mogućnosti njihove neiscrpne kreativnosti, koji su doneli neke od najboljih pesama i albuma u celokupnoj istoriji rock ’n’ rolla.

Istoričar muzike David Simonelli, u svojoj knjizi Heroji radničke klase, grupiše Taxman s pesmom Eleanor Rigby i singlovima benda iz maja 1966. Paperback Writer i Rain kao primere istaknutog društvenog komentara The Beatlesa što je učvrstilo njihovu dominaciju londonskom društvenom scenom. U intervjuu 1968. Lennon se pozvao na pesmu Taxman kao deo antiautoritativnog pogleda The Beatlesa; rekao je da je to pesma protiv poreza (koji se potom koristio za nabavku oružja i podršku Amerikancima u vijetnamskom ratu) i protiv uspostavljanja establišmenta i da je bend još uvek protestovao protiv toga da mora plaćati vladu ako nije za pravedno ili komunističko ili stvarno hrišćansko društvo.

 

I WANT TO TELL YOU (1966, Revolver) 

 

Snimljena početkom juna 1966. po rečima samog Harrisona ova pesma je predstavljala lavinu misli koje je teško izreći ili zapisati i izražavala je problem u sporazumevanju na orijentalni način – it’s only me, it’s not my mind, that is confusing things. Bilo je to vreme kada je Harrison, lagano izlazeći iz senke nenadmašnog kreativnog tandema Lennon-McCartney počeo stvarati vlastiti muzički identitet, pre svega pod uticajem indijske kulture i čudesnih iskustava tog psihodeličnog vremena i eksperimentisanja umetnika sa svešću, pre svega korišćenjem LSD i kanabisa. Upravo je za pesmu Želim ti reći inspiraciju crpio iz eksperimentisanja sa halucinogenom LSD, nošen kreativnim talasom koji ga je zapljusnuo početkom 1966. godine. Proučavajući mogućnosti indijskog sitara kao instrumenta i istočnjačku filozofsku misao kao novi temelj za pisanje pesama Harrison stvara vlastiti autorski identitet. Po prvi put, na jednom albumu The Beatlesa biće potpisan kao autor tri pesme: I Want To Tell You, Love You To i Taxman. Bio je to njegov uvod u najkreativnji umetnički period, kako sa The Beatlesima, tako i nakon njih, zaključno sa epskim solo albumom, trostrukim All Things Must Pass.

I want to tell you

My head is filled with things to say

When you’re here

All those words, they seem to slip away

 

When I get near you

The games begin to drag me down

It’s alright

I'll make you maybe next time around

 

But if I seem to act unkind

It's only me, it’s not my mind

That is confusing things

 

I want to tell you

I feel hung up but I don’t know why

I don’t mind

I could wait forever, I’ve got time

 

Sometimes I wish I knew you well,

Then I could speak my mind and tell you

Maybe you’d understand

 

I want to tell you

I feel hung up but I don’t know why

I don’t mind

I could wait forever, I’ve got time, I’ve got time, I’ve got time.

Kao promišljen i filozofski udubljen u vlastiti mikrokosmos duhovnosti i izražajnosti, Harrison strpljivo gradi svoj put i razvija interesovanje za indijsku muziku. Tokom juna 1966. Ravi Shankar, legendarni virtuoz na sitaru (otac današnje pop dive Norah Jones) i njegov kolega Ala Raka (svirač table) posetili su Harrisona u njegovom domu u Esheru i svirali okupljenim The Beatlesima. Vremenom Harrison postaje jedan od glavnih Shankarovih zapadnjačkih štićenika i promotera indijske muzike u svetu. Harrisonova fascinacija istočnjačkom filozofijom zadominiraće društvenim životom The Beatlesa u naredne dve godine, kulminirajući početkom 1968. posetom The Beatlesa Indiji kod gurua transcendentalne meditacije Maharishija, gde će u stanju nove duhovne energije, pročišćenja i smirenosti nastati glavnina materijala za njihov White album.

Kombinacija istočnjačke filozofske misli i indijske muzike, pre svega sitara kao instrumenta koji je nadograđivao zvuk Harrisonove gitare, pružajući mu širi spektar izražajnih opcija, s jedne strane, kao i dejstvo halucinogena kao mogućih stimulativa za proširenje ili bolje reći raspršivanje svesti, drugačije percipiranje ostataka nekadašnje predvidive i neinspirativne stvarnosti, s druge strane, doveli su Harrisona, kao i mnoge druge umetnike tog vremena prepuštene tokovima novog strujanja svesti do stanja da što su brže i šire dosezale njihove misli, to je bila mukotrpnija i veća borba za pronalaženje reči koje će ih izraziti. Iz te čudesne umetničke i duhovne sinergije proizaće u narednih par godina neke od najlepših i najkompleksnijih numera George Harrisona. Dok je njegova bluesom obojena gitara nežno jecala, rađalo se novo sunce kreacije, dolazeći donosilo nešto.

 

WITHIN YOU WITHOUT YOU (1967) 

 

Pesme Taxman, Love You To i I Want To Tell You sa legendarnog bitlsovskog albuma Revolvera (1966), a posebno legendarna Within You Without You sa albuma Sgt. Peper’s Lonely Hearts Club Band (1967), inspirisana Indijom, duhovnim i filozofskim učenjima istočnjačkih gurua i religioznih lidera, kao i potonja, The Iner Light (1968), snimljena u Mumbaju pod uticajem hinduizma i transcendentalne meditacije, pokazaće sav raskoš potisnutog lirskog i duhovnog potencijala mladog umetnika.

Unutar tebe bez tebe nastao je nakon što sam proveo neko vreme u Indiji i pao pod čaroliju te čudesne zemlje i njene muzike. Vratio sam se sa mnogo instrumenata. Napisao sam je u kući Klausa Voormanna u Hampsteadu nakon večere jedne noći. Pesma mi je došla dok sam svirao harmonijum. Takođe sam proveo puno vremena s Ravijem Shankarom, pokušavajući shvatiti kako sediti i držati sitar i kako ga svirati. ’Unutar tebe bez tebe’ bila je pesma koju sam napisao na temelju Ravijeve muzike koju je snimio za All ‒ India Radio. Bio je to vrlo dugačak komad ‒ možda 30 ili 40 minuta ‒ i napisan je u različitim delovima, s napredovanjem u svakom. Napisao sam njegovu mini verziju, koristeći zvuke slične onima koje sam otkrio u njegovom delu. Snimio sam u tri segmenta i kasnije ih spojio, prisećao se kasnije Harrison.

Ambiciozni Harisonov esej Within You Without You o fuziji kultura i meditativnoj filozofiji, snimljen tokom marta i aprila 1967. (obogaćen zvukom niza egzotičnih indijskih instrumenata, od table, dilrube, svarmandala, do indijske tambure i sitara), predstavlajo je oštar napad iznova probuđenog Harrisona, prosvetljenog drevnom istočnjačkom filozofijom na sve one lakoverne nesretnike koji dobiju svet, ali izgube vlastite duše. Muzički potcenjen i materijalno iskorišćen, kako od tandema Lennon–McCartney, tako i od pohlepne industrije koja je od The Beatlesa napravila mašinu za pravljene novca, svet lažnih osmeha i vrednosti, egoizma i pohlepe čijim se delom Harrison sve manje osećao, težeći sve vreme, kao i Lennon (iz svojih, prilično sličnih razloga) napustiti celu tu stvar, igranku za milione koja je postajala sve praznija i beskrupuloznija iznutra. Kako i njegov meditativni esej kaže, odgovore na mnoga pitanja potražio je unutar sebe, oslobodivši um dotadašnje presije i moranja, sistema unutar kojeg je sve bilo na prodaju i Harrisona kao umetnika sve više stavljalo u podređeni, ponižavajući položaj. Napad koji je jetko pokrenuo sa pesmom Taxman, ulazeći sa Within You Without You u unutarnji svet protivurečnosti i konflikata, šarenih laža koje su se nametale spolja, kulminiraće već na White albumu, pre svega numerom Piggies.Tražio se izlaz iz cele priče zvane The Beatles.

Pričali smo o prostoru između nas svih

I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija

Nikad ne vide istinu

A onda je previše kasno kad preminu

Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo

I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju

Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali.

Pesmom U tebi, bez tebe otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti. Harrison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog.

Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi

Niko drugi ne može da te natera da se promeniš

I da vidiš da si stvarno samo veoma mala

I da život protiče u tebi i bez tebe

Pričali smo o ljubavi

Koja je nestala tako hladna

I ljudi koji stiču svet i gube svoje duše –

Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?

Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći

Duševni mir čeka tamo

I vreme će doći kad vidiš

Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe.

Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within You Without You prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca. U tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti, prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog, nesavršenog, smrtnog. Sve je tu, unutar nas. Bez nas i sa nama. Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti. Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni. Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja.

Harrison je pesmu komponovao na harmonijumu u kući svog prijatelja Klausa Voormana, nakon večere posle koje se razgovaralo o duhovnoj suvoparnosti i ispraznosti modernog sveta i nedostatka iskrene ljubavi koja se totalno ohladila, o svetu golih materijalističkih interesa i koristoljublja, pohlepe, gramzivosti i bezosećajnosti. Sva u duhu indijske filozofije i muzičke tradicije, pesma Within You Without You postala je savest i glavno shvatanje pogleda na svet albuma koji je otvoreno progovorio o otuđenosti sveta bez ljubavi i klubu usamljenih srca narednika Pepera. Pesma zapravo govori o tome kako su svi bitni egzistencijalni i duhovni odgovori u nama (rađena pod snažnim uticajem indijske filozofije Veda), pa ih sami moramo potražiti. Možemo ići na vrh planine tražeći svoje istine, ali to neće biti od koristi ako ne tražimo unutra. Istovremeno, pesma nas podseća na našu smrtnost, prolaznost i naše mesto u beskraju Svemira.

THE INNER LIGHT (1968) 

 

Još jedna od Harrisonovih arhetipskih duhovnih pesama (njegovo čudesno Unutrašnje svetlo), koja se nije bavila indijskim učenjima, već onim taoističkog vodiča za život, Tao Te Chinga (bio je to klasik kineske filozofske književnosti, način života koji namerava vratiti sklad i mir čoveku. Ne činite ništa i sve je učinjeno predstavljao je filozofski put Tao Te Chinga, koji je podrazumevao dopuštanje stvarima da idu svojim prirodnim tokom). Pesma je objavljena kao B-strana singla Lady Madonna(1968).

Without going out of my door
I can know all things on Earth
Without looking out of my window
I could know the ways of Heaven

The farther one travels
The less one knows
The less one really knows

Without going out of your door
You can know all things on Earth
Without looking out of your window
You could know the ways of Heaven

The farther one travels
The less one knows
The less one really knows

Arrive without travelling
See all without looking
Do all without doing.

 

Bila je to prva pesma Georgea Harrisona unutar The Beatlesa objavljena na singlu, uticaj njihove indijske faze i učenja transcendentalne meditacije kod gurua Maharishija (tokom druge polovine 1967. i prve polovine 1968). Nakon Love You To i Within You Without You, to je bila posljednja od tri Harrisonove pesme iz ere The Beatlesa koje demonstriraju otvorenu indijsku klasiku, njegovo lepršavo, razigrano psihodelično ostvarenje, obojeno notom melanholije i zvukom niza egzotičnih indijskim muzičkih instrumenata (sarod, shehnai, bansuri, pakhavaj).

Bez da izlazim napolje

Mogu znati sve stvari na Zemlji

Bez da gledam kroz prozor

Mogu znati puteve Raja

 

Što neko dalje putuje

To manje zna

To manje zaista zna

 

Bez da izlaziš napolje

Možeš znati sve stvari na Zemlji

Bez da gledaš kroz prozor

Možeš znati puteve Raja

 

Što neko dalje putuje

To manje zna

To manje zaista zna

 

Stići bez putovanja

Videti sve bez gledanja

Učiniti sve bez činjenja.

Harrison je snimio instrumentalnu pesmu The Inner Light u Bombayu u januaru 1968. tokom sesija za svoj solo album sa soundtrackom Wonderwall Music. To je jedina studijska snimka The Beatlesa koja je nastala izvan Evrope i koja je u zvuk benda uvela indijske instrumente. Muzičari na snimku su Aashish Khan, Hanuman Jadev i Hariprasad Chaurasia. Osim Harrisonovog glavnog vokala, snimljenog u Londonu, jedini doprinos The Beatlesa došao je u obliku grupnih pratećih vokala. Nakon moćnog filozofskog, meditativnog Harrisonovog eseja o smislu postojanja ‒ Within You Without You, The Inner Light je bila druga pesma koja je u potpunosti odražavala Harrisonovu uronjenost u istočnjačke duhovne koncepte, posebno meditaciju, zanimanje koje se proširilo na njegove prijatelje iz The Beatlesa. Tekst zagovara meditaciju kao sredstvo za istinsko razumevanje. Teolog Dale Allison opisuje pesmu kao himnu kvijetizmu (religijsko učenje koje predstavlja težnju odvraćanja od životnih nemira i želju za što pasivnijim i bezosećajnijim stavom u životu, za kontemplativnim udubljivanjem u božansko).

Po mišljenju dela tadašnje muzičke kritike, pesma The Inner Light predstavljala je jedno od najatraktivnijih muzičkih dela jednog jedinstvenog vremena, izuzetnu sintezu odvojenih, egzotičnih muzičkih i lirskih tradicija – indijske instrumentacije, kineske filozofije i zapadne popularne muzike.

Gledajući iz današnjeg, apokaliptičnog ugla na ovu čudesnu Harrisonovu meditativnu kompoziciju koja je u potrazi za unutrašnjim svetlom čoveka unutar opšte tame koja nas sve više pritišće, izuzetno dirljivo i poučno zvuče reči Olivije Harrison (druge Georgeove supruge) u doba pandemije i svakojakog zla:

Ovi stihovi koje peva George pozitivan su podsetnik za sve nas koji smo u izolaciji, u karantinu ili poštujemo zahtev da ostanemo u svojim domovima. Budimo i ostanimo povezani u ovom teškom trenutku. Postoje stvari kojima možemo pomoći i pozivamo vas da podelite svoje unutrašnje svetlo.

WHILE MY GUITAR GENTLY WEEPS (1968, White Album) 

 

Kao i većina pesama sa White albuma, veliki deo ove antologijske numere urađen je tokom boravka The Beatlesa u Indiji, početkom 1968. godine. Pesma While My Guitar Gently Weeps po prvi put je snimljena 25. jula 1968. u Abbey Road studiju, u znatno skromnijoj verziji od završne (verzija u kojoj Harrison svira akustičnu gitaru u pratnji McCartneyja na orguljama). Nezadovoljan prvobitnom verzijom pesme, načinom ozbiljnosti na koji su je shvatali ostali članovi The Beatlesa, Harrison je tokom avgusta i septembra iste godine proveo oko 37 sati u studiju da bi dobio ono što je zaista hteo, jedan od svojih najlepših muzičkih bisera, u a-molu, uz malu pomoć prijatelja, Erica Claptona, tadašnjeg člana blues rok benda Cream i vrsnog maestra na gitari.

George se priseća Claptonove početne nevoljnosti, nakon poziva da se pridruži kao gitarista na snimanju pesme While My Guitar Gently Weeps: Vozio sam se u London s Ericom Claptonom i rekao sam mu: Šta radiš danas? Zašto ne dođeš u studio i odsviraš mi ovu pesmu?Rekao je: O, ne. Ne mogu to učiniti. Niko nikad ne svira na pločama The Beatlesa. Rekao sam, Vidi, to je moja pesma i želim da sviraš na njoj. Tako je Eric ušao, a ostali su bili dobri kao zlato ‒ jer je on bio tamo. Takođe, ostavilo mi je slobodu samo svirati ritam i raditi vokal. Tako je Eric to odsvirao, a ja sam mislio da je to stvarno dobro. Zatim smo je ponovno preslušali, a on je rekao: Ah, ipak postoji problem; nije dovoljno Beatley.

U intervjuu za magazin Guitar Player iz 1987. godine Harrisona su pitali je li mu je to povredilo ego tražeći od Claptona da svira na pesmi. Ne, moj ego je radije želeo da Eric svira na pesmi. Reći ću vam, jednog sam dana radio na toj pesmi s Johnom, Paulom i Ringom, ali njih to uopšte nije zanimalo. A u sebi sam znao da je to lepa pesma.

Pesma je poslužila kao Harrisonov komentar na disharmoniju unutar The Beatlesa nakon njihovog povratka s proučavanja transcendentalne meditacije u Indiji početkom 1968. (sa kojeg se Harrison vratio trajno promenjen i produhovljen, dok je povratak ostatka ekipe više ličio na povratak sa relaksirajućeg turističkog odmora, neku vrstu razglednice iz egzotične Indije). Taj nedostatak drugarstva i empatije odražavao se u početnoj apatiji benda prema pesmi (kao uostalom i prema celokupnom dotadašnjem radu Harrisona koji je bio često potcenjen i na čije se pesme gledalo na nešto od manjeg značaja, na šta se nastojalo utrošiti što manje studijskog vremena i truda), kojoj se Harrison suprotstavio pozivom svog prijatelja i povremenog saradnika, maestralnog Erica Claptona.

Istočni koncept  nam govori da šta god da se dogodi, upravo je ono što treba biti... svaka sitnica koja se desi ima svoju svrhu. Dok moja gitara nežno plače bila je jednostavna studija koja se temeljila na toj teoriji. Nasumice sam uzeo knjigu (I ching), otvorio je, video reči nežno plače, a zatim sam ponovo polegao knjigu i započeo pesmu, objašnjavao je Harrison ideju o nastanku jedne od njegovih najpoznatijih i najcenjenijih pesama, trenutak kad je vidno sazreo kao kantautor dostojan ugleda i pažnje kao i nenadmašni dvojac u čijoj seni je sazrevao godinama unazad. Harrison ponovno preispituje temu univerzalne ljubavi i filozofske zabrinutosti koje su se ogledale u njegovim kompozicijama pod otvorenim indijskim uticajem. Bila je to blues jadikovka za time kako je univerzalna ljubav prema čovečanstvu latentna kod svih pojedinaca, ali ostaje neostvarena.

Gledam u tebe i vidim gde je ljubav zaspala

Dok moja gitara nežno plače

Pogledah ka podu i vidih da ga je potrebno očistiti

A moja gitara još uvek nežno plače

 

Ne znam zašto ti niko nije još rekao

Kako da otkriješ svoju ljubav

Ne znam kako neko može da upravlja tobom

Oni te kupuju i prodaju

 

Gledam u svet i primećujem da se okreće

Dok moja gitara nežno plače

Pri svakoj grešci moramo sigurno naučiti

A moja gitara još uvek nežno plače

 

Ne znam kako si bila iskorišćena

Bila si tako i ti loše naravi, isto

Ne znam kako si bila prevarena

Niko te nije upozorio

Gledam u tebe i vidim gde je ljubav zaspala

Dok moja gitara nežno plače

Gledam samo u tebe

A moja gitara još uvek nežno plače.

 

John Lennon svira ritam gitaru, dok Paul McCartney daje nadahnuti klavirski deo, koji se otvara prepoznatljivim uvodom uoči prvog rafala gitare nadahnutog Erica Claptona, i nastavlja predivno podupirati čitav komad. Georgeov setan i dirljiv vokal inspirisan je legendom soula, Smokey Robinsonom, dok mu snažno pomaže Paul, pre nego što se Claptonova virtuozna solo gitara uzdigne iznad moćne i teške rock podloge. Dugačka koda raste iznova i iznova dok bluzerska zvučna energija donosi završni udarac, milion milja udaljen od akustičnih početaka (prvobitne verzije) ove božanstvene, hipersenzibilne i inspirativne pesme.

Bio je to period punog sazrevanja Georgea Harrisona i kao čoveka i kao muzičara i kao poete. U narednih par godina on će, iznova rođen i oslobođen, svet obojiti svojom nestvarnom unutrašnjom lepotom, onim duhom večnosti koji je tako lepo opisao i opevao u besmrtnoj Within You Without You.

I look at you all, see the love there that's sleeping
While my guitar gently weeps
I look at the floor and I see it needs sweeping
Still my guitar gently weeps

I don’t know why nobody told you
How to unfold your love
I don’t know how someone controlled you
They bought and sold you

I look at the world and I notice it's turning
While my guitar gently weeps
With every mistake we must surely be learning
Still my guitar gently weeps

I don’t know how you were diverted
You were perverted too
I don’ know how you were inverted
No one alerted you

I look at you all, see the love there that’s sleeping
[LOVE version:] I look from the wings at the play you are staging.
While my guitar gently weeps
Look at you all
[LOVE version:] As Iôm sitting here doing nothing but aging
Still my guitar gently weeps.

Pesma Dok moja gitara nežno plače imala je tematske sličnosti s drugim pesmama The Beatlesa poput All You Need is Love i Let It Be dok govori o latentnoj univerzalnoj ljubavi prema čovečanstvu, nečemu za šta je bend tvrdio da je prisutno kod svih pojedinaca ali ostaje nerealizovano – Gledam vas sve, vidim ljubav tamo koja spava napisao je Harrison. Ali za razliku od ostalih pesama, ova je bila više jadikovka i izuzetno lična. Međutim, ako pesmu smestimo u širi kontekst, to se može smatrati odgovorom na neke velike političke događaje poput atentata na Martina Luthera Kinga i Roberta Kennedyja u USA i invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku koji je otvoreno istaknuo da, uprkos njihovoj poruci i neodoljivom trendu – Sve što ti je potrebno je ljubav, ljubav još nije bila sve pobedila.

PIGGIES (1968, White Album) 

 

Svojom lucidnom i teškom satirom na građansko društvo, u najboljoj tradiciji jednog od velikana britanske književnosti, Georgea Orwella i njegove čuvene Životinjske farme, Harrison pesmom Piggies slika duh jednog buntovnog i prelomnog vremena sukoba kontrakulture i establišmenta, zadnjeg radikalnog pokušaja menjanja sveta na bolje. Bila je to orvelovska satira o pohlepi i konzumerizmu. Sarkazam rock ’n’ rolla The Beatlesa (pesma je urađena u baroknom stilu, kao neviđen, sarkastičan kontrast onome što zapravo prikazuje), vešto ukomponovan sa uzvišenošću klasičnih uticaja i zvuka čembala, violine, viole i violončela dominira atmosferom ove provokativne numere (kao kontrast zajedljivosti i cinizmu Georgeovog oporog vokala koji oslikava atmosferu bahatih, pohlepnih i stvorenja koja grokću u svojoj prežderanosti), jednog od uvrnutih bisera jedinstvene muzičke kolekcije, revije rock ’n’ roll stilova šezdesetih i preseka duha vremana – White albumom.

Have you seen the little piggies

Crawling in the dirt?

And for all the little piggies

Life is getting worse

Always having dirt to play around in

 

Have you seen the bigger piggies

In their starched white shirts?

You will find the bigger piggies

Stirring up the dirt

Always have clean shirts to play around in

 

In their styes with all their backing

They don’t care what goes on around

In their eyes there’s something lacking

What they need's a damn good whacking

 

Everywhere there’s lots of piggies

Living piggy lives

You can see them out for dinner

With their piggy wives

Clutching forks and knives to eat their bacon.

Harisonovski opori cinizam i smisao za jetki humor zablistao je ovom neobičnom numerom u punom sjaju. Duh neposrednosti, jedinstvenog humora i nepresušne energije i kreativnosti krasio je The Beatlese do samog kraja, čak i u vreme totalnog razdora među njenim članovima.

Jeste li vidjeli malene praščiće

kako se valjaju u blatu?

I za sve te malene praščiće

Život se pogoršava

Uvijek imaju blato u kojem se igraju

 

Jeste li vidjeli veće praščiće

U njihovim štirkanim bijelim košuljama?

Naći ćete velike praščiće

kako dižu prašinu

Uvijek imaju čiste košulje u kojima se igraju

 

U njihovim svinjcima sa svom svojom podrškom

Nije ih briga što se događa oko njih

U njihovim očima nešto nedostaje

Ono što im treba je da ih prokleto dobro namlate.

 

Posvuda je mnoštvo praščića

Koji žive životom praščića

Možete ih vidjeti kako večeraju

sa svojim ženama svinjicama

držeći vilice i noževe kako bi pojeli svoju slaninu.

Harrisonove se svinje (bez sumnje napisane pod snažnim uticajem brutalne Orwellove satire Animal’s Farm naizgled dele na dve vrste: male svinje, koji su verovatno većina nas, u prljavštini i sa sve lošijim životom, i velike svinje koje nose košulje i žene odvode na večeru i koje idu uokolo mešajući prljavštinu. Iako je pojam svinja u to vreme postao pogrdni izraz usmeren na policiju, George pojašnjava da pesma nema apsolutno nikakve veze s američkim policajcima. Umesto toga, njegove su ironične strele bile usmerene na višu klasu i veliku politiku koja ne brine šta se događa okolo zbog nevolje niže klase. Univerzalni duh vremena uhvaćen je na gorko-ironičan način, naslikan kontrastom uzvišene muzičke atmosfere i brutalnosti sveta čije podele nikad ne prestaju, menjajući licemerno samo oblik.

 

LONG, LONG, LONG (1968, White Album) 

 

U par reči rečeno, još jedan u nizu ekstremno zagonetnih, atipčnih The Beatles snimaka faze psihodeličnih eksperimentisanja koji svoj vrhunac dosežu White albumom, Georgeov je dirljivi zalog pomirenja s Bogom. Jednostavan, direktan, pogubno iskren i obojen čudesnim harmonijama Harrisonove Gibson gitare i McCartneyja na Hammond orguljama.

It’s been a long long long time

How could I ever have lost you

When I loved you

 

It took a long long long time

Now I'm so happy I found you

How I love you

 

So many tears I was searching

So many tears I was wasting, oh oh

 

Now I can see you, be you

How can I ever misplace you

How I want you

Oh I love you

You know that I need you

Ooh I love you

 

Oh...

Jedna od pesama koje će zauvek ostati tajnovita za mene, uprkos višedecenijskoj, beskompromisnoj ljubavi prema The Beatlesima i milionima preslušavanja njihovih pesama, posebno omiljenog White albuma.

Treća strana White Albuma uključuje neke od najtežih pesama u katalogu The Beatlesa. Ipak, nju zatvara jedan od njihovih mirnijih trenutaka, jer duhovni Long, Long, Long unosi dobrodošlicu u postupak nakon haosa Helter, Skelter i predstavlja jednu od najznačajnijih duhovnih pesama George Harrisona. Dugo, dugo, dugo je Bog, objasnio je suštinu svoje tajnovite pesme Harrison. Za njega je ljubav uvek bila duhovna stvar. Kao što je rekao za časopis Rolling Stone 1976. godine: Mislim da je sva ljubav deo univerzalne ljubavi. Kad voliš ženu, to je Bog u njoj kojeg vidiš. Jedina potpuna ljubav je prema Bogu.

Prošlo je dugo, dugo, dugo vremena

Kako sam te ikada mogao izgubiti

Kada sam te voleo?

 

Trebalo je dugo, dugo, dugo vremena

Sada, ja sam tako srećan, našao sam te

Kako te volim

 

Mnogo suza tražio sam

Mnogo suza sam potrošio, o, o

 

Sada mogu da te vidim, da budem ti

Kako sam te ikada mogao zameniti?

Kako te želim

O, volim te

Ti znaš da te trebam

O, volim te.

George je često pisao ljubavne pesme Bogu, iako je nailazio na otpor publike: Ako izgovorite reč Bog ili Gospod, nekima se kosa diže na glavi! Osećaju se ugroženo kad razgovarate o nečemu što nije samo Be-Bop-A-Lula, a ako kažete nešto što nije samo trivijalnost, jedini njihov izlaz iz toga je reći: Predajete nam ili vi propovedate, što nije. Na Long, Long, Long George peva, Mnogo suza tražio sam, mnogo suza sam potrošio, dok se žali kako je izgubio Gospoda, ali raduje se kako ga je sada ponovno pronašao. Harrison se vratio ovoj temi nekoliko puta, posebno u pesmi Hear Me Lord iz svog remek-dela iz 1971. godine, All Things Must Pass. U muzičkom smislu ova Harrisonova smirujuća pesma, molitva, crpila je inspiraciju sa kultnog albuma Boba Dylana Blonde on Blonde, a Harrison je to objasnio na sledeći način: Ne mogu se toga puno setiti osim akorda koji mislim da su dolazili iz pesme Sad Eyed Lady of the Lowlands – D do E mola, A i D – ta tri akorda i način na koji su se kretali.

Predivne vokalne harmonije Paula (koji svira orgulje) i Georgea (na akustičnoj gitari) dovode pesmu Long, Long, Long do krešenda, pre nego što se vrate u nežnu duhovnost. Neočekivana kakofonija koja pesmu zaključuje duguje mnogo slučajnosti, elementu koji su The Beatlesi dugo uživali donoseći na svoje snimke. Kako se prisetio pomoćnik Georgea Martina, Chris Thomas: Pri kraju pesme čuje se zvuk boce vina Blue Nun koja zvecka na vrhu ormarića za zvučnike Leslie. Jednostavno se dogodilo. Paul je pogodio određenu notu i boca je počela vibrirati. Mislili smo da je tako dobro da smo postavili mikrofone i ponovili to. The Beatlesi su uvek iskorištavali akcidente.

Svojom meditativnom i ambijentalnom baladom Harrison je oslikao svoje novo duhovno utočište, dodavši još jedan kreativni muzički biser u nisku koja će kulminirati u narednih par godina – kraja The Beatlesa i početka njegove raskošne solo karijere. Bilo je to tiho, mistično delo nastalo iz sinergije njegove obnovljene duhovnosti i povratka gitari, svom osnovnom instrumentu koji je prethodne dve godine zamenio magični sitar. Trebalo je dugo, dugo, dugo vremena.

 

SAVOY TRUFFLE (1968, White Album) 

 

Još jedan od uvrnutih komada prebogate kolekcije White albuma, enigmatičnih nadrealno-psihodeličnih The Beatles eksperimenata u trenucima vrhunca njihovog stvaralaštva, oduška i nebrige za komercijalne pretenzije industrije pohlepe i zabave miliona, te čudesne, 1968. i White Albuma kao sume jedne epohe i decenije, posvećena je Harrisonovom prijatelju Claptonu i jednoj od njegovih čudnih navika.

Creme tangerine and montelimar

A ginger sling with a pineapple heart

A coffee dessert, yes, you know it’s good news

But you’ll have to have them all pulled out

After the Savoy truffle

 

Cool cherry cream, nice apple tart

I feel your taste all the time we’re apart

Coconut fudge really blows down those blues

But you’ll have to have them all pulled out

After the Savoy truffle

 

You might not feel it now

But when the pain cuts through

You’re going to know and how

The sweat is going to fill your head

When it becomes too much

You’ll shout aloud

 

But you’ll have to have them all pulled out

After the Savoy truffle

 

You know that what you eat you are

But what is sweet now turns so sour

We all know obla-dibla-da

But can you show me where you are?

 

Creme tangerine and montelimar

A ginger sling with a pineapple heart

A coffee dessert, yes, you know it’s good news

But you’ll have to have them all pulled out

After the Savoy truffle

 

Yes you’ll have to have them all pulled out

After the Savoy truffle.

Zajedljiva Harrisonova sekvenca u e-molu, nafilovana zvukom električnog klavira, orgulja i tenor i bariton saksofona nekih od najjačih saksofonista britanske džez scene tih godina pohvala je kreativnom ludilu i mašti kojoj su The Beatlesi ovim albumom dali punu slobodu kreativnosti i nepredvidivosti sledećeg trenutka.

Krem-mandarina i montelimar

Đumbirski liz i ananasovo srce

Kafe-dezert, jeste, znaš da su to ’Dobre vesti’

Ali ćeš morati sve (zube) da ih vadiš nakon savojske trufle

 

Hladni šlag od višnje, i ukusni kolač od jabuke

Osećam tvoj ukus i dok smo razdvojeni

Kokosova karamela stvarno oduva svu onu tugu

Ali ćeš morati sve da ih vadiš nakon savojske trufle

 

Možda ne osećaš sad to lako

Ali čim do tebe dopre bol, znaćeš ti još i kako

Znoj će ti oblivati glavu

Kad ti bude bilo previše, viknućeš glasno

 

Ali ćeš morati sve da ih vadiš nakon savojske trufle

 

Znaš da sve što jedeš ti to i jesi

Ali šta je slatko sad, postaje kiselo tad

Svi mi znamo ’Ob-la-di-bla-da’

Ali možeš li mi pokazati gde si ti sad

 

Krem-mandarina i montelimar

Đumbirski liz i ananasovo srce

Kafe-dezert, jeste, znaš da su to dobre vesti

Ali ćeš morati sve da ih vadiš nakon savojske trufle

Da, moraćeš sve da ih vadiš nakon savojske trufle!

 

Pored posvete prijatelju Claptonu, sa kojim je provodio sve više vremena tražeći odmor od haosa i ludila koji su vladali u redovima The Beatlesa, Savoy Truffle može se smatrati i zajedljivom parodijom, sarkastičnim komentarom na opus Paul McCartneyja, njegove sladunjave melodije koje je i John Lennon nazivao previše zašećerenim. Konkretno, na White Albumu Harrison aludira na Ob-la-di ob-la-da (koja se u nabrajanju slatkiša koje su Claptona nakon hedonizma koštale stomatoloških muka i brojnih intervencija tih godina, pominje u Savoy Truffle – u prenesenom smislu, svakako, poredeći njenu muzičku vrednost sa vrednošću slatkiša po zdravlje), kao i na numeru Honey Pie (koju je ništa manje cinični Lennon dodatno obradio svojom žaokom nazvanom Wild Honey Pie, dodatno rafalno pucajući po makkartnijevskim gnusnim zaslađivačima The Beatles muzike).

George je rekao: Ovde nam treba malo, da da, da da da, da da, a ja sam opet pomislio na svog dobrog prijatelja Alana Parisera. Snimio je film ’Ti si ono što jedeš’, što je bila vrlo živahna stvar; Ne jedi meso, čoveče, jer ćeš se ispuniti adrenalinom prestrašenih životinja. Pa sam rekao Georgeu: Znaš da jesi ono što jedeš. Dakle, to je bilo malo za Savojski tartuf.

Pored svega navedenog, Harrison je odlučio novom metodom kompozicije odmaknuti se od svoje uobičajene prakse prihvaćanja određene poruke u pesmama za koje je dobio nadimak Mystical Beatle George. Bio je to drastičan odmak od filozofskog eseja Within You, Without You, bio je to svetovni ritam i blues iskorak čoveka iz senke, jednog posve originalnog umetnika čije je vreme upravo dolazilo. Vrhunac je sledio par godina kasnije.

Eh, da, mi smo ono što jedemo. Kao i ono što mislimo i volimo, dok slušamo vanvremene muzičke bisere Georgea Harrisona.

 

OLD BROWN SHOE (1969) by George Harrison

 

Objavljena kao B-strana singla The Beatlesa The Ballad of John and Yoko, 30. maja 1969. pesma Georgea Harrisona, Stara smeđa cipela smatra se jednom od njegovih najboljih izvedbi unutar The Beatlesa.

Nakon frustrirajućeg iskustva na radu White Albuma The Beatlesa (gde je u potpunosti osetio zapostavljanje kao autor u bendu, te je uz pomoć prijatelja, vrsnog gitariste Erica Claptona morao da dokaže numerom While My Guitar Gently Weeps koliko zapravo vredi i kakvi su mu kreatvni potencijali), potom oslobađajućeg dvomesečnog boravka u Americi gde stiče dodatno samopouzdanje radeći sa grupom The Band i legendarnim Dylanom, povratka na snimanje zloslutnog Get Back (kasnije preimenovanog u Let It Be) dokumentarca i albuma (kojom prilikom, uprkos nizu vlastitih sjajnih pesama poput I Me Mine ili For You Blue, suočen sa neopravdanim kritikama Paula McCartneyja na trenutak napušta bend), Harrison u potpunosti sazreva kao ličnost, umetnik i kantautor i prosto kreativno eksplodira, dajući u naredne dve godine svoje najblistavije muzičke bisere – od pomenutog singla Old Brown Shoe, preko numera koje će se naći na antologijskom, poslednjem snimljenom albumu The Beatlesa – Abbey road: Something i Here Comes the Sun, sve do pesama koje će krasiti njegov treći solo album (prvi nakon raspada The Beatlesa), legendarni trostruki All Things Must Pass, gotovo kolekciju hitova sa nizom besmrtnih numera, koje su gotovo sve nastale za vreme rada s The Beatlesima, u periodu od 1966. do 1970, ali nisu našle mesta na albumima The Beatlesa iz već pomenutog razloga, poput: What is Life, My Sweet Lord, Isn’t It a Pity, Wah Wah, Beware of Darkness.

I want a love that’s right but right is only half of what’s wrong
I want a short haired girl who sometimes wears it twice as long
Now I’m stepping out this old brown shoe, baby, I’m in love with you
I’m so glad you came here, it won’t be the same now, I’m telling you

You know you pick me up from where some try to drag me down
And when I see your smile replace every thoughtless frown
Got me escaping from this zoo, baby, I'm in love with you
I’m so glad you came here, it won’t be the same now when I’m with you

If I grow up I’ll be a singer wearing rings on every finger
Not worrying what they or you say I’ll live and love and maybe someday
Who knows, baby, you may comfort me

I may appear to be imperfect, my love is something you can’t reject
I’m changing faster than the weather if you and me should get together
Who knows, baby, you may comfort me

I want that love of yours, to miss that love is something I’d hate
I’ll make an early start, I’m making sure that I’m not late
For you sweet top lip I’m in the queue, baby, I’m in love with you
I’m so glad you came here, it won’t be the same now when I’m with you
I’m so glad you came here, it won’t be the same now when I’m with you.

Kritika je na suštinski način ocenila kvalitet ove Harrisonove moćne gitarske pesme, obogaćene njegovom novom fascinacijom, gitarskom slide tehnikom, kao i očiglednim uticajem ironije koje je u svojim tekstovima koristio njegov slavni frend Bob Dylan:

U bilo kojem drugom bendu, ovaj optimistični boogie koji je lirsku sofisticiranost uskladio s još jednom izvanrednom gitarskom pauzom imao bi prednost nad grubim, sebičnim putopisom koji je bio The Ballad of John and Yoko. Harrisonova pesma deluje na bilo kom nivou, u bilo kojem kontekstu, dok je Lennonovo delo moglo imati relevantnost samo u samoreferencijalnoj sferi The Beatlesa. Ova vrsta eklatantne anomalije naterala je Georgea Harrisona da izađe iz Beatlesa.

Snimljena tokom sesija za album Abbey Road, pesma Old Brown Shoe predstavljala je poletnu, gitarski obojenu (ritmički pod uticajem ska stila) Harrisonovu pesmu, koju je on počeo komponovati na klaviru krajem 1968. Po rečima samog Harrisona bila je to pesma lirskog sadržaja, započeta kao studija o suprotnostima koja se obraća dvojnosti stvari. Prema mišljenju teologa Dalea Allisona pesma je predstavljala odraz Harrisonovog interesovanja za dualnosti i protivurečja, ali je ovaj put bila izražena u terminima koji izbegavaju religioznost koja je bila dominantna u mnogim njegovim delima, pre svega pod uticajem hinduizma i istočnjačkog misticizma. Po mnogo čemu, ritmički i melodijski, osećao se ogroman uticaj Dylanove numere Highway 61 Revisited.

Želim pravu ljubav

Dobro je samo polovica onoga što nije u redu

Želim djevojku kratke kose

Tko ga ponekad nosi dvostruko duže

Sada izlazim iz ove stare smeđe cipele

Dušo, zaljubljen sam u tebe

Tako mi je drago što ste došli ovamo

Neću više biti isti, kažem ti

Pokupi me odakle

Neki me pokušavaju povući dolje

I kad vidim tvoj osmijeh

Zamjenjujući svako nepromišljeno mrštenje

Pa bježi iz ovog zoološkog vrta

Dušo, zaljubljen sam u tebe

Tako mi je drago što ste došli ovdje,

Neće biti isto sada kad sam s tobom

Ako porastem bit ću pjevačica

Nošenje prstena na svakom prstu

Ne brinite što će oni ili vi reći

Živjet ću i voljeti i možda jednog dana

Tko zna dušo, možeš me utješiti,

Možda se činim nesavršenim

Moja ljubav je nešto što ne možeš odbiti

Mijenjam se brže od vremena

Ako bismo se ti i ja trebali okupiti

Tko zna dušo, možeš me utješiti

Znam da je tvoja ljubav tvoja koja će nedostajati

Ta ljubav je nešto što bih mrzio

Počet ću rano

Pazim da ne zakasnim

Za tebe slatka gornja usna u redu sam

Dušo, zaljubljen sam u tebe

Tako mi je drago što ste došli ovamo

Neće biti isto sada kad sam s tobom

Tako mi je drago što ste došli ovamo

Neće biti isto sada kad sam s tobom.

 

FOR YOU BLUE (1969, Let It Be) 

 

For You Blue je neizmerno zavodljiv i lepršav Harrisonov blues u najboljem Elmore James maniru starih majstora iskrene i jake emocije, poletna melodija koja dira dušu svakog istinskog zaljubljenika u The Beatlese, pop, blues ili rock muziku.

(Queen says no to pot-smoking FBI members)

 

Because you’re sweet and lovely girl I love you

Because you’re sweet and lovely girl it’s true

I love you more than ever girl I do

I want you in the morning girl I love you

I want you at the moment I feel blue

I’m living every moment girl for you

(Walk, walk cat walk.

Go, Johnny, go.

Same old the twelve bar blues.

Elmore James got nothing on this baby)

I’ve loved you from the moment I saw you

You looked at me that’s all you had to do

I feel it now I hope you feel it too

Because you’re sweet and lovely girl I love you

Because you’re sweet and lovely girl it’s true

I love you more than ever girl I do

Rhythm and blues.

Strastveni zvuk slajd gitare, snimljen 25. januara 1969. klizi po emotivnoj niti u dvanaestotaktnoj formi, D-duru čija se magija pretvara u strasnu ljubav prema prelepoj Harrisonovoj ženi Pattie Boyd. Jedna od mojih omiljenih pesama, u top ten The Beatlesa, bez obzira na prejaku konkurenciju ostalih remek-dela ovih magičara pop senzibiliteta.

(Lenon: ”Kraljica kaže ’Ne’ FBI agentima koji puše vutru.”)

 

Jer si slatka i lepa devojko, volim te

Jer si slatka i lepa devojko, istina je

Volim te više nego ikad devojko, tako je

 

Želim te ujutro devojko, volim te

Želim te svaki čas kad sam pun tuge

Živim svaki trenutak devojko, za tebe

 

(Korak! Korak, mačko, korak!

Napred, Džoni, napred.

Isti stari dvanestotaktni bluz!)

 

(Elmor Džejms se ne može meriti sa ovim, bejbi!)

 

Voleo sam te od onog trenutka kad sam te video

Gledala si u mene i to je sve što je trebalo

Osećam to sad i nadam se da i ti osećaš to

 

Jer si slatka i lepa devojko, volim te

Jer si slatka i lepa devojko, istina je

Volim te više nego ikad devojko, tako je

Ritam i bluz!

 

Lepršava, nadahnuta i relaksirana pesma George Harrisona For You Blue je blues od dvanaest taktova u country blues stilu. Kada ju je napisao, na Harrisona je delimično uticao boravak s Bobom Dylanom i kanadskim sastavom The Band (Robbie Robertson) u Woodstocku, državi New York, tokom novembra i decembra 1968. Bila je to tako osvežavajuća poseta prijateljima i uživanje u opuštenoj atmosferi, totalna suprotnost svemu što je Harrisona pratilo tokom cele 1968. sa The Beatlesima, posebno tokom snimanja White Albuma i saradnje sa sveprisutnim i sve napetijim tandemom Lennnon-McCartney.

Iako je ta poseta Harrisonu bila korisno muzičko iskustvo, The Beatlesi su prvo na pesmi radili usred atmosfere razdora, tokom snimljenih proba koje su činile deo dokumentarnog filma Neka bude (Let It Be). Harrison je Lennonu i McCartney doneo u studio neke od svojih budućih, najboljih pesama, pre svega numere koje će se naći na njegovom monumentalnom, trostrukom solo albumu All Things Must Pass (1970)i koje će prosto eksplodirati donevši mu napokon zasluženu pažnju i priznanje kao kantautoru, ali ništa od toga nije prihvaćeno na snimanju novog albuma. Lennon je bio hladan i nezainteresovan za rad sa The Beatlesima, dok je McCartney svojom nadmenošču bukvalno oterao Harrisona iz benda. srećom ne zadugo, omogućivši svetu da čuje još nekoliko bisernih pesama sa The Beatlesima na Abbey Road albumu, pre svih Something i Here Comes the Sun.

Snimljena u Appleovom studiju u Londonu krajem januara 1969. pesma For You Blue uključuje steel guitar (havajsku gitaru) deonicu koju je svirao John Lennon. Nepotrebno je naglasiti koliko je slajd zvuk The Beatlesa bio inspirisan blues legendom Elmore Jamesom koji se i pominje unutar pesme. Bio je to nadahnjujući izvor nekadašnje, izvorne The Beatles energije njihovih ranih početaka u zloslutnoj fazi razlaza. Uprkos svemu, natopljena snažnim emotivnim nabojem i posvećena prelepoj i voljenoj Patttie Boyd (koja će uskoro, nenadano i sama otići, ali u naručje Erica Claptona i postati Laylom) i izvorišnim zvukom sa kojeg se napajao rock ’n’ roll u svom začetku, najlepšoj, naivnoj i nevinoj fazi pedesetih, koja je opet nadahnula momke koji će krajem te decenije postati The Beatlesi, For You Blue ostaje jednom od najlepših Harrisonovih pesama. Tako oslobađajuća, razigrana, sveža, nudeći upravo onaj osećaj slobode i novih kreativnih strujanja koji su tako nedostajali unutar sve napetijih The Beatlesa. U osnovi blues, a opet tako srečan, kao i kraj jedne priče koja se već dugo nikog nije ticala (osim možda napaljenog i samoljubivog McCartneya).

Definitivno jedna meni od najomiljenijih numera uprskos progresivnom dometu mnogih The Beatles klasika i mnogo kompleksnijih, tehnički savršenijih tema. Pesma koja kao da je zatvarala pun krug započet punih deset godina ranije na relaciji Liverpool‒Hamburg (via Chicago or Memphis blues).

Za razliku od mnogih bendova, B-strane singlova The Beatlesa često su bile jednako dobre, ako ne i bolje od A-strane singlova. Slučaj pesme: For You Blue, kao B-strane hit singla The Long and Winding Road, sjajan je primer ove nepobitne činjenice. Iako je Long and Winding road (McCartney klasik) zasigurno posedovala velike emocije, For You Blue predstavlja čistog i nadahnutog Georgea Harrisona, čoveka koji je uživao u bluesu i countryju jednako kao i u rocku. For You Blue sadrži ono što bi vremenom postalo zaštitni znak Harrisonovih pesama: slide gitara. Stoga mnogi slušaoci pretpostavljaju da Harrison svira steel gitaru tokom cele pesme. Iznenađujuće je saznanje da je zapravo John Lennon izvodio solaže na stil gitari u krilu. Let It Be film prikazuje Lennona kako izvodi solo, naginjući se nad gitaru, dok mukotrpno izvodi note. Čuje se kako Harrison bodri Lennona dok svira blues, slide na havajki, vičući Napred, Johnny, napred! i Elmore James se ne može meriti sa ovim, bejbi, referencu na drugog majstora gitare, blues legendu kojeg su nazivali kraljem slide gitare. Dok moćni blues praši, Harrison peva u falsetu, a glas mu lebdi iznad emotivne Lennonove gitare, klavira Paul McCartneyja i bubnja nadahnutog Ringo Starra. Ostatak priče već odavno je deo legende.

Go, Johnny, go!Same old the twelve bar blues. Elmore James got nothing on this, baby!

 

I ME MINE (1969, Let It Be) 

 

Harrisonov dirljivo emotivni lament nad egoizmom koji razdvaja ljude (ujedno i jetki komentar na razdor unutar The Beatlesa, egoizam Lennona i McCartneyja i njihov potcenjivački stav spram njegovih pesama, zbog kojih je tokom januara 1969. na neko vreme napustio grupu, ubrzo se vrativši da dovrše snimanja tokom poslednje godine postojanja benda), napisan nakon otkrovenja nesebičnosti na LSD-u (i njegovoj, jungovskoj okeanskoj svesti koja briše sve iluzorne granice među ljudima, povezanih jedinstvenom, kosmičkom svešću i ljubavlju), poslednja je pesma koju su The Beatlesi dovršili 1. i 2. aprila 1970. nedelju dana pre no što će Paul McCartney objaviti da napušta The Beatlese, okončavši na taj način agoniju dugu par godina. The Beatlesi su se poslednji put zajedno našli u studiju 20. avgusta 1969. završavajući album Abbey Road.

All through the day, I me mine

I me mine, I me mine

All through the night, I me mine

I me mine, I me mine

Now they’re frightened of leaving it

Everyone’s weaving it

Coming on strong all the time

All through the day I me mine

 

I-I-me-me-mine, I-I-me-me-mine

I-I-me-me-mine, I-I-me-me-mine

 

All I can hear, I me mine

I me mine, I me mine

Even those tears, I me mine

I me mine, I me mine

No-one’s frightened of playing it

Everyone’s saying it

Flowing more freely than wine

All through the day I me mine

 

I-I-me-me mine, I-I-me-me mine

I-I-me-me mine, I-I-me-me mine

 

All I can hear, I me mine

I me mine, I me mine

Even those tears, I me mine

I me mine, I me mine

No-one’s frightened of playing it

Everyone’s saying it

Flowing more freely than wine

All through your life I me mine.

Sudbina ili gorka ironija su htele da ova predivna pesma bude deo albuma i filma Let It Be, prvobitno poznatog pod nazivom Get back, započetog još januara 1969. Zbog sve većih razlika i tenzija među članovima The Beatlesa (u jednom trenutku, povrh svih nesuglasica i tenzija, pre svega između Lennona i McCartneya za prevlast u bendu koje je dodatno raspaljivala u poslednje 2-3 godine sveprisutna Yoko Ono, Lennon je zajedljivo primetio, odbrusivši Harrisonu da The Beatlesi sviraju samo rock ’n’ roll muziku i da tu nema mesta za Harrisonov španski valcer I Me Mine) i sve manje zainteresovanosti za njihov dalji zajednički rad (Lennon se uopšte ne pojavljuje na snimku pesme I Me Mine), ovaj album i pesma I Me Mine (koju u filmu Let It Be Harrison svira Ringo Starru dan ili dva nakon njenog nastanka, početkom januara 1969), odloženi su sve do 1970. Na kraju je pozvan producent Phil Spector da album uobliči i dovrši bez zajedničke saglasnosti svih članova benda. Bio je to mart i april 1970. i tek tada se pristupilo završnom miksu pesama nastalih početkom 1969. Sticajem okolnosti pesma I Me Mine došla je poslednja na red u opštem haosu parničenja, nezainteresovanosti, činu raspada The Beatlesa i jednog sna koji je trajao čitavu jednu deceniju.

Harrison je rekao da se obraća večnom problemu egoizma (stalno sam nailazio na ja i ja i moje u knjigama o jogi i ostalim stvarima) i da je njegova perspektiva bila utemeljena na njegovim prošlim iskustvima s halucinogenim drogama. Rekao je da je koncept u skladu s učenjem Swamija Vivekanande, da je cilj pojedinca u životu ostvariti svoje božanske osobine nadilazeći brige o egu, koje je Harrison nazvao malim ja, i videći sebe kao deo velikog ja (Atman, Velika Duša unutar hinduističkog učenja koja obuhvata sve pojedinačne duše i stapa ih u jednu, kosmičku, vanvremensku), tj. OM, celovite celine, univerzalne svesti koja je lišena dualnosti i ega.

Dana 2. aprila 1970. pesma Georgea Harrisona dobila je svoj konačni oblik udvostručenog trajanja, I Me Mine predstavljala je Harrisonov jetki kritički osvrt koji je obojio setom nadolazeći svetski pesimizam i kraj The Beatles ere, muzički smeštena između emotivno dirljivog galskog valcera i bučnog bluzerskog šafl ritma.

Čitavog dana

Ja i samo ja, ja i samo ja, ja i samo ja

Čitave noći

Ja i samo ja, ja i samo ja, ja i samo ja

 

Sada su uplašeni od napuštanja

Svi ih jasno čitaju

Postaju agresivniji svo vreme

 

Čitavog dana

Ja i samo ja

 

Ja i samo ja

Ja i samo ja

Ja i samo ja

Ja i samo ja

 

Sve što mogu da čujem je

Ja i samo ja, Ja i samo ja, Ja i samo ja

Čaki ove suze

Ja i samo ja, Ja i samo ja, Ja i samo ja

 

Niko se ne plaši da to svira

Svi to kažu

Tekući slobodnije nego vino

 

Čitavog dana

Ja i samo ja

 

Ja i samo ja

Ja i samo ja

Ja i samo ja

Ja i samo ja

 

Sve što mogu da čujem je

Ja i samo ja, Ja i samo ja, Ja i samo ja

Čak i ove suze

Ja i samo ja, Ja i samo ja, Ja i samo ja

 

Niko se ne plaši da to svira

Svi to kažu

Tekući slobodnije nego vino

 

Čitavog dana

Ja i samo ja.

Dana 10. aprila 1970. Paul McCartney je objavio svetu da The Beatlesa više nema.

George je rekao da je u pesmi reč o promeni koja se događa u svetu. Kako su se 60-te počele približavati kraju, svi su se hipiji pretvarali u japije. To nagoveštava da su se njihovi stavovi menjali iz zajedničkog načina života u sebičnost i pohlepu kapitalizma. Pohlepa je preuzimala vlast. Prešlo se preko noći iz Slobodne ljubavi u mentalitet Visa i Mastercard. Mislim da je George bio u pravu jer su se 70-e zvale Ja decenija jer su mnogi ljudi u to vreme postali ambiciozni pioni  čiste pohlepe.

Dana 8. maja 1970. nakon epskih i gorčinom razlaza obojenih godinu i po dana od početka snimanja, objavljen je zvanično poslednji album The Beatlesa – Let It Be.

 

SOMETHING (1969, Abbey Road) 

 

Kruna stvaralaštva Georgea Harrisona u The Beatlesima, po mišljenju mnogih, bila je još jedna ljubavna, melanholijom obojena balada jednostavno nazvana Something, jedan od brilijanata koji su put večnosti odveli duh The Beatlesa i njihov poslednji album Abbey Road.

Ima nečeg u načinu kako se kreće

Privlači me kao ni jedna pre

Ima nečeg u načinu kako mi se udvara

Negde u njenom osmehu ona zna

Da mi ne trebaju druge ljubavi

Ima nečeg u njenom stilu kojim mi to pokazuje

Ima nečeg u tome, ona zna

I sve što mi je ostalo da mislim o njoj

Ima nečeg u stvarima koje mi pokazuje

Ne želim da je napustim sad.

Pesma za koju je Frank Sinatra tvrdio da je najveća ljubavna pesma u poslednih 50 godina, John Lennon priznao da je najbolja na albumu Abbey Road, i koja je stekla status druge najobrađivanije pesme The Beatlesa od strane drugih izvođača (nakon Yesterday), nastala je još sredinom 1968. tokom pauze u radu na White albumu, kada je Harrison komponovao na klaviru.

Something in the way she moves
Attracts me like no other lover
Something in the way she woos me

I don’t want to leave her now
You know I believe and how

Somewhere in her smile she knows
That I don’t need no other lover
Something in her style that shows me

Don’t want to leave her now
You know I believe and how

You’re asking me will my love grow
I don’t know, I don’t know
You stick around, now it may show
I don’t know, I don't know

Something in the way she knows
And all I have to do is think of her
Something in the things she shows me

I don’t want to leave her now
You know I believe and how.

Snimljena je za album Abbey Road tokom leta 1969. (period jul-avgust), tokom pet zasebnih snimanja. Predivna melodija, bez uobičajene Harrisonove gorke harmonije, ukrašena lirikom teksta i klasičnom gracioznošću (uz Bilyja Prestona na Hammond orguljama i nizom studijskih muzičara – 12 violina, 4 viole, 4 violončela i jedan kontrabas) učinili su numeru Something muzičkim evergreenom.

George je kasnije tvrdio da nije imao nikoga na umu kada je napisao pesmu Something. On je u to vreme proučavao svesnost Krishne i njegova prvobitna namera tokom pisanja pesme bila je privrženost Krishni, misao o Gospodu. Zapravo, tekst pesme je glasio nešto u načinu na koji se ON kreće, ali George ga je na kraju promenio ne želeći da ga ljudi doživljavaju kao PUT (a ne ljubavnu pesmu, posvećenu voljenoj ženi).

HERE COMES THE SUN (1969, Abbey road) 

 

Prvi siguran znak nadolazeće kreativne oluje i sunca novog života Georgea Harrisona bila je neponovljiva i neopisivo lepa lirska slika i metafora rađanja nove ljubavi, maestralna Here Comes the Sun, setna i božanstvena pesma sa hronološki poslednjeg i u svakom pogledu najboljeg The Beatles albuma Abbey Road (1969). Georgeov najbolji prijatelj i muzički saradnik, Eric Clapton, priseća se kako je Evo dolazi sunce nastala.

Bilo je divno prolećno jutro i sedeli smo na vrhu velike poljane koja se graničila sa mojim dvorištem. Imali smo gitare u rukama i prebirali po žicama kada je Harrison iznenada počeo da peva: bila je to duga i hladna zima... i deo po deo, završio je pesmu pre nego što je bilo vreme za ručak.

 Stihovi su se pretvorili u lirske strune, setne vibracije, treperenje srca kada oseti novi dah nadolazeće ljubavi, sunca života, proleća koji topi led usamljenosti i tuge. Obogaćeni su predivnom melodijom, lepršavim zvukom gitare i Moog sintisajzera (bez Lennona u postavi), neviđenom nadahnutošću i poletnošću, optimizmom koji je raspršivao tamu kraja jedne čudesne epohe i turobnost vremena unutar kojeg je pesma nastajala. Bila je to jedna od najlepših melodija ikad napisanih, mereno čak i po vrhunskim standardima The Beatles ostvarenja. Harrisonove pesme Something i Here Comes the Sun naprosto plene albumom, ostavljajući na kraju u senci i domete famoznog dvojca u čijoj se senci, do tada, nalazilo gotovo sve, do pred sam kraj. Sunce Georgea Harrisona ipak je stiglo na vreme, nakon duge, duge inhibirajuće lenonmakkartnijevske zime, ućinivši kraj jednog sna lepšim od svih očekivanja.

Mala draga, bila je duga, hladna, usamljena zima

Mala draga, kao da nije bila ovde godinama

Evo sunca i kažem sve je u redu

Mala draga, osmesi se vraćaju na lica

Mala draga, osećam da se led polako topi

Evo dolazi sunce i kažem da je sve u redu.

Bio je to kreativni vrhunac Harrisonove bitlsovske faze stvaralaštva, začinjen sjajnim numerama sa Let It Be (1970) albuma poput maestralnih, setnih blues komada: For You Blue i I Me Mine, pesame za sva vremena koje ostaju kao trajne spone autora sa večnošću i božanskim dahom veličanstvenosti.

Here comes the sun, doo-doo-doo-doo, here comes the sun
And I say it’s all right

Little darling, it’s been a long cold lonely winter
Little darling, it feels like years since it’s been here
Here comes the sun, doo-doo-doo-doo, here comes the sun
And I say it’s all right

Little darling, the smiles returning to the faces
Little darling, it seems like years since it’s been here

Here comes the sun, doo-doo-doo-doo, here comes the sun
And I say it’s all right

Sun, sun, sun, here it comes
Sun, sun, sun, here it comes
Sun, sun, sun, here it comes
Sun, sun, sun, here it comes
Sun, sun, sun, here it comes

Little darling, I feel that ice is slowly melting
Little darling, it seems like years since it’s been clear

Here comes the sun, doo-doo-doo-doo, here comes the sun
And I say it’s all right

Here comes the sun, doo-doo-doo-doo, here comes the sun
It’s all right
It’s all right.

Harrison je zapravo napisao jednu od svojih najlepših numera, Here Comes the Sun, u kući svog prijatelja Erica Claptona, kao odgovor na mračno raspoloženje oko The Beatlesa. U svojoj autobiografiji I Me Mine navodi:

     Here Comes the Sun napisana je u vreme kad je Apple (poslovna kompanija The Beatlesa) postajao poput škole, gde smo morali ići i biti poslovni ljudi: Potpiši ovo i potpiši ono. U svakom slučaju, čini se kao da zima u Engleskoj traje večno, dok dođe proleće to stvarno zaslužujete. Tako sam jednog dana odlučio da ću se povući iz Applea i otišao sam do kuće Erica Claptona. Olakšanje što nisam morao otići videti sve one glupave knjigovođe bilo je predivno, a ja sam prošetao vrtom s jednom od Ericovih akustičnih gitara i napisao Evo dolazi sunce.

Oh, da, sunce je ponovo došlo i vratilo osmeh na lice Georgea Harrisona. Because, all things must pass!

BANGLA DESH (1971) 

 

John Lennon je možda bio najpoznatiji među The Beatlesima po svom društvenom i političkom angažmanu, brojnim protestnim pesmama poput Give Peace a Chance, Revolution, Working Class Hero, Imagine ili pak Power to the People, kao i angažmanu unutar radikalnih antisistemskih pokreta, ali George Harrison je dao dobar argument za vlastitu moćnu političku poruku singlom Bangla Desh (1971) koji je napisan kao deo napora za pomoć ljudima pogođenim oslobodilačkim ratom Bangladeša.

Bio je to prvi dobrotvorni singl pop muzike (napisan na početku Harrisonove bogate solo karijere, vrhuncu kreativnosti i popularnosti) i još uvek verovatno najbolji. Bangla Desh je dirljiva Harrisonova molba da budemo svesni da dajemo sve od sebe da pomognemo svom bližnjem, duboko humana poruka jedne rock zvezde (oslobođene te vrste ega i samodopadljivosti, sebičnosti) koja nikada ne izgleda kao propovednička u tako dobro napisanom paketu, uverljive instrumentacije zbog koje još uvek možete poželeti ustati i učiniti nešto, bilo šta humano, pomoći svakom kome treba u ovom sebičnom, nasilnom, licemernom i pohlepnom svetu bez mnogo ljubavi, solidarnosti ili empatije. Bila je to humanitarna molba za svet Georgea Harrisona, potom i prvi veliki humanitarni koncert jednostavno nazvan Koncert za Bangladeš (deceniju i po pre grandioznog Live Aid-a, humantiranog koncerta koji je okupio čitav rock ’n’ roll svet radi pomoći gladnim ljudima Afrike, istovremeno se održavajući u Evropi i SAD), najavljen pomenutim singlom nekoliko dana ranije.

My friend came to me, with sadness in his eyes
He told me that he wanted help
Before his country dies

Although I couldn’t feel the pain, I knew I had to try
Now I’m asking all of you
To help us save some lives

Bangla Desh, Bangla Desh
Where so many people are dying fast
And it sure looks like a mess
I’ve never seen such distress
Now won’t you lend your hand and understand
Relieve the people of Bangla Desh

Bangla Desh, Bangla Desh
Such a great disaster ‒ I don’t understand
But it sure looks like a mess
I’ve never known such distress
Now please don’t turn away, I want to hear you say
Relieve the people of Bangla Desh
Relieve Bangla Desh

Bangla Desh, Bangla Desh
Now it may seem so far from where we all are
It’s something we can’t neglect
It’s something I can’t neglect
Now won’t you give some bread to get the starving fed
We've got to relieve Bangla Desh
Relieve the people of Bangla Desh
We’ve got to relieve Bangla Desh
Relieve the people of Bangla Desh.

George Harrison bio je duboko dirnut kada mu je njegov prijatelj, muzičar iz Indije, Ravi Shankar skrenuo pažnju na ljudsku katastrofu u kojoj su milioni izbeglica iz Bangladeša gladovali, zbog posledica ciklona Bhola iz 1970. i potonjeg Oslobodilačkog rata. Krajem jula 1971. Harrison je izdao singl Bangla Desh (pesma se pojavila isključivo kao singl, bez albuma) na Appleu (ime zemlje se sada obično piše kao jedna reč, ali se pojavilo kao dve reči na ploči, a kasnije i u publicitetu). Tako je na ovu humanitarnu krizu (za koju je malo ko čuo i mario) skrenuo pažnju sveta kao što je to mogao samo svetski poznati bivši The Beatles. Na dan izlaska ploče, George i Ravi održali su konferenciju za novinare na kojoj su objavili svoje ambiciozne koncertne planove za samo nekoliko dana.

Moj prijatelj mi je došao s tugom u očima.
Rekao mi je da želi pomoć
Pre nego njegova zemlja umre;
Iako nisam mogao osetiti bol
znao sam da moram pokušati.
Sada molim sve vas
da nam pomognete spasiti neke živote
Bangla Desh, Bangla Desh.

Dva Koncerta za Bangla Desh održana su u Madison Square Gardenu u New Yorku 1. avgusta 1971. a pored Harrisona, bili su tu još Ringo Starr, Eric Clapton, Bob Dylan, Ravi Shankar, grupa Badfinger i mnogi drugi izvođači. Publika od 40.000 ljudi pomogla je prikupiti oko 250.000 dolara za pomoć gladnima u zemlji (što je više od 1,5 miliona mereno današnjom vrednošću te valute). Bio je to veličanstven događaj – i u muzičkom i u svakom drugom smislu, pre svega dokaz ljudske veličine Georgea Harrisona (kao finansijera i organizatora svega, uz malu pomoć velikih prijatelja koji su svi odazvali na njegov poziv). Koncert su obeležile mnoge moćne Harrisonove pesme, od Wah Wah, preko My Sweet Lord, While My Guitar Gently Weeps, Beware of Darkness, Here Comes the Sun, potom nastupi Ravija Shankara s prijateljima iz Indije, Billyja Prestona, Erica Claptona, Leona Russella, a kao šlag na sve bio je neočekivano pojavljivanje (nakon duge pauze) Boba Dylana i njegovo izvođenje (između ostalog) vanvremenskih Hard Rain’s Gonna Fall i Blowin’ in the Wind. Za sam kraj, na bis, ostavljena je Harrisonova numera Bangla Desh.

Koncizan, direktan i s ubojitim solom saksofona, Bangla Desh daje uverljiv argument: Da, ’60-e su bile gotove. Ubistva Charlesa Mansona su prestrašila jednu naciju, Altamont se srušio i izgoreo, Janis Joplin i Jimi Hendrix su bili mrtvi, a Vijetnamski rat je besnio. Strah i sumnja zatrovali su izvorište idealizma. Ali upravo ovde, upravo sada, sugeriše George Harrison, možete ispoštovati neka od izgubljenih obećanja decenije pružanjem ruke da pomognete bližnjem.

Bangla Desh je bila moćna, veoma emotivna numera, ritmički snažna, elegična i uverljivo, dirljivo otpevana, nošena na krilima klavira Leona Russella i saksofona Jima Horna, uz pomoć prijatelja, sjajnog Billyja Prestona na orguljama, Klausa Voormana na basu i bubnjara Ringo Starra i Jima Keltnera. Po rečima samog Georgea Harrisona, koji ovu pesmu boji svojim emotivnim vokalom i zvukom gitare, pesma je napisana za deset minuta za klavirom. Pesma je iznela snažnu emociju koja je dočarala tešku situaciju naroda Bangladeša koji se borio za nezavisnost od Pakistana. Pesma, a potom i humanitarni koncert, pokazali su na najbolji mogući način još jedan, mimo umetničkog, kvalitet velikog čoveka Georgea Harrisona, velikog čoveka velikog, osećajnog srca, koji je svetu još jednom dokazao vlastitu humanost i solidarnost na delu i poslao snažnu poruku mira i ljubavi koje su duboko živele unutar njegovih prelepih, duhovnošću obojenih pesama.

 

GIVE ME LOVE (GIVE ME PEACE ON EARTH) 

 

Ponekad otvorite usta i ne znate šta ćete reći, a sve što izađe polazna je tačka buduće pesme. Ako se to dogodi i imate sreće, to se obično može pretvoriti u pesmu. Ova pesma je molitva i lična izjava između mene, Gospoda, i onoga ko to voli.

Pevajući o želji da se oslobodi karme i stalnog ciklusa ponovnog rađanja (pod snažnim uticajem hinduizma i istočnjačkog misticizma) George Harrison stvara jednu od svojih najboljih i najpopularnijih post-Beatles pesama, dosežući, po mnogo čemu svoj kreativni vrhunac, mada će, nakon prelomnog i sušnog perioda koji je usledio tokom dela sedamdesetih i osamdesetih, uspeti iznova da se vrati na staze stare slave i kreativnosti tokom druge polovine osamdesetih, pokušavajući da objasni da je muzika religija i da je zvuk Bog, da ide kroz zvuk, te da se kompletan smisao života, filozofija, prenosi zajedno sa muzikom. Harrison se nakon godina duhovnog sazrevanja u duhu istočnjačkih mudrosti, saznanja i religije u potpunosti okreće Indiji, tradiciji i religiji Istoka, popularizaciji indijske muzike u Evropi. Prihvata vedsku tradiciju, spiritualizam, meditaciju i popularizuje verski pokret Hare Krišna.

Pod tim i takvim uticajima nastaje njegov album Living in the Material World (1973) naslednik monumentalnog post-Beatles remek dela All Things Must Pass nakon kojeg je usledio njegov višegodišnji umetnički i kreativni pad i gotovo nestanak, sve do povratničkog albuma Cloud Nine (1987) i još jedne besmrtne pesme – Got My Mind Set on You. Kao veliki čovek, humanista i umetnik Harrison se iskreno okreće veri, tvrdeći da će sve proći, da je sve što nas okružuje samo potrošna materija i da je neprolazno samo ono što je neopipljivo. Vodeći singl pomenutog albuma bila je pesma Give Me Love (give me peace on Earth), objavljen 7. maja 1973. godine.

Give me love
Give me love
Give me peace on earth
Give me light
Give me life
Keep me free from birth
Give me hope
Help me cope, with this heavy load
Trying to, touch and reach you with,
heart and soul

OM M M M M M M M M M M M M M
M M M My Lord

PLEASE take hold of my hand, that
I might understand you

Won’t you please
Oh won't you

Give me love
Give me love
Give me peace on earth
Give me light
Give me life
Keep me free from birth
Give me hope
Help me cope, with this heavy load
Trying to, touch and reach you with,
heart and soul

OM M M M M M M M M M M M M M
M M M My Lord

PLEASE take hold of my hand, that
I might understand you.

Pesmom Daj mi ljubav (Daj mi mir na Zemlji), koja otvara album iz 1973. Living in the Material World,  Harrison (odan hinduističkoj duhovnosti) iznova (kao u pesmi My Sweet Lord) spaja nespojivo, hinduističku molitvenu, spiritualnu pesmu (bhajan) sa zapadnom hrišćanskom tradicijom zasnovanom na učenjima iz Jevanđelja. Tekstom koji počinje sa stihovima Daj mi ljubav, daj mi ljubav, daj mi mir na zemlji, daj mi svetlost, daj mi život, sačuvaj me od rođenja, daj mi nadu, Harrison izražava vlastitu viziju života u fizičkom svetu i želju za čovekovim oslobođenjem od karmičkog tereta ponovnih rođenja, donoseći sobom univerzalnu, idealističku poruku jednog čudesnog vremana, poruku o miru i ljubavi u svetu kao deo vlastite, lične duhovne potrage.

Želim biti svestan Boga. To je stvarno moja jedina ambicija, a sve ostalo u životu je slučajno.

U postavi: George Harrrison (vokal, akustična gitara, slajd gitara), Nicky Hopkins (klavir), Gary Wright (orgulje), Klaus Voormann (bas) i Jim Keltner (bubnjevi) nastala je prelepa, slajd gitarom obojena country-folk balada, pesma jednostavne poruke i lepršave, talasaste rock melodije sa primesama gospela (drugi Harrisonov broj 1. na američkoj top listi, nakon slavne My Sweet Lord). Bilo je to vreme Harrisonovog post-Beatles kreativnog vrhunca (propraćenog, uz pomenute dve pesme, sjajnim singlovima What is Life i Bangla Desh), kao i njegovog humanitarnog angažmana koji kulminira čuvenim koncertom za Bangladeš 1971.

Daj mi ljubav
Daj mi mir na zemlji

Daj mi svetlost
Daj mi život
Oslobodi me od rođenja

Daj mi nadu
Pomozi mi da se nosim
s ovim teškim teretom
Pokušavam te dodirnuti, dohvatiti te
Srcem i dušom

Gospodaru,
molim te uzmi me za ruku 
da te mogu razumeti.

Počevši od akustične gitare, potom nadahnute slide gitare i suptilnih udaraljki, pesma Give Me Love odmah pruža nežni, nadahnjujući, poletni ton slušaocu. Hopkinsov gospel zvukom obojeni klavir i Wrightove orgulje ističu duhovne konotacije pesme, ona se postepeno povećava u glasnoći i intenzitetu sve dok ne dosegne krešendo: ponavljanje refrena. Na kraju pesme, instrumenti postepeno nestaju sve dok se ne čuje samo akustična gitara, kao da silazi iz duhovne, nebeske ekstaze.

Božanstvena duhovna pesma Georga Harrisona izvirala je iz njegove duboke duhovne čežnje za ljubavlju i duševnim mirom na Zemlji. Bila je to molitva Gospodu za pročišćenjem njegove duše u ovom životu kako bi ga On sačuvao od ponovnog rođenja u nadi da će njegova duša ostati s Gospodom nakon što ovaj životni vek završi. Bila je to molitva da ona (duša) ostane u Bogu koji je na Nebu, umesto da se ponovo rodi u obliku reinkarnacije, večne patnje naše grešne prirode.

Ljubav i mir na zemlji, izjavio je na kraju George Harrison, pomoći će čovečanstvu da postigne mudrost i spokoj.

GOT MY MIND SET ON YOU (1987) 

 

Krajem 1986. godine, nakon znatne kreativne pauze Harrison se vraća u studio i otpočinje snimanje novog albuma. Zamolio je bivšeg vođu Electric Light Orchestra i kolegu muzičara Jeffa Lynnea da s njim koproducira novi album. Nakon što je napisao čitav niz novih pesama, Harrison je 5. januara 1987. ušao u svoj studio Friar Park u Henley-on-Thames kako bi započeo snimanje svog prvog novog komercijalnog albuma nakon pet godina. U avgustu 1987. dovršio je album Cloud Nine njegov jedanaesti studijski album. Cloud Nine bio je poslednji Harrisonov solo studijski album objavljen za njegova života, budući da je njegov sledeći album Brainwashed objavljen 2002. gotovo godinu dana nakon njegove smrti. Bila je to kruna jednog čudesnog stvaralaštva (dugog četvrt veka), tako nadahnutog i jedinstvenog po mnogo čemu, bio je to još jedan biser iz Harrisonove kreativne radionice ovekovečen, pre svih, još jednom nezaboravnom pesmom, nadahnutom, bitlsovskom i poletnom Got My Mind Set on You.

I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you

But it’s gonna take money
A whole lot of spending money
It's gonna take plenty of money
To do it right, child
It’s gonna take time
A whole lot of precious time
It’s gonna take patience and time, um
To do it, to do it, to do it, to do it, to do it
To do it right, child

I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you

And this time I know it’s for real
The feelings that I feel
I know if I put my mind to it
I know that I really can do it

I got my mind set on you
Set on you
I got my mind set on you
Set on you

But it’s gonna take money
A whole lot of spending money
It's gonna take plenty of money
To do it right, child

It’s gonna take time
A whole lot of precious time
It’s gonna take patience and time, um
To do it, to do it, to do it, to do it, to do it
To do it right

I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you
I got my mind set on you

And this time I know it’s for real
The feelings that I feel
I know if I put my mind to it
I know that I really can do it
But it’s gonna take money
A whole lot of spending money
It's gonna take plenty of money
To do it right, child

It’s gonna take time
A whole lot of precious time
It’s gonna take patience and time, um
To do it, to do it, to do it, to do it, to do it
To do it right

Set on you
Set on you

Set on you
Set on you
Set on you
Set on you
Set on you
Set on you
I set my mind on you
I’m gonna set on you.

Pored Harrisona i Lynnea, u stvaranju ovog poletnog albuma učestvovali su još: Jim Keltner i Ringo Starr (kao bubnjari), Eric Clapton na gitari, dok su svoj doprinos na klaviru pružili Gary Wright i Elton John (impresivna muzička ekipa, sastavljena od niza rock ’n’ roll legendi, pre svega Harrisonovih prijatelja). Krajnji rezultat svega bio je više no impresivan i još jednom je pokazao svu raskoš jednog vanvremenskog talenta.

Predistorija pesme  Imam te na umu je sledeća: izvorno je je napisao Rudy Clark, a potom prvi snimio James Ray 1962. godine. Harrison je kopiju singla kupio u leto 1963. kada je posetio svoju sestru Louise u Illinoisu. Pronašao je album Jamesa Raya koji nije izašao u Velikoj Britaniji. Kupio ga je i nije mu se svideo, ali jedna pesma mu se jako dopala. Jedan od Rayovih singlova bila je velika, sočna R&B pesma koja je više zvučala kao jazz velikih bendova nego kao rock 'n' roll. Mnogo godina kasnije, dok je pisao svoj album Cloud Nine, setio se pesme i odlučio je obraditi. U januaru 1987. Harrison ulazi u studio i počinje snimati vlastitu, božanski poletnu, melodičnu i dinamičnu verziju pesme Got My Mind Set on You. Pesmu je producirao i svirao bas i klavijature Jeff Lynne, Jim Keltner je bio za bubnjevima, Jim Horn efektno je odsvirao svoju deonicu na saksofonu, dok se Ray Cooper pojavljuje sa udaraljkama. Od tri Harrisonova singla broj jedan u SAD, to je bila jedina pesma koju nije sam Harrison napisao ili komponovao. Ne samo da je to bio poslednji američki broj 1 koji je uradio, već je od 2019. i poslednji od bilo kojeg od bivših The Beatlesa u SAD.

Nakon ove čarobne pesme Harrison i Lynne okupili su se s Bobom Dylanom, Royem Orbisonom i Tomom Pettyjem kako bi snimili B-stranu singla pod nazivom Handle With Care. Pesma je bila toliko dobra da je Harrisonova izdavačka kuća insistirala na celom novom albumu novoformirane postave sastavljene od rock ’n’ roll legendi, pa su tih pet velikana postali Traveling Wilburys.

Back then long time ago when grass was green
Woke up in a daze
Arrived like strangers in the night
Fab ‒ long time ago when we was fab
Fab ‒ back when income tax was all we had

Caresses fleeced you in the morning light
Casualties at dawn
And we did it all
Fab ‒ long time ago when we was fab
Fab ‒ you are my world you are my only love

And while you're in this world
The fuzz gonna come and claim you
But you mo better wise
When the buzz gonna come and take you away
Take you away
Take you away

The microscopes that magnified the tears
Studied warts and all
Still the life flows on and on
Fab ‒ long time ago when we was fab
Fab ‒ but It's All Over Now Baby Blue
Fab ‒ long time ago when we was fab
Fab ‒ like this pullover you sent to me

Fab
And You Really Got A Hold On Me
fab ‒ long time ago when we was fab.

 

Ostatak priče deo je jedne vanvremenske legende i nadahnute reminiscencije o čoveku koji se svojom muzikom, poetikom, duhovnošću i jedinstvenom vrstom energije zauvek obojio svet savremene muzike. Njegove pesme ostaće utkane u poetski svet rock ’n’ rolla, nadahnute jedinstvenom liričnošću, setom i lepotom koja nikad ne prolazi nežno dodirujući svaku iole senzibilnu dušu i srce.

Rest in peace, my dear George!

 

By Dragan Uzelac 2022.