GEORGE ORWELL – ŽIVOTINJSKA FARMA

 

GEORGE ORWELL – ŽIVOTINJSKA FARMA

    Krajem 1936. godine, znameniti britanski književnik i ništa manje poznati borac za ljudska prava, Džordž Orvel, odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu. Kada je stigao u Barselonu, godine 1937., Orvel je ostao potpuno zapanjen onim što je video: sve ono o čemu je sanjao i što nije bilo moguće ostvariti kod kuće, u Engleskoj, on pronalazi u uzavreloj atmosferi Španije zahvaćene krvavim građanskim ratom. Klasne razlike su iščezle i svi su postali jednaki. Napokon, socijalizam se pokazao kao jedina moguća istinska stvarnost za koju se vredelo boriti. Orvel potom prolazi vojnu obuku, odlazi da se bori na strani republikanaca na Aragonski front, dobija čin potporučnika i biva teško ranjen snajperskih hicem u vrat. Nakon tri meseca vraća se u Barselonu, gde zatiče potpuno izmenjen grad straha, strave i najgore moguće cenzure. Pobedom Frankovih fašista stanje stvari se vraća na staro – stanje nesloboda, straha, nejednakosti, diktature. Orvel shvata da je španska komunistička partija zloupotrebila radničku revoluciju da bi se domogla vlasti i uspostavila novi vid diktature, zamenivši samo jedan vid zla drugim. Optužen da je trockista, Orvel biva primoran da napusti Španiju. Gorčina i prelom u njegovim dotadašnjim levičarskim stavovima pokazaće se u njegova potonja dva ključna dela - Životinjska farma i 1984.

    Svoja iskustva iz Španskog građanskog rata Orvel beleži u delu Kataloniji u čast (1938.). Ona su bila dvojaka: pokazala su mu da je socijalizam na delu bio ostvariv, ne zaboravljajući vlastito ushićenje posetom Barseloni, kao i da će uvek biti različitih klasa i da u ljudskoj prirodi postoji nešto što iziskuje nasilje, rat i moć nad drugima. Svaki ozbiljan redak koji sam napisao od 1936. godine usmeren je direktno ili indirektno protiv totalitarizma i ka demokratskom socijalizmu, onako kako sam ja to razumeo, beleži Orvel u eseju Zašto pišem. Godine 1939. piše poznati esej o Čarlsu Dikensu, a potom objavljuje knjigu Inside the whale(1940.). Početkom Drugog svetskog rata ponovo se bori protiv fašista (kao i u Španiji), ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku( sve više oboleva od tuberkuloze). Tokom rata radi kao novinar.Tih godina(pisana tokom 1943. -1944. godine) nastaje njegova kultna novela Životinjska farma(1945.). Bila je to snažna satirična novela ili bajka (alegorija) o Ruskoj revoluciji i Staljinovoj izdaji njenih ideala, orwellovsko viđenje modernog društva.

    Radnja ove satirične bajke se odigrava na farmi negde u Engleskoj. Priču nam predstavlja sveznajući pripovedač u trećem licu. Radnja romana započinje kada najstarija svinja na farmi, Stari Major, pozove sve životinje na tajni sastanak. Govori im o svom snu o pobuni protiv okrutnog gospodina Jonesa, vlasnika farme. Tri dana kasnije stari Major umire, ali njegov govor daje inteligentijim životinjama na farmi novi pogled na svet. Svinje, koje se smatraju kao najinteligentije životinje, podučavaju ostale. Tokom razdoblja pripreme za pobunu na farmi, izdvajaju se dve svinje, Napoleon i Snowball. Napoleon je velik i dobar govornik koji zna braniti svoje reči. Snowball je bolji govornik i pun je novih ideja. Zajedno sa još jednom svinjom zvanom Squealer, koji je isto dobar govornik, razrade teoriju pod imenom Animalizam. Pobuna započinje nakon otprilike mesec dana, kada Mr Jones dolazi kući pijan kasno jedne večeri i zaboravi nahraniti životinje. One pobegnu iz svojih staja i provale u gazdinu kuću, na mesto gde je spremljena hrana za životinje. Kada Mr Jones ugleda sve to izvadi svoju pušku, ali već je kasno; sve životinje pređu preko njega i odvuku ga iz farme. Životinje unište sve šibe, bičeve i ostale instrumente i predmete koje su bile stvorene da ih podčinjavalju. Istoga dana životinje su proslavile svoju pobedu sa dodatnim obrokom hrane. Svinje su smislile sedam zapovesti i napisale su ih iznad vrata od velike staje.

1. Sve što ide na dve noge je neprijatelj.
2. Sve što ide na četiri noge i ima krila je prijatelj.
3. Nijedna životinja neće nositi odeću.
4. Nijedna životinja neće spavati u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme piti alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme ubiti drugu životinju.
7. Sve životinje su jednake.

Životinje su se takođe dogovorile da ni jedna životinja neće ulaziti u gazdinsku kuću te da nikad ni jedna životinja neće komunicirati sa ljudima. Sve te zakonitosti skraćene su u jednostavnu frazu: Četiri noge dobre, dve noge loše. Nakon nekog vremena, Jones se vratio sa nekolicinom ljudi kako bi prisvojio svoju farmu. Životinje su se hrabro borile te su uspele odbraniti svoju farmu. Snowball i Boxer su dobili medalje časti zbog svoje hrabrosi u borbi protiv ljudi. I Napoleon, koji se uopšte nije borio, uzima jednu medalju časti. To je bio jedan od razloga zašto dve svinje, Snowball i Napoleon, često dolaze u verbalni sukob. Kada Snowball predstavi svoju ideju o izgradnji vetrenjače kako bi osigurao energiju za sve životinje na farmi, Napoleon pozove devet snažnih pasa. Psi izvedu Snowballa iz farme a Napoleon objasni ostalim životinjama da je Snowball bio u dosluhu sa gospodinom Jonesom. Takođe kaže da Snowball u stvari nikada nije dobio medalju časti već je pokušavao prikriti da se borio na strani gospodina Jonesa. Životinje su ubrzo počele graditi vetrenjaču a s vremenom je radno vreme bilo sve duže a obroci hrane su bivali sve manji. Iako obične životinje nisu imale dovoljno hrane, svinje su postajale sve deblje i deblje. Rekle su ostalim životinjama da njima treba više hrane jer one vode celu farmu. Nakon nekog vremena, svinje su objasnile životinjama kako trebaju početi trgovati sa susednim farmama. Obične životinje su se uzrujale pošto od revolucije i postavljenih zakona nisu uopšte komunicirali sa ljudima, kako njihova pravila i nalažu. Ali svinje ih uvere da takvo pravilo nikada nije postojalo i da je to ustvari Snowballova laž. Nedugo nakon te rasprave svinje se usele u gazdinsku kuću. Ostale životinje se sećaju da je postojalo pravilo kako se ne sme spavati u krevetima pa odu u staju kako bi pročitali taj zakon. No kada dođu u staju, uvide kako je četvrto pravilo promenjeno, naime nijedna životinja ne sme spavati u krevetu sa plahtama. Sve ostale zapovedi su takođe izmenjene, kao nijedna životinja ne sme ubiti drugu bez razloga i nijedna životinja ne sme piti alkohol previše. Par meseci kasnije snažna oluja srušila je vetrenjaču koja je bila skoro gotova. Napoleon optuži Snowballa za uništenje mlina i obeća nagraditi životinju koja ga ulovi. Obnova vetrenjače trajala je sledeće dve godine. Jones opet napadne farmu i, iako su je životinje hrabro branile, uspeo je uništiti mlin koji su životinje izgradile. Svinje se tada odluče za još jednu obnovu mlina i smanje obroke hrane radnim životinjama na minimum. Jednog dana Boxer biva prodan mesaru ali Napoleon kaže životinjama da je Boxer bio odvezen u bolnicu gde je umro. Tri godine kasnije, mlin je konačno bio sagrađen. Tokom tog perioda Napoleon je produbio svoje odnose sa susednim farmama te jednoga dana čak pozove vlasnike tih susednih farmi na životinjsku kako bi proveli inspekciju. Na kraju inspekcije sednu svi zajedno u vlastelinsku kuću i počnu slavlje u čast efikasnosti životinjske farme, gde životinje rade do granica svoje izdržljivosti za minimalne obroke hrane. Tokom tog obilnog slavlja, ostale se životinje okupe ispred prozora koji gleda u kuću na bogat sto i ne mogu raspoznati više ko je čovek a ko svinja.

    Orvel kao levičar ismeva sovjetski totalitaristički komunizam i Staljina, nakon što je u Španskom građanskom ratu spoznao pravo lice staljinizma na sopstvenoj koži boreći se na strani komunista. Nije se više znalo ko je svinja, a ko čovek. Novela na satiričan način govori o grupi životinja iz seoskog dvorišta koja je prognala ljude kao sopstvene gospodare i sama uspostavila vlast na imanju. Na kraju bajke, svinje, željne moći (zvuči poznato?!), ruše ideale revolucije i uspostavljaju vlastitu diktaturu. Sve su životinje jednake, samo su neke jednakije, jetko saopštava Džordž Orvel. Pošto i danas, možda nikada na tako brutalan način, živimo u svetu prepunom nepravdi, cinizma, nehumanosti, nasilja i moćnika i borimo se za goli opstanak i parče slobodnog neba, Orvelova Životinjska farma je kao knjiga veoma primerena vremenu u kojem živimo, jer i danas postoje različiti ideali slobodnih društava, različite grupe koje se bore protiv sistema – s vrlo malo konkretne vizije šta bi učinili kad bi izvojevali pobedu i srušili sadašnji sistem. Jer, moć iskvaruje, a svaka revolucija završava kao ono protiv čega se borila. Svevremenost ove knjige jedna je od njenih najvećih odlika, što joj daje i nemerljivu umetničku vrednost. Orwell kritikuje mnoge pojave u društvu, poput pohlepe i želje za moći, koje otelotvoruju svinje, ali i apsolutne poslušnosti i manjka kritičkog mišljenja, koje najbolje otelotvoruju ovce. Samo što su ovde te kritike upakovane u oku mnogo ugodniji svet životinja. Životinje kao likovi uglavnom predstavljaju tipove ljudi. One karakteristike koje dajemo nekim životinjama jednake su karakteristikama tih tipova. Ozbiljnost teme prenesena je dozom humora, pa se u delu jasno ogleda satira (ne mogu da se i ovom prilikom ne podsetim poređenja ovog kultnog književnog dela, sa muzičkim albumom rokenrola – The Animals (1977.), grupe Pink Floyd, tačnije njenog autora Rodžera Votersa, koji na gotovo istovetan način daje sliku sveta koja se vremenom samo usložnjava i postaje sve tamnijom).

    Džordž Orvel nam svojom brutalnom satirom prikazuje ogledalo svake vlasti, suštinu neshvatljive ljudske pokvarenosti koja se vremenom ne smanjuje, već naprotiv, sve više rasplamsava i poprima sve perfidnije i nasilnije oblike ispoljavanja sa nesagledivim posledicama koje upravo proživljavamo. On u svojoj Životinjskoj farmi, svojevrsnoj basni-romanu, opisuje kako se jedan revolucionarni pokušaj promene sistema na čovečnije i bolje pretvara u svoju suprotnost. Likovi u knjizi su životinje na farmi, ali oni u stvari predstavljaju društvo u malom: svinje - vladajuću klasu, Napoleon - tiranina, Boxer - radničku klasu, psi - policiju, farme u okolini - susedne države, životinje - masu. Životinje na farmi nisu htele biti kao ljudi niti patiti zbog njih, već su htele preuzeti svoj život u svoje ruke. Smatrale su ljude nižim od životinja, no na kraju je ispalo da neke životinje nisu ništa bolje od ljudi. Sve se svodi na to da i ondašnje i sadašnje društvo u svetu, koliko god se trudilo nastojati da provodi i potiče jednakost među ljudima,u tome ne uspeva u potpunosti. Ta jednakost ostaje i dalje nedostižan ideal jer uvek će postojati grupe ljudi koji su jednakiji od drugih, odnosno privilegovaniji.

    Niko i ništa u Parizu i Londonu, zajedno sa Životinjskom farmom, romanom 1984. i brojnim esejima, gradi jednu impresivnu celinu razotkrivanja društveno-političke  idilične stvarnosti moderne Zapadne civilizacije i ogoljeno, gotovo nemilosrdno upozorava na zvuke trube nadolazeće socijalne apokalipse jednog posrnulog i dehumanizovanog sveta modernog robovlasništva – bez vere, milosrđa i bilo kakve humane vizije budućnosti.

 

By Dragan Uzelac