CREEDENCE CLEARWATER REVIVAL – FORTUNATE SON(1969.) (Srećni sin)

 CREEDENCE CLEARWATER REVIVAL – FORTUNATE SON(1969.) (Srećni sin)

 

Some folks are born made to wave the flag,

Ooh, they're red, white and blue.

And when the band plays "Hail to the chief",

Ooh, they point the cannon at you, Lord,

 

It ain't me, it ain't me, I ain't no senator's son, son.

It ain't me, it ain't me; I ain't no fortunate one, no,

Yeah!

 

Some folks are born silver spoon in hand,

Lord, don't they help themselves, oh.

But when the taxman comes to the door,

Lord, the house looks like a rummage sale, yes,

 

It ain't me, it ain't me, I ain't no millionaire's son, no.

It ain't me, it ain't me; I ain't no fortunate one, no.

 

Some folks inherit star spangled eyes,

Ooh, they send you down to war, Lord,

And when you ask them, "How much should we give?"

Ooh, they only answer More! more! more! Yoh,

 

It ain't me, it ain't me, I ain't no military son, son.

It ain't me, it ain't me; I ain't no fortunate one, one.

It ain't me, it ain't me, I ain't no fortunate one, no no no,

It ain't me, it ain't me, I ain't no fortunate son, no no no,

 

Pesma Johna Fogertyja Fortunate Son vrhunski je primer muzike s političkom porukom. Pesma je nastala kao odgovor na Vijetnamski rat i postala je himna antiratnog pokreta s kraja šezdesetih godina dvadesetog veka, uzavrele epohe građanskog bunta, borbe protiv rasne diskriminacije, socijalnih nemira, mnoštva političkih ubistava (Malcolm X, Martin Luther King, Robert Kennedy...) i uzavrele atmosfere na ulicama širom Amerike. Međutim, ono što Fortunate Son čini toliko značajnim je to što je jedna od najpopularnijih pesama benda Creedence Clearwater Revival, uprkos političkoj poruci. Ovo pokazuje uticaj koji muzika može imati na društvo i pop kulturu.

 

Jedna od pravih prednosti CCR bila je što sam uvek bio u stanju da se pojavim sa tom jednom malom važnom stvari, malom začkoljicom. Možete imati dobru pesmu u smislu njene lirike, ali ako nemate snažnu muzičku ideju koju bend može da predstavlja svirajući okolo, to postaje običan snimak dobre pesme. Stvari na koje sam najviše ponosan jesu one kao uvod za Born on the Bayou. Jednom kad pronađete takvu stvar, nećete se više zavitlavati s njom unaokolo. Kratki solo na Proud Mary je sasvim jednostavna stvar, ali prava, svirao sam ga na isti način svake večeri na turnejama i nikad nisam osetio ni iskru dosade, priseća se Fogerty i objašnjava vlastitu magiju.

Želeo bih da moja muzika učini da se ljudi osećaju onako kako se ja osećam kad čujem dobru muziku. A osećam se sjajno. Baš sam pričao prijatelju o gospel numeri koju volim. Prvi put kad sam je čuo, dok se približavala kraju, bio sam svestan da će se za koji čas završiti i rekao sebi: Kad bih ovog trenutka umro, to bi bilo sasvim lepo. Bilo je tako divno čuti tu muziku. Radim ovo skoro trideset godina, ako računamo i detinjstvo kao deo obrazovanja, ali svaki put kada čujem veliku pesmu, potpuno sam preplavljen emocijama. Muzika odlazi pravo u srce i čini da sve dobija smisao.

Fortunate Son je antiratna pesma koja svoje vreme deli između ismejavanja vojne regrutacije i bacanja svetla na privililegovani svet bogatih, svih onih koji su svojim društvenim statusom pošteđeni klanice rata koja je tu samo za svet siromašnih građana, sve one koji nisu u grupaciji moćnih, klasno privilegovanih. Stihovi govore o privilegiji koju neki ljudi imaju kada je reč o vojnoj službi – oni koji su rođeni u bogatim ili uticajnim porodicama često mogu izbeći borbu u ratovima, dok su manje sretni ljudi regrutovani, angažovani da ginu u ime svih, pre svega države. Fortunate Son brzo je postala protestna himna za vreme Vijetnamskog rata.

Vijetnamski rat imao je dubok uticaj na Johna Fogertyja, gitaristu, pevača i glavnog autora benda CCR. Regrutovan u vojnu službu 1967., nikad nije raspoređen u Vijetnam, ali kao prodavaču čarapa u Fort Knoxu sukob mu je bio dovoljno blizu. John je vidio da političari aktivno podupiru sukob dok su takođe činili sve što je u njihovoj moći da osiguraju da njihova deca izbegnu regrutaciju i ratno angažovanje. Uticaj rata nije bio daleko od njegovih misli, a frustracija svetom privilegovanih uticala je na Srećnog sina - prvenstveno ciljajući na one koji su izbegavali služiti svojoj zemlji jer potiču iz bogatih ili moćnih porodica.

Neki momci su rođeni da viju zastavu

Ooo, oni su crveni, bijeli i plavi

I kad bend svira "Živio vođa"

Ooo, upere top u tebe, Gospode

 

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam senatorov sin, sine

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne

O, ne!

 

Neki momci su rođeni sa srebrnom žlicom u ruci

Gospode, zar se oni ne pomažu međusobno

Ali kad naplaćivač poreza dođe na vrata

Gospode, kuća izgleda kao garažna rasprodaja, da

 

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam milijunašev sin, ne

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne

 

Neki momci nasljeđuju oči ukrašene zvjezdicama

Ooo, oni te šalju u rat, Gospode

I kad ih pitaš: "Koliko bih trebao dati?"

Ooo, jedini je odgovor: "Još! Još! Još!" O, da

 

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sin vojske, sine

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, sretnik

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne

Granica između rokera i vojnika izgledala je prilično oštro povučena u doba Vijetnama. Dugokosi momci s kravatom koji žive u Greenwich Villageu(New York) i Golden Gate Parku(San Francisco) činili su se milionima milja daleko od tipova koji su gazili kroz džunglu ili patrolirali rekom Mekong. John Fogerty iz benda Creedence Clearwater Revival hodao je između tih dvaju svetova. Služeći u rezervi američke vojske, bio je vojnik, ali se nikada nije borio u Vijetnamu. Predstavljajući vodećeg eksponenta swamp rocka (žanr rock muzike koji je nastao sredinom 1960-ih kao spoj rockabillyja i soula sa swamp bluesom, country muzikom i funkom), nastupao je na Woodstocku, ali zapravo nije bio hipi. S jednom čizmom u svakom svetu, Fogerty je bio jedinstveno podoban da ispita licemerje koje je predviđalo marš u rat.

 Nakon što je zajedno s bratom Tomom Fogertyjem bio predvodnik benda pod nazivom Golliwogs s malo uspeha ili pažnje, Fogerty se pridružio vojnoj rezervi oko 1965. i proveo neko vreme u Forts Bragg, Knox i Lee. Otpušten je u julu ‘67. i odmah se pridružio bratu pod imenom koje će ih proslaviti – Creedence Clearwater Revival. Zabeležili su svoj prvi hit, obradom pesme Suzie Q Dalea Hawkinsa, do 1968. Te iste godine Fogerty se prisetio da je svedočio izveštajima o rasplamsalom Vijetnamskom ratu uz vesti o glamuroznom venčanju između kćeri predsednika Richarda Nixona - Julie i Davida, unuka bivšeg predsednika SAD Eisenhowera. Fogertyja je odmah pogodila ironija da ti ljudi koji su tako strastveno zagovarali rat nikada neće morati poslati vlastitu decu u opasnost. Sve to prokomentarisao je na s

Misli o ovoj pesmi bile su sa puno besa. Dakle, događao se Vijetnamski rat… Sad sam bio regrutovan i terali su me da se borim, a niko nije tačno definisao zašto. Sve je ovo ključalo u meni i seo sam na rub kreveta i izašlo je iz mene: Nisam ja, nisam ja, nisam senatorov sin! Znate, bilo je potrebno oko 20 minuta da se napiše pesma.

Fortunate Son bila je možda prva rock and roll pesma koja je tako savršeno artikulisala nejednakost koju podstiče rat, ideju da bogati ljudi sede za stolovima i potpisuju objave rata dok su mladići iz siromašnih porodica regrutovani da uzmu oružje i umru za taj potpis. Očito, mnogi Amerikanci su se osećali isto jer je pesma Fortunate Son dosegla 3. mesto na Billboardovoj lestvici u decembru 1969. Uz žestoko prepoznavanje u Fogertyjevom refrenu, uvodni riff odmah priziva sliku helikoptera koji se spuštaju uz pirinčane močvare Vijetnama i sela slamnatih koliba. Deceniju kasnije, istovetan prizor će na filmskom platnu ovekovečiti slavni američki filmski režiser – Francis Ford Coppola u svom zastrašujućem remek delu – Apocalypsa now, koristeći mračni Jim Morrisonov ep The End, (a nešto kasnije i Wagnerov Ples Valkira) dok američki helikopteri seju smrt po selima nedužnih vijetnamskih seljaka hiljadama kilometara daleko od Amerike (a siromašna američka mladež takođe gine u bespućima azijske džungle uz mirise napalma i apsurda rata).

 

by Dragan Uzelac, spring 2024.