THE BEATLES: RUBBER SOUL (1965)

 

THE BEATLES: RUBBER SOUL (1965)

     Nakon filma i albuma Help! usledio je još jedan trijumfalni koncert Beatlesa, ovaj put na njujorškom Shea stadionu, 15. avgusta 1965. godine, pred 56.000 fanatičnih i frenetičnih obožavalaca, a krajem godine, tačnije 3. decembra pojavljuje se singl We Can Work It Out/ Day Tripper i jedan od ključnih pop rock albuma, Rubber Soul, za koji bi se s pravom moglo reći da je presudni, prvi pravi The Beatles album, jedan od onih koji se našao na svim značajnijim listama albuma koji su obeležili istoriju rock and roll muzike.

     Album Rubber Soul predstavljao je prekretnicu ili pak šarku koja ih je jednim delom vezivala sa pop prošlošću, a drugim delom održavala na površini dok su tražili mogućnosti nekog novog izraza. Lennon i McCartney su znali da im ponestaje varijacija na temu jednostavnih ljubavnih pesama pređašnjih albuma i bili svesni činjenice da moraju pokušati nešto novo ili potonuti.

     Svesni činjenice da se vremena naglo i neočekivano menjaju i da su mnogi autori poput Dylana, Stonesa, Kinksa, grupe the Who ili Animals otišli korak dalje od uobičajenih pop pesama svojim angažovanim i jetkim numerama poput: Like a Rolling Stone, Satisfaction, See My Friends, My Generation, nudeći teži zvuk, društvenu angažovanost i beskompromisne komentare na duh jednog burnog vremena koje se upravo rađalo sredinom šezdesetih, naveliko već zapljuskujući bitničku, zapadnu obalu uzavrele, psihodelične Amerike.

     Odgovor koji su The Beatlesi dali svojim prekretničkim albumom Rubber Soul bio je uvod u njihovu eksperimentalnu, inovativnu i revolucionarnu studijsku fazu koja je počela već narednim albumom Revolver i istovremenim prekidom opterećujućih, sve besmislenijih turneja i svirki. Bila je to nova era The Beatlesa, moćno obeležena introspektivnim duhom oslobađajućeg LSD-a.

I once had a girl
Or should I say
She once had me

She showed me her room
Isn't it good
Norwegian wood

She asked me to stay
And she told me to sit anywhere
So I looked around
And I noticed there wasn't a chair

I sat on a rug
Biding my time
Drinking her wine

We talked until two
And then she said
"It's time for bed"

She told me she worked in the morning
And started to laugh
I told her I didn't
And crawled off to sleep in the bath

And when I awoke
I was alone
This bird had flown

So I lit a fire
Isn't it good
Norwegian wood

     Inovativni i presudni Rubber Soul (jedan od The Beatles albuma na svakoj iole ozbiljnijoj listi ključnih rokenrol albuma svih vremena) otvara poletna Drive My Car, jednostavna i lepršava ljubavna stvar (sjajna slika njihove prefinjene doze humora i intuitivnog osećaja za trenutak u kojem je svaka od pesama nastajala), a ulepšava ga i odvodi ka dubljim, sofisticiranijim i kompleksnijim slojevima.

Vozi moj auto bio je stari blues eufemizam za seks, pa je na kraju sve otkriveno. Crni humor se uvukao i spasio stvar. Smatram da se vrlo često, kada dobijete dobru ideju, stvari napišu same od sebe, objašnjavao je Paul McCartney jasne seksualne aluzije unutar pesme Drive my car.

 

   Harrisonovim sitarom naglašena Lennonova iskrena ljubavna dogodovština Norwegian Wood (napisana početkom 1965. prikrivena aluzija na Lennonovu ljubavnu avanturu sa izvesnom novinarkom, označava prvu pesmu Beatlesa u kojoj je tekst bio važniji od muzike, u duhu Dylanovog zadirkivajućeg pripovedanja), biserno uglađena i iznutra obasjana u svoj svojoj veličini i unutrašnjoj snazi nove The Beatles magije. Lennon je dobio ideju za pesmu dok je bio na skijanju sa suprugom Cynthiom u St Moritzu u švajcarskim Alpima.

Norwegian Wood je moja pesma u potpunosti, pričao je kasnije Lennon. Radilo se o aferi koju sam imao. Bio sam vrlo oprezan i paranoičan jer nisam želeo da moja žena Cyn zna da se stvarno nešto događa izvan našeg doma. Uvek sam imao nekakve afere, pa sam pokušavao biti sofisticiran u pisanju o aferi, ali na takav način kao dimna zavesa da se ne može videti. Ali ne mogu se setiti nijedne konkretne žene s kojom je to imalo veze.

    Lennonov bliski prijatelj, Pete Shotton, tvrdio je ipak nešto drugačije – dotična žena bila je novinarka Maureen Cleave, Lennonova bliska prijateljica. Što se same muzike tiče, bila je to prva Beatles pesma u kojoj je upotrebljen sitar. Svirao ga je George Harrison, koji se u to vreme počeo zanimati za indijsku muziku.

    Po rečima Lennona pesma je nastajala na sledeći način: George je upravo dobio sitar i rekao sam mu: Možeš li odsvirati ovu stvar? Prošli smo kroz mnogo različitih verzija pesme, nikad nije bila ispravna i bio sam jako ljut zbog toga, nije izlazila kao što sam rekao. Oni su rekli: Samo radi kako želiš, a ja sam rekao: Samo želim učiniti ovako. Pustili su me i ja sam svirao gitaru vrlo glasno u mikrofon i pevao u isto vreme, a onda je George dobio sitar i pitao sam ga da li može odsvirati komad koji sam napisao, dee diddley dee diddley dee... - i nije bio siguran hoće li ga još moći svirati jer nije puno radio na sitaru, ali je bio voljan probati, kao što je to njegov običaj, te je malo naučio i kasnije ga sinhronizovao. Mislim da smo sve to uradili u delovima.

 

He's a real nowhere man
Sitting in his nowhere land
Making all his nowhere plans for nobody

Doesn't have a point of view
Knows not where he's going to
Isn't he a bit like you and me?

Nowhere Man, please listen
You don't know what you're missing
Nowhere Man, the world is at your command

He's as blind as he can be
Just sees what he wants to see
Nowhere Man can you see me at all?

Nowhere Man, don't worry
Take your time, don't hurry
Leave it all till somebody else lends you a hand

Doesn't have a point of view
Knows not where he's going to
Isn't he a bit like you and me?

Nowhere Man, please listen
You don't know what you're missing
Nowhere Man, the world is at your command

He's a real Nowhere Man
Sitting in his nowhere land
Making all his nowhere plans for nobody
Making all his nowhere plans for nobody
Making all his nowhere plans for nobody

 

     You Won’t See Me ne doseže visine prethodne dve pesme (napisana je u kući  roditelja McCartneyjeve tadašnje devojke – Jane Asher u londonskoj ulici Wimpole, dok se Asher privremeno odselila od McCartneyja kako bi nastupila u adaptaciji Dickensovog romana Great Expectations u teatru Old Vic u Bristolu. Pesma opisuje McCartneyjevu frustraciju i ranjivost zbog nemogućnosti kontaktiranja s njom), ali pažljivo gradi most ka još jednoj esencijalnoj Nowhere Man (Lennonov gorki komentar na sebe u fazi debelog Elvisa, prinuđenog da u očima javnosti glumi sreću i ulogu koja mu je bila namenjena, u totalnoj suprotnosti sa njegovom tadašnjom stvarnošću čoveka duboko očajnog u monotoniji braka i izgubljenog u izolaciji svog ogromnog imanja u Vejbridžu), bitlsovski domišljatoj i neverovatno punoj duha i čudesne melodičnosti.

Proveo sam pet sati tog jutra pokušavajući napisati pesmu koja je smislena i dobra i na kraju sam odustao i ponovo legao. Onda je došao Nowhere Man, reči i muzika, cela prokleta stvar, dok sam ležao, pričao je John Lennon o nastanku svoje briljantne pesme koja je govorila o njegovom stravičnom osečaju izolacije na pomenutom imanju, gde je provodio mnoge sate u samotnoj kontemplaciji daleko od haosa Beatlemanije.

 

   The Beatles priča lagano se usložnjava, izoštrava, postaje znatno produbljenija, kompleksnija i obojena specifičnim tonovima sete, ironije, dvosmislenosti i simbolike koja izmiče jednostavnoj mogućnosti tumačenja i šematizovanja muzike i poetike Bitlsa na njihovom jedinstvenom putu ka samima sebi. Think for Yourself odiše harisonovskim jedinstvenim stilom (jedna od njegovih prvih filozofskih pesama o promišljanju sopstva i delima koja činimo sebi i drugima, njihovim posledicama), nošena dahom smiraja dana i njegove duše koja se okreće ka Indiji i misticizmu prastare civilizacije Inda i Ganga, dok fantastična i snažna The Word otkriva Beatlese u jednom od njihovih najpoletnijih i najnadahnutijih izdanja, izdanja gorčine, sete, seksipila, brutalne energičnosti rock and rolla kao izvorišta večnog i besmrtnog daha života i životne filozofije, bez predrasuda i lažnog morala.

Nekako mi je sinulo da je ljubav bila odgovor, kad sam bio mlađi, na albumu Rubber Soul, reči su Johna Lennona o gotovo evanđeoskoj, religioznoj i predivnoj numeri Reč. Moj prvi izraz toga bila je pesma pod nazivom The Word. Reč je ljubav, u dobrim i lošim knjigama koje sam pročitao, šta god, gde god, reč je ljubav. Čini se kao temeljna tema svemira.

Say the word and you'll be free
Say the word and be like me
Say the word I'm thinking of
Have you heard the word is love?
It's so fine, it's sunshine
It's the word, love

In the beginning I misunderstood
But now I've got it, the word is good

Spread the word and you'll be free
Spread the word and be like me
Spread the word I'm thinking of
Have you heard the word is love?
It's so fine, it's sunshine
It's the word, love

Everywhere I go I hear it said
In the good and the bad books that I have read

Say the word and you'll be free
Say the word and be like me
Say the word I'm thinking of
Have you heard the word is love?
It's so fine, it's sunshine
It's the word, love

Now that I know what I feel must be right
I'm here to show everybody the light

Give the word a chance to say
That the word is just the way
It's the word I'm thinking of
And the only word is love
It's so fine, it's sunshine
It's the word, love

Say the word, love
Say the word, love
Say the word, love
Say the word, love

     Lennon naprosto briljira, njegov emotivni, blues duhom obojeni vokal koji vas snažno veže, čini tu čudesnu prevagu koja Beatlese predstavlja tako moćnima, zavodljivima i jedinstvenima, ma u kom pravcu da su krenuli. To potvrđuje i McCartney sa predivnom, lirskom i setnom Michelle, ukrašenu francuskom notom prefinjenosti, nostalgije i svega onoga što vešto izmiče snazi i volumenu reči. Bila je to jedna od najstarijih McCartneyjevih pesama, napisana oko 1959. godine. Ivan Vaughan, koji je upoznao Lennona s McCartneyjem 1957. godine, još je uvek bio prijatelj grupe. Vaughanova supruga Jan predavala je francuski, a kada je par posetio McCartneyja u porodičnoj kući Jane Asher 1965., Paul je zatražio pomoć oko stihova.

Rekao sam: Sviđa mi se ime Michelle. Možeš li se setiti nečega što se rimuje s Michelle, na francuskom? A ona je rekla: Ma belle. Rekao sam, Šta to znači? Moja lepota. Rekao sam: To je dobro, ljubavna pesma, super. Upravo smo počeli razgovarati, a ja sam rekao: Pa, te reči dobro idu zajedno. Sont les mots qui vont très bien ensemble. Jan mi je rekla kako se to izgovara, i to je bilo to. Dobio sam to od Jan, a godinama kasnije poslao sam joj ček. Mislio sam da je bolje jer je ona gotovo koscenarist na tome. Odatle sam samo slagao stihove. Ipak Jan Vaughan nije bila jedini saradnik na pesmi Mišel. Lennon je napisao srednji deo pesme, inspirisan hitom Nine Simone I put a spell on you:

Moj doprinos Paulovim pesmama uvek je bio da im dodam malo bluesyja. Inače, znaš, Michelle je ravna balada, zar ne? Pružao je lakoću i optimizam, a ja bih uvek išao na tugu, nesklad, blues note, tvrdio je Lennon.

    What Goes On odaje dobri duh Richarda Starkeyja u kantri maniru, a potom sledi Lennonov lirski odraz čiste duše u pesmi Girl, momentu sofisticirane sete, melodičnosti i dramatike.

Radilo se o devojci iz snova. Kad smo Paul i ja pisali stihove u starim danima, smejali smo se tome kao što bi se ljudi iz Tin Pan Alleya smejali. I tek kasnije smo pokušali uskladiti stihove s melodijom. Sviđa mi se ova pesma. Bila mi je jedna od najboljih.

    I’m Looking Through You lepršava je bitlsovska spona ka još jednoj besmrtnoj, In My Life (Lennonova nostalgična introspekcija, meditacija o prošlosti, sa sjajnim tekstom koji je smatrao svojim prvim ozbiljnim delom.

Mislim da je U mom životu prva pesma koju sam napisao i koja se zaista svesno odnosila na moj život, a podstakla ju je primedba koju su novinari i pisci u engleskoj izrekli nakon izlaska moje knjige In His Own Write. Zašto ne stavljate neke od načina koje koristite u knjizi u vaše pesme? Ili zašto u pesme ne unesete nešto o svom detinjstvu?, bila su česta pitanja novinara upućena Lennonu tih godina. Lennon u nastavku intervjua objašnjava rani nacrt pesme koji se bitno razlikovao od konačne verzije: In My Life započela je kao putovanje autobusom iz moje kuće na aveniji Menlove 250 do grada, spominjući svako mesto kojeg sam se mogao setiti. Bio sam smešan. U prvobitnom se nacrtu pesme spominje popis znamenitosti Liverpoola, uključujući Penny Lane, bioskop Abbey, stara holandska kafana i Dockersov kišobran - kolokvijalni naziv za nadzemnu železnicu Liverpoola, koja je sada srušena.

    Po rečima Paula McCartneyja pesma Johna Lennona In my life bila je pesma o mestima u Liverpulu gde smo rođeni. Ono što je iniciralo Lennona da oktobra 1965. napiše i snimi za album Rubber soul jednu od svojih najintimnijih i melodijski najlepših pesama bio je razgovor sa McCartneyjem da napišu nešto o Liverpulu, kao i korišćenje britke igre reči iz njegovih prethodno objavljenih knjiga In his own write i  In Spaniard in the works (1964.).

    U intervjuu za časopis Rolling Stone u januaru 1971., John Lennon podsetio je na pisanje ove pesme: Napisao sam je u Kenwoodu (njegov dom u to vreme). Pisao sam je gore gde sam imao desetak Brunellovih magnetofona koji su bili svi povezani i dalje ih imam, svladao sam ih tokom godinu ili dve - nikad nisam mogao napraviti rock and roll ploču, ali mogao bih napraviti neke stvari na njemu. Prvo sam napisao tekst, a onda sam ga otpevao.

Michelle, ma belle
These are words that go together well
My Michelle

Michelle, ma belle
Sont des mots qui vont très bien ensemble
Très bien ensemble

I love you, I love you, I love you
That's all I want to say
Until I find a way
I will say the only words I know that
You'll understand

Michelle, ma belle
Sont des mots qui vont très bien ensemble
Très bien ensemble

I need to, I need to, I need to
I need to make you see
Oh, what you mean to me
Until I do I'm hoping you will
Know what I mean

I love you

I want you, I want you, I want you
I think you know by now
I'll get to you somehow
Until I do I'm telling you so
You'll understand

Michelle, ma belle
Sont des mots qui vont très bien ensemble
Très bien ensemble

And I will say the only words I know
That you'll understand, my Michelle

    Blažena obuzetost svetom halucinogena bojila je ovaj album i potonji rad The Beatlesa teškim bojama, raspršujući vedrinu i lepršavost naivne i razdragane pop prošlosti), nečemu toliko dobrom i lepom da bez problema ulazi u najuži krug klasika za sva vremena, nečega što dira dušu magijom tandema Lennon-McCartney, autorskim dvojcem koji pronalazi put do svih onih koji u životu tragaju bez straha od posledica i umeju da prepoznaju čistotu vanvremenske lepote. Dodir romantičarske klasike nikako nije slučajan. Ima nešto iznutra čemu je nemoguće odoleti i od čega svakog iole senzibilnog podilazi prijatna, setna jeza. Kasnije obrade The Beatlesa od strane klasičnih umetnika samo su potvrdile sve ono što se tokom stvaračkom perioda The Beatlesa (tokom šezdesetih) samo naslućivalo.

If I Needed Someone je poput milion drugih pesama napisanih oko D akorda. Ako pomaknete prstom, dobićete razne male melodije. Ta gitarska linija, ili njene varijacije, nalazi se u mnogim pesmama, i čudi me da ljudi još uvek pronalaze nove permutacije istih nota, objašnjavao je ovu predivnu, nadahnutu i lepršavu ljubavnu pesmu George Harrison 1980.. Pesma If i needed someone je takođe otkrila Harrisonov sve veći interes za indijsku muziku. Pesma se uglavnom temelji na jednom akordu, koji je predvideo zvukove kasnijih Harrisonovih pesama kao što su It's All Too Much i Blue Jay Way. If i needed someone jedina je Harrisonova pesma koja je postala deo live repertoara The Beatlesa. Veruje se da je izvedena na svakom koncertu Beatlesa 1966. godine, a izvođena je i na njihovoj poslednjoj predstavi u Candlestick Parku u San Franciscu 29. avgusta 1966. godine.

   If I Needed Someone ostala je pomalo u senci prejakih prethodnika, dok završna Run for Your Life otkriva po ko zna koji put svu raskoš Lennonovog rock and roll talenta i zavidne energije kojom uspeva da prenese snagu i lepotu vlastite muzike.

   Zagonetni pogled Beatlesa i njihove gumene duše iz perspektive ribljeg oka sa prednje strane omota albuma bio je veoma intrigantno vešt nagoveštaj svega onoga što je tek sledilo iz kuhinje njihove duše i studijske, psihodelične i eksperimentalne faze stvaralaštva. Oblaci marihuane, lizergičnih izazova i halucinogenih vizija nadvijali su se sve više i sve gušće nad kreativnim i uzburkanim svetom The Beatlesa. Bilo je samo pitanje vremena kada će krenuti nova i nepredvidiva kreativna oluja.

There are places I'll remember
All my life though some have changed
Some forever not for better
Some have gone and some remain

All these places had their moments
With lovers and friends I still can recall
Some are dead and some are living
In my life I've loved them all

But of all these friends and lovers
There is no one compares with you
And these memories lose their meaning
When I think of love as something new

Though I know I'll never lose affection
For people and things that went before
I know I'll often stop and think about them
In my life I love you more

Though I know I'll never lose affection
For people and things that went before
I know I'll often stop and think about them
In my life I love you more

In my life I love you more

     Posle veoma uspešne 1965. godine, pre svega mereći kvalitetom muzike, na dva izvrsna autorska albuma, sazrevanja muzike, produbljivanja i proširenja tematskih okvira i sve većeg odmaka od trenutnog komercijalnog zadovoljenja industrije i tržišta, Beatlesi se sve više okreću unutrašnjosti tj. sebi samima. Bitlmanija je dosegla svoj vrhunac i počela lagano i neprimetno da nestaje u zavodljivim oblacima marihuane i LSD-a koji su menjali percepciju stvarnosti, otklanjajući rutinu, dosadu i trivijalnosti svakodnevnice. Nasmešeni, Beatlesi su sneno tonuli u čarobni svet neke nove stvarnosti.

 

By Dragan Uzelac