SEX PISTOLS: Nevermind the bollocks - here’s the Sex Pistols (1977.)

 

SEX PISTOLS: Nevermind the bollocks - here’s the Sex Pistols (1977.)

INTRO: Let there be punk

       Prethodnica pank rok pokreta pojavila se šezdesetih godina dvadesetog veka u vidu garažnog, alternativnog, neposrednog , trominutnog, izvornog rokenrola i baze uvek opasnog, nepotkupivog andergraunda, držeći liniju svedenog, minimalističkog pristupa muzici, primitivnog i primarnog, izvornog zvuka pedesetih, i odbijajući tadašnje naglašene tendencije simfo-roka i ostalih  progresivaca ka kompleksnosti, kvazi art tendenciji rokenrola i tzv. konceptualizmu, odvajanju od korena i samog sebe. Novac, slava i hedonizam nekadašnjih zvezda, truli kompromisi i pakt sa đavolom koji ne prašta, uzimali su danak, sa tendencijom da rok muziku u potpunosti pretvore u isprazni šlager sezone za dokone domaćice ili u suštu suprotnost, parodiju svega onoga što je u začetku predstavljao. Pank rok je bio reakcija na opšte mrtvilo i gangrenu koja je pretila da uništi tkivo, samu srž supstance.

Zaista, ova generacija nema muziku koju može da nazove svojom. Woodstock je daleko od njih, a ni današnji momci i devojke više ne šetaju po mesečini. Njihova sadašnjost je mnogo crnja. Zato se vraćamo pesmama od dva-tri minuta, prostim melodijama, agresivnom ritmu. Sadržaj je malo teži jer ovo je ipak 1977., a ne 1957. godina, objašnjavao je muzičku i životnu filozofiju benda Sex Pistols i pank pokreta njihov menadžer Malkolm Meklaren.     

    

      Radikalni pank rok pristup progovorio je već početkom sedamdesetih u SAD o otuđenju, razočaranju društvom i mladalačkom buntu. Nakon 1976. i 1977. godine, uspeha i proboja američkog i britanskog pank rok pokreta – bendova poput  The Clash, Sex Pistols, Jam, Television, Damned, Suicide ili Ramones, dolazi do preokreta u tekstovima i oni postaju otvorenije politički i nihilistični. Hirovit, anarhičan, nepredvidiv i eksplozivan, kakav je već bio, pank rok nije dugo trajao – već 1979. dolazi do značajnog pada, prodaje i pretvaranja panka u industriju zabave i mode. Izvorne ideje pobune, anarhije, negacije i beskompromisnosti nestale su (kako to u rok muzici, pa i životu biva) u korupciji i trulom kompromisu.

     A odakle je sve zapravo počelo, gde su bili koreni, uzori, izvorište ideja i bunta? Istorija tvrdi da je rani rokenrol pedesetih godina( dakle već u svom povoju) svojim buntovnim duhom i nemoralnošću bio prethodnica panka. Pank rok verzije čuvenih pesama rokera iz pedesetih – poput Edija Kohrana - Something else i C’mon everybody, benda Sex Pistols, pravi su odgovor na početno pitanje. Još opasnija, legendarna underground ekipa – distorzirana, mračna, veoma neprijatna po sistem bila je oličena u pionirima i prvoborcima alternativne i praiskonske pank scene iz druge polovine šezdesetih, bendovima – The Velvet underground, MC5, The Stooges (sa nihilističnim Iggy Popom, prethodnicom Rottena Trulog) i New York dolls (po mnogima prvim pank bendom). Bili su to bendovi izvan blještavila svetlosti zvanične pozornice, neokaljani, nepopularni,neodoljivo neprijatni i radikalni u isterivanju vlastitih ideja i stavova – dve gitare, bas i bubanj, ogromno srce i čista energija, bili su njihova jedina jedinstvena formula za uspeh i kompromis. Poslednja karika prilikom vraćanja primitivnim, izvornim i zdravim korenima bili su tzv. pab rok bendovi. Više nego logično – u dobrim pabovima uvek se točilo još bolje pivo, a gde je pivo dobro, rokenrol je svakako još bolji (čak i ako se pretera) i opasniji.

    Junaci ove priče pojavili su se iz katakombi londonskog undergrounda i prljavštine beznađa nezaposlenosti radničkih kvartova, sa sloganom Ne znam šta želim ali znam kako to da postignem, kao glas razuma i savesti na opšte sivilo, beznađe i čamotinju nezaposlenosti. Bila je sredina sedamdesetih godina, vreme potrošenih ideala i kraja nagomilavanih laži demagoga, raspršenih iluzija i jezive stvarnosti. Bilo je to vreme opšteg nezadovoljstva (koje naravno nikad ne prolazi, samo se veštim iluzijama uklanja na kratak rok iz vidokruga nepoželjnih elemenata bilo kojeg sistema u bilo koje (ne)vreme) i bunta protiv Sistema koji nije bio u stanju da ispuni elementarne potrebe i očekivanja mladih ljudi. Bilo je to vreme totalne bezidejnosti nekadašnjih rock and roll veličina i pokreta uopšte, vreme zadriglih, samodopadljivo praznih zvezda utonulih u droge i gomile novca, praznih i izopačenih veličina odvojenih od sebe, pa samim tim i od korena nekadašnjeg rock and rolla. Do sredine sedamdesetih hipijevski ideali rasplinuli su se u vrtlogu nasilja i droge, dok su se preživeli rok-buntovnici prethodne decenije pretvorili u punopravne predstavnike svetskog džet-seta, vlastitu parodiju, izvrgnuvši ruglu esenciju rokenrola i izdavši sve što se moglo izdati – osim nove, kvalitetne muzike koja je ishlapela zajedno sa njima u svetu iluzija i materijalističke pohlepe.

    U među(ne)vremenu rađao se ispod dna neki sasvim novi nepokorni i opako smeo senzibilitet prečistača ustajalog vazduha i nagomilanog smrada, senzibilitet i bunt, neka sasvim nova energija, znatno agresivnija, nepotkupivija (barem u samo začetku, kako to nažalost samo i uglavnom biva) i beskompromisnija. Beda, sivilo, očaj i bunt ujedinili su (između ostalih) grupu mladih ljudi sa ulice strave, okrenutih novom muzičkom i sociološkom pokretu u nastajanju – jednostavno nazvanom punk-rock, pokretu povratka korenima rock and rolla, pesmama od 2-3 minuta, proste melodije, jednostavne poruke i agresivnom klati se  i valjaj ritma.

DESTROY - I HATE PINK FLOYD

    Tako nekako je došlo, u opštem haosu i gužvi, do formiranja kultnog britanskog punk - rock sastava Sex Pistols. Ko zna kako bi izgledala priča o Sex Pistolsima da jednoga dana u Sex (londonski butik budućeg menadžera Pistolsa, Malkolma Meklarena) nije ušetao neobičan tip psihotičnog, ukočenog pogleda (posledica meningitisa koji je preboleo kao dete) u I Hate Pink Floyd majici. Njegovo ime bilo je John Lydon, a mesto frontmena osigurao je izvodeći hit Alicea Coopera Eighteen u pratnji džuboksa. Preko noći je, međutim, postalo jasno kako je nadolazeća muzička revolucija dobila svog predvodnika te, zahvaljujući njemu, i neprijatelje u obliku religije, monarhije, klasnog sistema i bogatih, drogiranih rock-dinosaurusaa. Lydon je ubrzo preuzeo pseudonim Johnny Rotten i počeo pisati stihove iz kojih su ključali gnev, bunt i želja za promenom. Samo nekoliko koncerata bilo je dovoljno Pistolsima da privuku pažnju New Musical Expressa, Soundsa i drugih uticajnih muziičkih magazina, a nakon što su u svom prvom televizijskom nastupu izvređali i ispsovali poznatog voditelja Billa Grundyja, punk se pretvorio u ultimativnu metu društvenih dušebrižnika i državnog neprijatelja broj 1 u očima mainstream medija.

   Ostatak priče, sa pikantnim detaljima je čista istorija, danas već i legenda. Frontmen (hodajući užas i opasnost) je postao Johnny Rotten (zvani Truli - čista lirika), gitarista- Steve Jones, basista i glavni kreativac Glen Matlock (ubrzo zamenjen punk-ikonom Syd Viciousom, bez talenta ali sa imidžom koji je bio oličenje pokreta i beskompromisnog bunta) i bubnjar Paul Cook. Sav bes, nezadovoljstvo, kreativnost i energija ulice kipteći se prelila u punk- rock: silovite, antisitemske tekstove i sirovu muzičku agresivnost. Glasnogovornici generacije bez budućnosti postali su Sex Pistolsi.

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Fašistički režim
The fascist regime

Od tebe su napravili morona
They made you a moron

Potencijalna H bomba
A potential H bomb

 

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Ona nije ljudsko biće
She's not a human being

i nema budućnosti
and There's no future

I Engleska sanja
And England's dreaming

Ne govori ti što želiš
Don't be told what you want

Ne govori vam što trebate
Don't be told what you need

Nema budućnosti
There's no future

Bez budućnosti
No future

Nema budućnosti za tebe
No future for you

 

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Mislimo to čovječe
We mean it man

Mi volimo svoju kraljicu
We love our queen

Bog štedi
God saves

 

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Jer turisti su novac
'Cause tourists are money

I naša figura
And our figurehead

Nije ono što se čini
Is not what she seems

 

O, Bože, sačuvaj povijest
Oh God save history

Bože sačuvaj vašu ludu paradu
God save your mad parade

O Gospodine Bože smiluj se
Oh Lord God have mercy

Svi zločini su plaćeni
All crimes are paid

 

Oh kad nema budućnosti
Oh when there's no future

Kako može biti grijeha
How can there be sin

Cvijeće smo
We're the flowers

Na smetlištu
In the dustbin

Mi smo otrov
We're the poison

U svom ljudskom stroju
In your human machine

Mi smo budućnost
We're the future

Tvoja budućnost
Your future

 

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Mislimo to čovječe
We mean it man

Mi volimo svoju kraljicu
We love our queen

Bog štedi
God saves

 

Bože, čuvaj kraljicu
God save the queen

Mislimo to čovječe
We mean it man

Nema budućnosti
There's no future

U engleskom snu, Bog spasi kraljicu
In England's dreaming God save the queen

 

Bez budućnosti
No future

Bez budućnosti
No future

Nema budućnosti za tebe
No future for you

Bez budućnosti
No future

Bez budućnosti
No future

Nema budućnosti za mene
No future for me

 

Bez budućnosti
No future

Bez budućnosti
No future

Nema budućnosti za tebe
No future for you

      Nakon brutalno iskrenih i šokantnih singlova( koji su im doneli epitet društvena opasnost) God save the queen i Holiday in the sun, dana 28. oktobra 1977. godine izlazi antologijski (i jedini) album Sex Pistolsa Nevermind the bollocks - here’s the Sex Pistols. Dvanaest neverovatno kvalitetnih punk-rock numera prenele su u potpunosti duh jednog burnog vremena, duh klubova, ulice i gomile, svu bedu i sjaj muzičke industrije i jednog modernog društva, uopšte. Malo je albuma u istoriji moderne muzike koji su na tako iskren, brutalan i sveobuhvatan način progovorili o društvenom trenutku, svim željama, snovima, usponima i padovima, frustracijama i nemirima mladih ljudi unutar razvijenog kapitalističkog društva izobilja (ali ne naravno za sve, kao i obično kroz istoriju svih mogućih i nemogućih sistema).

Trenutno ha, ha, ha, ha, ha
Right now ha, ha, ha, ha, ha

Ja sam anti-Krist
I am an anti-Christ

Ja sam anarhist
I am an anarchist

Ne znam što želim
Don't know what I want

Ali znam kako to dobiti
But I know how to get it

Želim uništiti prolaznika
I want to destroy the passerby

 

Jer želim biti anarhija
'Cause I want to be anarchy

Nema tijela psa
No dogs body

 

Anarhija za Ujedinjeno Kraljevstvo
Anarchy for the U.K.

Dolazi ponekad i možda
It's coming sometime and maybe

Dajem pogrešno vrijeme, zaustavljam prometnu liniju
I give a wrong time, stop a traffic line

Vaš budući san zasigurno je proživljen
Your future dream has sure been seen through

 

Jer želim biti anarhija
'Cause I want to be anarchy

U gradu
In the city

 

Na koliko načina možete dobiti ono što želite
How many ways to get what you want

Koristim najbolje, koristim ostalo
I use the best, I use the rest

Koristim N.M.E.
I use the N.M.E.

Koristim anarhiju
I use anarchy

 

Jer želim biti anarhija
'Cause I want to be anarchy

To je jedini način da to bude
Its the only way to be

 

Je li ovo MPLA
Is this the MPLA

Ili je ovo UDA
Or is this the UDA

Ili je ovo IRA
Or is this the IRA

Mislio sam da je to Velika Britanija
I thought it was the U.K.

Ili samo druga zemlja
Or just another country

Još jedan podstanar vijeća
Another council tenancy

 

Želim biti anarhija
I want to be anarchy

I želim biti anarhija
And I want to be anarchy

(Oh kakvo ime)
(Oh what a name)

A ja želim biti anarhist
And I want to be an anarchist

(Ja se naljutim, uništim!)
(I get pissed, destroy!)

      Producent Kris Tomas tehnički je savršeno uobličio neurotičnost Rottenovog glasa i agresivne svirke u kojoj je dominirala čarobna Jonesova gitara - ritam sekcija je čvrstim gruvanjem samo upotpunila kontrolisani haos. Ključna autorska figura bio je basista Glenn Matlock (kao svog uzora je navodio basistu Bitlsa, Paula McCartneyja) - upotrebom pop refrena uneo je smirenje u trešteću, veoma borbenu, tutnjajuću atmosferu haosa i nereda, agonije borbe. Sve je naprosto prštalo i kiptelo od agresije i sirove, buntovne pank energije - bila je to prva borbena muzička frontalna linija Sex Pistols prvoboraca, sa podignutom pivskom flašom u ruci i zihernadlom na svim nemogućim mestima, lice i snaga ulice direktno preslikani i uobličeni u čistokrvni, potentni punk. Bio je to totalni povratak korenima, u smislu forme, naravno (sedamdesete su ipak bile mnogo crnje i manje romantične od pedesetih) - Little Richard, Chuck Berry, Gene Vincent ili Bo Diddley, kratki, jasni, bez peglanja i doterivanja, rock and roll sirov, borben, jednostavan, iskren i opasan. Romantika pedesetih ovaj put je ostala okačena na čiviluk, dekoracije radi. Promenila je zapravo formu u nešto mnogo manje čedno i suptilno – od nadahnutih lirskih, ljubavnih izliva pretvorila se u krik očaja i ljutnje, nihilistični pozdrav sistemu koji nije mario za nikoga osim nekolicinu privilegovanih pojedinaca i održanje sebe samog. Zveket pivskih flaša i lanaca, topot martinki i srednji prst usmeren društvu samoživih staraca zamenio je krasote predivnih buketa cveća i lirske zanose romantičarske ljubavne poezije pedesetih - čast izuzecima, naravno, onim izvornim.

    Gitara je uključena u pojačalo, pojačalo u život ulice i... Bunt je naprosto eksplodirao. Bio je to obračun sa svim i svačim, direktno uključenje sa barikada, puls i ritam uzavrele ulice - bilo da je u pitanju kraljica i njen fašistički režim u God save the queen, čista anarhija i radikalna revolucija Anarchy in the UK, obračun sa jednom od muzičkih izdavačkih kompanija - EMI ili konstatacija opšte izgubljenosti i blaženo-tupe praznine - Pretty vacant. Kontrast lepog i ružnog učinio je ovu ploču veličanstvenom freskom modernog društva i muzike.

Nema svrhe u postavljanju pitanja, vi necete dobiti odgovor

Oh, samo se setite da ja ne odlucujem

Nemam ni razlog, svega mi je preko glave

Naci cete nas uvek vani na rucku

 

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Mi smo prazni

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Prazni

 

Ne trazite od nas da prisustvujemo, zato jer nismo svi tu

Oh, nemojte se folirati jer mene nije briga

Ne verujem u iluzije jer mnogo toga je realno

Onda prestanite sa oskudnim komentarima zato jer mi znamo sta osecamo

 

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Mi smo prazni

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Mi smo prazni, ah

Ali sada nas i nije briga

 

Nema svrhe u postavljanju pitanja, vi necete dobiti odgovor

Oh, samo se setite da ja ne odlucujem

Nemam ni razlog, svega mi je preko glave

Naci cete me uvek vani na rucku

Mi smo vani na rucku

 

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Mi smo prazni

Oh, mi smo tako lepi

Oh, tako lepi

Mi smo prazni

Oh, tako smo lepi

Oh, tako lepi, ah

Ali sada nas i nije briga

 

Mi smo prilicno

Prilicno prazni

Mi smo lepi

Lepi kad smo prazni

Mi smo prilicno

Prilicno prazni

Mi smo lepi

Lepi kad smo prazni

 

I nije nas briga

      Sve vreme struji čista punk energija, čisteći pred sobom sav nataloženi smrad, nezadovoljstvo, nepravdu, zlo i učmalost potrošenih rock dinosaurusa, zatupelih od korupcije i tromosti praznine. Album je jednostavno bio isto što i tadašnji koncerti - zajednički podijum za bend i publiku, bez razlike, ikakve. Kada po milijarditi put preslušavam stvari poput Problems ili Liar, vraćajući film daleko unazad, podilazi me ona ista visokoenergetska i visokofrekventna jeza, borbeni duh koji me i dalje čini živim (uprkos činjenici da živim u Srbiji!), i budi u meni nadu da sam uprkos svemu još uvek normalan ili možda samo pretty vacant, sačuvaj Bože!

    Album predstavlja jedinstven Sex Pistols punk rock zvuk: gitaru Stevea Jonesa koja spaljuje sve nepoželjno i budi nadu u opstanak čistokrvnog rock and rolla. Istovremeno, čudesni Rottenov lik - nakazan, rasčupan i neugledan, prljav, anarhičan do bola sa zihernadlama i majicom s natpisom Destroy izbacuje sav nagomilani gnev, bes, frustraciju, probijajući se glasom - urlikom, borbenim pokličom iz pakla neurotičnosti i nezadovoljstva. Ništa manje opasne po život i čula: No feelings i Holidays in the sun, i reggae-ritmična Submission raspiruju vatru nemira i konačnog obračuna, namenjenu Sistemu i njegovim poslušnim kopiladima.

PUNK’S NOT - SURVIVE

    Pank rok je bio iskrena priča, povratak korenima, opasan bunt, anarhija, vapaj, krik upozorenja i očaja, i nažalost, još jedna tužna epizoda u istoriji rokenrola.

     Pojava punk rocka sredinom sedamdesetih godina 20. veka, najbolje je potvrdila sledeću činjenicu: rock je izvoran i čist jedino onda kada se bori protiv autoriteta. Punk pokret nije štedeo Sistem i Poredak savremenog, fino upakovanog, totalitarnog društva. Njegove poruke su bile jasne i ubojite, njegova pobuna protiv nepravdi i nezaposlenosti je bila iskrena i utemeljena u izvornim vrednostima rock and rolla. Jedan od punk slogana najrečitije govori o suštini ideje: Ne znam šta želim, ali znam kako to da postignem.

     Rušiti, spaliti, prebiti, ubiti, uništiti i negirati, bile su ideje vodilje pristalica punk pokreta, a objekat tih glagola nisu bili tadašnji vodeći političari (poput čuvene gvozdene lejdi Margaret Tačer, premijerke Britanije), nego sam Sistem i autoritet, bilo sa koje strane on dolazio, jer ustanovljeni autoriteti i njegove institucije nisu odgovorile očekivanjima novih generacija. Isticanje fašističkih simbola – kukastih krstova i Hitlerovih slika – nikada nije imalo značenje koje stvarno ima; bilo je to samo burno i puno inata reagovanje na nesposobnost Sistema da mladima pruži šansu.

     Ali, već posle godinu-dve dana, političnost i odlučnost punka je splasnula na nivo komercijalizovanih i jalovih tirada. Pokret je pretvoren u modni trend, kao takav je podruštvljen a time i otupljen, te sveden na populističku zabavu. Za utehu ostaje činjenica da je takav razvoj događaja bio i ostao svojstven za ceo rock and roll pokret. Silogizam je prost: ako si roker, onda težiš da te čuje što više ljudi. Ako ti to pođe za rukom, prinuđen si da se oslanjaš na ustaljene institucije, poznate kao rock biznis. Onda te institucije uzmu pod svoje, zaradiš puno para i baš te briga za politiku i sistem koji, tamo neki kažu, uopšte ne valja.

      Voleli punk-rock ili ne, album Nevermind... je svakao jedan od najbitnijih ploča u istoriji rock and rolla, jedno od ključnih, prelomnih poglavlja. Sa svojih dvanaest savršenih hit-singl numera preneo je duh jednog vremena, utisnuvši duboko u rilne vinila ožiljke sedamdesetih, naslikavši život ulice akordima i pokličima realističnije i od same stvarnosti. Kako bi to lepo rekao Kurt Cobain ( čiji je album Nevermind, deceniju i po kasnije, učinio sličan poduhvat, u grunge maniru, ali sa posledicom drastično različitom - umesto da se proda kao punk, Cobain je odlučio da sam ode, zauvek, uz malu pomoć sačmarice - čistog obraza, uprljanog jedino vlastitom krvlju, nažalost!) : Punk-rock je bio Božiji dar!.

By Dragan Uzelac