Dragan Uzelac

BOB MARLEY – GET UP, STAND UP(1973.) (Ustani, zauzmi se)

Poreklom čisto jamajčanska forma, stara preko pola veka, rege muzika je karakteristična za razvoj postkolonijalnog sveta, karipski biser koji je svojim unikatnim sjajem i opuštajućim, cool ritmovima prosvetlio svet. Poput većeg dele kulture Jamajke, rege se kao muzički žanr oslanja na afričke i evropske forme. Udaraljke, ritam i estetika afričkih su korena, dok je iz Evrope pozajmio vokalni stil, lirski sadržaj i melodijske i harmonske strukture. Isprepleten sa susednim, američkim džezom i ritam i bluzom i uticajima rastafarijanizma rodne Afrike (Etiopije), rege slovi kao lepršava, fleksibilna i široko prihvatljiva, insirativna i izazovna muzička forma. Rege, kao muzika, vid duhovnosti i pokret (istovremeno buntovan i miroljubiv, pre svega slobodarski – Get up, stand up, stand up for your right...) proizašao je iz duha naroda čiji su potomci robovi iz centralne i zapadne Afrike, koje su britanski robovlasnici dovodili na Karibe, od sredine 17. veka (pre njih su to činili ništa manje brutalni i licemerni Španci), da bi radili na plantažama, do ukidanja ropstva 1838. godine (verovatnija je nezvanična povesna verzija da se robovlasništvo nikad i nigde nije ukinulo, osim eventualno na Polovima, gde nema ljudi, već samo poprimilo novi, sofisticiraniji i humaniji lik). Iz duha Afričke tradicije i jamajčanske narodne muzike (pre svega iz ritma bubnjeva i pesama koje su se pevale uz lagodan i prijatan rad na plantažama šećerne trske) vremenom se stvarala rege muzika.

Do potpunog okretanja Jamajke domaćoj muzici došlo je u vreme kad se zemlja pripremala za nezavisnost od brižnih i humanih britanskih kolonijalnih gospodara. Ostrvo je dobilo samostalnu upravu 1959. godine. Ništa manje značajna nije bila i borba za kulturnu nezavisnost od SAD, njenih džez i ritam i bluz uticaja, te već nadaleko poznate američke saosećajnosti i širokogrudosti. Krenula je istorija – preko jamajčanskog R&B, potom ska muzike, preteče regea, ubrzavanjem tempa sviranja (početkom šezdesetih) uz isticanje skakutavih i srčanih udaraca rastafarijanskih bubnjeva stiglo se do muzike, koja će deceniju kasnije krenuti u osvajanje ostatka sveta. Pre toga, tokom šezdesetih, umetnici Jamajke formirali su čvrsti i borbeni stav, pronalazeći inspiraciju u militantnom crnačkom nacionalizmu, religiji rastafarijanizma (religiji zasnovanoj na obožavanju Haile Selasija, cara Etiopije, voljenog kao živo božanstvo), američkom pokretu za građanska prava i pobunjeničkoj kulturi ljudi iz sirotinjske četvrti. Rastafarijanizam je pokret pripadnika crne rase koji prepoznaju Afriku (pogotovo Etiopiju) kao mesto rođenja čovečanstva. Pokret se javio kao pobuna protiv Vavilona (pogrdni naziv za belce) iz potrebe crnačkog naroda potisnutog od strane belaca da zadrži svoj ponos, pokuša ukloniti ostatke ropstva, te se osloboditi iz kolonija, steći jednaka prava kao i belci, dokazati da su i oni ljudi, te da zavređuju slobodu i poštovanje. Oni se zalažu sa slobodu, poštovanje, jednakost svih ljudi i mir, te imaju snažan osećaj zajednice. Uzrok pobune bila je preterana ekonomska zavisnost od SAD i njene pogubne posledice. Jamajčanska muzika počela je da odražava rastuću građansku neposlušnost i naglašava političke proteste tog vremena. Iz tog pokreta i umetnosti pobune rodiće se bend the Wailers i duhovni rege vođa Bob Marley, koji će ostatak sveta zaraziti rege muzikom i slobodarskom idejom.

Što se same muzike tiče, erom elektrifikacije, uticajima jamajčanskog gospela, američkog soula i sve većim akcentom na opuštenijem ritmu i potiskivanjem melodije u pozadinu, preko ska poetike stiglo se krajem šezdesetih do rock steady stila. Dok su ska tekstovi govorili o nasilnoj pobuni, rokstedi je doneo duhovnije i osećajnije tonove, uglavnom usmerene protiv nasilja. Tokom razvoja regea dominantne političke okolnosti bile su širenje rastafarijanizma unutar i izvan jamajčanske kulture. Bilo je to širenje religije nastale od zapadnoafričkog obožavanja duhova, judaizma, etiopijanizma, koptskog pravoslavnog hrišćanstva i zapadnog hrišćanstva uvezenog britanskim kolonijalizmom.

U društvenom pogledu, sticanjem nezavisnosti Jamajka je upala u začarani krug ekonomskih i političkih kriza i sukoba, pretvarajući gradove (pre svih Kingston, glavni grad) u sredine sa opasnim, haotičnim sirotinjskim četvrtima, izvorom nasilja i kriminala. Popularnost, uticaj i duhovna snaga poznatog muzičara Boba Marleyja donekle je smirivala i održavala podnošljivom haotičnu jamajčansku stvarnost, prepunu bede, nasilja i kriminala. Vremenom, Jamajka je tonula sve dublje u društvene nemire i ekonomski haos.

Probudi se, ustani za svoja prava, probudi se, ustani i ne prekidaj borbu. Emancipujte se iz mentalnog ropstva, niko sem nas ne može osloboditi našu svest. Sve što sam ikada imao su pesme o slobodi. Mi oslobađamo ljude muzikom, pevao je legendarni Bob Marli u svojim besmrtnim pesmama, nakon što je pronašao svoje duhovno utočište zvano Rastafari. Kreacija, vera, mir, ljubav, razumevanje, saosećanje i borba, bile su njegove ideje vodilje do kraja kratkog, tridesešestogodišnjeg života. Sredinom sedamdesetih proneo je slavu regea svetom, preživeo atentat 1976. godine i nastavio svoju tihu revoluciju do samog kraja, tragičnog 11. maja 1981. godine.

Ustani, zauzmi se, zauzmi se za svoja prava!

Ustani, zauzmi se, ne odustaj od borbe!

Propovedniče ne reci mi

Da je nebo pod zemljom

Znam da ne znaš

Koliko život zaista vredi

Nije zlato sve što sija

Polovina priče nije nikad ispričana

I sad ti vidiš svetlo, je l’?

Zauzmi se za svoja prava, hajde!

Ustani, zauzmi se, zauzmi se za svoja prava!

Ustani, zauzmi se, ne odustaj od borbe!

Većina ljudi misli

Da će Dobri Bog doći s neba

Uzeti sve

I učiniti da se svi osećaju dobro

Ali kad bi znao koliko život vredi

Potražio bi svoje na zemlji

I sada vidiš svetlo,

Zauzimaš se za svoja prava, da!

Ustani, zauzmi se! (Da, da!)

Zauzmi se za svoja prava! (Oh – hoo!)

Ustani, zauzmi se! (Ustani, zauzmi se! )

Ne odustaj od borbe! (Život je tvoje pravo!)

Ustani, zauzmi se! (Ne možemo odustati od borbe!)

Zauzmi se za svoja prava! (Gospode! Gospode!)

Ustani, zauzmi se! (Nastavi da se boriš!)

Ne odustaj od borbe! (Da!)

Muka nam je i umorni smo od vaše izam-skizam igre

Umiremo i idemo na nebo u ime Isusa, Gospoda

Jasno nam je kad shvatimo:

Svemoćni Bog je živ čovek

Možete prevariti neke ljude, ponekad

Ali ne možete varati sve ljude, uvek

Sada vidimo svetlo! (Šta ćete da uradite?)

Mi ćemo da se zauzmemo za naša prava! (Da, da, da!)

I zato ti je bolje da:

Ustani, zauzmi se! (Ujutru! Ustaj!)

Zauzmi se za svoja prava! (Zauzmi se za svoja prava!)

Ustani, zauzmi se! (Ustani, zauzmi se!)

Ne odustaj od borbe! (Ne odustaj! Ne odustaj!)

Ustani, zauzmi se! (Ustani, zauzmi se!)

Zauzmi se za svoja prava!

Ustani, zauzmi se! (Ustani, zauzmi se!)

Ne odustaj od borbe!

Zauzmi se za svoja prava!

Ustani, zauzmi se!

Ne odustaj od borbe

Pesma Boba Marleyja (nastala u saradnji sa Peterom Toshom) Get Up Stand Up objavljena je 1973. Društveni kontekst ovog razdoblja ima veliki uticaj na izbor teksta u ovoj protestnoj, borbenoj pesmi. Pesma je nastala dok je Bob bio na turneji po Haitiju, nakon što je duboko dirnut siromaštvom i bednim životima Haićana (on sam odrastao je u siromaštvu geta Trenchtown u Kingstonu na Jamajci). Ova je pesma postala veliki deo pokreta za ljudska prava na Jamajci. Stihovi su politički motivisani i traže promenu. Pesma govori o nužnim radnjama koje je potrebno preduzeti kako bi se izbeglo trenutno ugnjetavanje na Jamajci. Jedna od važnijih tema pesme bila je borba da svako ima svoja neotuđiva prava i da kaže da ona nisu rezervisana samo za višu klasu. Drugo gledište bila je pesma koja je branila obično pogrešno shvaćenu rastafarijansku religiju.

Get up, stand up: stand up for your rights!

Get up, stand up: don't give up the fight!

Preacher man, don't tell me,

Heaven is under the earth.

I know you don't know

What life is really worth.

It's not all that glitters is gold;

'Alf the story has never been told:

So now you see the light, eh!

Stand up for your rights. come on!

Get up, stand up: stand up for your rights!

Get up, stand up: don't give up the fight!

Get up, stand up: stand up for your rights!

Get up, stand up: don't give up the fight!

Most people think,

Great god will come from the skies,

Take away everything

And make everybody feel high.

But if you know what life is worth,

You will look for yours on earth:

And now you see the light,

You stand up for your rights. jah!

Get up, stand up! (jah, jah! )

Stand up for your rights! (oh-hoo! )

Get up, stand up! (get up, stand up! )

Don't give up the fight! (life is your right! )

Get up, stand up! (so we can't give up the fight! )

Stand up for your rights! (lord, lord! )

Get up, stand up! (keep on struggling on! )

Don't give up the fight! (yeah! )

We sick an' tired of-a your ism-skism game -

Dyin' 'n' goin' to heaven in-a Jesus' name, lord.

We know when we understand:

Almighty god is a living man.

You can fool some people sometimes,

But you can't fool all the people all the time.

So now we see the light (what you gonna do?),

We gonna stand up for our rights! (yeah, yeah, yeah! )

So you better:

Get up, stand up! (in the morning! git it up! )

Stand up for your rights! (stand up for our rights! )

Get up, stand up!

Don't give up the fight! (don't give it up, don't give it up! )

Get up, stand up! (get up, stand up! )

Stand up for your rights! (get up, stand up! )

Get up, stand up! (... )

Don't give up the fight! (get up, stand up! )

Get up, stand up! (... )

Stand up for your rights!

Get up, stand up!

Don't give up the fight

Na albumu Wailersa Burnin’ Bob Marley i njegov koautor Peter Tosh stvorili su pesmu koja će postati globalna himna za ljudska prava. Stihovi pesme odnose se na borbu i nejednakost društva i surovu stvarnost Jamajke nakon sticanja nezavisnosti. Gotovo cela pesma ima politički predznak u nekom obliku. Politički nemiri koji su se događali u to vreme bili su izuzetno intenzivni, ova pesma je pozivala ljude da se dignu i ustanu i bore se za svoja prava i da budu proaktivni. Teme otpora, protivljenja religioznom i svetovnom licemerju vladara, kao i socijalne pravde relevantne su za ljude iz svih društvenih slojeva, čineći pesmu vanvremenskom himnom društvenih promena.

Get Up Stand Up postala je himna aktivizma i nastavlja inspirisati pojedince diljem sveta da se bore za svoja prava. Snažna poruka pesme bila je ključna u raznim društvenim i političkim pokretima, služeći kao poklič onima koji traže promenu i jednakost. Get Up Stand Up ostaje relevantna protestna pesma zbog stalne prisutnosti društvenih nepravdi. Poruka pesme o prkosu i preduzimanju akcije snažno odjekuje među pojedincima koji su strastveni u stvaranju pravednijeg i ravnopravnijeg društva. Služi kao podsetnik da je borba za jednakost daleko od kraja.

by Dragan Uzelac, spring 2024.