JEAN FREDERIC BAZILLE (1841 – 1870)
Jean Frederic Bazille (6. decembra 1841. –28. novembra 1870.) je bio francuski impresionistički slikar koji je u svojim najvažnijim slikama prikazivao figuru u pejzažu naslikanom u pleneru.
Frederic Bazille je rođen u Montpellieru, pokrajina Herault, Languedoc-Roussillon, u Francuskoj, u imućnoj protestantskoj porodici. Videvši neke slike Delacroixa, počeo se zanimati za slikarstvo i njegova porodica se složila da mu omogući studije slikarstva samo ako uz to studira i medicinu. Studije medicine je otpočeo 1859. god., a preselio se u Pariz 1862. god. gde je nastavio studije. Tu je upoznao Renoira i Sisleya koji su ga privukli impresionističkom slikarstvu. Nakon što je pao na medicinskom ispitu 1864. godine, posvetio se samo slikarstvu. Njegovi bliski prijatelji bili su Claude Monet, Alfred Sisley i Edouard Manet. Francuski impresionizam nije pokrenuo filozofske probleme i nije ni pokušao prodreti u obojenu površinu svakodnevnog života. Umesto toga, impresionizam se fokusirao na površnost, fluidnost trenutka, raspoloženje, osvetljenje ili ugao gledanja. Za impresionizam nije toliko bilo važno ono što je prikazano na slici, već je važno kako je prikazano. Umetnici su često slikali ljude u pokretu, tokom zabave ili odmora, zamišljali pogled na određeno mesto u određenom svetlu, priroda je takođe bila motiv njihovog rada. Uhvatili su planove koketiranja, plesanja, boravka u kafiću i pozorištu, izleta brodom, na plažama i u vrtovima. Sudeći prema slikama impresionista, tada je život niz malih odmora, zabava, ugodne zabave izvan grada ili u prijateljskom okruženju. Novi se trend razlikovao od akademskog slikarstva i u tehničkom i u ideološkom smislu. Pre svega, impresionisti su napustili konturu, zamenivši je malim, odvojenim i kontrastnim potezima, koje su primenili u skladu s teorijama boje Chevreula, Helmholtza i Ruda. Sunčeva zraka razdvaja se na svoje komponente: ljubičastu, plavu, plavu, zelenu, žutu, narandžastu, crvenu, ali budući da je plava vrsta plave, njihov se broj smanjuje na šest. Dve boje smeštene jedna uz drugu ojačavaju se i, obrnuto, kad se mešaju, gube na intenzitetu. Pored toga, sve boje su podeljene na primarne, ili primarne i dvostruke, ili izvedenice, s tim da je svaka spojena boja komplementarna prvoj. Prilikom slikanja odbačena je kontura zamenjena potezima – malim i kontrastnim. Slike su rađene pretežno u prirodi, van slikarskih studija, da bi se lakše i bolje uhvatio trenutak, slika, osećaj, neposredni utisak – impresija samog umetnika. Glavni faktor nije bio šta crtati, već kako prikazati i preneti svoje raspoloženje.
Bazille je bio izuzetno darežljiv prema svojim siromašnim kolegama i često im je ustupao prostor u svom ateljeu, pa čak i boje za slikanje. Sa samo 23 godine naslikao je nekoliko svojih najboljih slika kao što su Roza haljina (portret njegove rođake Therese des Hours ispred osunčanog pejzaža iz oko 1864., Musee d'Orsay, Pariz) ili njegova najpoznatija slika, Porodični skup iz 1867.– 1868. (Musee d'Orsay, Pariz). Njegov slikarski jezik nije samo promenio tradicionalne konvencije, već je preokrenuo i sam način na koji se gledalo na svet. On nije beležio prirodu kao statičnu i nepromenjivu, već je na platno prenosio njezino stalno kretanje i pulsiranje. Impresionistima je slikarstvo postala frenetična aktivnost jer je brzina izvedbe zahtevala sve ubrzaniji ritam rada. Oni su hvatali uzdahe povetarca, neprestano promenjivo nebo i neuhvatljive efekte svetlosti koja se odražava na vodi. S pojavom impresionizma, prikazivanje istorijskih tema izgubilo je svoj primat. Ovim umetnicima priroda je bila prava gospodarica: uranjali su u nju i u vizuelno iskustvo koje im je pružala. S hiljadama prelaza boje i veštinom senčenja i toniranja, impresionisti su naslikali ono što se po definiciji nije moglo naslikati, jednostavno zato što se fizički nije moglo videti, na primer kvalitet vazduha, njegovu vlagu ili svežinu. Impresionisti su smatrali da u umetnosti treba uživati u svim čulima i više su se bavili prisutnošću dubokih čulnih podsticaja nego hladnom realnošću prizora. Zbog toga je psihološka percepcija postala važnijom od stvarne teme, a sadržaj je zamenjen vizuelnim impresijama svega što su čula mogla percipirati.
Umetnost je viša od stvarnosti i nema direktne veze sa njom. Da bi se čovek približio spiritualnom u umetnosti, realnost mu je od male koristi, jer je realnost suprotna od spiritualnog. Nalazimo se u prisustvu apstraktne umetnosti. Umetnost bi trebalo da bude iznad realnosti, jer u suprotnom ne bi imala vrednost za čoveka.
Prema njegovim prijateljima, umetnicima, Basil je bio najperspektivniji i najistaknutiji impresionista. Njegova dela odlikovala su se svetlim bojama i duhovnošću slika. Veliki uticaj na njegovu karijeru napravili su Pierre Auguste Renoir, Alfred Sisley i Claude Monet. Basil je uglavnom slikao na otvorenom. Glavna ideja njegovog dela bila je slika čoveka na pozadini prirode. Mnogi su impresionisti vrlo rado crtali jedni druge u svojim delima. Frederic Bazil u svojim je radovima ocrtao tok realističnog impresionizma. Njegova najpoznatija slika, Porodični skup (1867), autobiografska je. Umetnik na njoj prikazuje članove svoje porodice. Ovaj rad je predstavljen na Salonu i dobio je zahvalnost javnosti.
Frederic Bazille se prijavio u jedinicu Zouave u avgustu 1870. godine, samo mesec dana nakon izbijanja francusko-pruskog rata. Dana 28. avgusta iste godine učestvovao je u bitci kod Beaune-la-Rolandea, kada je njegov zapovednik ozleđen, te je on preuzeo zapovedništvo jedinicom i poveo napad na nemačke položaje. Pogođen je dvaput i preminuo je na bojnom polju napunivši samo 29 godina. Njegov otac je doputovao na bojno polje i uzeo njegovo telo kako bi ga nedelju dana kasnije pokopao u njegovom rodnom gradu.
By Dragan Uzelac
Nema komentara:
Objavi komentar