CHICKEN SHACK: 40 Blue Fingers Freshly Packed and Ready To Serve (1968.)

 

CHICKEN SHACK: 40 Blue Fingers Freshly Packed and Ready To Serve (1968.)

Chicken Shack je britanski blues bend koji su 1965. osnovali Stan Webb (gitara i vokal), Andy Silvester (bas gitara) i Alan Morley (bubnjevi), kojima se kasnije 1968. pridružila Christine Perfect (vokal i klavijature). Bili su jedan od vodećih bendova British blues booma, bend osnovan u Stourbridgeu, Dudley, West Midlands, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo. Eminentni muzički časopis Melody Maker nazvao je bend jednom od najinventivnijih blues grupa u Britaniji, rekavši da muzički Chicken Shack postižu trenutke visokog uzbuđenja, posebno na produženim gitarskim solažama Stana Webba.

Frontmen i gitarista Stan Webb rođen je u Londonu 1946. Grupa je počela svirati blues na etiketi Blue Horizon u stilu sličnom ranom Fleetwood Macu. Rođeni u bendu pod imenom Shades Of Blue, bili su diplomci ozloglašenog hamburškog Star Cluba, gde su i rani Beatlesi pokazali svoje zube. Webb je ispričao: Bili smo jedan od prvih bendova s ​​velikom hrpom Marshallovih pojačala iza sebe. Bili smo tako prokleto glasni da smo se mogli - i jesmo - izvući s ubistvom! Poput stalnih kolega Fleetwood Maca predvođenim genijalnim gitaristom i autorom Peterom Greenom, imali su dve zvezde, s vrlo različitim stilovima, koje su delile središte pažnje – showmana Stan Webba na vokalu i gitari i pevačicu Christine Perfect na klavijaturama.

Nazvani po pesmi Jimmyja Smitha, juke jointu, franšizi brze hrane ili kokošinjcu u kojem su navodno vežbali – CHICKEN SHACK, glavni fokus benda bio je na Stanovoj izvrsnoj gitari i scenskom umeću, dok je nastupao stilski nadahnut blues legendama Freddie Kingom i Buddy Guyom. Ali klavijaturističke veštine Christine Perfect, njen skladan glas i smisao za komponovanje pesama dali su grupi još jednu dimenziju. Kao što je rekao Mike Vernon iz Blue Horizona, imali su harizmatičnu, kreativnu  devojku blues sveta u Christine Perfect - skromnu, atraktivnu i talentovanu mladu pevačicu i pijanistkinju, te izvanrednu čvrstu, pokretačku ritam sekciju u Andyju Silvesteru i Daveu Bidwellu. Ali možda najviše od svega, imali su blues ludaka u Stanu Webbu, čije je energično i entuzijastično sviranje gitare zajedno s njegovim akrobatskim vokalnim glumačkim nastupima personifikovalo čistu zabavu.

Nisi dobar za mene, dušo

Ti si nizak zao čovek

Ti si loša varalica, dušo

Promeniću te ako mogu

Jednostavno ne mogu sebi pomoći da te ne volim

Želim tvoje ruke oko mene, dušo

Promeniću te ako mogu

Lažeš i psuješ i povrediš me

Dok ostaneš napolju cele noći

Znam da se viđaš sa drugim devojkama

Zar ne znaš da grešiš?

Jednostavno ne mogu sebi pomoći da te ne volim

Želim tvoje ruke oko mene, dušo

Promeniću te ako mogu

Sinoć si spakovao kofer

Rekao si da napuštaš grad

Zar se nećeš predomisliti za mene, dušo?

Zar ne znaš da me obaraš?

Jednostavno ne mogu sebi pomoći da te ne volim

Želim tvoje ruke oko mene, dušo

Promeniću te ako mogu

U postavi: Stan Webb (gitara, vokal), Christine Perfect (orgulje, klavir, vokal), Andy Silvester (bas) i Dave Bidwell (bubnjevi) grupa Chicken Shack debituje 1968. albumom čudesnog naziva – 40 prstiju sveže zapakovanih i spremnih za posluživanje (40 blue fingers freshly packed and ready to serve). Moćni blues album (pretežno inspirativnih obrada uz par Webb-Perfect autorskih komada, jedan od vrhunaca britanskog blues talasa) obojile su zamršene i nenaglašene gitarske blues linije Stana Webba (pod uticajem legendarnog blues mana Freddieja Kinga), dok Christine Perfect svojom vokalnom magijom daje naznake Fleetwood Maca koje dolaze s njom opušteno u When The Train Comes Back, savršenoj antitezi Webbovom mahnitom instrumentalu Webbed Feet. Album sadrži i tri moćne obrade pomenutog blues velika Freddieja Kinga – Lonesome Wistle Blues, San-Ho-Zay i See See Baby. Kao i većina albuma tog vremena, snimljen je u žurbi s malo vremena za otmene trikove ili presnimavanja. Vernon je kasnije rekao: Iz nekog razloga činilo se da postoji stvarni osećaj hitnosti da se ovaj album snimi što je pre moguće – kao da bi bend eksplodirao ili nestao u eteru ako to ne učinimo! Ukupno je deset pesama snimljeno tokom prve nedelje februara 1968. i sve su se našle na Forty Blue Fingers, Freshly Packed and Ready To Serve.

Album koji je uvršten u listu 30 najznačajnijih britanskih bues albuma, otvara moćna The Letter gitarska blues vožnja Stana Webba. Spori blues snimljen je odmerenijim tempom od originala BB Kinga, ali Stan Webb to izvodi stručno, prikazujući predivan ton gitare, lepo fraziranje i dojmljiv falset. Christina Perfect doprinosi Pismu svojim glatkim orguljama i divnim jazzy klavirskim deonicama, dok je ritam sekcija Silvester-Bidwell hladna i čvrsta, doprinoseći otmenosti blues ugođaja.  Izvrsnu muzičku pratnju albuma pružaju Alan Ellis na trubi, Dick Heckstall-Smith svojim tenor saksofonom i Johnny Almond alt saksofonom, dajući na gustini strukture zvuka i dinamici albuma. Kingov Lonesome Whistle Blues urađen je u mnogo privlačnijim svetlijim tonovima od originala uz malu pomoć sjajnih pratećih, već pomenutih muzičara na albumu. Christinein When The Train Gets Back stavlja njezin osoben, ujednačen vokal u prvi plan, prenoseći njezin blues zvuk dok se miri s gubitkom ljubavnika koji voli dva puta. Snažan bas održava ritam, dok figura klavira koja se ponavlja i neobični akordi koji se okreću daju ovoj dirljivoj pesmi prepoznatljivost, ali i privlačnost. Webb dodaje neke čudne vibrato efekte i dašak klizanja, donoseći novi aspekt svom zvuku. Numera San-Ho-Zay furiozno je instrumentalno boogie-woogie a la Webb (Freddie King) rolanje, dinamično, rezantno, više nego nadahnuto, jedan od bisera albuma koji pokazuje gitarsko umeće maestra Webba u punom sjaju (nikad dovoljno priznatog bez obzira na vrhunski kvalitet, virtuoznost, sviračko umeće). Obrada John Lee Hookerove King of the World lagano se prikrada teškim, ponavljajućim tonovima, dok grčevitim vokalom, zvukom klavira i jetke gitare razotkriva unutrašnju lepotu blues bića, a potom se preliva na drugu stranu ploče(albuma) u lepršavost Kingove See See Baby, opuštenu, glatku i meku Chicken Shack verziju ukrašenu jazzy solom saksofona.

First Time I Meet The Blues donosi esenciju Chicken Shack izraza, stilsku razarajuću buddyguyevsku strukturu koja silazi u najdublje, melanholične slojeve setne duše. Ona je laganog koraka, prikrada se, vuče tanane pokrete kičicom duše naglašene sjajnom Webbovom gitarom i vokalom maestralne(perfektne) Christine Perfect... Prvi put sam upoznao blues doslovno znači upravo to i daje možda najlepšu sliku onoga što će legendarni britanski bluz bend Chicken Shack dati kroz vreme, pre svega u svom prvom naletu i punom sjaju uspona britanskog bluz talasa. Bio je to emotivni vrhunac albuma 40 blue fingers freshly packed and ready to serve, sve ono najdragocenije, najtananije što vam blues kao muzika i poimanje života mogu pružiti – moćna slika vrhunskog gitarskog izraza maestra Stana Webba i vokala koji jezivo emotivno dočarava melanholiju postojanja, vrištećim, visokim tonovima slika bol na platnu života. Naredna numera, Webbed Feet nije toliko pesma, koliko Stanova gitarska improvizacija preko brzog humpty-dumpty shufflea. You’re Ain’t No Good čudesno je bluesy remek delo Christine Perfect, čisti britanski blues prepun jakih emocija, sugestivnog, moćnog vokala, sa zapanjujuće tečnim klavirskim solom i ekonomičnom Webbovom gitarom, vrhunske ocene. Ovaj moćni, debitantski britanski blues album Chicken Shacka zatvara Webbova What You Did Last Night temeljena na rifu koji podseća na numeru Help Me.

You ain't no good for me, baby
You're a low down evil man
You're a no-good cheater, baby
I'm gonna change you if I can

I just can't help myself from lovin' you
I want your arms around me, baby
I'm gonna change you if I can

You lie and swear and hurt me
While you stay out all night long
I know you're seeing them other girls
Don't you know you're doin' me wrong?

I just can't help myself from lovin' you
I want your arms around me, baby
I'm gonna change you if I can

Last night you packed your suitcase
Said you were leavin' town
Won't you change your mind for me, baby?
Don't you know you're bringin' me down?

I just can't help myself from lovin' you
I want your arms around me, baby
I'm gonna change you if I can

Pevačica Christine Perfect otišla je nakon što se udala za Johna McVieja, basistu grupe Fleetwood Mac. Vremenom je postala najcenjenija blues pevačica britanskog bluesa, donevši bendu Chicken Shack enormnu popularnost 1969. maestralnom obradom rhythm & blues klasika Ette James – I’d Rather Go Blind. Christine se kasnije pridružila Fleetwood Macu u njihovoj drugoj reinkarnaciji (post blues fazi nakon odlaska osnivača benda Petera Greena i raznih drugih personalnih i muzičkih promena, u vreme njihove više nego uspešne pop reinkarnacije tokom druge polovine sedamdesetih predvođene sa Stevie Nicks i Lindsey Buckinghamom). Zamenio ju je Paul Raymond iz Plastic Pennyja.

Što se tiče grupe Chicken Shack, nakon blistavog prvenca 40 Blue Fingers Freshly Packed and Ready To Serve, usledila su barem još dva izvrsna, klasična blues albuma – O.K.Ken i 100 Ton Chicken, sa mnoštvom vrsnih numera poput The Right Way Is My Way, Fishing In Your River, Mean Old World, Reconsider Baby, Tears In The Wind, The Way It Is...

Nakon što ih je Blue Horizon izbacio, pijanista Paul Raymond, basista Andy Silvester i bubnjar Dave Bidwell otišli su 1971. kako bi se pridružili još jednom izvrsnom blues bendu -  Savoy Brownu. U tom trenutku Stan Webb je reformisao bend u trio s Johnom Glascockom na basu i Paulom Hancoxom na bubnjevima, te su snimili album Imagination Lady. Postava nije trajala nakon 1973.; Glascock je otišao kako bi se pridružio Jethro Tullu, dok je sam Webb angažovan u Savoy Brownu 1974. i s njima je snimio album Boogie Brothers.

Od 1976. do danas, Webb je u više navrata oživeo ime Chicken Shack, s više od 30 godina rotirajućeg članstva britanskih blues muzičara. Bend je ostao popularan kao živa atrakcija u celoj Evropi. Ponekad najavljivan kao Stan Webb’s Chicken Shack, Webb ostaje jedini stalni član benda. Godine 2001. Webb je snimio solo album i nastavio s turnejama i svirati blues. Nekolicina plavih prstiju još uvek pletu neverovatno emotivne blues priče putujući kroz vreme u potrazi za nekadašnjim melanholičnim snovima šezdesetih.

 

by Dragan Uzelac, 30. mart 2024.