Dragan Uzelac - My books...: SYD BARRETT: Barrett (1970.)

SYD BARRETT: Barrett (1970.) – last waltz of painter

Ubrzo nakon debitantskog Barrettovog solo albuma The madcap laughs, usledio je još jedan solo album, pod jednostavnim nazivom Barrett (novembar 1970.). Bila je to na neki način znatno smirenija, manje ekscentrična i zaokruženija celina, nastala na ubrzanom, hirovitom i, ispostaviće se ovaj put opraštajnom, interstellar overdrive barrettovskom putu. Postavu na ovom albumu, pored naravno Barretta kao pevača i gitariste, činili su David Gilmour na bas gitari, Richard Wright na klavijaturama i Jerry Shirley na bubnjevima. Snimanje albuma je počelo 26. februara 1970. ( svega mesec dana nakon objavljivanja dugo odlaganog i mukotrpno snimanog prvenca –The Madcap laughs, januar 1970.)i trajalo je do jula 1970. (album je ugledao svetlost dana u Velikoj Britaniji novembra 1970.). Album je bio malo bogatiji zvukom, posebno u ritmičkom miksu, sa izvrsnim numerama Baby lemonade i Gigolo aunt.

Nikada ne bi svirao istu melodiju dva puta. Ponekad Syd nije mogao svirati ništa što ima smisla. Drugi put bi ono što je svirao bila apsolutna magija.

Jerry Shirley

Sid Beret, veoma kompleksna i kreativna ličnost, svojim je originalnim muzičkim izrazom pod uticajem halucinogena LSD bio predvodnik i jedan od simbola psihodelične umetnosti Britanije, jedan od osnivača i glavni kreativac, duhovni predvodnik benda Pink Floyd i čitavog jednog, andergraund, alternativnog umetničkog pokreta, neizrecivo osobena ličnost i stvaraoc gotovo neuporediv sa bilo kojim drugim autorom u svom čudesnom senzibilitetu i načinu izražavanja u šarenolikoj i burnoj istoriji rokenrola. On je komponovao izuzetno gusto aranžirane i strukturisane pesme (čudesne vizije njegovog unutrašnjeg, detinjeg sveta bajki, sveta međuplanetarnog misticizma i nadrealnih vizionarskih opsesija), da bi potom naizgled davao sve od sebe da uništi ono što je stvorio, razvlačeći ih u bilo kom pravcu koji bi mu se u datom momentu ukazao. Godina 1966. i deo 1967. bile su njegovo eksplozivno, neverovatno kreativno razdoblje, pre no što su droge i neki, nikad razjašnjeni unutarnji problemi doveli do njegove krajnje izolacije, kreativne krize i napadne ekscentričnosti, totalne blokade i neupotrebljivosti. Dok je stvarao, Beret je stare rokenrol riffove razvijao na nestandardan način, stilom čije korene možemo tražiti negde između Bo Didlija, Henka Marvina i Pita Tausenda. Taj više nego autentičan stil predstavljao je kombinaciju pulsirajućeg ritma sa nizovima akorda koji menjaju oblik i prerastaju u napete sklopove, prodorno visokih tonova. Čudesnu tehniku pratili su isto tako čudesni tekstovi, proizašli iz haotičnog i tajnovitog unutarnjeg sveta Sida Bereta – sveta nadrealnih vizija i duhovnih lomova čoveka koji je odbijao svet odraslih.

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade

Ja vrištim,Na ovaj način sam te upoznao

Meni si divna kao led

U satu me šalju kroz mašinu za pranje

Dolaze okolo,uskoro,tako sami

Molim te,molim te Bebo Limunade

U tužnom gradu

Hladne metalne ruke pljesak

Žurka klovnova je napolju

Siva kiša pada daleko od nas

Molim te,molim te Bebo Limunade

Uveče sunce se spušta

Kao zemaljski potoci,ujutro

Šalje kavez kroz poštu

Stvara tvoje ime kao duh

Molim te,molim te Bebo Limunade...

Baby lemonade pesma je koja otvara opraštajno delo ekscentričnog umetnika Syda Barretta. Ona eksponira beretovsku pop melodičnost, psihodelični pop trip u The Kinks londonskom stilu kasnih šezdesetih. Jedinstveno, lepršavo, autentično. Uz njegov čudesni bluz filing Beret priča o načinima na koje čovek može da ubije vreme. Briljantan uvod u poslednje poglavlje, natopljen setom i naznakama nestvarne radosti. Love song nastavlja u lepršavom stilu, ležernom melodijom i glasom koji odiše smirenošću i blago naznačenom setom. Čista i razdragana pop melodičnost, gotovo neprepoznatljivo beretovsko iskustvo sreće. Priča o bivšoj devojci, neprežaljenoj ljubavi koja još uvek budi setu i čežnju. Beretova senzibilna poetika nastavlja se i na ovom albumu, gradeći prelepe slike. Pored slikarskog i muzičkog talenta (koji je bio revolucionaran i koji je ostao kao monolit u vremenu koje je pretvorilo rokenrol u jedinstveno umetničko nadahnuće druge polovine dvadesetog veka), kroz čudesne ljubavne stihove i portrete devojaka iz Sidove neobične stvrnosti i mašte na Sidova dva solo albuma uviđamo i svu snagu njegovog pesničkog talenta, originalnost u izrazu koja se sjajno uklapa u jedinstvena muzička rešenja, njegove nagle promene raspoloženja, tempa, prelaze iz svetlosti u tamu, iz sete u radost.

Znao sam devojku i još uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi sta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje.

Znao sam devojku i jos uvek mi se sviđa

Rekla je da je znala da će mi verovati

I da ću ja njoj takođe...

Rekao sam: Ok dušo, reci mi šta ćeš biti

I spustiću glavu dole i videti ono sto vidim.

Čim se ona vratila

Čim sam otvorio oči

Znao sam da me čeka veliko iznenađenje...

Dominoes se proteže nesaznatljivo melanholičnom emocijom i odsustvom prethodne energičnosti, bojeći svet tamnim tonovima. Sve se odvija u gotovo akustičnoj atmosferi sete i usamljenosti, sa tek prisutnim naznakama nade. Par džeziranih elemenata, odsjaj psihodeličnih tonova i seta, teška nezemaljska seta. Jedna od mračnih pesama koje govore o ljudskoj teskobi, slikama sećanja i žaljenja. It is obvious prigušene svetlosti i atmosfere, još jedan je od minimalističkih, skiciranih komada koji se kotrljaju šizofrenim beretovskim svetom. Pesma se vrti u začaranom krugu – ritmična, tajnovita, neodređena.

Udari dole

Mesto kucanja unutar pauka

Kaže ''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

''To je ljubav,da,da,da,da,da,da''

Kaže ''To je ljubav''- Sve to znam

Tv, zubi,stopala,mir,oseti to

''To je ljubav da,da,da,da,da,da''

Kao pad koji me dovodi ovde

Volim pad koji me dovodi ovde

Volim vrpcu oko žila

Stvaram vrpcu oko žila

Patka,način da se smanje je mali

Čaj žudan metalnog juga

Lakat sutrašnja kiša i test

Volim prazno pretpostavi sine

Bubuljice opasne i blažesne

Uzdišemo,stižemo,zvečimo

Mešamo mlaznice i statue

Mokri jadnici upoznajemo mrlju

Linije,vetrovi kolevka i polovina

Svaki dan ti pošteno dajem polovinu

Svakog dana ti pošteno dajem polovinu

Pogledam u tvoje oči i ti,

Fletiraš u suncu za sebe.....

Bam,spastička tektilna mašina

Uzdišemo,pucketanje,vitki,dormi,krovni,vam

Imaću ih,prženo biće

Slomljeni džardi,kardi,smučo,mučo,paki,puftl

Splošet,moksi,vrlo smrdljiv,

Kabal,gabal,splintra kanal

Glavni šraf je skinuo

Pacovi,Pacovi lezite dole ravno

Ne trebate nam,mi samo tako glumimo

I ako mislite da ste ne-voljeni

Onda mi sigurno to znamo...

Pacovi,pacovi lezite dole ravno!

Da,da,da,da,lezite dole ravno!

Rats je komad unutar kojeg zloslutni pacovi unose dodatni nemir, raskol unutar duše, srca, svesti. Prodorni tonovi zasecaju u samu srž nemira, prerastaju u totalnu konfuziju, haos, beznađe, suicidalnost, mrak, ironiju sudbine. Sva ta tama je propraćena podrugljivim i manijakalnim stihovima. Pesmom Maisie bluzerski tonemo još dublje, naglašavajući još jednu u nizu mračnih skica – bez nade, životne energije, svetlosti, radosti. Totalno potonuće, mračni kroki nastao pod snažnim uticajem Howlin’ Wolfove verzije Spoonful bluza. Iz bluz mraka Maisie pesma Gigolo aunt izranja vedrinom i energičnošću, radujući se glasu koji se izdiže iznad ponora prolaznosti i kreativne krize. Odsvirana s ubeđenjem, veoma nadahnuto i inspirativno. Kontrast mraku i odustajanju. Tračak vere i nade u sebe i snove, svet mašte i kreacije.

Maisie, Maisie, Maisie, Maisie...

Loša sreća, nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti

Maisie, njegov svetlosni kez ju je zavrteo

Maisie, leži u hodniku

Sa dijamantima i smaragdom

Maisie, Maisie...

Loša sreća - nevesta bika

Maisie leži u zidu sa svojim smaragdom

I dijamantskim brošem, iznad ukora

Loša sreca - nevesta bika

Iskoračao sam da bih upoznao Maisie u večernjoj svetlosti...

Maisie!

Waving my arms in the air – I never lied to you unosi još malo radosti i vedrine u Beretov konfuzni svet rascepa i nemira. Divna i razigrana pop melodija, otpevana s ubeđenjem nenadmašnog pionira britanske psihodelije. Mladić iz Kembridža pleni duhom vedrine i samouverenošću. Između krajnosti, dosledno i nemilosrdno. Wined and dined definitivno izvlači album iz područja sete i tame, mirno uplovljavajući u psihodeličnu pop luku jednog krajnje originalnog i jedinstvenog autora – pionira i tragičnog junaka jednog prelomnog vremena žrtvovanja. Beret u svom punom sjaju i kreativnosti – tako moćan i nenadmašan u odnosu na sve one koji su ga nemilosrdno i licemerno osuđivali i osporavali.

To je samo ideja jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želis li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi

Ti i ja na jednom mestu

Gubimo vreme na dominama

Dan tako mračan,tako topao

Život stvoren od nedobrote

Ti i ja i domine,vreme prolazi

Vatromet i toplota,jednog dana

Drži školjku,štap ili igru

Slučajno čuti ševu danas

Gubim dok mi je um zalutao

Ne želiš li znati šta ćeš s tvojom prelepom kosom

Protegni ruke,fini osećaj

U ehou tvoga puta

To je samo ideja,jednog dana

U mojim suzama,mojim snovima

Ne želiš li videti njen dokaz?

Život koji dolazi iz sigurnosti

Ti i ja,ti i ja i domine,dan prolazi

Wolfpack lomi atmosferu pop poleta svojim neobičnim ritmom i rascepkanošću. Nesiguran korak, usporavanje, senka sumnje i tame na horizontu vedrine. Beretovo bluz survavanje, usporavanje, seta, gorčina, nemoć, neodlučnost. Pesma Effervescing elephant zaokružuje jednu jedinstvenu priču i pravi pun krug koji se pretvara u beretovsku, neponovljivu bajku, svet izmaštan u jednoj ranjenoj, hipersenzitivnoj duši, preosetljivoj na svet surovih užitaka i neiskrenih emocija. Svet bez mašte, ideja, empatije i čiste, dečije radosti stvaranja.

Jedan živahni slon

S malim očima, i sjajnom velikom surlom

Jednom je šapnuo,malom uhu

Malom uhu jednog sićušnog miša

Do sledećeg bi juna umro, o da

Zato što bi tigar tumarao

I mali je rekao ''O moj bože moram ostati kod kuće''

I svaki put kad čujem režanje

Znam da tigar krstari

ali Biću siguran znaš

Jer mi je slon rekao

I svi su bili drski, o da

I poruka se pročula

Do zebre,mungosa i prljavog nilskog konja

Koji se valjao u blatu i žvakao

Svoju začinjenu planktonsku hranu

I čuvao je i ignorisao svaku reč

Preferirao je da pregleda stado

Glupog vodenog bizona,o da

I cela džungla se uplašila

I trčala unaokolo celog dana i noći

Ali uzaludno vidiš

Tigar je došao i rekao ''ko ja?''

''Znaš nikog od vas nebih ja povredio''

''Više volim nešto da zvaćem''

''I svi ste vi oskudni,o da''

Pojeo je slona

Juna 1970., Barrett je održao svoj prvi i jedini solistički koncert, koji je prekinut nakon samo 4 pesme, kada je Barrett naglo odložio gitaru i otišao sa bine. Otišao u legendu, zauvek. Mitologiju rokenrola, kao neko neponovljiv u svakom pogledu.

Smešten na pučini sveta kojem nikada svojom iskrenošću, neposrednošću, emotivnošću i kreativnošću nije u potpunosti pripadao, Syd Barrett se u jednom čudesnom, kratkotrajnom trenutku inspiracije i magnovenja okrenuo sopstvenoj unutrašnjosti, izmaštavši za sebe i duhom odabrane alternativni svet bajki i čudesne muzike – samo za sebe ili možda one dovoljno smele i genijalne da ga isprate na njegovom nezemaljskom, neponovljivom putu.

Syd Barrett i njegovo slavno ludilo, zbog koga se na vrhuncu i povukao iz Pink Floyda, jedna su od najvećih legendi rok muzike, ali ni najnovija zapažanja ne daju mnogo objašnjenja za to šta se u stvari dogodilo. Tada su psihodelične droge bile dozvoljene i masovno korišćene, i verovatno su uticale na Barretovu ličnost. Ovaj višestruko talentovani i načitani momak, koji je iz povučenog Kembridža došao u proključali London i preko noći postao istinska zvezda, bio je krhka i labilna ličnost, što su zapažali njegovi prijatelji. Konačno, nedavno otkriveni rasporedi obaveza pokazuju koliko je beskrupulozan bio celonedeljni ritam svirki godine 1967, u kojoj je grupa Pink Floyd postala slavna, i postaje jasno do koje mere su nervi svim muzičarima morali biti napeti. Međutim, Barrettovi rođaci danas svedoče kako on, u stvari, nikad nije išao na psihijatrijske tretmane zato što su stručnjaci procenili da za to nema razloga. Svedoče i da je u kasnijim godinama živeo povučenim, relativno konzistentnim, slabo društvenim seoskim životom, u kome se sve vrtelo oko mirnog bavljenja apstraktnim slikarstvom i ljubavi prema cveću. S druge strane, R.D. Laing, najznačajnije ime antipsihijatrije, svojevremeno je, preslušavši jednu traku sa Barretovim razgovorima iz najgoreg perioda nikad dijagnostifikovanog sloma, izjavio da je mladi gospodin neizlečiv.

Dragan Ambrozić, rok novinar

Nakon dva solo albuma Syd Barrett se sve više povlači iz javnosti opterećen burnom prošlošću i podmuklom bolešću, na momente se još pojavljujući – uglavnom u neproverenim pričama ili bar na snimanju Pink Floyd albuma Wish you were here, 1975. godine, upravo posvećenom sećanju na njega i legendi koja je uvek tu negde. Syd Barrett se povlači u sebe, vraća se u rodni Kembridž i naredne tri decenije ostavlja mesta za nastanak brojnih mitova. Godine 1988. svetlost dana ugledaće njegovi neobjavljeni snimci iz perioda 1968. – 1970. godine. Album na kome su objavljeni zvao se Opel. Bio je to poslednji muzički trag Barrettovog postojanja s obzirom na činjenicu da on nakon 1970. godine nikad više nije snimao niti svirao, opterećen mentalnim problemima. Život je nastavio u porodičnoj kući u Kembridžu, baveći se slikarstvom, čitanjem i baštovanstvom.

Doli Roker...

Zove se Doli Roker..

To je jedan stari stvaralac haljina...

Pa, star mesecima, znaš, tako nešto

Znao sam slatku devojku

Izašla je sa mnom i platila umesto mene

Bila je slatka devojka

Posle pet otišli smo na čaj

Videla je Doli Roker-a

Želela je devojčicu, imala ju je

Ja želim da je vidim, znam da želim

Volim te dušo, sve za tebe.

Želis li da upoznaš Biser?

Ona je slatka kao veveričji orah.

Videla me je

Rekla je da je mislila da ima mnogo.

Ona je Doli Roker

Želim čekati sve dok je ne dobijem

Rekla je da je znala da znam,mi znamo da je tako

Rekla je da me mora videti usamljenog sa tobom.

Okeani možda putuju, daleko isuviše daleko

Čula u šljunku, videćeš sebe kod kuće

Divno je biti kod kuće

Sve što sam činio uvek

Čitavog mog zivota, vidiš, kada je dobiješ

Sve što znam, i ti znaš, pokazaću ti dušo

Kroz šta li te je tvoja glava gurnula k sebi dušo

To je Doli Roker.

Znala je šta ima

Videla je Doli Roker-a

Videla je Doli Roker-a.

Album Opel (1988.) predstavljao je kombinaciju osam do tada neobjavljenih pesama i šest alternativnih verzija postojećih. Sa dosta akustike, u minimalističkoj produkciji, album je doneo nešto melodičniji zvuk, nalik studijskim snimcima sa dva solo albuma. Album se uglavnom kreće unutar i izvan graničnih područja psihodelije i pop feelinga, između grmljavine i šapata, akustike, smirenosti i vedrine, s jedne, i distorzirane napetosti i tame, s druge strane. Pre svih, tu su predivna, akustična i čudesno emotivna Dolly rocker, u savršenom dylanovskom maniru i specifično beretovskom dodiru. Sjajni britanski pop komad, ubedljiv, jednostavan, neposredan, rokerski elegantan. Word song , sagrađena na snazi reči, Clowns and jugglers u dobrom starom maniru kinksovske londonštine, čisti psihodelični pop komad na granici potonuća u frikovanje i kosmičko ludilo šezdesetih, Let’s split, vedra akustična skica, prepuna poleta i energičnosti, duh vedrine između dva Barrettova ponora tame, kao i Milky way sa svom onom lepotom koju su jedinstveni, kreativni genije i britanski pop dali svetu moderne muzike.

Šta si sve rekla danas kada si u mlečnom putu

O reci mi molim te

Ako bih te upoznao - I rekao ti šta da radiš

Čini mi se malo

Od kad sam mogao da se smejem na isti način kao ti...

Koliko puta,ako pokušam,ako mogu,

Kada si u mlečnom putu

Polovina tvog vremena,iza mene je samo atmosfera

Od kad sam mogao da se smejem na isti način kao ti...

Šta ti bilo ko može misliti

Stajući u mlečnom putu

Shvati život olako

Zašto tako prazno...?

Rekao sam ti - Mogu ti reći

Šta da radiš - kada sam ti već rekao

I ako ti kažem ''Volim te''

Osećam se na isti način kao i ti

Shvati život današnjice

Kada si u mlečnom putu

O,pokušaj molim te! Kucni u koru drveta

Draga, oblikujem te, oblikujem, i držim te

Znači - Pet milja

I u svakom pravcu za tebe

U suštini, većina snimaka nalikuje skicama koje otvaraju nesagledivo polje mogućnosti tumačenja jednog vanvremenskog talenta u kandžama opake bolesti i jednog paklenog vremena. Opel je još jedno bolno zatamnjeno ogledalo čiste detinje duše koja se našla u nepremostivom rascepu između želja, mogućnosti i prohteva gramzive industrije. Ogledalo duše egziperijevskog, nevinog lika koji se našao s druge strane ogledala, ogledala sveta kojem svojom različitošću i hipersenzibilnošću prosto nikada nije pripadao – osim svojim čudesnim refleksijama zadate stvarnosti unutar koje se samo fizički kretao, dok mu je duh slobodno lutao unutar nekog bajkovitog, samo njemu razumljivog i spoznatljivog sveta iz koje nam je slao svoje impresivne slike neke druge ravni postojanja – tako šarenolike, drugačije ozvučene i osenčene neobičnom lepotom sete kreativnog ludila onih koji odu predaleko, preko krajnjih granica – nepovratno ostajući zauvek zarobljeni unutar svojih alternativnih svetova.

Nažalost, teret slave i život na oštrici burnog vremena bili su preteško breme za jednog mladog, krkog, introvertnog, neiskusnog, inventivnog i ekscentričnog umetnika. Kada su halucinogeni nepodnošljivo natopili njegov introvertni svet mašte, snova, bajki i kreacije, usledio je Barrettov duševni slom. Upućeni tvrde da se to desilo u nepunih godinu dana, između 1966. i 1967. godine, periodu Sidove pune kreativne ekspanzije i supersoničnog ubrzanja. Ostao je samo odblesak nekadašnjeg moćnog sjaja ludog dijamanta. Vremenom, Syd Barrett je zauvek nestao.

Muzika koju je u kratkom vremenskom proputovanju svojom interstellar overdrive krstaricom stvorio, muzika ispunjena tajnovitim vizijama međuplanetarnog misticizma i zagonetnim nadrealističnim tekstovima, muzika jarkih tonova i boja bivšeg studenta slikarstva, ostala je da pleni duhom odabrane svojom nestvarnom, demonskom lepotom i detinjom nevinošću, bajkovitošću slika s druge strane ogledala stvarnosti kakvu nikada pre ni posle njega nismo mogli da upoznamo. Shine on you, dear Syd!

By Dragan Uzelac