SOMETHING IN THE WAY – poetry world of Kurt Cobain

 

SOMETHING IN THE WAY – poetry world of Kurt Cobain

 

    Nirvana je u svom revolucionarnom, kreativnom muzičkom grunge zanosu dala svetu idealno – tipski izraz generacije koja je, estetiku muzičkog izraza i poezije razbijenog smisla, paradoksalno pretvorila u smisleni umetnički izraz, feeling i vibe. Svemu tome, harizma Kurta Cobaina, koja i danas ne prestaje, dala je poseban lični pečat, koji se i dalje oseća kao izraz življenja sopstvene umetnosti, sa gorkim ukusom samodestrukcije, koja bol i otuđenost odrastanja na kraju 20. veka transportuje u večnost…   

    Priča koja sledi kratak je i sažet osvrt na neobičan poetski svet Kurta Cobaina. Ostavimo samoj lirici da govori o sopstvenoj lepoti i snazi pisane reči, duhovnim bitnostima koje nadilaze prolaznost vremena svojom čudesnom imaginacijom i nadahnućem.

 

ABOUT A GIRL

    Postoji li neka tajna, prećutna veza između Nirvane i Beatlesa? Postoji li neka vrsta neizrecive božanske lepote muzike i poezije, stiha i hipersenzibilne duše (koja mnogo suptilnije i dublje oseća od drugih) koja je stvorila neke od besmrtnih pesama koje su obeležile dve burne decenije – šezdesete i devedesete, dve naizgled dijametralno različite epohe i autorske ličnosti poput onih Johna Lennona i Kurta Cobaina? Koja je to tanana umetnička nit, ono tankoćutno, lirsko, poetsko-muzikalno nadahnuće koje spaja bisere moderne pop muzike poput recimo lennonovskih In my life ili Don’t let me down sa cobainovskom blagoironičnim biserom About a girl?

    Kao veliki ljubitelj rock and rolla, alternativnog viđenja sveta i života – slobodnog, kreativnog i neukalupljenog duhom konformizma i malograđanštine oduvek sam voleo Beatlese i Nirvanu, oduvek sam voleo dva neverovatno kreativna i smela čoveka kao glavne autorske ličnosti ovih kultnih bendova – njihove vanvremenske pesme, njihove tanane senzibilitete koji su se kretali između krajnosti nihilističnog bunta protiv svega i romantičarske nežnosti unutar savršenih pop melodija, prezentovanih stilski tako različito, a opet, na neki način veoma blisko i slično. Ovo je setna reminiscencija o jednoj lepršavoj, tako dirljivoj i emotivnoj pop pesmi koja otelotvoruje duh jedne muzike – rock’n’rolla i na neki čudan način povezuje dve epohe, dva benda i dva ključna autora rokenrola. Ovo je moje zaneseno sećanje na pesmu benda Nirvana sa njihovog debi albuma (Bleach) iz davne 1989.- About a girl i besmrtni duh rock and rolla koji se upravo sažima u njoj, sublimirajući sve ono veličanstveno čime je rokenrol obojio svet umetnosti, pre svega poetike i muzike.

    Pesma About a girl bila je, pre svih, jedna tako čudesno melodična, emotivna, nežna i na suptilan način ironična numera Kurta Cobaina. About a girl, magično bitlsovski lepršava, ljubavlju obojena, perfektna kombinacija undergraund beskompromisnosti i pop rok melodičnosti u E molu – predstavljala je smrtonosnu pop-rock kombinaciju koju će Cobain dovesti do savršenstva, ujedinivši punkersku ogoljenost i melodični pop klasicizam. Svojom lepršavošću i melodičnošću bila je naizgled anomalija na debitantskom Nirvaninom undergraund albumu Bleach, obojenom ogoljenom, žestokom energijom američkog alternativnog rock zvuka, ali, na drugi način, ova pesma duboko uronjena u rok tradiciju (legenda kaže da je nastala u momentu Kurtove inspiracije, nakon preslušavanja američkog izdanja The Beatles albuma Meet the Beatles) bila je putokaz ka budućim Nirvaninim klasičnim pop rock numerama tipa Polly ili bilo koje druge bitlsovski melodične Cobainove pesme. Po sopstvenom priznanju Kurta Cobaina prvi muzički uticaj na njega bila je muzika The Beatlesa.

Tetke su mi davale ploče Beatlesa koje sam slušao u nedogled, izjavio je 1993. godine (priča se da mu je omiljena pesma Beatlesa bila Hey Jude).

    Kurt Cobain je bio posvećeni i beskompromisni pionir alternativnog roka. Njegovo interesovanje za muziku počelo je kada mu je Buzz Osborne iz Cobainove omiljene grupe The Melvins posudio kasetu sa punk rock sastavima. Uvek je govorio o svojim muzičkim uzorima i pridavao više pažnje sastavima koji su uticali na njega nego na muziku koju je on sam stvarao. Često je isticao uticaj sastava The Pixies i govorio kako je Smells Like Teen Spirit slična njihovom zvuku. Raniji i važniji muzički uticaj na Cobaina imali su Beatlesi. Cobain se divio Johnu Lennonu kojeg je nazivao svojim idolom. Jednom prilikom je rekao kako je napisao pesmu About a Girl nakon tri sata slušanja Beatlesa. Velik uticaj na njega imali su punk rock i hardcore punk sastavi i često je naglašavao kako su sastavi Black Flag i Sex Pistols zaslužni za njegov umetnički stil. Osim navedenih sastava velik uticaj na muziku Nirvane imali su i sastavi iz sedamdesetih poput Black Sabbatha, Led Zeppelina, Queena i Kissa. U ranijim danima Nirvane često su svirali obrade pesama tih sastava. Najčešće Led Zeppelinove Immigrant Song, Dazed and Confused i Heartbreaker te su napravili studijsku obradu pesme grupe Kiss - Do You Love Me.

  Prepun kontrasta i kao čovek i kao stvaraoc i kao predvodnik jedne izgubljene generacije koja nikad na pravi način nije uspela da dođe do punog izražaja i ostvari mnoge od svojih snova, pojavivši se početkom devedesetih – u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, vremenu tako prelomno bolnom kada su se mnoge nade i ideali istrošili i zdrobili u cinizam ... vremenu koje je filozof Žil Lipovecki imenovao kao Doba praznine, Kurt Cobain je uspeo da uhvati duh vremena i transponuje ga u nešto tako bolno iskreno, u umetnički izraz koji je svojom unutrašnjom lepotom i tragikom odavno već nadišao trenutak u kojem je nastao, nastavljajući da emituje svoje moćne poruke kroz vreme. Nesvesno, bili su to prapočeci grandža (grunge, pokret u rok muzici proistekao iz Nirvanine undergraund kuhinje, pod uticajem pank roka, krajem osamdesetih, kasnije jedan od najbitnijih pokreta devedesetih, kao i u rokenrolu uopšte, gledano istorijski – Pearl Jam, Soundgarden neki su od sledbenika i vodećih bendova), mutantnog oblika punk rocka koji će postati svetski trend i muzika još jedne izgubljene tzv. generacije X.

   Ideali lepršavih, buntovnih i romantičarskih šezdesetih bili su već odavno potrošeni i pretvoreni u sopstvenu parodiju - materijalistički japijevski apsurd, punk pokret koji je nakon toga digao glas protiv opšteg mrtvila, bezidejnosti i komercijalizacije svega, pre svega istrošenosti nekadašnjeg, buntovnog, sirovog i bazičnog rock’n’rolla takođe je pretvoren u mejnstrim, upakovan u proizvod kao i svi buntovni pokret pre njega (mada je, transformisan u alternativnu muziku osamdesetih još uvek ulivao nadu u bolje sutra i čuvenu, nama blisku ’’svetlu budućnost“) dok je Kurt Cobain kao umetnik i predvodnik generacije X izranjao iz mraka andergraunda osamdesetih (obojenog pre svega bendom Sonic Youth) i pokušavao da svojom muzikom i stavom udahne novu nadu i svetlost u posustala jedra rokenrola - i kao muzike i kao društvenog pokreta. Njegova revolucija trajala je znatno kraće nego ona Beatlesa iz šezdesetih  i završila se mnogo tragičnije, pre svega po njega samog, upalog u svet licemerja i laži, mašineriju za uništavanje svega kreativnog i ljudskog preostalog od nekadašnjeg obećavajućeg pokreta.

       Pesma About a girl bila je neobični anđeoski lik nadahnuća, melodičnosti i unutrašnje lepote unutar mraka jedne bezdušne ere uronjene u tamu koristoljublja i odsustva bilo kakve nade u bolje sutra. Kurt Cobain, kao i čitava jedna sjebana generacija trebala je samo jednu tako običnu ljudsku stvar – iskrenog prijatelja koji Vas može saslušati i razumeti, iskrenog prijatelja i iskrenu emociju koja nam svima tako nedostaje u ovo šugavo, licemerno vreme koristoljublja i lažnih sloboda – bez lepote, melodičnosti, nekadašnjeg bitlsovskog romantičarskog šarma ili možda samo iluzije koja prati čoveka kroz čitavu njegovu ovozemaljsku egzistenciju da je nekad sve bilo mnogo lepše, romantičnije, obojeno duhom empatije, lepršavosti, kreativnosti i iskrene vere u slobodu, svetlost na kraju ovozemaljskog tunela oivičenog jezom smrti, konačnog kraja svih pravih vrednosti.

Trebam ležernog prijatelja

Trebam, onoga koji će me poslušati

Mislim da se ti uklapaš u taj opis

Mislim, a ti nemaš pojma o tom.

 

Iskoristiti ću to

Dok me ostavljaš samog

Ali ne mogu te vidjeti svaku noć

Slobodnu

 

Pristajem

 

Stojim u tvom redu

Nadam se da imaš vremena

I ja biram tvoj broj

Održavam sastanke s tobom

 

Iskoristiti ću to

Dok me ostavljaš samog

Ali ne mogu te vidjeti svaku noć

Slobodnu

 

Trebam ležernog prijatelja

Trebam, onoga koji će me poslušati

Mislim da se ti uklapaš u taj opis

Mislim, a ti nemaš pojma o tom.

 

Iskoristiti ću to

Dok me ostavljaš samog

Ali ne mogu te vidjeti svaku noć

Ne, ne mogu te vidjeti svaku noć

Slobodnu

 

Pristajem

    Kurt Cobain je ovu pesmu napisao za njegovu bivšu devojku - Tracy Marander (nakon njene primedbe da joj nije posvetio nijednu pesmu), kod koje je stanovao neko vreme nakon srednjoškolskih dana (nakon majčinog ultimatuma da nađe posao ili ode iz kuće, Cobain je neko vreme lutao naokolo tražeći se i sve više se okrećući muzici i svojoj underground misiji). Kako je Trejsi stalno radila (često i noću), on bi u to vreme pisao pesme jer mu je bilo dosadno bez nje, odnosno, produktivno je iskorištavao vreme dok nje nema. Stih koji kaže: Pristajem(I do) zapravo bi se doslovno mogao prevesti kao uzimam (ženidba, pristajanje na brak sa devojkom). Sećanja o životu Kurta Cobaina krajem osamdesetih govore nam da je on tada vodio neuredan i lenj, razbarušen život otpadnika od sistema, boemski, undergraund život momka posvećenog rokenrolu (u punom smislu tog pojma i poimanja života, tako simbolično i dirljivo opisan u legendarnoj numeri Something in the way) i njegova tadašnja devojka – Tracy Marander  (na koju se odnosi pesma) mu je često prigovarala zbog toga i pretila mu da će ga ostaviti. Kurt ovde govori da pristaje na njene uslove samo da ga ne ostavi. Takođe, Kurt možda tu misli i da pristaje na to što on nije njezin centar sveta i što ne može biti stalno samo s njim kao što bi on to želeo. Već u sledećem stihu se može videti da ona očito ima puno obaveza i da nema mnogo vremena za njega.

I need an easy friend
I do, with an ear to lend
I don't think you fit this shoe
I do, won't you have a clue

I'll take advantage while
You hang me out to dry
But I can't see you every night
Free

I'm standing in your line
I do hope you have the time
I do pick a number too
I do keep a date with you

I'll take advantage while
You hang me out to dry
But I can't see you every night
Free

I need an easy friend
I do whip her in to land
I…

 

   About a girl bila je tako neuklopiva  i atipična Cobainova pesma, naročito u vreme kad je trebala da se pojavi na Nirvaninom debi albumu, u alternativnom okruženju beskompromisnih, žestokih pesama undergraund etikete Sub pop-a. Svoju neodlučnost i dvoumljenje oko same pesme i njenog objavljivanja na debi albumu Nirvane Kurt Cobain izrazio je na sledeći način, objašnjavajući svoje viđenje u intervjuu za časopis Rolling stone:

 

Even to put About a Girl on Bleach was a risk. I was heavily into pop, i really liked R.E.M., and i was into all kinds of old ‘60s stuff. But there was a lot of pressure within that social scene, the underground - like the kind of thing you get in high school. And to put a jangly R.E.M. type of pop song on a grunge record, in that scene, was risky.

 

   Na svu sreću About a girl, bitlsovski Cobainov biser (obojen ljubavlju prema duhu šezdesetih i savršenom pop zvuku umetnika Michaela Stipea iz kultnog benda R.E.M. - Cobainovom savremeniku i umetniku sa kojim je čak planirao zajednički rad u budućnosti, nakon  potencijalnog raskida sa Nirvanom uslovljenog teretom slave i rasprodajom ideala u svetu kojem duhom nikako nije pripadao) ugledao je svetlost dana krajem 1989. na debi albumu Nirvane, da bi četiri godine kasnije, na ispostaviće se opraštajnom, veličanstvenom nastupu Nirvane u okviru MTV unplugged serijala, novembra 1993., u New Yorku, zasijala svojom punom, unutrašnjom blistavošću jedinstvenog pop-rock klasika za sva vremena, ostajući Cobainovim sjajnim dijamantom koji će večno obasjavati njegov nebeski put, krčeći put kroz tamu ovozemaljske tragike koja ga je sputavala na njegovom putu ka večnosti i Olimpu onih retkih, umetnika čiji sjaj nikad ne bledi i obično se kasno uoči tek nakon njihovog odlaska u neku novu ravan postojanja.

 

    About a girl ostaje jednom od mojih najdražih rock and roll pesama, deo generacijskog koda svih nas iz šezdeset i neke koji smo odrasli u duhu decenije u kojoj smo rođeni, a potom, ranih devedesetih doneli plodove vlastitih snova koji su se na čudestan način isprepleli sa magijom prošlosti. About a girl ostaje savršenstvom, spojem moje dve najveće ljubavi – lennonovskim duhom rock and rolla šezdesetih koji me inicirao u ranom detinjstvu i odredio mi životni put i cobainovskom čudesnom zvučnom magijom devedesetih, generacijskim kodom natopljenim melodičnošću punom osobene gorčine ( i nade svakog od nas da će u haosu današnjeg života naći nekog ko će ga poslušati) autodestruktivnom dozom ironično-sarkastičnog odgovora nasleđenog duha rock’n’rolla kao odgovora na licemerje vremena i društva koje se pretvorilo u mašineriju za uklanjanje svih onih koji misle drugačije, koji misle svojom glavom – koji uopšte misle o bilo čemu i još uvek umeju da osećaju transponujući snagu iskrene emocije u poneku pesmu ili stih.

 

SMELLS LIKE TEEN SPIRIT

Load up on guns, bring your friends
It's fun to lose and to pretend
She's over bored and self assured
Oh no, I know a dirty word

Hello, hello, hello, how low?
Hello, hello, hello!

With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mulatto
An albino
A mosquito
My libido
Yeah, hey, yay

I'm worse at what I do best
And for this gift I feel blessed
Our little group has always been
And always will until the end

Hello, hello, hello, how low?
Hello, hello, hello!

With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mulatto
An albino
A mosquito
My libido
Yeah, hey, yay

And I forget just why I taste
Oh yeah, I guess it makes me smile
I found it hard, it's hard to find
Oh well, whatever, never mind

Hello, hello, hello, how low?
Hello, hello, hello!

With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mulatto
An albino
A mosquito
My libido

A denial!

    Numera Smells like teen spirit bila je krik očaja i negiranja, himna stare-nove punk rock revolucije, njen mutantni oblik sastavljen od tri riffa, mnogo besa i urlanja, ili, kako je neko lucidno i pronicljivo primetio: bila je to savršena pop melodija Beatlesa isprljana durovima i agresijom, pretvorena malom korekcijom forme u underground.

     Po rečima samog Kurta Cobaina, pesma Smells like teen spirit  bila je njegov pokušaj da napiše pesmu u stilu alternativnog, kultnog benda Pixies kojemu se divio ( s posebnim naglaskom na album Surfer rosa). Što se samog naziva pesme tiče, legenda kaže sledeće: tokom jednog razgovora o anarhizmu i punk rocku sa prijateljicom, Ketlin Hanom, pevačicom benda Riot girl, ona je napisala na zidu Kurt smells like teen spirit što je sam Cobain razumeo kao revolucionarni slogan (mada se kasnije ispostavilo da je pomenuta Ketlin samo mislila na trivijalnu stvar da Kurt miriše na dezodorans koji se zvao, gle čuda Teen spirit, koji je u to vreme koristila njegova devojka). Pesma je snimljena tokom maja 1991. u Kaliforniji (u produkciji sjajnog Butch Viga), a potom objavljena 10. septembra 1991., kao vodeći singl sa drugog albuma Nirvane – Nevermind. Ostatak priče je već odavno istorija i legenda.

   Izranjajući iz muzičkog podzemlja turobnog američkog Zapada krajem osamdesetih (kao očiti primeri generacije X), bendovi poput Nirvane, Pearl jam ili Soundgarden (sa iscepanim farmericama, košuljama flanelkama i, uglavnom, crnim starkama, kao delom imagea otpadnika) na prepad su osvojili svet - bila je to poslednja u nizu tihih revolucija i mena nesalomivog rock and rolla, transformacija njegovih bazičnih ideja o jednostavnosti, nesputanosti i spontanosti, priča započeta davnih pedesetih godina dvadesetog veka (pojednostavljenjem bluesa, jazza, rhythm & bluesa, countryja - izvorišta sve moderne pop muzike).

Nije preterano u vremenu preterivanja ako se kaže da je album Nevermind američke grupe Nirvana, kad se sve oduzme i sabere, poslednji istinski važan album rokenrola. Nije to ni paušalna ni provocirajuća procena. Nekoliko godina po izlasku, a pogotovo nakon tragičnog razvoja događaja oko benda, osetilo se, pored ambicije, kvalitete i urgentnosti, da nešto drugo zrači iz te ploče. Nešto posebno lebdilo je nad njom - divno i nelagodno. I definitivno. Kurt Cobain, vođa, autor i lice benda, zajedno s njegova dva pratitelja - javilo mi se - zatvorio je vrata i ugasio svetlo nad čitavim pravcem. Nad formom koja je od najakutnije moderne forme, sada mogla poput drugih avangardi – bez i najmanje primisli na pežorativno značenje, već sa žalošću i težinom, i dahom olakšanja – postati muzejska. Svi veliki albumi, osim što moraju biti inovativni, često su sinteza većine dotadašnjih smjernica unutar stila; oni moraju sadržavati i novum, vlastiti glas, ali i svu tradiciju u isto vrijeme, pokazivati jedinstvenost izvođača i autora ali i heterogenost rokenrola i njegovu sposobnost usisavanja drugih stilova i podstilova te, u kontinuitetu, pravljenja nečega novoga od toga ranijeg materijala, stvaranja vlastitog.

    Nije čudo da su kasnije u ovom albumu prepoznavali sve miljokaze dotadašnje: i Beatlese – Cobain kao Lennon, koji svoje mučne rane godine i bijes nad njima pretače u bolne intimne pjesme s kojima se ljudi identificiraju (i do privatnog nivoa – Cortney Love kao Yoko); i Sex Pistols – američki pank koji u prvoj postavi nikad nije bio masovan, a sada mijenja kulturu munjevito; i Dylana – originalan songwriter. Stvorili su i novu supstilsku kovanicu – grunge. Stilom nošenja i odjećom, što u rokenrolu nije ni sekunde sporedna stvar, donijeli su novi izgled – ili anti-izgled. Sve što značajni bendovi rade, uostalom. Otvarajući album svojom ključnom pjesmom, odnosno za većinu, u kombinaciji s danas klasičnim a neodvojivim videospotom – od početnog, suhog rifa fender jaguar gitare, te razbijanja vrata nogom s četiri udarca doboša Davea Grohla, nakon koje se bend podiže u zrak, da ne siđe – Smells like teen spirit bila je kao i sve ove gornje pjesme zajedno, i početni zov za novu generaciju. Ništa u srednjoj struji nije tako grmilo, kako sonično govoreći, a u onom malju zvučne slike (pod reglerima tada nepoznatog Butcha Viga), tako i uznemirujućim, gotovo nihilizmom, kao što je opalio taj singl.

    Dečko bez formalnog obrazovanja, imao je strahovit dar kao tekstopisac. Kratke, intimne, zatvorene slike ponekad su začudno evokativne u sporijim pjesmama, a beskompromisno, nihilističko uživanje i sarkazam u bržima, te osjećaj za ritam riječi i metar, pokazivale su autora kakav se nije pojavio od Lennona. Najsofisticiraniji moment ostao mi je jedan iz refrena same Teen spirit: kad Cobain nabraja, i inače jedva razumljive dikcije (s čime su se mnogi šalili) seriju zbunjujućih riječi a mulatto, an albino, a mosquito, my libido, on osjeća poput pravog pjesnika da te riječi nekako ne pripadaju (ionako ograničenom) vokabularu američkog engleskog. Izvodeći ih ovako u seriji, u lancu, sa ironičnim tonom, ne samo da se gubi njihovo svako racionalno značenje, nego one postaju metafora njegova otuđenja, i od jezika i od okoline, one su osuda nemogućnosti smisla u jeziku i u svijetu. Točno ono o čemu je Nirvana i sama bila ogromnim dijelom.

                                                                                                    Đorđe Matić, magazin AKUZATIV

  Ključna numera Nirvane - Smells like teen spirit, krik generacije bez budućnosti, po rečima samog autora, Kurta Cobaina, sarkastična je reakcija na pokušaj izvođenja revolucije, ali u isto vreme i podržava ideju o revoluciji. Po rečima kritike, koja je izuzetno cenila i uzdizala pesmu u jednu od najboljih u istoriji rock and rolla, kao i u himnu jedne generacije, stajalo je i mišljenje da je Smells like teen spirit bila : tipično sumorno Cobainovo istraživanje smisla i besmisla, sarkastična reakcija na ideju pokretanja revolucije. Sam tekst kroz bes i zbunjenost ismeva ideju da treba dići pobunu, ali istovremeno ne odustaje od stava da je ideja o revoluciji lepa misao. Uhvatio sam se u zamku preteranog osuđivanja svoje generacije. Mislim, nije bilo ni jedne jebene stvari koju smo mi kao generacija mogli da promenimo, objašnjavao je Cobain vlastitu misiju glasa jedne generacije. Bez obzira na sve kontradikcije, prodaju snova i etabliranje unutar sistema kada napustite korene, underground marginu ili garažu, iz koje ste krenuli put misije menjanja svega( što je posebno razjedalo Cobaina, kao i mnoge pre njega), pesme su te koje su ostale za sva vremena, bar kao deo kolekcije sada već prašnjavih polica sećanja i zaborava.

     Smells like teen spirit bila je energetsko čudo, krik besa i nemoći, prepuna gruva, sirove energije koja saseca i kulminira u refrenu poput tempirane bombe. Osećaju se frustracija, gnev i sarkastičnost koji nadiru u talasima - iz garaža Seattlea ka obalama sveta industrije i komercijalizacije svega, pretvaranja pokreta u pomodarstvo, stil i etiketu koja se prodaje medijski zaglupljenim konzumentima i - tako u krug, do kraja sveta koji je smisao našao u radu, proizvodima, kupovini, potrošnji i ponovnom radu za neke nove usrećiteljske i preko potrebne stvari. Oseća se prezir prema svetu gde je sve na prodaju i svetu kome više emocije i empatija nisu potrebni, kao i običan čovek, koji misli svojom glavom i oseća, oseća se prevarenim i poniženim. Svest o tome da su prodaja i etiketa neizbežni užasno je frustrirajuća, ali...

Naoružaj se pištoljima i povedi drugove
Zabavno je gubiti i pretvarati se
Njoj je preterano dosadno i puna je sebe
Oh ne, znam jednu ružnu reč

Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo

Sa ugašenim svetlima, manje je opasno
Evo sad smo ovde, zabavite nas
Osećam se glupo i zarazno
Evo sad smo ovde, zabavite nas

Mulat, albino
komarac, moj libido
Da, hej, ura

Gori sam u onome u čemu sam najbolji
I tim darom mislim da sam blagosloven
Naša mala grupa uvek je bila
I uvek će biti, do kraja

Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo

Sa ugašenim svetlima, manje je opasno
Evo nas sad ovde, zabavite nas
Osećam se glupo i zarazno
Evo sad smo ovde, zabavite nas

Mulat, albino
komarac, moj libido
Da, hej, ura

I ja zaboravljam prosto zašto isprobavam
Oh da, pretpostavljam da me to čini nasmejanim
Teško mi je, teško je naći
Oh pa, svejedno, nema veze

Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo, koliko nisko?
Halo, halo, halo

Sa ugašenim svetlima, manje je opasno
Evo sad smo ovde, zabavite nas
Osećam se glupo i zarazno
Evo sad smo ovde, zabavite nas

Mulat, albino
komarac, moj libido

Poricanje, poricanje
Poricanje, poricanje
Poricanje, poricanje
Poricanje, poricanje
Poricanje

       Razarajuća i apokaliptična himna generacije X, generacije bez budućnosti žrtvovane iz razloga sebičnih interesa hedonizma i uspeha prethodnika, onih koji su je stvorili svojim (ne)činjenjem -  Smells Like Teen Spirit, mogla bi se protumačiti i kao  manifest u kojem Kurt Cobain, pevač Nirvane, izražava ljutnju na svet u kojem dominiraju pohlepni poslovni ljudi, ali i na nesposobnost svoje generacije da radi na održivoj alternativi tom svetu. To je reakcija na naizgled nemoguć zadatak pokretanja revolucije... Sam Cobain je sve objasnio na sledeći način: 

Zgrožen sam svojom i apatijom svoje generacije. Zgrožen sam onim što dopuštamo, koliko smo beskičmeni, letargični i krivi. 

      Pesma je postala himna apatičnoj mladosti generacije X. U svetu opsednutom uspehom, odabir poraza bio je revolucionaran čin. Ljudi poput Kurta Cobaina, rođenog krajem šezdesetih, nisu proživeli svetski rat niti su se borili u Vijetnamu. Hladni rat, kulturna represija, razvodi, usamljenost, nezaposlenost i otuđenje: to je bio njihov Vijetnam. Njihovu pobunu nisu karakterisali epski nagoni ili idealistički nagoveštaji. Bio je to nezahvalni i spontani urlik besa, jauk tuge. Kao odgovor na etiku profita, na lažni optimizam 80 -ih, reagovali su sarkazmom i apatijom. Ovo je bio njihov stav: stati na stranu gubitnika, razmetati se ravnodušnošću pred katastrofom i saosećati s neuspehom.

      Revolucija koja se vodila tokom 80 -ih i 90 -ih godina zapravo je bila platonska revolucija, inertni pokret, paraliza namere, cerebralna subverzija kastrirana skepticizmom koji je prožeo čitavu generaciju mladih. Cobainovi dnevnici sadrže rečenicu koju Cobain ne koristi u konačnoj verziji pesme; rečenica koja potvrđuje kako autodestruktivne tendencije mogu doći do ekstremnih posledica:

Najlepši dan koji sam ikada imao bio je kad sutra nije došlo.

IN BLOOM

Sell the kids for food
Weather changes moods
Spring is here again
Reproductive glands

Hey - he's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
Knows not what it means, when I say:

He's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
Knows not what it means when I say ah...

We can have some more - nature is a whore
Bruises on the fruit - tender age in bloom

Hey - he's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
Knows not what it means, when I say:

He's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
Knows not what it means when I say ah...

He's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means
Knows not what it means when I say:

He's the one
Who likes all our pretty songs
And he likes to sing along
And he likes to shoot his gun
But he knows not what it means

Knows not what it means
Knows not what it means when I say ah

 

    Pesma In bloom predstavljala je zapaljiv, veoma ironičan i sarkastičan komentar Cobaina na sve one ljude koji su voleli i pevali Nirvanine pesme bez ikakvog razumevanja, brutalan napad na sve folirante koji su se kačili na undergraund fazon kada je on isplivao iz svojih mračnih katakombi s kraja osamdesetih sa Nirvaninim debi albumom Bleach i uzdigao se na nivo neviđene popularnosti i komercijalnosti izlaskom ultimativnog albuma Nevermind, godine 1991.

    Objašnjavajući smisao pesama Nirvane poput In bloom Cobain je rekao da se one odnose na njegov prezir prema otrovima, mačo muškarcima i nasilnicima. Odrastajući u maloj sredini rodnog Aberdeena (koji nikad nije voleo, a koji ga istovremeno nikad nije prihvatao i razumeo), kraj Seattlea, sredini koja je imala jako malo razumevanja prema drugačijim ljudima i shvatanjima života (od onog tipično palanačkog, malograđanskog), Kurt je u ranoj mladosti stvorio vlastiti svet i uobličio ga na sledeći način:

Odlučio sam da živim život zapuštenika, da se ne družim ni sa kim, jer se nisam mogao nositi sa njihovom glupošću.

      Prvobitno napisana kao žestoka hardcore punk stvar In bloom je  nastala kao reakcija na  sve veći broj ljudi izvan underground muzičke scene, koji su posećivali koncerte Nirvane nakon objavljivanja njihovog prvog albuma Bleach, a koje je Cobain prezirao, o čemu svedoče stihovi: He’ s the one who likes our pretty songs, and he likes to sing along and he likes to shoot his gun but he knows not what it means… Konačna, sporija verzija pesme koja se našla na albumu Nevermind, naišla je na odličan prijem kod šire publike, i bitno je doprinela komercijalnom uspehu albuma.

 Počeo sam da primećujem sve više prosečnih klinaca na našim koncertima, a ja ih zaista nisam želeo na svom koncertu. Na kraju su stvarno počeli da mi idu na živce. Postao sam totalno odvratan, pokazivao sam svoj penis i oblačio se u haljine i stalno sam bio totalno pijan.

     Kao reakciju na neočekivani uspeh pesme i odličan prijem kod onih na koje se pesma odnosi i koje ismeva, bend je snimio čuveni crno – beli spot, koji prikazuje Nirvanu kao boys bend, a trojac kao dobre momke, sa urednim frizurama i skupim odelima, koji poput kultnih pop bendova iz šezdesetih, pevaju pesmice hiljadama napaljenih devojčica, koje u euforiji urlaju iz sveg glasa i bacaju bruseve na stejdž. Da bi dodatno isprovocirali homofobičnu gomilu kojoj se sarkastična In bloom obraća, bend se u jednoj od verzija spota pojavljuje u haljinama. Šok za sistem bio je kompletan – čisti, beskomropisni, ironično brutalan i sarkastičan underground Kurta i ekipe.

Prodaj decu za hranu
Vreme menja raspoloženja
Proleće je ponovo ovde
Reproduktivne žlezde

Hej – On je taj
Koji voli sve naše lepe pesme
I on voli da peva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem:

On je taj
Koji voli sve naše lepe pesme
I on voli da peva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem

Možemo imati još malo – priroda je kurva
Modrice na voću – nežno doba u cvatu

Hej – On je taj
Koji voli sve naše lepe pesme
I on voli da peva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem

On je taj
Koji voli sve naše lepe pesme
I on voli da peva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem:

Hej, on je taj
koji voli sve naše lijepe pjesme
I on voli da pjeva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem:

On je taj
Koji voli sve naše lepe pesme
I on voli da peva zajedno [sa nama]
I on voli da puca iz svog pištolja
Ali on ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači, kada kažem

Ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači
Ne zna šta to znači kada kažem

COME AS YOU ARE

Come as you are, as you were
As I want you to be
As a friend, as a friend
As a known enemy

Take your time, hurry up
Choice is yours, don't be late
Take a rest as a friend
As an old

Memoria, memoria
Memoria, memoria

Come doused in mud, soaked in bleach
As I want you to be
As a trend, as a friend
As an old

Memoria, memoria
Memoria, memoria

When I swear that I don't have a gun
No I don't have a gun
No I don't have a gun

Memoria, memoria
Memoria, memoria
(And I don't have a gun)

When I swear that I don't have a gun
No I don't have a gun
No I don't have a gun
No I don't have a gun
No I don't have a gun

Memoria, memoria

       Jedna od najpopularnijih pesama sa albuma Nevermind je svakako Come as you are koja prvobitno i nije bila planirana za ovaj album. Ova pesma, na kontradiktoran način govori o tome kako očekujemo da se ljudi ponašaju ili pak podstiče cobainovski, nesigurno ljude da budu ono što jesu – Dođi kakav jesi). Takođe, postoji teorija da je pesma aluzija na heroin kojeg je Cobain koristio godinama (s jedne strane, heroin je bio njegov prijatelj, utešitelj sa sedativnom ulogom u rastrzanom životu, a s druge strane, on je bio njegov stari neprijatelj destruktivnih svojstava i zavisničke uloge koja je Cobaina vodila ka konačnoj propasti i suicidu.

Kurt je svojevremeno došao na tačku gde je morao žrtvovati i poslednji deo sebe za svoju umetnost, jer je tako svet tražio od njega. Mislim da je to bio jedan od glavnih okidača zašto se on osećao da ne pripada ovom svetu i da bi svi bili sretniji bez njega – kaže Frances Cobain, ćerka pokojnog Kurta Cobaina u intervjuu za ugledni Rolling Stone.

      Lagane note i melodični ritmovi (pesma je izgrađena oko Kurtovog low-end gitarskog riffa - uznemirujućeg zbog njegovog talasastog tona) daju slušaocu privid uljuljkanosti i prihvaćenosti, da bi potom usledile reči No i don’t have a gun od kojih prolazi jeza. Cobain je rekao da je želeo da ovom pesmom pokaže kako je njegova poezija pisana za svet a ne za pojedinca i kako u ovom poremećenom svetu ima mesta za svakoga. Ako umrete, vi ste potpuno sretni i vaša duša živi negde drugde. Ne plašim se smrti. Potpuni mir nakon smrti, kada postaneš neko drugi, to je najbolja nada koju možeš imati.

Dođi kakav jesi

Kakav si bio

Kakav ja želim da budeš

Kao prijatelj

Kao prijatelj

Kao stari neprijatelj

Samo polako

Požuri

Tvoj je izbor

Nemoj da kasniš

Odmori se

Kao prijatelj

Kao staro sećanje

Sećanje

Sećanje

Sećanje

 

Dođi sav blatnajav

Potopljen u izbeljivač

Kakav ja žeim da budeš

Kao trend

Kao prijatelj

Kao staro sećanje

Sećanje

Sećanje

Sećanje

 

I kunem se

Da nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Sećanje

Sećanje

Sećanje (nemam pištolj)

 

I kunem se

Da nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Ne, nemam pištolj

Sećanje

Sećanje

 

LITHIUM

I'm so happy, 'cause today I've found my friends
They're in my head
I'm so ugly, that's okay, 'cause so are you
We've broke our mirrors
Sunday morning, is every day for all I care
And I'm not scared
Light my candles, in a daze, 'cause I've found God

Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah

I'm so lonely, that's okay, I shaved my head
And I'm not sad
And just maybe I'm to blame for all I've heard
But I'm not sure
I'm so excited, I can't wait to meet you there
But I don't care
I'm so horny, that's okay, my will is good

Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah

I like it, I'm not gonna crack
I miss you, I'm not gonna crack
I love you, I'm not gonna crack
I killed you, I'm not gonna crack
I like it, I'm not gonna crack
I miss you, I'm not gonna crack
I love you, I'm not gonna crack
I killed you, I'm not gonna crack

I'm so happy, 'cause today I've found my friends
They're in my head
I'm so ugly, that's okay, 'cause so are you,
We've broke our mirrors
Sunday morning, is every day for all I care,
And I'm not scared
Light my candles, in a daze, 'cause I've found God

Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah, yeah
Yeah

I like it, I'm not gonna crack
I miss you, I'm not gonna crack
I love you, I'm not gonna crack
I killed you, I'm not gonna crack
I like it, I'm not gonna crack
I miss you, I'm not gonna crack
I love you, I'm not gonna crack
I killed you, I'm not gonna crack

 

   Koliko je album Nevermind dobar, svedoče hitovi koji se na njemu nalaze, a jedan od njih je svakako Lithium. Bila je to pesma Kurta Cobaina posvećena čoveku koji se okreće religiji usred suicidalnih, depresivnih misli. Iako je postojalo i mišljenje da je naziv ove kultne pesme referenca na izjavu nemačkog filozofa i ideologa komunizma Karla Marxa da je religija opijum za narod, sam Cobain je objasnio da se pesma odnosi na čoveka koji se okreće religiji nakon smrti svoje devojke.

Ponekad mislim da je religija u redu za određene ljude. Dobro je koristiti religiju kao poslednje utočište pre nego što poludiš.

     Lithium je na najbolji mogući način akumulirao i izneo svu oslobobađajuću snagu nadahnutog besa Nirvane, spojivši kobejnovske krajnosti između nagomilane tišine i eruptivne eksplozije besa koje su dominirale u ključnim momentima njihovog celokupnog stvaralaštva, izvlačeći iz pomenute iskričave napetosti krajnosti emocija ono što je Nirvanu činilo posebnom, tako jedinstvenom kombinacijom poetičnosti brutalnosti, pop elemenata liričnosti i razarajućeg rokerskog besa, nihilistične energičnosti koja je rušila sve pred sobom izranjajući iz pupoljaka gotovo romantične liričnosti. Na razmeđi nežnog šapata i grmljavine razularenog besa egzistirala je kreativna tačka izvorišta Nirvanine nepresušne energije i jedinstvenosti ugođaja koji nikog nije mogao ostaviti ravnodušnim. Upravo je album Nevermind najbolje oslikao svo to bogatstvo krajnosti – tišine i buke. Ovo četiri minuta dugo remek delo stoji rame uz rame sa nosiocem Nevermind albuma, pesmom Smells Like Teen Spirit.

     Pesma govori o čoveku koji ostaje bez ljubavi svog života, koju odnosi smrt, a koji izlaz iz patnje pronalazi u religiji i Bogu. Sam naziv pesme – Lithium, uvodi nas u čudesni svet dramatike Kurta Cobaina, sve njegove unutarnje lomove, traume, besove i moguća rešenja istih, potragu za unutrašnjim mirom koji do kraja nije pronašao.

Imam jednu rođakinju koju stvarno jako volim i ona me je stvarno inspirisala jer se bavila muzikom i stalno sam odlazio u njezinu kuću, a ona se stvarno razočarala u svoj život i postala suicidalna. I osećali smo da će se ona ubiti.  Sada je ponovno rođena hrišćanka - i zbog vere je još uvek živa. Mislim da je to u redu.

    Litijum je lek koji zapadni psihijatri koriste za lečenje manijakalno-depresivne psihoze, tzv. bipolarne psihoze. Mentalna bolest je problem, a bipolarnost, dobro i zlo i večita bitka između ta dva pola, dve ljudske krajnosti, su u samoj srži Cobainovog života, srži njegovog kreativnog pripovedanja i dramatike koja je stalno plutala u nekom čudesnom svetu između krajnosti. Na kraju svega nalazila se brutalna ironija između redova neobičnih stihova,  autorov nemilosrdni sarkazam i nihilistični osvrt na depresiju i bespomoćnost razrešenja bilo kojeg ozbiljnijeg čovekovog egzistencijalnog i duhovnog problema, ponor tame savremenog sveta bez empatije. Akter iz pesme uzima religiju kao lek litijum, kako bi pronašao izlaz iz ništavila u kojem se našao i kako bi pronašao snagu da ne pukne i ne pođe za onom koje više nema. 

     Pesma počinje lagano, uz zvuk gitare i čuveni stih: I’ m so happy  because today I found my friends they’ re in my head, a kako odmiče poprima brži i energičniji ritam, koji prati Cobainovo urlanje u toku strofe, dok pesma završava uznemirujućim stihovima poput I miss you I’m not gonna crack koji  čine da žmarci prođu kroz kičmu. Sam autor pesme i pevač Nirvane, Kurt Cobain, počinio je samoubistvo nakon više godina zavisnosti od heroina. Sumnja se, mada nikada nije potvrđeno, da je i on bolovao od bipolarnog poremećaja.

The story is about a guy who lost his girlfriend, I can’t decide what caused her to die, let’s say she died of AIDS or a car accident or something, and he’s going around brooding and he turned to religion as a last resort to keep himself alive. To keep him from suicide.

       U stihovima: I like it. I’m not gonna crack. I miss you. I’m not gonna crack. I love you. I’m not gonna crack. I kill you. I’m not gonna crack kao da se Cobain nalazi u maničnoj fazi, u kojoj misli lete bez pauze i reda (racing thoughts). Jedno je ipak sasvim sigurno - pesma Lithium je jedini litijum koji se obavezno uzima bez recepta, u situacijama kada smo na ivici da puknemo.

Tako sam sretan jer sam danas

Pronašao prijatelje

Oni su u mojoj glavi

Tako sam ružan, to je okej

Jer si i ti

Razbili smo naša ogledala

Nedjelja ujutro je svaki dan

Što se mene tiče

I nisam uplašen

Palim svoje svijeće u izmaglici

Jer sam pronašao Boga

 

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha

 

Tako sam usamljen, to je okej

Obrijao sam glavu

I nisam tužan

I možda

Sam ja krivac zbog svega što sam čuo

Nisam siguran

Tako sam uzbuđen

Jedva čekam da se tamo nađemo

I nije me briga

Tako sam napaljen, to je okej

Moje namjere su dobre

 

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha

 

Sviđa mi se to, neću puknuti

Nedostaješ mi, neću puknuti

Volim te, neću puknuti

Ubio sam te, neću puknuti

 

Sviđa mi se to, neću puknuti

Nedostaješ mi, neću puknuti

Volim te, neću puknuti

Ubio sam te, neću puknuti

 

Tako sam sretan jer sam danas

Pronašao prijatelje

Oni su u mojoj glavi

Tako sam ružan, to je okej

Jer si i ti

Razbili smo naša ogledala

Nedjelja ujutro je svaki dan

Što se mene tiče

I nisam uplašen

Palim svoje svijeće u izmaglici

Jer sam pronašao Boga

 

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha aha aha aha

Aha

 

Sviđa mi se to, neću puknuti

Nedostaješ mi, neću puknuti

Volim te, neću puknuti

Ubio sam te, neću puknuti

 

Sviđa mi se to, neću puknuti

Nedostaješ mi, neću puknuti

Volim te, neću puknuti

Ubio sam te, neću puknuti

 

POLLY

 

Polly wants a cracker
I think I should get off her first
I think she wants some water
To put out the blow torch

Isn't me,
Have some seed
Let me clip,
Dirty wings
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself
Got some rope,
Have been told
Promise you,
Have been true
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself

Polly wants a cracker
Maybe she would like more food
She asks me to untie her
A chase would be nice for a few

Isn't me,
Have some seed
Let me clip,
Dirty wings
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself
Got some rope,
Have been told
Promise you,
Have been true
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself

Polly said

Polly says her back hurts
She's just as bored as me
She caught me off my guard
It amazes me, the will of instinct

Isn't me,
Have some seed
Let me clip,
Dirty wings
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself
Got some rope,
Have been told
Promise you,
Have been true
Let me take a ride,
Hurt yourself
Want some help,
Help myself

 

    Tekst Cobainove numere Polly,  jedne od legendarnih sa albuma Nevermind koji je otvorio devedesete burom nove, a ispostaviće se i poslednje prave rock and roll revolucije (postavši na neki način epitaf jedne buntovne ideje stare pola veka, najmanje, ili samo uslovno rečeno ako se uzme njena radikalna bit kao osnova suprotstavljanja normama starog, konformističkog, prevaziđenog sveta ispraznih i okoštalih normi i pravila) bio je napisan na osnovu stvarnog događaja u Takomi, iz juna 1987., kada je izvesnu, 14 godina staru devojčicu, koja se vraćala sa koncerta uhvatio manijak (po imenu Gerald Friend), potom je silovao i držao je obešenu o krov svoje kolibe mučeći je na razne načine.

 

Imam molbu za naše fanove. Ako bilo ko od vas mrzi homoseksualce, žene ili ljude druge boje kože, molimo vas da nam učinite jednu uslugu - ostavite nas jebeno na miru. Prošle godine su dvojica propalih proizvoda sperme i jajašca silovala jednu devojku dok su pevala našu pesmu Polly. Teško mi je da živim sa saznanjem da se u našoj publici nalazi takav plankton, napisao je Cobain u posveti na albumu Incesticide.

 

    Silovanje je bila jedna od stalnih Kurtovih tema (kao i svaka druga vrsta nasilja i nerazumevanja, bile one fizičke ili duhovne prirode). Posebno je bila interesantna jedna Cobainova izjava na tu temu, koja je snažno uzburkala duhove feministkinja. Naime, Kurt je rekao da ne treba žene učiti kako da se brane od silovatelja,  već treba muškarce naučiti da ne siluju žene. Izjava je napravila totalni haos, kao i većina onoga što je Kurt činio, pevao, radio u javnosti ili privatnom životu kao neko natprosečno inteligentan, kreativan, buntovan, slobodan i u svakom smislu drugačiji od mase, proseka uopšte.

 

      Iako je priča sama po sebi veoma uznemirujuća, Cobainovo umetničko prepričavanje je još napetije jer predstavlja stvari, viđenje cele priče (koja je trajala danima do trenutka kada devojka uspeva da pobegne, a silovatelj biva uhapšen i osuđen) iz perspektive samog Geralda Frienda, silovatelja. Taj je pristup svemu zahtevao od slušaoca da prihvati perspektivu silovatelja na sam događaj i na površinu izvlaći mnoge mučne slike dok se čini da Friend sadomazohistički uživa.

 

Poli hoće belčugu.

Valjda treba prvo ja da siđem s nje.

Mislim da hoće vode.

Da ugasi aparat za zavarivanje.

 

Nisam ja.

Mi imamo nešto semena.

Daj da puknem.

Tvoja prljava krila.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

Imam neko uže.

Rečeno ti je.

Obećavam ti.

Bio sam iskren.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

 

Poli hoće belčugu.

Možda bi htela nešto hrane.

Traži da je odvežem.

Nekima bi prijala potera.

 

Nisam ja.

Mi imamo nešto semena.

Daj da puknem.

Tvoja prljava krila.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

Imam neko uže.

Rečeno ti je.

Obećavam ti.

Bio sam iskren.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

 

Poli je kaže.

 

Poli kaže da je bole leđa.

I dosadno joj je baš kao i meni.

Uhvatila me nespremnog.

Zadivljuje me, taj nagon za samoodržanjem.

 

Nisam ja.

Mi imamo nešto semena.

Daj da puknem.

Tvoja prljava krila.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

Imam neko uže.

Rečeno ti je.

Obećavam ti.

Bio sam iskren.

Daj da se provozam.

Nemoj se povrediti.

Treba mi malo pomoći.

Da pomognem sebi.

 

 

DRAIN YOU

 

One baby to another says -
I'm lucky to have met you
I don't care what you think
Unless it is about me
It is now my duty to completely drain you
A travel through a tube
And end up in your infection

Chew your meat for you
Pass it back and forth
In a passionate kiss
From my mouth to yours
I like you

With eyes so dilated
I've become your pupil
You've taught me everything
Without a poison apple
The water is so yellow, I'm a healthy student
Indebted and so grateful -
Vacuum out the fluids

Chew your meat for you
Pass it back and forth
In a passionate kiss
From my mouth to yours
I like you
You
You
You
You
You

One baby to another says -
I'm lucky to have met you
I don't care what you think
Unless it is about me
It is now my duty to completely drain you
A travel through a tube
And end up in your infection

Chew your meat for you
Pass it back and forth
In a passionate kiss
From my mouth to yours
Sloppy lips to lips
You're my vitamins
I'm like you

 

    Cobain je napisao mnoge pesme pre nego što su ugledale svetlost dana na albumu Nevermind, ali je pesma Drain You, nastala u studiju, za vreme rada na albumu. Iako, Cobain nikad nije otkrio ko mu je poslužio kao inspiracija za pesmu, pretpostavlja se da je to bila Cortney. Po rečima Nirvaninog biografa: Drain you je ljubavna pesma ili bolje rečeno pesma o ljubavi. Bebe koje se pominju u pesmi predstavljale su: dve osobe svedene na stanje savršene nevinosti njihovom ljubavlju. Po rečima samog Cobaina stihovi pesme Drain you naterali su ga da: razmišlja o dvoje klinaca koji su u istom bolničkom krevetu tzv. medicinske teme o bolestima i lekovima postale su vremenom jedna od centralnih tema Cobainovih turobnih pesama. On je jednom prilikom izjavio da je pesma Drain You jedna od najboljih Nirvaninih pesama i da je sviraju na gotovo svakoj svirci. Cobain je, u intervjuu za Roling Stone magazin iz 1993. godine, rekao: I think there are so many other songs that I’ve written that are as good as Smells Like Teen Spirit, like Drain You. I love the lyrics, and I never get tired of playing it. Maybe if it was as big as Teen Spirit, I wouldn’t like it as much..

 

Jedna beba kaže drugoj

Srećan sam što sam te upoznao

Ne zanima me šta ti misliš

Osim ako se radi o meni

Moja je dužnost sada da te potpuno isušim

Putujem kroz cev

I završavam u tvojoj infekciji

 

Zvaćem tvoje meso umesto tebe

Prebacujem ga nazad i napred

U strasnom poljupcu

Iz mojih usta u tvoja

Dopadaš mi se

 

Sa tako proširenim očima

Postao sam tvoj učenik

Učila si me svemu

Bez otrovne jabuke

Voda je tako žuta

Ja sam zdrav učenik

Zadužen i tako zahvalan

Usisavam tečnost

 

Zvaćem tvoje meso umesto tebe

Prebacujem ga nazad i napred

U strasnom poljupcu

Iz mojih usta u tvoja

Dopadaš mi se

Ti

 

Jedna beba kaže drugoj

Srećan sam što sam te upoznao

Ne zanima me šta ti misliš

Osim ako se radi o meni

Moja je dužnost sada da te potpuno isušim

Putujem kroz cev

I završavam u tvojoj infekciji

 

Zvaćem tvoje meso umesto tebe

Prebacujem ga nazad i napred

U strasnom poljupcu

Iz mojih usta u tvoja

Traljavo usne na usnama

Ti si moj vitamin

Dopadaš mi se

 

 

ON A PLAIN

 

I'll start this off without any words
I got so high that I scratched 'till I bled

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?

The finest day that I ever had
Was when I learned to cry on command

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?
I'm on a plain
I can't complain
I'm on a plain

My brother died every night
It's safe to say, don't quote me on that

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?

The black sheep got blackmailed again
Forgot to put on the zip code

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?

I'm on a plain
I can't complain
I'm on a plain

Somewhere I have heard this before
In a dream my memory has stored
As a defense I'm neutered and spayed
What the hell am I trying to say?

It is now time to make it unclear
To write off lines that don't make sense

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?

And one more special message to go
And then I'm done, then I can go home

I love myself better than you
I know it's wrong so what should I do?

I'm on a plain
I can't complain

 

    Naslov pesme On a plain je bila neka vrsta Kurtove igre rečima, jer je neko može pročitati i kao air plain. Cobain objašnjava da je tekst nastao u vreme kada sam stalno putovao avionom na relaciji Olimpija – Njujork – Los Anđeles, zato što su mnoge kompanije očajnički želele da moj bend potpiše za njih. Na neki način to sam ja koji se stalno žali i kuka zbog svega što mu se dešavalo, a, u stvari, sve je za mene ispalo bolje nego sam ikada smeo i da pomislim. Snimatelj albuma Nevermind Butch Vig nazvao je On a plain sjajnom pop pesmom.

 

     Po rečima samog Kurta bila je to pesma o klasičnom otuđenju i ispala je na kraju snimanja previše čista, lirična čime on nije bio nimalo zadovoljan tvrdeći da su je mnogo bolje svirali uživo i da je izgubila na prvobitnoj čvrstini. Bila je to zapravo pesma o pisanju pesme, jedan od onih komada koje je Cobain bio prisiljen napisati u hodu (razvlačen od strane industrije zabave na sve strane kao zlatna koka koju treba što više iskoristiti), kombinujući različite komade poezije koje je već ranije napisao (Moji tekstovi uglavnom su preuzeti iz delova poezije okupljenih zajedno, objašnjavao je kasnije Cobain).

 

Započeću ovo bez ikakvih reči

Tako sam naduvan grebao sam dok nisam prokrvario

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

Najbolji dan koji sam ikad imao

Bio je kada sam naučio da plačem na komandu

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

 

Ja sam na ravnici, mmmm

Ne mogu da se žalim, mmmm

Ja sam na ravnici, mmmm

 

Moja majka umire svake noći

Sigurno je, možeš ostati, veruj mi na reč

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

Crna ovca je ucenjena ponovo

Zaboravio sam da je stavim na zip kod

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

 

Ja sam na ravnici, mmmm

Ne mogu da se žalim, mmmm

Ja sam na ravnici, mmmm

 

Negde sam pre cuo ovo

U snu je moja memorija skladištena

Kao odbranu sterilisan sam i kastriran

Koji li đavo pokušavam da kažem?

 

Sada je vreme da raščistimo to

Da ispišem redove koji nemaju smisla

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

I još jedna posebna poruka pre polaska

I onda sam gotov, i mogu ići kući

Volim sebe više nego tebe

Znam da je pogrešno ali šta tu mogu?

 

 

SOMETHING IN THE WAY

 

Underneath the bridge
The tarp has sprung a leak
And the animals I've trapped
Have all become my pets
And I'm living off of grass
And the drippings from the ceiling
It's okay to eat fish
'Cause they don't have any feelings

Something in the way, mmm
Something in the way, yeah, mmm

Underneath the bridge
The tarp has sprung a leak
And the animals I've trapped
Have all become my pets
And I'm living off of grass
And the drippings from the ceiling
It's okay to eat fish
'Cause they don't have any feelings

Something in the way, mmm
Something in the way, yeah, mmm

 

    Nevermind je album koji je Nirvanu učinio svetski poznatim grunge rock bendom, ali i učinio da stvari na svetskoj muzičkoj sceni više nikada ne budu iste.  Something in the way je poslednja, dvanaesta po redu pesma na albumu, koja je savršeno zaključila ovo muzičko remek delo, i koja pokazuje drugu, nežniju i emotivniju stranu Nirvane, a naročito Cobaina, koji rečima poput Underneath the bridge, turp has sprung a leak, and the animals I trapped have all become my pats secira svoju prošlost i otkriva detalje iz svog detinjstva,  i kako je, dok je lutao kao beskućnik rodnim Aberdeenom,  spavao pod mostom, dok su mu jedino društvo pravile životinje koje bi ulovio.

      Kurt Cobain  napisao je pesmu 1990., nekoliko meseci pre nego što je Nirvana otišla u južnu Kaliforniju kako bi radila na svom drugom albumu. Inspiracija za pesmu došla je iz razdoblja 1985. godine tokom kojeg je frontmen Nirvane živeo kao skitnica, spavajući u lokalnoj biblioteci, na tremu kod prijatelja, u bolničkim čekaonicama - zapravo svugde gde je mogao pronaći mesta. Otprilike u to vreme visio je ispod lokalnog mosta preko reke Wishkah (glasine da je Cobain u jednom trenutku živeo ispod mosta kasnije su opovrgnute). Cobain je iskoristio melanholičnu emociju vlastitog mladalačkog iskustva da napiše ovu dirljivu pesmu. Kasnije je priznao da je samo zamišljao kakav bi njegov život bio da živim ispod mosta i umirem od AIDSa, da sam bolestan, da se ne mogu pomaknuti i da sam totalni uličar. Bila je to moja fantazija.

     Po rečima samog Cobaina:

Pesma sadrži mnogo jače i intenzivnije slike nego što je bilo moje samo iskustvo, jer sam nekako zamišljao da živim ispod tog mosta i da umirem od side, da sam tako bolestan da ne mogu uopšte da se pomerim i da nemam nikakvu drugu kuću sem ulice. Ta pesma je refleksija o tome kako sam zamišljao takav život.

     U nekom trenutku Kurt peva: u redu je da jedete ribu, jer one nemaju nikakva osećanja. To se verovatno odnosi na sve one koji vam kažu da ne jedu meso, ali onda jedu ribu, jer kao da ribe nemaju isto pravo živeti kao druge životinje. Kurt Cobain mislio je tada na licemerje mnogih ljudi, koristeći njemu svojstvene prodorne pesničke slike i simboliku. Ukazivao je još jednom na zlo, licemerno čovečanstvo koje jede ribu koja ne ume (od)govoriti (metaforično, suprotstaviti mu se, kao i mnogi ljudi koji nemo podnose agresiju, ne suprotstavljajući se društvu koje ih gazi i uništava - proždirući ih kao ribe) i kao on suprotstaviti se dvoličnosti sveta. Zbog tog istog čovečanstva Kurt je prisiljen živeti ispod mosta i pokušava se odvojiti od društva upotrebom narkotika. Govoreći o svojim otpadničkim danima provedenim ispod mosta sveta kojem nije pripadao, Cobain simbolički ukazuje na sebe kao mogući plen, ribu koju svet pokušava pojesti, zauvek ukloniti...

      Nakon nekoliko neuspelih pokušaja snimanja ove krhke, melanholične pesme (tako atipične unutar žestokog, energičnog grunge zvuka albuma Nevermind), Cobain je umarširao u kontrolnu sobu i izveo je solo za producenta albuma Bitcha Viga na svojoj akustičnoj gitari.

Legao je na leđa i počeo svirati gitaru. Svirao je svoju staru akustičnu gitaru s pet žica koju nikad nije štimovao, priseća se Vig, gitaru koja je imala jedinstven zvuk poput ukulelea. Pevao je tako tiho, gotovo šapatom, da se mogla čuti igla kako pada. Brzo sam zgrabio nekoliko mikrofona i uključio ih, isključio telefon i isključio ventilatore. Doslovno sam zadržavao dah te tri minute dok je Kurt pevao jedva čujnim glasom.

      Iako je emocija iz pesme uhvaćena u studijskoj verziji, unplugged izvođenje pesme  na MTV nastupu, u New Yorku 1993. godine, smatra se najboljom.

Ispod mosta
Šator prokišnjava
I životinje koje sam ulovio
Su postale moji ljubimci
I živim od trave
I masti i soka od pečenja sa tavanice
U redu je da jedete ribu
Jer one nemaju nikakva osećanja

Nešto na putu, da

Ispod mosta
Šator prokišnjava
I životinje koje sam ulovio
Su postale moji ljubimci
I živim od trave
I masti i soka od pečenja sa tavanice
U redu je da jedete ribu
Jer one nemaju nikakva osećanja

Nešto na put, da

SERVE THE SERVANTS

 

Teenage angst has paid off well
Now I'm bored and old
Self-appointed judges judge
More than they have sold

If she floats than she is not
A witch like we had thought
A down payment on another
One at salem's lot

Serve the servants - Oh no [x4]

That legendary divorce is such a bore

As my bones grew they did hurt
They hurt really bad
I tried hard to have a father
But instead I had a dad

I just want you to know that I
Don't hate you anymore
There is nothing I could say
That I haven't thought before

Serve the servants - Oh no

That legendary divorce is such a bore

Serve the servants - Oh no

That legendary divorce is such a bore

 

    Pesma koja otvara poslednji studijski, antologijski album In utero – Serve the servants, počinje gorkim opraštanjem od tinejdžerskih dana: Teenage angst has paid off well, now I am bored and old. Kurtov pogled na pesmu i taj period bio je sledeći: To je očigledno stanje u kojem se sada nalazim, u stvari ne baš zaista, ali dozvoljeno mi je da napravim poneki mali sarkastični komentar na temu fenomena Nirvane, zar ne?.

 

      Disonantna eksplozija koja je otvorila album In Utero – Serve The Servants prve sekunde odgovorila je svima koji su se pitali hoće li Nirvana omekšati nakon osvajanja sveta. Ostatak pesme je Kurt Cobain koji pljuje u lice svojim samozvanim sudijama. Očito je to stanje koje trenutno osećam... ne baš, ali mogu dati neki sarkastičan komentar o fenomenu Nirvane, rekao je Cobain.

 

     Autobiografski stihovi pesme odnose se na Cobainove borbe sa slavom i njegov porodični život. Pesma između ostalog progovara i o njegovom ocu, a završava se stihovima: The legendary divorce is such a bore, aludirajući sarkastično na razvod njegovih roditelja i period usamljeničkog, bolnog odrastanja bez nedovoljne roditeljske ljubavi, kao i na Kurtov pogled na svu tu apsurdnu i prenapumpanu medijsku priču.

 

Tinejdžerska ljutnja se dobro isplatila

Sada sam dosadan i star

Samo-postavljene sudije sude

Više nego što su prodali

 

Ako ona pluta onda ona nije

Veštica kao što smo mislili

Kapara na kapari

Jedna na Sejlemskom čuvalištu

 

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge

Taj legendarni razvod je takva dosada

 

Kako su moje kosti rasle,bolele su

Bolele su vrlo gadno

Probao sam čvrsto imati oca

Ali sam umesto toga dobio tatu

 

Samo sam želeo da znaš

Da te ja više ne mrzim

Tu nema više ničega što bih mogao reći

A da o tome već nisam mislio pre

 

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge - o ne

Služiti sluge

Taj legendarni razvod je takva dosada

 

SCENTLESS APPRENTICE

 

Like most babies smell like butter
His smell smelled like no other
He was born scentless and senseless
He was born a scentless apprentice

Go away! Go away! Go away!

Every wet nurse refused to feed him
Electrolytes smell like semen
I promise not to sell your perfumed secrets
There are countless formulas for pressing flowers

Go away! Go away! Go away!

I lie in the soil and fertilize mushrooms
Leaking out gas fumes are made into perfume
You can't fire me because I quit!
Throw me in the fire and I won't throw a fit

Go away! Go away! Go away! Go away! Go away! Go away! Go away! Go away!

 

   Ova pesma je nastala na jednoj od proba Nirvane i na neki način je postala prekretnica za bend, uglavnom zato što je to prva pesma koju su napisali sva trojica zajedno. Prvo je bubnjar Dave Grohl pokazao Cobainu glavni riff pesme. Kurtu se nije baš svideo, ali je na kraju ipak prihvatio. Odlučio sam da ipak napišem pesmu, samo da bi se Dave osećao bolje. Na kraju krajeva, pesma je zaista ispala cool, objašnjavao je Cobain kasnije. I ne samo cool - bila je to žestoki rock’n’roll, pun besa, distorzije, ludila i energije grungea, tako neodoljiv, sirov i beskompromisan na Kurtov način, milionima svetlosnih godina udaljen svojom kreativnom blistavošću od ego masturbacija samodopadljivih mačo tipova i zvezda tog vremena. Mislim da je najveći deo razloga što pesma zvuči dobro zbog stila pevanja i delova gitare koje radim preko osnovnog ritma, obajšnjavao je kasnije Cobain. Bio je to Nirvanin nihilistični zvučni napad. Bila je to pesma koja na brutalan, beskompromisan način prikazuje istinske korene Nirvane koji sežu u punk rock i hardcore. Sa Scentless Apprentice Cobain stvara najveću distancu prema hitničnim numerama benda koje su im donele slavu, ali uzele ono najvažnije – duh esencije iz koje su proizašli.

 

     Lirika ove ubitačne alternativne rock pesme bila je zasnovana na uticaju jedne od omiljenih Cobainovih knjiga – novele Perfume, nemačkog pisca Patricka Suskinda (sa čudesnom temom koja se dešava u jednom sirotištu, u Francuskoj osamnaestog veka). Bio je to primalni krik rock and rolla, njegova bit, suva, sirova esencija, izvorni bunt koji mogu da razumeju i prihvate samo istinski sledbenici, duhom odabrani, drugačiji, samo svoji, neprilagođeni i samosvesni kakav je bio i glavni junak ovih priča – Kurt Cobain.

 

       Na mnogo nivoa, Scentless Apprentice je pesma koja se bavi otkrivanjem uticaja na bend, a od teksta do produkcije, postoji mnogo više nego što se čini na prvi pogled. Album In Utero producirao je veliki Steve Albini, a upravo se na ovoj pesmi može čuti razlog zašto je bend insistirao na njegovoj pomoći. Nije bila tajna da je Kurt Cobain bio veliki obožavaoc Pixiesa, a na Scentless Apprentice, zvučni kvalitet je najbliži Nirvaninim herojima ikad, a može se čuti i sličnost između pesme i klasične pesme Pixiesa, Bone Machine, posebno unutar zvuka bubnjanja. Scentless Apprentice je bez sumnje jedna od Nirvaninih najagresivnijih pesama, a uvodno bubnjanje Davea Grohla je predivno preteće, stvarajući savršeno raspoloženje za pesmu. Ostatak muzike kreće punom snagom od samog početka, i nikada ne usporava ili gubi snagu, stvarajući atmosferu koje je ponekad gotovo uznemirujuća. Bend apsolutno oduševljava slušaoca, jer vrišteći akordi s Cobainove gitare, u kombinaciji s pogonskim basom Krisa Novoselića stvaraju jedan od najnasilnijih, ali kontrolisanih zvučnih haosa koji su ikada snimljeni. Kroz celu pesmu, čini se kao da bi bend svakog trenutka mogao pasti u haos, ali ipak postoji neverovatna, čvrsta struktura unutar ovog muzičkog pandemonijuma (prebivališta svih demona... koji su do kraja proganjali tragični lik Kurta Cobaina).

 

Kao što većina beba miriše na puter

Njegov miris je bio kao ni jedan drugi

On je rođen bez mirisa i razuma

On je rođeni šegrt bez mirisa

 

Odlazi - skloni se, skloni se

 

Svaka vlažna medicinska sestra je odbila da ga hrani

Elektroliti mirišu kao seme

Obećavam da neću prodati tvoje parfimisane tajne

Postoji bezbroj formula za presovanje cveća

 

Odlazi - skloni se, skloni se

 

Ja ležim u Soll-u i oplođujem pečurke

Gasna para što curi se pretvara u parfeme

Ne možeš me otpustiti zato što dajem otkaz!

Baci me u vatru čak se i neću razbesneti

 

Odlazi

Skloni se

Skloni se

 

HEART SHAPED BOX

 

She eyes me like a Pisces when I am weak
I've been locked inside your Heart-Shaped box for weeks
I've been drawn into your magnet tar pit trap
I wish I could eat your Cancer when you turn back

Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Your advice

Meat-eating orchids forgive no one just yet
Cut myself on angel's hair and baby's breath
Broken hymen of your highness I'm left black
Throw down your umbilical noose so I can climb right back

Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Your advice

She eyes me like a Pisces when I am weak
I've been locked inside your Heart-Shaped box for weeks
I've been drawn into your magnet tar pit trap
I wish I could eat your Cancer when you turn back

Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Hey! Wait!
I've got a new complaint
Forever in debt to your priceless advice
Your advice
Your advice
Your advice

   Ovu pesmu prati zanimljiva priča. Cobain je napisao početkom 1992. godine, a onda je potpuno zaboravio na nju. Nešto kasnije, kada se preselio u novu kuću sa svojom suprugom Cortney Love, negde u Hollywoodu, nastavio je da radi na njoj. Cortney je rekla u jednom intervjuu da je Kurt tu pesmu komponovao u ormanu i pošto je jasno mogla da čuje sve što svira, pitala ga je da li može da iskoristi neki njegov riff za neku svoju pesmu. Dobila je od njega jedno glasno: Jebi se.

     Kutijica u obliku srca, koju je dobio od Cortney na poklon inspirisala ga je da pesmu nazove Heart-Shaped Coffin (Kovčeg u obliku srca). Naziv pesme je kasnije promenjen u Heart-Shaped Box. Oko značenja pesme Heart Shaped Box postoji podeljeno mišljenje. Kao i većina pesama Nirvane, tekst ostavlja slušaocu prostor za projekciju svojih najdubljih želja, fantazija ali i strahova. Lepota pisanja pesama Kurta Cobaina ogleda se upravo u njegovoj višeznačnosti. Smešteni na razmeđi melanholije u stilu Edgara Allana Poea i anksioznosti punk ere, stihovi Kurta Cobaina uvek su prkosili direktnoj interpretaciji, noseći sobom čudesnu tajnovitost. Kako je Cobain naveo, inspiraciju za pesmu je dobio kada je gledao dokumentarac o deci oboleloj od raka.

Kad vidiš tako nešto poludiš. To me pogodilo tako snažno, na tako ličnom nivou, više nego bilo šta što se dešava. To me je tako mnogo rastužilo.

     Sa druge strane, ideja za naslov pesme nastala je kada je dobio poklon, kutiju u obliku srca, od Cortney Love. Posebnu dimenziju ovoj emotivnoj pesmi, dao je spot koji je režiran prema Cobaiovim idejama, a koji sadrži religijske momente, i depresivne scene bolničkog lečenja.

Gleda me tako bezdušno dok sam slab

Zaključan sam u tvojoj kutiji u obliku srca nedeljima

Upao sam u smrtnoj zamci u kojoj ne mogu se spasiti

Voleo bi kad bi mogao da pojedem rak sa tvog tela kada istruneš

 

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Za vaše savete

 

Bebo ubice* još nikom nisu oprostile

Odsečeno je sa mene anđeoska kosa i moj maleni dah

Pocepah klitoris "Vašeg veličanstva, ostavih je u truležu

Bacila si sa sebe pupčanu vrpcu, tako da se vraćam tamo odakle sam

 

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Za vaše savete

 

Gleda me bezdušno dok sam slab

Zaključan sam u tvojoj kutiji u obliku srca nedeljama

Upao sam u smrtnoj zamci u kojoj ne mogu se spasiti

Voleo bi kad bi mogao da pojedem rak sa tvog tela kada istruneš

 

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Hej! Sačekaj! Još nešto bi dodao

Zauvek vam hvala za sve vaše savete

Za vaše savete

Za vaše savete

Za vaše savete

 

RAPE ME 

Rape me
Rape me my friend
Rape me
Rape me again

I'm not the only one

Hate me
Do it and do it again
Waste me
Rape me my friend

I'm not the only one

My favorite inside source
I'll kiss your open sores
Appreciate your concern
You'll always stink and burn

Rape me
Rape me my friend
Rape me
Rape me again

I'm not the only one

Rape me!

   Pesmu provokativnog naziva, Rape me (Siluj me), napisao je  i komponovao Kurt Cobain, u vreme kada je bend završavao album Nevermind.

  Rape Me je zamišljena kao britka himna protiv silovanja, amblem feminističkih poruka koje je Kurt počeo javno kanalisati tokom poslednje dve godine svog života, kada je prepoznao i odlučio pozitivno iskoristiti njegov društveni uticaj.

Pesmu Rape me sam napisao pre nego se desio sav moj problem i nerazumevanje od strane jebenih medija. U početku, ona zaista jeste bila pesma o silovanju, ali danas bih lako mogao da je uporedim kao sliku koja dobro objašnjava kroz kakav sam pakao prošao poslednjih godinu dana.

      Pesmu je Cobain prvobitno izvodio na akustičnoj gitari (u studiju, na samom početku remiksa albuma Nevermind.  Lako se može reći da je sa namerom posvećena svim novinarima koji će ga nešto kasnije javno čerečiti, potom ženi Cortney – bez imalo milosti, kao i svim fanovima koji će ga ikada gnjaviti za autogram ili sliku, i uopšte svim ljudima koji će jedino želeti da iz Nirvane izmuzu što više para i slave samo za sebe),  da bi je konačno uobličio u snažnu grunge stvar, sa prepoznatljivim rifom i reskim zvukom električne gitare. Pesma je izdata kao drugi singl, uz pesmu All Apologies. Iako nije doživela veliki uspeh u Americi, pesma se našla na 32. mestu engleske top liste.

     I danas, ova pesma ne ostavlja ravnodušnim svojim tekstom, prepoznatljivim rifom i jasnom kritikom društva. Rape me ostaje neka vrsta ultimativne izjave pomirenosti Kurta Cobaina sa sudbinom, pomirenosti nekoga koga su toliko jako tukli i udarali da mu je već postalo svejedno. Rape me, my friend  je vrhunski Kurtov sarkazam  kojim on poziva publiku koja ne shvata da njeno obožavanje uništava sam predmet obožavanja, tj. Kurta samog. Čak i početni akordi pesme svojom sličnošću sa početkom ultimativne Smells like teen spirit dozivaju jedan gorak i tužan osećaj Cobainove ironije. Gitara u Rape me u osnovi je Smells like teen spirit - unazad! Zašto? Odgovor je dao sam genijalni Kurt: smatrao sam da će, ako se pesma Smells like teen spirit reprodukuje unazad, poprimiti novi karakter!!! Malo je reći genijalna zamisao, više no kreativna zamisao. Rezultat je bio više no dobar - Rape me je izazvala pravi haos, buru reakcija i snažnih emocija – unazad!

Siluj me

Siluj me, moj prijatelju

Siluj me

Siluj me ponovo

 

Nisam jedini aaa

 

Mrzi me

Učini to ponovo

Odbaci me

Siluj me, moj prijatelju

 

Nisam jedini aaa

 

Moj najdraži unutarnji izvor

Ljubit ću tvoje otvorene rane

Cijenim tvoju zabrinutost

Smrdit ćeš i goriti

 

Siluj me

Siluj me,moj prijatelju

Siluj me

Siluj me, ponovo

 

Nisam jedini aaa

 

Siluj me! (siluj me)

Siluj me!

 

 

DUMB

 

I'm not like them
But I can pretend
The sun is gone
But I have a light
The day is done
But I'm having fun
I think I'm dumb
Maybe just happy

Think I'm just happy

My heart is broke
But I have some glue
Help me inhale
And mend it with you
We'll float around
And hang out on clouds
Then we'll come down
And have a hangover ...
Have a hangover

Skin the sun
Fall asleep
Wish away
The soul is cheap
Lesson learned
Wish me luck
Soothe the burn
Wake me up

I'm not like them
But I can pretend
The sun is gone
But I have a light
The day is done
But I'm having fun
I think I'm dumb
Maybe just happy

Think I'm just happy
I think I'm dumb

    Melodičnu stvar Dumb Kurt je napisao leta 1990. i premijerno je odsvirao akustično u radio emisiji Calvina Johnsona.

I’ m not like them but I can pretend The sun is gone but I have a light The day is gone but I’ m having fun I think I’ m dumb or maybe just happy.

     Nirvanino izdanje albuma In Utero bilo je sjajan preokret u odnosu na album Nevermind iz 1991., a odluka da se stvori nešto novo ponudila je golemo prazno platno na kojem se moglo istraživati ​​i stvarati. Pesma koja se ističe na ovom albumu je Dumb, koja prikazuje tmurniju i prigušeniju stranu benda, s velikom komponentom pesme koja dolazi od deonica violončela koje svira Lori Goldston. Bila je to klasična autsajderska pesma koja pokazuje hladnu stvarnost i činjenicu da je autsajder savršeno svestan svog statusa. 

    U vreme izlaska albuma In Utero Cobain se suptilno počeo odmicati od zaštitnih znakova benda, škripavih gitara i vokala koji paraju grkljan, kako bi inherentna lepota pesama mogla privući pažnju. Tužna i ljupka pesma Dumb najbolji je primer ovog fenomena. Dumb je u velikoj meri oslobođen od trzajućeg histrioničnog zvuka ranijih Nirvaninih hitova koji su pokušavali zamagliti suptilnosti pisanja pesama. Cobain je u intervjuu koji je dao u vreme izlaska albuma In Utero spomenuo mekše, lepše tendencije u nekim od svojih novijih pesama:

Priznajmo, već smo se rasprodali pre dve i po godine, rekao je tada Cobain. Nema smisla pokušavati se iskupiti izdavanjem abrazivnog albuma i pretvarati se da ste ponovno punk rocker.

     Cobain je koristio kratke, prodorne fraze kao lirski podsticaj za pesmu Dumb. Lako su razumljiva kada se odvoje jedna po jedna, ali uzeta zajedno značenja postaju mutna. Možda je pesma, kao što je Kurt sugerisao u intervjuima, svojevrsna posveta ljudima koji su toliko neuki da se probijaju kroz životne probleme. U intervjuu za Melody Maker od 21. avgusta 1993. godine, Cobain je rekao da pesma Dumb govori o mnogim ljudima koji svoj lični intelektualni razvoj guše gledajući televiziju deset sati dnevno i uživaju u tome. Upoznao sam mnogo glupih ljudi. Oni imaju težak posao, možda su potpuno usamljeni, nemaju devojku, nemaju previše društvenog života, a ipak su, iz nekog razloga, sretni.

     Pesma sporijeg ritma, sa svedenom ritam sekcijom Grohl – Novoselić, Cobainovo (gotovo kroz zube) tiho pevanje, blago pojačanje ritma u toku refrena, kao i nežni zvuci gudača, savršeno rade u službi pesnikovih satiričnih stihova i na visini su zadatka. Hipnotički otpevan refren Mislim da sam glup ili možda samo srećan, Kurt objašnjava time da je želeo da bude konfuzan i da je interesantno da je biti srećan u stvari biti konfuzan.

Nisam kao oni, ali mogu se pretvarati

Sunce je nestalo, ali ja imam svijetlost

Dan je završio, ali ja se zabavljam

Mislim da sam glup, ili možda samo sretan

Mislim da sam samo sretan

Mislim da sam samo sretan

Mislim da sam samo sretan

 

Srce mi je razbijeno, ali imam nešto ljepila

Pomozi mi da ga usnifam, i da ga zalijepim s tobom

Mi plovimo uokolo, visimo na oblacima

Tada ćemo sići, i imati mamurluk

Imati mamurluk

Imati mamurluk

Imati mamurluk

 

Oguli sunce, zaspi

Odbaci želje, duša je jeftina

Lekcija je naučena, poželi mi sreću

Ublaži opeklinu, probudi me

 

Nisam kao oni, ali mogu se pretvarati

Sunce je nestalo, ali ja imam svijetlost

Dan je završio, ali ja se zabavljam

Mislim da sam glup, ili možda samo sretan

Mislim da sam samo sretan

Mislim da sam samo sretan

Mislim da sam samo sretan

 

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

Mislim da sam glup

 

PENNYROYAL TEA

 

I'm on my time with everyone
I have very bad posture

Sit and drink Pennyroyal Tea
Distill the life that's inside of me
Sit and drink Pennyroyal Tea
I'm anemic royalty

Give me a Leonard Cohen afterworld
So I can sigh eternally

I'm so tired I can't sleep
I'm a liar and a thief
Sit and drink Pennyroyal Tea
I'm anemic royalty

I'm on warm milk and laxatives
Cherry-flavored antacids

Sit and drink Pennyroyal Tea
Distill the life that's inside of me
Sit and drink Pennyroyal Tea
I'm anemic royalty

 

    Ovu himničnu Nirvaninu stvar Cobain je napisao još 1990. Dave i ja smo se zajebavali na nekom četvorokanalnom kasetofonu i ja sam tu pesmu smislio za nekih tridesetak sekundi. Posle tri godine sam seo i u potpunosti je završio za pola sata, ali neposredno pre nego što smo je snimili. Pomenuti pennyroyal tea predstavljao je vrstu čaja za koji se smatralo da može da izazove abortus. Kurt je znao za tu tvrdnju, ali ovo je njegovo viđenje tog čaja i njegove moguće namene: Činilo mi se da je to jedna sasvim cool slika. U mom slučaju, taj čaj treba da me očisti od svih zlih duhova u meni, ali ništa mi nije pomogao. Sve to lekovito bilje je samo levičarsko – fašistička hipi propaganda.

 

Ja sam na vreme sa svima imam veoma loše držanje

Sedim i pijem čaj od metvice destiliram život koji je unutar mene sedim i pijem čaj od metvice ja sam anemično kraljevstvo

Daj mi Leonarda Koena na onom svetu da mogu da uzdahnem večno tako sam umoran ne mogu da spavam ja sam lažov i lopov sedim i pijem čaj od metvice ja sam anemično kraljevstvo

Ja sam na toplom mleku i laksativima antacidi sa ukusom višnje

Sedim i pijem čaj od metvice destiliram život koji je unutar mene sedim i pijem čaj od metvice ja sam anemično kraljevstvo

 

 

ALL APOLOGIES

 

What else should I be?
All apologies
What else should I say?
Everyone is gay

What else should I write?
I don't have the right
What else should I be?
All apologies

In the sun
In the sun I feel as one
In the sun
In the sun

Married
Buried

I wish I was like you
Easily amused
Find my nest of salt
Everything is my fault

I'll take all the blame
Aqua seafoam shame
Sunburn, freezer burn
Choking on the ashes of her enemy

In the sun
In the sun I feel as one
In the sun
In the sun

Married
Buried
Married
Buried

All in all is all we are

 

    Mnogi su smatrali da ispovedni ton ove pesme koja zatvara album In utero (i na neki način karijeru benda, nakon kojeg je usledio samo MTV unplugged koncert krajem iste, 1993. godine, u New Yorku, a potom i Kurtov suicid početkom aprila 1994., što je bio definitivni kraj benda i jedne epohe, poslednje rock and roll revolucije, grunge odiseje) ima nekog ličnog značaja za Kurta Cobaina. Njegov odgovor je bio više nego jasan: Ne, nema. Nema nikakve veze sa mnom. Ta pesma ne govori ni o čemu.

 

Sećam se kad sam čuo Kurtovu All apologies da sam pomislio: Ovaj tip ima tako prelep osećaj za melodiju, ne mogu verovati da celo vreme vrišti na albumu, rekao je Dave Grohl.

 

     Za razliku od hitmičnih, snažnim riffovima i energijom grungea obojenih pesama s albuma Nevermind – Smells like teen spirit, In bloom, Lithium, Polly ili Stay away, pesma Kurta Cobaina All Apologies ima potpuno drugačiji kvalitet, neku vrstu mistične tromosti koja se trajno želi urezati u zadnji deo vašeg mozga. All Apologies, bila je jezivo dirljivo remek-delo koje je vođeno sveobuhvatnim osećanjem rezignacije i egzistencijalne tuge Kurta Cobaina u koje je on uneo deo svoje ranjene, hipersenzibilne duše. Uprkos tome što je presvučena slojevima sarkazma, čini se nemogućim ne posmatrati apologetski ton stihova poput sve je moja krivica i preuzeću svu krivicu kao predosećaj Cobainova samoubistva.

 

      Pesma je delom i Cobainov sarkastičan odgovor na novostečenu slavu. Propraćen bezvoljno optimističnom melodijom, Kurt se lažno izvinjava svima onima koji su od njega stvorili višestruka, veoma suprotstavljena očekivanja. Zatvara je budistička mantra – sve u svemu je sve što smo mi.

 

     All Apologies deluje bezvremeno, ne samo u smislu da odoleva testu vremena (kao poslednja pesma na poslednjem, studijskom albumu Kurta Cobaina i benda Nirvana, nekoj vrsti njegovog epitafa), već i na način na koji se čini da njen fantomski eho zapravo nikada ne nestaje, kao da u potpunosti beži od vremena kao otelotvorenje mantre sve u svemu je sve što smo mi. Pesma se pamti kao Cobainov zloslutni opraštaj, neizbežan predosećaj njegovog samoubistva, ali i kao činjenica da Cobainov duh i dalje živi, večno, kroz njegovu muziku i stihove.

 

 

    I to je bio kraj u kojem se ogledala sva gorčina iskrenosti, tragike i istine koju je Kurt Cobain tako vešto i bolno oslikao svojim pesmama na zidu plača života prepunog laži i svega onoga što Kurt nikad nije mogao da prihvati. Na kraju svega ostale su samo besmrtne pesme, još jedna rock legenda i mit, žaljenje i lepota lirike jedne neverovatno iskrene i kreativne duše, predvodnika jedne generacije koja je ostavila neizbrisiv trag unutar burne istorije rock’n’rolla - i mnogo, mnogo šire. Na kraju je ostao maestralni MTV unplugged album sa live verzijama moćnih Nirvaninih pesama, kao i nezaboravnim obradama poput onih benda Meat puppets, te dve antologijske numere – The man who sold the world & klasični blues Where did you sleep last night koje na najbolji mogući način zaokružuju jednu neponovljivu priču o lepoti umetnosti, snazi pisane reči, lirike i muzike, svemu onome čime je svet obogatila nezaboravna muzika i pesme Kurta Cobaina.

 

     Ovaj sažeti prikaz besmrtne Cobainove lirike samo je deo odsjaja večne duše koja sad slobodno luta nebeskim svodovima, nošena duhom beskompromisne lepote čiji nam je deo ostavio u amanet svojim legendarnim pesmama.

 

Što bih drugo trebao biti?

Ispričavam se.

Što bih još trebao reći?

Svi su sretni.

Što bih još trebao napisati?

Nemam ja prava.

Što bih drugo trebao biti?

Ispričavam se.

 

Pod suncem

Pod suncem se osjećam ujedinjenim

Pod suncem

Pod suncem

Oženjen!

Pokopan!

 

Volio bih da sam kao vi

Lako zabavljen

Pronaći ću svoje leglo soli

Sve je moja krivica

Preuzeti ću svu krivnju

Sramotu morske pjene

Pothlađene opekline od sunca

Gušeći se od pepela njenih neprijatelja

 

Pod suncem

Pod suncem se osjećam ujedinjenim

Pod suncem

Pod suncem

Oženjen, oženjen, oženjen!

Pokopan!

Yeah, yeah, yeah, yeah,

 

Sve u svemu je sve što smo mi

 

By Dragan Uzelac