MARY STEVENSON CASSATT (1844. – 1926.)
Meri Stivenson Kasat (Mary Stevenson Cassatt; Pitsburg, 22. maj 1844 - Le Menij Teribu, 14. jun 1926) je bila američka slikarka impresionizma. Većinu svog života provela je u Francuskoj, gde se sprijateljila sa slikarom Edgarom Dega i gde je kasnije i izlagala zajedno sa impresionistima. Kasat je obično stvarala slike sa temom socijalnog i privatnog života žena, kao i slike sa temom odnosa između majke i dece.
Meri Kasat je rođena 22. maja u Pitsburgu, od oca Roberta. S. Kasata, uspešnog bankara, i majke Katarine Kelso Džonston, koja je takođe došla iz porodice bankara. Meri je odrasla u okruženju gde se putovanje smatralo vidom obrazovanja. Pre svoje desete godine već je posetila većinu prestonica Evrope uključujući i London, Pariz, i Berlin. Nekoliko puta je putovala u Rim, Parmu, Madrid i Antwerpen kako bi studirala slikarstvo starih majstora. Konačno se skrasila u Parizu 1874. godine.
Njena porodica bila za to da ona postane profesionalni slikar, i ona započinje školovanje na Pensilvanijskoj umetničkoj akademiji u Filadelfiji (1861-1865). Pošto je smatrala da je podučavanje bilo suviše sporo, i pošto se javio problem odnosa između nje, profesora i muških studenata, ona odlučuje da sama uči o klasičnom slikarstvu, i ubrzo se 1866. godine seli se u Pariz. Kada je otpočeo francusko-pruski rat vraća se u SAD, gde će živeti sa svojom porodicom, ali će se javiti problemi pronalaženja modela i slikarskog materijala u malom gradu. Otac joj je davao za osnovne životne potrebe, ali ne i za slikarski materijal. Godine 1871. vraća u Evropu kada je unajmljuje arhibiskup od Pitsburga da uradi određeni broj kopija slika iz Italije, posle čega ona nastavlja da putuje po Evropi. Posle samostalnog učenja u velikim Evropskim muzejima, njen stil dolazi do vrhunca 1872. i tada u Parizu počinje da uči sa Kamij Pisarom. Njene glavne teme bile su portreti, scene iz opere i odnosi majka–dete, koje je prikazivala bez sentimentalnosti, a čuvene su i njene grafike, pod uticajem japanskih drvoreza. U pismu svojoj sestri o svom odnosu sa Degaom je napisala: Ponekad je bivao besan, jer nije mogao da mi nađe nijednu slabu tačku. Iako poreklom iz bogate porodice industrijalaca, ponosila se što se izdržava od slika. Impresionizam je zahvaljujući i njenom angažmanu veoma rano postao popularan i u Americi.
Njena prva slika biva prihvaćena 1872. godine od strane Pariskog salona, ali je bila kritikovana da su njene boje bile suviše svetle kao i da su njeni portreti bili suviše laskavi za onog ko ih gleda. Kada je Meri Kasat videla radove urađene pastelama od strane Edgara Dega u izlogu prodavaca umetničkim delima, znala je da nije sama u otporu protiv salona. Često sam prislanjala nos uz izlog apsorbujući sve što sam mogla u njegovim delima, pisala je svom prijatelju. Promenio mi je život. Videla sam umetnost onako kakvu sam želela da izgleda. Srela se sa Degaom 1874. godine, gde ju je pozvao na izložbu Impresionista a već godine 1879. njeno delo je visilo na Impresionističkoj izložbi. Ona postaje aktivni član impresionističkog kruga 1886. godine, i postaje prijateljica sa Edgarom Dega i Bertom Morizo.
Sa Degaom, Kasat se sve više okreće pastelama i dosta njenih slika biva nacrtano ovom tehnikom. Ubrzo posle trijumfa Impresionista, Kasat prestaje da slika da bi se brinula o svojoj majci i sestri, koje se razbolevaju odmah posle selidbe u Pariz 1877. godine. Njena sestra Lidija umire 1882, ali njena majka ozdravlja, i Kasat nastavlja slikanje kasnih 1880-ih. Njen stil se razvija, i ona se od impresionizma pomera ka jednostavnijoj tehnici, i direktnijem pristupu. Godine 1886. ona se više ne identifikuje sa bilo kojim umetničkim pravcem i počinje da eksperimentiše sa više mogućih tehnika... Nije slikala samo kompozicije uljem na platnu već je kombinovala pastelne i uljane boje te eksperimentisala kombinovanjem slikarskih materijala i njihovim međusobnim odnosom kako bi postigla posebnu atmosferu noćnog života koji je često prikazivala. Volela je slikati scene iz opere i teatra osvetljene umetnom svetlošću. Nakon 1880. godine okušala se i u grafičkom slikarstvu poput Degasa, Pissaroa i Maneta. Impresionirana japanskim grafikama okušala se i u kombinovanju japanskih tehnika s klasičnim francuskim stilovima. Njena serija poznata pod nazivom The Ten načinjena tehnikom suve igle u bakropisu predstavlja njeno najelegantnije delo koje je bilo vrlo značajno za njenu samostalnu izložbu koja se održala u Durand-Ruelu 1893.godine.
Godine 1891. izložila je seriju litografskih radova, uključujući Woman Bathing i The Coiffure, inspirisane radovima japanskih starih umetnika čija je izložba bila u Parizu jednu godinu ranije. Godine 1890-te bile su za Kasat najkreativnije. Godine 1891. Mary Cassatt stvorila je uljnu sliku s dva subjekta – The Child’s bath, majkom i malim detetom. Žanr scena temelji se na svakodnevnom kupanju deteta, trenutak koji je poseban zbog toga što nije poseban. Ženska figura drži dete čvrsto i zaštitno sa svojom levom rukom, dok druga ruka pažljivo pere noge deteta. Boje su slojevite i grube, stvarajući debele linije koje prikazuju figure i odstupaju od pozadine. Ruka umetnika vidljiva je kroz hrapavost udaraca i može se bolje posmatrati s daljine.
Osim uspešnih radova Mary je vrlo brzo postala i uzor mnogim mladim umetnicima. Među njima je bila i Lucy A. Bacon, koju je Kasat upoznala sa Kamij Pisarom. Kako je novi vek dolazio, Meri je radila kao savetnik nekoliko velikih kolekcionara umetnosti i ujedno ih stimulisala da što više ulažu u Američke muzeje umetnosti. I mada je svoj posao uspešno radila prikupljajući dosta velikih dela, njena lična dela će još dugo vremena biti neshvaćena u SAD. Na slici Majka i dete iz 1905. godine Meri Kasat predstavlja temu odnosa između majke i deteta, koja je veoma česta u njenom slikarstvu. Ova slika prikazuje tradicionalnu žensku ulogu, a Meri Kasat verovatno njome simboliše i sve ono sa čim se ne slaže kada su u pitanju rodne uloge i tradicionalna verovanja. Danas se ova slika nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
Mislim da je Mary Cassatt sjajna umetnica koja proučava svoju veličanstvenu upotrebu pastelnih poteza, kaže Flattmann. Posebno je zanimljivo videti kako je mogla utiskivati podebljane linearne pastelne poteze kroz svoje figure i portrete i dalje stvarati čvrste, uverljive i osetljive oblike. To se može videti u Majci i detetu protiv zelene pozadine (majčinstvo), u kojoj potezi daju prizoru osećaj vitalnosti i pokreta, kao i povezuju pozadinu s majkom i detetom.
Slikanje portreta u pastelima umetnici Mary Cassatt osiguravalo je izvor stalnog prihoda dok je živela u Parizu. Za mnoge umetnike u to doba pastel je bio preferirani izbor za portretne radove - posebno za dečije portrete - jer su njima mogli manipulisati većom brzinom i lakoćom.
Kada je Meri Kasat naslikala Majku i dete bila je na vrhuncu svog uspeha u umetničkoj karijeri. Modeli za majku i dete su verovatno bili susedi u blizini njene seoske kuće izvan Pariza. Na slici Majka i dete je prikazana intimna svakodnevna domaća scena majke i deteta bez sentimentalnosti. Ideje kompozicije slike, uključujući isecanje i kadriranje scene, koje je Meri Kasat naučila od Edgara Degaa iako nije zvanično bila njegov učenik, primetne su na ovoj slici, i uključuju posmatrača odmah u scenu koja je prikazana. Jake dijagonale formiraju strane stolice, a okvir ogledala obeležava pozadinu sa jakom vertikalom i horizontalom. Kretanje i aktivnost su kreirani pre svega slikanjem očiju, ramena i ruku majke i deteta u kompoziciji slike. Oni su prikazani u opuštenim pozicijama, očigledno nesvesni bilo koga ko ih posmatra. Prostor na slici Majka i dete izgleda plitko, jer je naglasak dat više na boje, teksture i dizajn nego na stvaranje dubine. Odraz majke i deteta u ogledalima stvara potpuno nov izgled, alternativni pogled na scenu i vizuelni interes. Na slici su zarobljeni različiti efekti svetlosti. Čisti potezi zelene i zlatne ukazuju na prelivanje sunca i letnji dan, a ističu se i blistavi dodiri bledožute sa istaknutom kosom i haljinom. Meri Kasat je smatrala da umetnik treba da misli na socijalni položaj žena kada ih slika. Na slici Majka i dete prikazana je najverovatnije siromašnija porodica, na šta ukazuje stara i dotrajala stolica na kojoj žena sedi i dete bez odeće. Boja kože majke i deteta koja deluje blago preplanulo, ukazuje da oni provode mnogo vremena van kuće. Meri Kasat je naslikala dete koje gleda u ogledalo, što ukazuje na stereotip da je žena dokona. Izgleda kao da majka uči svoju kćerku na veoma ranom uzrastu da se fokusira na lepotu i svoj nastup, ili da želi da joj kćerka bude privlačna za muškarce i da napravi svoj prioritet. Slika Majka i dete je dobar primer impresionističke iskrenosti i konstantne individualnosti Meri Kasat. Kreiranje složenih, impresionističkih svetlosnih efekata ogledala odražavaju scenu na slici na maglovit, nejasan način. Za formiranje umetničkog izraza, poseban uticaj na nju imali su pasteli njenog prijatelja Edgara Degaa. Protiveći se zvaničnoj umetnosti i teškim ratnim, alegorijskim, istorijskim i vladarskim temama, ona se, poput svih impresionista bavila temama svakodnevnog života. Glavni motiv na njenim slikama najčešće su žene u svojim dnevnim aktivnostima, a posebnu pažnju davala je predstavama odnosa majke i deteta. To mi je promenilo život. Videla sam umetnost onako kako sam želela da je vidim, govorila je Meri Kasat. Kod Mary Cassatt je sva patnja bila usmerena na intimnost između majke i deteta koja je naglašena njihovim pogledima usmerenim jedno prema drugom. Slike vezane uz detinjstvo i prikaz majčinstva spadale su u najcenjenije radove Mary Cassatt. Kritičari poput Huysmansa entuzijastično su komentarisali njene radove rečima: Samo žena može naslikati majčinstvo. Postoje određeni osećaji za koje čovek ne zna dok se ne dogode; osim ako je on neponovljivo osećajan i nežan. Njegovi prsti su preveliki da ne bi ostavljali nespretne i surove tragove. Samo žena može presavijati i odevati dete - zakačiti mu pelenu bez da ga ubode.
Godine 1906, brat Meri Kasat, Aleksandar Kasat, umire. Posle njegove smrti Meri neće slikati do 1912. godine. Za to vreme ona putuje i 1910. posećuje Egipat koji je impresionira svojom lepotom stare umetnosti. Godinu dana kasnije dijagnostifikovan joj je dijabetes, reumatizam, neuralgija, i katarakta, ali ona ne usporava ritam života sve do 1914. kada je bila prinuđena da prestane slikati zato što je bila skoro slepa. Uprkos tome Meri je izlagala još jednom 1915. godine u podršci tadašnjem feminističkom pokretu, gde je izložila 18 svojih dela. Zbog svog doprinosa umetnosti, Francuska joj je dodelila orden. Umrla je 1926. godine u Mesnil-Theribusu u Francuskoj.
By Dragan Uzelac
Nema komentara:
Objavi komentar