PINK FLOYD – Hey you

 

PINK FLOYD – Hey you

Hej ti, tamo negde, daleko
Sve usamljenija i starija
Možeš li me osetiti?
Hej ti, stojeći u prolazu
Bez oslonca i izbledelog osmeha
Možeš li me osetiti?
Hej ti, ne daj im da nam ugase nadu.

Nemoj se predati bez borbe.

Hej ti, tamo negde, sama u sebi
Sedeći ogoljena pored telefona
Da li bi me dotakla?
Hej ti, sa glavom na zidu
Čekajući da te neko pozove
Da li bi me dotakla?
Hej ti, da li bi mi pomogla da podnesem teret?

Otvori svoje srce, dolazim tebi.

Znala si da je to bila samo moja iluzija
Previše je bio visok zid
I kao što možeš da vidiš
Bez obzira koliko sam pokušavao
Da se oslobodim nisam mogao
Nema ništa više od mene.

Hej ti, tamo negde na putu
Uvek radeći ono što ti kažu
Možes li mi pomoći ?
Hej ti, tamo iza zida
Lomeći staklo u hodniku
Možes li mi pomoći ?
Hej ti, ne reci mi da više nema nade

Zajedno stojimo, razdvojeni padamo…

 

   Ovo je jedna od najtajanstvenijih pesama grupe Pink Floyd sa njihovog albuma The Wall. Pesma Hey You  pokreće drugi deo The Wall albuma, neposredno nakon što Pink shvati da je njegov zid izolacije koji je izgradio oko sebe potpun. Pink pokušava dozvati spoljašnji svet, ali shvata da je njegova komunikacija prekinuta. U početku on traži podršku od usamljenih  ljudi koji žive u hladnom  svetu, ironično paralelnom s njegovim. Čini se da pesma govori o čežnji za ljudskom interakcijom. Izraz Hej ti podrazumeva dozivanje nekoga (na primer, Hej ti tamo). Nakon te rečenice u svakom stihu nalazi se osoba u nekakvom očajničkom ili jadnom scenariju. Većina ovih scenarija prilično su opšti, ali neki su specifični, na primer, Vi izvan zida razbijate boce u hodniku, što ostavlja utisak buntovnog tinejdžera ili Stojiš na cesti uvek radeći ono što ti kažu, ostavlja utisak nekoga ko je vrlo plah i neodlučan. Slediti ove scenarije u svakom stihu je pitanje koje traži ljudsku interakciju, a kako pesma ide, ova pitanja postaju sve očajnija u svakom stihu: Možete li me osetiti?, Bi li me dotaknuo?, Možeš li mi pomoći?. U shemi celog albuma pesma govori o tome kako, iako ljudi postavljaju svoj Zid kako bi sprečili druge ljude, očajnički, ali beznadežno žude za pravom ljudskom interakcijom. Pink se previše odvaja od društva i čini se da se ne može ponovno povezati. Treba mu neko ko će mu pomoći i žali zbog pokušaja da se izoluje od sveta. Crvi su simbol raspadanja tokom celog albuma. Tačnije, mentalni raspad. Budući da Pink nije mogao pobeći iz svoje izolacije iza figurativnog zida, počeo je nastupati mentalni raspad. Tako su mu crvi pojeli mozak.

  Album Zid priča priču o Pinku, otuđenoj mladoj rock zvezdi koja se povlači iz društva i izoluje, postaje totalni stranac u svetu apsurda. U pesmi Hej ti Pink shvata svoju pogrešku izbegavanja društva i pokušava uspostaviti kontakt s spoljašnjim svetom. Međutim, on ne može videti ni čuti izvan zida. Pinkov poziv postaje sve očajniji kad počinje shvatati da nema bega. Od pesme Hey you se može reći da se govori o drugom delu Floydovog života. On ovde postaje kamijevski stranac, duh egzistencijalističkog apsurda i nemoći - Merso, stranac za svet zatvoren iza sopstvenih zidina, ali on nije totalno izgubio vezu i sa svojim unutrašnjim bićem, jer umesto da bude srećan pošto je ostvario ono za čime je sve vreme težio, on traži pomoć. Pesma je složena priča koja se fokusira na bezimenu osobu koja u osnovi oseća da mu niko ne odgovara. Ponavljanje reči Hej ti ukazuje na to da osoba u pesmi očajnički želi uspostaviti vezu s drugim ljudima i vratiti zdrav razum. On se čvrsto drži i traži da ga neko oseti, dodirne, da mu pomogne, da ga čuje. Njegova izolacija od ostatka sveta stvara intenzivnu želju za fizičkim, emocionalnim, komunikativnim nivoom. Ovi oblici komunikacije s drugom osobom osnovne su ljudske potrebe da se izbegne osećaj pustoši. Zarobljen iza kolosalne strukture napravljene od boli i potisnutih emocija svog života, Pink naizgled u očaju traži sve što će mu pomoći da se ponovno poveže sa svetom koji je upravo ostavio, bio to izlaz ili jednostavno osoba s druge strane voljna slušati.

U jednom svetu u kome odjednom nestaju iluzije i svetlosti, čovek se oseća kao stranac. To je izgnanstvo bez izlaza, s obzirom da u njemu nema uspomena na izgubljeni zavičaj, niti nade da će se najzad stići u neku obećanu zemlju.

  Doziva nekoga da ga oseti i dodirne. To je paradoks jer je on upravo izgradio zid da bi mogao da pobegne od kontakata sa drugima i kako ga niko više ne bi ranio. Pink sada traži od neimenovanog slušaoca, koji može biti njegova žena, svet izvan sobe ili mi, da mu pomogne da nosi taj Sizifov kamen, svoj život. On se vraća u svoju realnost i shvata da je zid previsok i da koliko god se trudio, izlaza nema. Njegov sada zatvoreni svet postaje mučan i bez nade. Masivnost zida prikazana je u filmu tokom pesme Is there anybody out there?. U ovoj pesmi samo se nekoliko puta postavlja ovo pitanje, ali odgovora sa druge strane nema. Pink sada želi da napravi red u svom životu i pokušava da složi sve stvari koje je slomio u besu. On ne baca polomljeno iz sobe, već pravi mozaike od delova slomljenog sebe. Ta preciznost u ređanju podseća na red u vojsci – a to opet asocira na nedostatak oca što i jeste temelj izgrađenog zida. Kada se završava pesma, sledi scena Pinkovog brijanja. Ovaj momenat aludira na brijanje Syda Barretta, jednog od osnivača benda koji se povukao. Kada je bend snimao pesmu Shine on you crazy diamond, Syd ih je posetio. Waters i Gilmour su bili potpuno šokirani kada su videli Syda potpuno obrijanog (bez kose i obrva). On je sedeo u uglu studija i kada su ga pitali kako mu se sviđa to što snimaju za njega, on je odgovorio da mu se čini pomalo staromodno i nestao je. Syd je, kao i Pink, imao psihičkih problema, tako da je u lik Pinka implementiran i Sydov život.

   Roger Waters objasnio je ovu pesmu časopisu Mojo  u decembru 2009.: Reč je o raspadu mog prvog braka, onoj bedi i boli i o tome da sam na putu kad žena preko telefona izjavi da se zaljubila u nekog drugog. To je potpuna katastrofa, pogotovo ako ste neko poput mene. Bio sam lebdeo na uzburkanom moru ženske moći (smeh). Beznadno, zaista, nisam mogao učiniti ništa drugo nego otići fetalno i zaplakati. Ali pesma je takođe delimično pokušaj uspostave veze s drugim ljudima, reći da će možda, ako delujemo u zajednici, neki od loših osećaja nestati. U zajednici postoji uteha. Crtica: Hej ti, tamo izvan zida/ Razbijanje boca u dvorani - to je poticaj da se približim mestu gde živim, kako bismo mogli pomoći jedni drugima.

 

Hey, you!
Out there in the cold
Getting lonely, getting old.
Can you feel me?

Hey, you!
Standing in the aisles
With itchy feet and fading smiles.

Can you feel me?

Hey, you!
Don't help them to bury the light.
Don't give in without a fight.

Hey, you!
Out there on your own
Sitting naked by the phone.
Would you touch me?

Hey, you!
With your ear against the wall
Waiting for someone to call out.
Would you touch me?

Hey, you!
Would you help me to carry the stone?
Open your heart, I'm coming home

But it was only fantasy.
The wall was too high as you can see.
No matter how he tried he could not break free.
And the worms ate into his brain.

Hey, you!
Out there on the road,
Always doing what you're told.
Can you help me?

Hey, you!
Out there beyond the wall,
Breaking bottles in the hall.
Can you help me?

Hey, you!
Don't tell me there's no hope at all.
Together we stand,
Divided we fall.

 

By Dragan Uzelac, in your the world of  isolation, septembar 2021.