NIRVANA: BLEACH (1989.)

 

NIRVANA: BLEACH (1989.)

     Muzika je od rane mladosti bila glavna preokupacija Kurta Kobejna. Dobivši u četrnaestoj godini električnu gitaru, on počinje sa uzimanjem časova ali samo onoliko dugo koliko mu je bilo potrebno da nauči pesmu Back in black grupe AC/DC, jer je po njegovim rečima to bilo sve što je trebalo znati. Otkrivajući u to vreme pank muziku, oslobađajući duh njene anarhičnosti i subverzivnosti, on oduševljeno izražava svoje ushićenje:

Bila su to tri rifa i mnogo urlanja. U stvari, zvučalo je kao Led Zeppelin, ali sam ja pokušavao da napravim da to bude što agresivnije i opasnije. Pitao sam se: kakav je u stvari pank rok. Koliko neprijatan? Otpanjivao sam svoje pojačalo najjače što sam mogao. Jednostavno nisam imao pojma šta to uopšte radim. Ipak, to je bio dobar način oslobađanja, bio je to moj posao, moja misija. Čim sam dobio gitaru postao sam opsednut njom, bio sam uveren da je to što radim specijalno i dobro, da imam nešto da dodam tom rokenrolu, da pokažem ljudima da umem da pravim odlične pesme.

    Nesvesno, bili su to prapočeci grandža (grunge, pokret u rok muzici proistekao iz Nirvanine andergraund kuhinje, pod uticajem pank roka i garažnog zvuka alternativnih bendova (Pixies, Sonic Youth, Dinosaur Jr., Breeders, R.E.M., PJ Harvey), krajem osamdesetih, kasnije jedan od najbitnijih pokreta devedesetih, kao i u rokenrolu uopšte, gledano istorijski – Pearl Jam, Soundgarden, Mudhoney, Alice in chains, Stone temple pilots, Melvins, Screaming trees, L7... neki su od sledbenika i vodećih bendova), mutantnog oblika pank roka koji će postati svetski trend i muzika još jedne izgubljene tzv. generacije X (generacije rođene između 1967.-1974. godine)...

 

   Grunge (žargonska reč za nekoga ili nešto što je odvratno ili pak prljavo) ili tzv. zvuk Seattlea, predstavljao je alternativni rock žanr i subkulturni pokret začet sredinom osamdesetih godina u severozapadnoj američkoj državi Washington (to se posebno odnosi na grad Seattle i okolinu), žanr koji je spajao punk rock & heavy metal (kao i uticaj tzv. indie, nezavisnih bendova)... Snažan, distorzirani gitarski zvuk propraćen je mračnim, nihilističnim tekstovima koji su se bavili savremenom alijenacijom, teskobom, depresijom i introspekcijom, psihološkim traumama, izolacijom i željom za slobodom pojedinca izgubljenog unutar modernog, represivnog društva... Bio je to krik još jedne od izgubljenih generacija, izraz bunta, rezignacije i očaja mladih ljudi kojima se nudio konzumeristički sistem gde su svi i sve bili na prodaju, gde je lažni sjaj, zadovoljenje isprazne forme bio važniji od duhovnosti, istinskog sadržaja i vrednosti čoveka.

   Grunge muzika imala je ono što se naziva ružnom estetikom - kako u urliku iskrivljenih električnih gitara, tako i u mračnijim lirskim temama. Ovaj pristup odabran je kako bi se suprotstavio glatkom elegantnom zvuku tada prevladavajućeg mainstream rocka, jer su grunge umetnici hteli preslikati ružnoću koju su videli oko sebe i osvetliti neviđene dubine i izopačenost stvarnog sveta. Grunge gitaristi bili su pod uticajem sirovog, primitivnog zvuka punka i favorizirali su energiju i nedostatak finoće nad tehnikom i preciznošću.

Naše pesme imaju klasični pop standard: strofa, refren, strofa, refren, solo, loš solo. Sve u svemu mi zvučimo kao da Black flag i Black sabbath zlostavljaju The Bay city rollers i The Knack.

    Šta je bilo to što je još definitivno opredelilo mladog Kobejna u muzičkom smislu, to što je početkom devedestih zapalilo svet rokenrola? Definitivno, tačka preloma, po rečima samog Kobejna, bio je koncert benda Black flag iz 1984. godine. Nakon pomenutog koncerta, Kurtove živopisne impresije su zvučale ovako:

Koncert je bio super. Potpuno su me preokrenuli. Do kraja te nedelje proglasio sam se za čistokrvnog pank rokera. To saznanje mi je pomoglo da shvatim da mi nije potrebno da budem rok zvezda, da ja uopšte ne želim da budem rok zvezda. Do tada sam se često dvoumio... a u isto sam vreme želeo da se dokažem ljudima ali mi to u stvari nije bilo bitno i nisam to mogao. Bilo je to jako zbunjujuće. Zato sam bio jako srećan što sam se zaista saživeo sa pank rokom, jer mi je to omogućilo tih nekoliko godina vremena koliko mi je bilo potrebno da odredim svoj sistem vrednosti i da shvatim kakva sam ja osoba. Pank rok je bio Božiji dar.

    Kad se Cobain upoznao s punk rock muzikom, posađeno je seme koje će mu zauvek promeniti život. Otkrio je Melvins, lokalnu punk rock grupu, i sprijateljio se s jednim od njegovih članova, Buzzom Osbourneom. Ali ni novootkriveni muzički interes nije odvojio Cobaina od samouništavajućih navika. Tokom srednje škole Cobain je sve  dublje tonuo u svet pića i narkotika. Takođe se borio sa svojom problematičnom majkom i nije se slagao sa očuhom. Cobain je veći deo 1984. i 1985. godine proveo živeći nomadski (Something in the way...), boraveći s prijateljima ili spavajući u javnim zgradama kako bi izbegao porodične probleme (sve više ponirući u depresivna stanja izazvana traumama haotičnog odrastanja i bipolarnog poremećaja, neke vrste emotivnog sloma usled naglih promena raspoloženja i kasnijih suicidalnih osećanja).

   Bipolarni afektivni poremećaj koji je Kobejna pratio kroz njegov burni, nepredvidivi i haotični život (život heroinskog zavisnika i nekoga neprilagođenog, nekoga ko je odrastao izvan porodice i roditeljske ljubavi)  karakteriše značajan poremećaj nivoa raspoloženja i aktivnosti, koje može biti povišeno, sa povećanom energijom i aktivnosti; tada se radi o hipomaniji ili maniji, zavisno o intenzitetu simptoma, ili sniženo raspoloženje, energije i aktivnosti: tada se radi o depresiji. Manična epizoda obeležena je javljanjem naglašeno veselog, euforičnog raspoloženja, koje nije u skladu sa okolnostima. Takve osobe često su živahne mimike i gestikulacije, napadnog vanjskog izgleda, preterane šminke, neobičnih kombinacija odeće i obuće (u slučaju Kobejna veoma upadljivo na eksplozivnim koncertnim nastupima). Ponašanje je promenjeno, puni su energije i optimizma, u stalnom pokretu, potreba za snom i hranom naglo se smanjuje, što dovodi do gubitka telesne težine. Pažnja se ne može održati, iznova se javljaju nove ideje i planovi. Depresivna epizoda može biti veoma različite kliničke slike, obeležene brojnim simptomima, različitog intenziteta i kombinacija; od blage i umerene do teške depresije, sa ili bez psihotičnih simptoma. Često je izražen umor i nakon najmanjih napora. Oslabljena je koncentracija, otežano je mišljenje i pamćenje. Mogu se javiti nemir, razdražljivost i anksioznost. Samopoštovanje i samopouzdanje su smanjeni, a u težim oblicima depresije prisutne su ideje krivice, samooptuživanja, osećaja bezvrednosti, besperspektivnosti. U teškoj depresivnoj epizodi češće su prisutne suicidalne ideje, kao i različiti telesni simptomi. Prisutnost halucinacija te nerealnih, sumanutih ideja krivice, grešnosti, nesposobnosti, propasti, besmisla i slično, uz psihomotornu usporenost do te mere da su onemogućene uobičajene društvene aktivnosti, karakteristike su teške depresivne epizode sa psihotičnim simptomima. 

   U julu 1985. Cobain je uhapšen zbog vandalizacije nekih zgrada, a kasnije je novčano kažnjen i uslovno osuđen (legendarni je njegov grafit – God is gay). Mesecima kasnije Cobain je okupio svoj prvi bend, Fecal Matter. Na kraju je Cobain počeo sarađivati ​​s basistom Kristom Novoselićem, a pridružio im se i lokalni bubnjar po imenu Aaron Burckhard. Prvi javni nastup mladog benda bio je 1987. godine na kućnoj zabavi. Otprilike u to vreme Cobain je započeo svoju prvu ozbiljnu vezu s devojkom po imenu Tracy Marander. Uprkos finansijskim ograničenjima, par je u Olimpiji živeo relativno sretnim životom (ovekovečenim u pesmi About a girl).

    Od 1988. Cobainove muzičke ambicije krenule su napred. Njegov se bend složio s imenom Nirvana i izdao svoju prvu pesmu Love Buzz (obradu pesme malo poznatog holandskog benda Shocking blue) na maloj etiketi. Otprilike u isto vreme, Burckharda je zamijenio Chad Channing na bubnjevima, a bend je napredovao na muzičkoj sceni u Seattleu.

    Godine 1989. Nirvana je objavila svoj prvi album, Bleach - (15. juna 1989.), koji nije uspeo ostaviti veliki utisak na tadašnjoj alternativnoj sceni. Snimljen za Sub Pop records (za svega 606 dolara), album je  potom prodan u više od 2 miliona primeraka širom sveta. Ono što je bilo očito, međutim, bile su Cobainove sposobnosti pisanja pesama i ono što će postati njihov prepoznatljivi spoj heavy metala i punka.

This is out of our reach
This is out of our reach
This is out of our reach and it's grown
This is getting to be
This is getting to be
This is getting to be drone

I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm stoned
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm
I'm

Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more

This is out of our range
This is out of our range
This is out of our range and it's crude
This is getting to be
This is getting to be
This is getting to be like drone

I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm stoned!
I'm a negative creep
I'm a negative creep
I'm a negative creep and I'm!
Aah!

Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more!

Yeah!
Drone
Stoned

Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more
Daddy's little girl ain't a girl no more

   Muzički, album Bleach bio je pod jakim uticajem ranog Black Sabbath -a , teškog rocka The Melvins i Mudhoney i hardcore albuma Black Flag i Minor Threat. Kurt je čak rekao da je bend pre snimanja albuma slušao ekstremne metalce Celtic Frost. Većina pesama sadrži teme temeljene na životu u Aberdeenu, Washington, USA, malom gradiću radničke klase u kojem je odrastao Kurt Cobain. Lirički gledano, album je manje nadrealan i besmislen od većine onoga što je potom usledilo (bile su tu moćne numere poput About a girl, Blew, Love buzz, Floyd the barber, Negative creep, School). Punk rock koreni benda najočitiji su na Negative Creep (uticaj benda Mudhoney), iako ima malo traga u smeru u kojem bi kasnije išli. School se u to vreme odnosi na scenu u Seattleu, upoređujući je sa srednjom školom; tekst pesme sastoji se od samo četiri retka i donosi slike Kurtovog razočarenja grunge scenom Washingtona i činjenicom da je bio duboko nesrećan u školi, neko ko nikako nije mogao da se uklopi. Legendarna About a girl bila je veličanstvena, melodična oda njegovoj tadašnjoj devojci Tracy Marander, kao i ljubavno pismo grupi The Beatles (priča kaže da je pesmu napisao nakon celodnevnog preslušavanja američkog izdanja Beatles albuma zvanog Meet the Beatles). Pesma Blew priča je o rastućem Kobejnovom osećaju klaustrofobije unutar rodnog Aberdina, dok je Paper cuts bila inspirisana istinitom pričom o porodici iz Aberdina koja je vlastitu decu zaključavala na tavanu. Scoff, još jedna od Kurtovih garažnih majstorija takođe je priča iz života američke provincije, tačnije priča iz njegovog života o odnosu sa roditeljima koji nisu smatrali da bi trebao da se bavi muzikom (uprkos činjenici da je Kurt poreklom iz familije čiji su se mnogi članovi bavili muzikom – njegova oba ujaka, kao i tetka Mari Earle koja je svirala gitaru). Posebna je priča Kobejnov zajedljivi esej o muškosti i o tome šta znači biti moderan čovek – Mr. Moustache (pored toga što je ceo život s gađenjem gledao na tzv. mačo tipove i umišljene veličine, Kurt se zalagao protiv svake vrste nasilja i pretvarao se da je homoseksualac da bi dodatno iziritirao ljude oko sebe, malograđanski duh sredine u kojoj je odrastao, kao i palanački duh većeg dela Amerike). Njegov borbeni duh vodio ga je beskompromisno do kraja, najviše u korist vlastite štete – sve do samouništenja. Bio je previše iskren, talentovan i svoj da bi pristajao na bilo kakve ustupke sredini koja ga nije mogla prihvatiti kao nekoga koje je bio u mnogo čemu jedinstven i superioran – bez dlake na jeziku, suviše senzibilan za ovaj licemerni svet ljigavih kreatura. Album Bleach bio je samo žestoka, andergraund uvertira u ono što će uslediti narednih pet godina na Kurtovom beskompromisnom putu kreacije, bunta i samouništenja, putu borbe za vlastite snove i ideale koji su nestajali zatrpani gomilama smeća sveta konzumerizma.

Kad sam prvi put čuo Pixies, povezao sam se s tim bendom toliko jako da sam trebao biti  u  tom bendu - ili barem u cover bendu Pixiesa, rekao je Cobain za  Rolling Stone časopis.

   Uticaj omiljenih Kobejnovih alternativnih bendova poput Pixies & Dinosaur Jr. više je nego očigledan. Bio je to čistokrvni Nirvana grunge zvuk, album koji zvuči sirovo, emotivno, autentično, teskobno i anksiozno, moćna slika depresivnog severozapada Amerike obojenog kišnim sivilom i odsustvom svetlosti, slika apatičnog odrastanja tinejdžera u atmosferi beznadežnosti i teških frustracija. Bila je to moćna zvučna slika jednog jedinstvenog sveta i vremena, po mnogima najbolji Nirvanin album – Kobejnov iskreni krik pre no što je Nevermindom uplovio u svet lažnog blještavila koji če ga na kraju balade povući nepovratno na dno nepostojanja. Muzika i tekstovi albuma Bleach zvučali su kao lavina sažvakanih i ispljunutih snažnih emocija, brutalno iskrena slika jednog sveta oivičenog sivilom, beznađem, napetošću i agresijom moderne Amerike i tinejdžera izgubljenih unutar apokalipse provincije.

Would you believe me when I tell you
You're the queen of my heart
Please don't deceive me when I hurt you
Just ain't the way it seems

Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?

Would you believe me when I tell you
You're the queen of my heart
Please don't deceive me when I hurt you
Just ain't the way it seems

Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?
Can you feel my love buzz?

 

   Kad je Nirvana 15. juna 1989. objavila svoj debi album Bleach, malo je ko mogao predvideti da će grupa pod vođstvom Kurta Cobaina na kraju promeniti svet, postati predvodnikom poslednje značajne rock and roll revolucije.

 

By Dragan Uzelac, suicidal grunge man, autumn 2021.