NORWEGIAN WOOD (THIS BIRD HAS FLOWN) (1965.) by JOHN LENNON

 

NORWEGIAN WOOD (THIS BIRD HAS FLOWN) (1965.) by JOHN LENNON

    I once had a girl
Or should I say
She once had me

She showed me her room
Isn't it good
Norwegian wood

She asked me to stay
And she told me to sit anywhere
So I looked around
And I noticed there wasn't a chair

I sat on a rug
Biding my time
Drinking her wine

We talked until two
And then she said
"It's time for bed"

She told me she worked in the morning
And started to laugh
I told her I didn't
And crawled off to sleep in the bath

And when I awoke
I was alone
This bird had flown

So I lit a fire
Isn't it good
Norwegian wood

     Harrisonovim sitarom naglašena Lennonova iskrena ljubavna dogodovština, Norwegian Wood (This Bird Has Flown) (napisana početkom 1965., kao prikrivena aluzija na Lennonovu ljubavnu avanturu sa izvesnom devojkom, označava prvu pesmu Beatlesa u kojoj je tekst bio važniji od muzike, u duhu Dylanovog zadirkivajućeg pripovedanja), biserno je uglađena i iznutra obasjana u svoj svojoj veličini i unutrašnjoj snazi nove The Beatles magije.

     Nastala pod snažnim uticajem introspektivnih tekstova Boba Dylana (označivši ujedno i prvo pojavljivanje indijskog instrumenta – sitara u zapadnjačkog rock snimci, a samim tim i vlastiti uticaj na razvoj potonjeg raga rocka i psihodeličnog rocka), bila je to pesma koja se smatra prekretnicom u razvoju Beatlesa kao tekstopisaca (obojivši ujedno njihovu tajnovitu Gumenu dušu, njihov prekretnički album koji ih je odveo u zreliju, muzički i duhovno kompleksniju fazu stvaralaštva).  Lennon je dobio ideju za pesmu dok je bio na skijanju sa suprugom Cynthiom u St Moritzu u švajcarskim Alpima, januara 1965..

Norwegian Wood je moja pesma u potpunosti, pričao je kasnije Lennon. Radilo se o aferi koju sam imao. Bio sam vrlo oprezan i paranoičan jer nisam želeo da moja žena Cyn zna da se stvarno nešto događa izvan našeg doma. Uvek sam imao nekakve afere, pa sam pokušavao biti sofisticiran u pisanju o aferi, ali na takav način kao dimna zavesa da se ne može videti. Ali ne mogu se setiti nijedne konkretne žene s kojom je to imalo veze.

     Lennonov bliski prijatelj, Pete Shotton, tvrdio je ipak nešto drugačije – dotična žena bila je novinarka Maureen Cleave, Lennonova bliska prijateljica. Što se same muzike tiče, bila je to prva Beatles pesma u kojoj je upotrebljen sitar. Svirao ga je George Harrison, koji se u to vreme počeo zanimati za indijsku muziku. Pesma započinje akustičnom melodijom koja neprimetno evocira osećaj nostalgične čežnje. Osećaj tuge i kontemplativnosti provlači se kroz celu pesmu. Iako je aranžman prilično složen, slušaocu se muzika čini ogoljenom. Jednostavna struktura pesme podseća na osećaj usamljenosti, koji je pojačan Lennonovim čežnjivim vokalom uvodeći slušaoca u čudesnu, gotovo zagonetno idiličnu atmosferu pesme, njen pritajeni erotski naboj obojen dozom ironije kojom se ponire ka samom kraju ove intrigantne ljubavne zgode... Umirujuća melodija može se opisati kao da je iz snova, dok se repetitivnost koristi kao hipnotički učinak (pre svega magijom sitara) dovodeći usredsređenog slušaoca u stanje kontemplativnog mira, omamljenosti čula...

Jednom sam imao curu

Ili da se bolje izrazim, ona je imala mene?

Pokazala mi je svoju sobu

Zar nije dobra, Norveška šuma?

 

Zamolila me da ostanem i rekla mi je se raskomodim

Pa sam se osvrnuo i primjetio da nema stolice

 

Sjeo sam na tapet

Ubijajući vrijeme, pijući njeno vino

Pričali smo do dva sata

I onda je rekla ''Vrijeme je za krevet''

 

Rekla mi je da ujutro radi i počela se smijati

Rekao sam joj da ja nisam i dopuzao do kade spavat

 

A kada sam se probudio

Bio sam sam, ova cura je otišla

Pa sam zapalio cigaretu

Nije li dobra, Norveška

 

    Po rečima Lennona pesma je nastajala na sledeći način: George je upravo dobio sitar i rekao sam mu: Možeš li odsvirati ovu stvar? Prošli smo kroz mnogo različitih verzija pesme, nikad nije bila ispravna i bio sam jako ljut zbog toga, nije izlazila kao što sam rekao. Oni su rekli: Samo radi kako želiš, a ja sam rekao: Samo želim učiniti ovako. Pustili su me i ja sam svirao gitaru vrlo glasno u mikrofon i pevao u isto vreme, a onda je George dobio sitar i pitao sam ga da li može odsvirati komad koji sam napisao, dee diddley dee diddley dee... - i nije bio siguran hoće li ga još moći svirati jer nije puno radio na sitaru, ali je bio voljan probati, kao što je to njegov običaj, te je malo naučio i kasnije ga sinhronizovao. Mislim da smo sve to uradili u delovima.

     Za sam kraj priče o ovoj lepršavo-zagonetnoj pesmi, obojenoj vrckavom upitnošću i vrsnom Lennonovom ironičnom poetikom, sledi još jedna zanimljivost: naime, čovek koji je veoma uticao na Lennona i Beatlese (u tom prelomnom periodu njihove karijere) da se okrenu introspekciji i poetici koju upravo nosi Norveška šuma (između ostalih Beatle pesama), maestro Bob Dylan napisao je svojevrsnu parodiju na ovu pesmu pod nazivom Fourth Time Around, koja se pojavljuje na njegovom albumu Blonde On Blonde iz 1966. godine. Njegova pesma koristi sličnu melodiju; takođe priča o neobičnom susretu s devojkom.

 

By Dragan Uzelac, novembar 2022.