Dragan Uzelac

BILLIE HOLIDAY – STRANGE FRUIT (1939.) (Čudno voće)

Priča iza Čudnog voća razlikuje se od bilo koje druge. Napisao je tada nepoznati učitelj-pesnik-tekstopisac – Abel Meeropol, a njezin je sadržaj bio toliko šokantan da je čak ni pevačica – Billie Holiday – isprva nije htela pevati. Postala je jedna od prvih pravih protestnih pesama i jedna od najvažnijih pesama i ploča svih vremena. Časopis Time nazvao je Pesmom dvadesetog stoleća.

Abel Meeropol bio je učitelj engleskog u New Yorku 1930-ih koji je, navodno nakon što je vidio fotografiju dvojice crnaca linčovanih u Indiani, napisao pesmu o tome pod nazivom Čudno voće. Komponovao je potom i muziku za pesmu, a on i njegova supruga su je izveli kao oštru optužbu protiv rasističkog juga na mestima diljem New Yorka. U Čudnom voću pretočio je užas linča i rasizma u Americi u pesmu koristeći tužnu metaforu: čudno voće koje visi s južnog stabla beživotno je telo linčovanog crnca. Ali iako je zaogrnuta metaforom, stvarnost je otvoreno naznačena rečima kao što su izbuljene oči i iskrivljena usta. Njeno značenje nije bilo misterija. Meeropol je bio ozbiljan tekstopisac koji je napisao još nekoliko hit pesama, uključujući The House I Live In, hit za Franka Sinatru, i Apples, Peaches and Cherries za Peggy Lee.

Kad su pesmu predali Billie Holiday, smatrala je da je pesma opasna i da bi bilo pogrešno snimiti je. A onda, jednog dana, večeri…

Southern trees bear a strange fruit,

Blood on the leaves and blood at the root,

Black bodies swinging in the southern breeze,

Strange fruit hanging from the poplar trees.

Pastoral scene of the gallant south,

The bulging eyes and the twisted mouth,

Scent of magnolias, sweet and fresh,

Then the sudden smell of burning flesh.

Here is fruit for the crows to pluck,

For the rain to gather, for the wind to suck,

For the sun to rot, for the trees to drop,

Here is a strange and bitter crop.

Bio je mart 1939. godine. Dvadesettrogodišnja Billie Holiday je prišla mikrofonu u njujorškom klubu West 4th’s Cafe Society da otpeva svoju poslednju pesmu te večeri. Na njen zahtev, konobari su prestali da služe piće, svetla su se ugasila i soba je postala potpuno tamna, osim reflektora na njenom licu. A onda je zapevala… tiho, svojim sirovim i emotivnim glasom: Drveće na Jugu rađa neobičan plod, Krv na lišću i krv oko korena, crna tela ljuljaju se na južnom povetarcu, čudno voće visi sa topola... Kada se pesma završila, reflektor se ugasio. Kada su se svetla ponovo upalila, bina je bila prazna. Otišla je. Po njenom zahtevu, te večeri nije bilo bisa. Ovako je Lady Day izvela Strange Fruit, pesmu koju će odlučno pevati narednih 20 godina, sve do svoje prerane smrti u 44. godini.

Bojala sam se da će ljudi to mrziti, rekla je kasnije Billie Holiday. Prvi put kad sam je otpevala mislila sam da je pogreška.

Moram da nastavim da je pevam, ne samo zato što ljudi to traže, već zato što se 20 godina nakon što je moj otac umro, stvari koje su ga ubile još uvek se dešavaju na Jugu - rekla je Lady Day o pesmi u svojoj autobiografiji.

Moćan glas Billie Holiday sjajno nadopunjuje tekst prepun metafora. Stablo topole koristi se u Čudnom voću kao simbol rasizma. Tradicionalno, stabla predstavljaju život, prosperitet i dobro, ali u ovoj su pesmi donosioci su smrti. Pesma počinje klavirom koji svira jezivu, potresnu muziku. Duboki jazz glas Lady Day naglo ulazi, privlačeći pažnju publike. Fluktuacije u njezinom glasu kroz pesmu otkrivaju prirodne emocije koje pomažu držati publiku u neizvesnosti. Izduženi samoglasnici doprinose tajanstvenom i uznemirujućem elementu pesme. Holiday takođe koristi staccato(odsečno skraćuje pravo trajanje tona) na određenim rečima kako bi povećala njihovu delotvornost. Njezin refleksivan ton čini se kao da se priseća događaja iz prve ruke i ostavlja trajan učinak na publiku. Predivna, emotivna izvedba Billie Holiday, zajedno s stihovima koji podstiču na razmišljanje, vode slušaoca do unutrašnje lepote Strange Fruita.

Pesma je postala hit 1939. godine (posvećena njenom rano preminulom ocu koji nije mogao da se leči od kancera kao i svi drugi ljudi, u bolnici, jer je bio crni čovek), ali je doživela i zabrane na mnogim radio stanicama. Mnogi su tu pesmu smatrali početkom pokreta i borbe američkih crnaca za vlastita građanska prava. Uz pesmu Lover man (1944.), specijalno napisanu za nju (koja je govorila o usamljenoj, nesrećnoj ženi u potrazi za pravim čovekom), uspela je u saradnji sa muzičkom kompanijom Decca records da postigne ogroman uspeh, vine se u orbitu slavnih umetnica džeza, a vremenom ostvari saradnju i sa tako slavnim džez umetnicima tog vremena poput Kaunta Bejzija, Luisa Armstronga ili Djuka Elingtona.

Drveće na Jugu rađa neobičan plod,

Krv na lišću i krv oko korena,

Crna tela ljuljaju se na južnom povetarcu,

Čudno voće visi sa topola.

Pastoralni prizor velikoga juga,

Izbuljene oči i iskrivljena usta,

Miris magnolija, slatkast i svež,

Onda iznenadni vonj sprženog mesa.

Ovde je voće da ga vrane kljuju,

Da ga kiša skupi, da ga vetar isisa,

Da od sunca istrune, da drvo padne,

Ovde je čudan i gorak usev.

Billie Holiday(1915.-1959.) bila je prva crna pevačica koja se priključila belačkom orkestru, grupi legendarnog Artija Šoa. Rasistički ispadi i otvorena mržnja prema njoj oterali su je u solističke vode – njen odgovor na brutalnu netrpeljivost bio je taj da je u svoj solo repertoar uvrstila besmrtnu numeru Strange fruit. Dok su aktivisti za građanska prava prihvatili Strange Fruit kao svojevrsnu himnu, noćni klubovi koji su prvenstveno bili sastavljeni od belih posetilaca, imali su različite reakcije. Dešavalo se da je publika aplaudirala dok ih ruke nisu zabolele, ali i da su ogorčeno izlazili. Radio stanice, kako u Americi tako i u drugim delovima sveta, odbijale su da emituju pesmu, a izdavačka kuća sa kojom je Billie Holiday radila Columbia records nije htela da je snimi. Pesma je, međutim, nastavila da živi ostavljajući dubok trag u američkom društvu. Tokom godina, mnogi muzičari su je obradili. Verzija Nine Simon iz 1965. bila je hit, a upravo delove njenog izvođenja je Kanje Vest koristio u svojoj pesmi Blood on the leaves iz 2013.. Godine 2002. pesma je uvrštena u Nacionalni registar značajnih izdanja Kongresne biblioteke SAD.

Što se same Billie Holiday tiče (čudesnog jazz voća dvadesetog veka), njene ništa manje tragične životne priče, istorija je zabeležila sledeće: jezivo emotivna i nesretna džez duša, kao jedna od nebrojenih ovisnika o drogi i alkoholu, Billie Holiday (Lady Day) ostala je vanvremenski talenat, nikad iskorišćen do kraja. Njeni problemi sa drogom samo su se nastavljali, zdravlje joj se znatno pogoršalo, što je uticalo i na njen glas koji je postajao sve grublji. Naime, kada je počela da se bavi muzikom, kritičari su njen vokal opisivali kao poletan i dečiji. Ali nakon godina autodestrukcije i godina teškog života ostale su posledice - na kasnijim snimcima njen glas postao je hrapav i napukao, ali je i dalje svojim emotivnim interpretacijama oduševljavala slušaoce. Ovo se može čuti i na njenim poslednjim snimcima za album Lady in Satin iz 1958. godine. Uronjena u poroke, a potom i odana prostituciji, duboko očajna i rođena pod nesretnim znakom i zvezdom, održala je svoj poslednji javni nastup 25. maja 1959. godine, a nakon koncerta dospeva u bolnicu zbog problema sa jetrom i srcem.

Billie Holiday je bila istinski divlja, otvorena i snažna žena, koja je ujedno bila i jedna od najvećih pevačica koje su ikad živele. Sve u vezi sa njenom tragičnom sudbinom izgleda još tužnije kada se zna da su njezini poslednji dani bili tako bolni i što je u tako ponižavajućim okolnostima umrla u ranim satima 17. jula 1959. u harlemskoj Metropolitan bolnici. Prethodnih pet nedelja bila je uhapšena u svom bolničkom krevetu. Bila je slaba, prekomerne telesne težine, vezana za krevet i pokušavala se boriti protiv problema sa zatajenjem srca i jetre u trenutku kad je policija u drugom delu sobe pronašla malu omotnicu od staniola koja je sadržavala heroin. Široko se sumnjalo da je droga podmetnuta. Ispitivali su je detektivi za narkotike. Oduzete su joj knjige, cveće, radio i gramofonska ploča. Otisak joj je uzet bez pristanka. Imala je samo 44 godine kad joj je srce izdalo. Umrla je u bolesti i besparici od ciroze jetre. Čudno voće još jednom se zaljuljalo na južnom povetarcu Amerike... odnoseći dušu veličanstvene Lady Day...

By Dragan Uzelac, spring 2024.