AKI KAURISMAKI: BOEMSKI ŽIVOT (1992.)
Snimljen u Parizu, po noveli Henrija Murgera Scene iz života umetnika, film Akija Kaurismakija Boemski život daje svoje viđenje kultnog romana Džordža Orvela Niko i ništa u Parizu i Londonu, gorku socijalnu satiru.
Gledam samo filmove snimljene pre 1962. Do tada je film ostao nevin.
Trojica umetnika slučajno se sreću u velikom gradu. Po zakonima bede i siromaštva oni preživljavaju iz dana u dan. Žive teško, boemski, ali rade ono što vole. Prolazeći kroz nizove teških, tragikomičnih situacija, oni ne dozvoljavaju da ih nevolje svakodnevnice slome. Kaurismaki vešto gradi priču o temeljnim ljudskim vrednostima – ljubavi, slobodi i prijateljstvu, koja se pretvara u tragičan kraj. Uprkos svoj seti i tragici, životarenju ljudi velikog umeća i duha na dnu društvene lestvice sveta okrenutog hladnoj materijalističkoj koristoljubivosti, na kraju svega ipak pobeđuje ljubav, humana nota saosećajnosti i žrtvovanja za druge. Humanista Kaurismaki okreće leđa svetu hladne uzaludnosti i zlobe, nudeći kao odgovor čisto srce koje isijava ljubav prema bližnjem. U Životu boema sve što se događa mirno je i koncizno – u prepoznatljivom stilu finskog reditelja. U njegovim delima oseća se skandinavski pristup: otuđenje u igri glumaca, polustatični i bez žurbe prizori gledaoca uvlače u posebnu atmosferu koja se prenosi s filma na film. U Životu boema kaurismakijevska se crno-bela fotografija pokazala mekom, pomalo mutnom, gotovo plutajućom, u duhu francuskih slika sredine 20. veka.
Glavni likovi ovog čudesnog filma su Rodolfo, albanski slikar bez vize, Marsel, siromašni dramski pisac i Sčaunard, irski postmodernista i kompozitor – trojica dekintiranih avanturista, skrajnutih na marginu sveta, ali neizmerno okretnih ljudi spremnih na odricanje i žrtvovanje za svoje ideale i prijatelje. Ljubav i poverenje su jedina spona u njihovim turbulentnim životima, koja im pomaže da opstanu. Matti Pellonpaa (jedan o zaštitnih likova većine Kaurismakijevih filmova) glumi albanskog umetnika Rodolfa, koji je ilegalno emigrirao (u prtljažniku Trabanta) u Francusku kako bi ostvario svoj kreativni potencijal u udobnijem Parizu. Uprkos činjenici da nije uopšte znao francuski jezik, Pellonpaa je uspeo, zahvaljujući svom fenomenalnom pamćenju, zapamtiti ceo tekst uloge, a da se pritom nije upustio u njegovo značenje. Isto je bilo i u drugim zajedničkim scenama Kaurismakija - glumac je zapamtio sve tekstove i reprodukovao ih s potpunom sigurnošću, čak i naglascima.
Grad u kome Kaurismaki uglavnom snima je Helsinki tj. njegovi delovi u kojima živi i radi radnička klasa. Likovi su često siromašni i izgubljeni pojedinci, socijalni slučajevi , sasvim obični ljudi u gramzivom i zlobnom svetu bezdušnosti prinuđeni na borbu za goli opstanak, otpor i smelo odupiranje modernim robovlasnicima i licemerima koji su prigrabili sve bogatstvo zlog starog sveta. Njegovi filmovi su potresni, crnohumorni ekspresionistički portreti moderne Finske, pastelnih boja. Oni su kao ostrva tišine unutar buke modernog sveta i liče na neme filmove sa finskim tangom, kao muzičkom podlogom. Kaurismaki vešto prikazuje tipičnu finsku usamljenost i melanholiju, dočaravajući ih kroz likove ćutljivih autsajdera u čudesnoj atmosferi nordijske otuđenosti.
Naglašen kontrastom crno-belih tonova, čudesnom romantikom i spleenom večnog Pariza i zaodenut melanholijom francuskih šansona, toplinom ljudskog srca i duše( gotovo zaboravljenih u današnjem hladnom svetu bezosećajnosti i egoizma), Kaurismakijev Boemski život izrasta u malo remek-delo velikog čoveka, umetnika i humaniste. Ovaj neverovatno emotivni film ogledalo je čiste ljudske duše spremne da se kao cvet ljubavi žrtvuje do kraja, nesebično, za druge ljude, u svetu koji je odavno već potonuo u tamu sebičnosti i licemerja – ponor bezosećajnosti u kome nestaje poslednja iskra ljudskosti, lepote, topline i sreće.
Parodičan u detaljima (trotočkaš u stilu braće Trotter, pas zvani Bodler), nalik na crno-beli strip unutar kojeg se kreću antijunaci modernog sveta, zaboravljeni i gurnuti na marginu neprimetnih i beskorisnih stranaca, nadahnut poezijom Remboa i duhom vanvremenske pariske boemije umetnika i mali-velikih ljudi (čije merilo bogatstva i smisla života nisu novac i jalovi, po dušu i telo ubitačni rad), film Boemski život na mala vrata, gotovo neprimetno, ulazi u svet vrhunskih filmskih ostvarenja čija toplina, seta, humani karakter, snaga iskrene emocije, romantika i snažan bol gubitka voljene osobe razdiru srce svakog iole osećajnog čoveka, nikog ne ostavljajući ravnodušnim.
Čaplinovska crno-bela nota i estetika snažne emotivnosti i melanholije izviru iz dubina ovog impresivnog ostvarenja dajući mu moćan ton vanvremenske lepote i topline neiskvarene i saosećajne duše. Kaurismakijev portret čiste ljubavi, ljubavi kao vrhunske ljudske žrtve za druge, žrtve koja jednostavno nema cenu. Kaurismakijev put ka svetlosti i toplini ljudskog srca i duše u hladnom svetu interesa bez ljubavi.
By Dragan Uzelac
Nema komentara:
Objavi komentar