VINCENT VAN GOGH - Umetnik koji je sam stvorio svoj vlastiti svet lepote

 

VINCENT VAN GOGH - Umetnik koji je sam stvorio svoj vlastiti svet lepote

   Vinsent van Gog (Vincent van Gogh, 1853-1890) je bio postimpresionistički slikar, holandskog porekla. Rođen je 30. marta 1853. godine u gradiću Zundert na jugu Holandije. Priroda koja ga je okruživala tokom detinjstva ostala mu je duboko urezana u sećanju i pratila ga je celog života. Prepoznatljiv po jarkim bojama i dramatičnim, ekspresivnim potezima četkicom, postavio je osnove savremenog slikarstva i utabao put postimpresionizmu. Vinsent (od latinske reči – onaj koji pobeđuje) je verovao da loše slika budući da je slikao drugačije od svojih savremenika i patio je zbog toga. Suptilno izražavanje četkicom i bojom mu je bilo strano. Njegov težak i nestabilan karakter ostaće prisutan u svakom potezu četkice. Često se selio, menjao mesto boravka i poslove, jureći svoje snove koje kao da ni sam nije razumeo. Promene raspoloženja su mu bile česte i naprasne, pa ni lekari iz duševne bolnice nisu mogli da ustanove od čega je zapravo bolovao. Nadaleko poznat,Van Gog je bio jedan od trojice najvećih slikara i jedan od najcenjenijih umetnika uopšte, a sve te odlike su mu pripisane mnogo godina posle njegove smrti. Za života Van Gog nije osetio ni trunku počasti koje slava donosi sa sobom. Bio je nepoznat, nepriznat, a dok je bio živ uspeo je da proda samo jednu sliku. Usled teškog detinjstva i brojnih psihičkih problema, Van Goga je kroz ceo život pratila beda i teška stanja potištenosti i duševne teskobe.

Uložio sam svoje srce i dušu u umetnost, izgubio sam svoj um u procesu.

                                                                                                                         Vinsent van Gog

  Vinsent van Gog je odrastao u porodici kalvinističkog shvatanja. Ova stroga hrišćanska doktrina u kojoj se vernik mora prilagoditi vrlo nehumanim načelima vere smatra da dete po rođenju preuzima Adamov greh, te da je od rođenja prokleto – i upravo tako se osećao mali Vinsent van Gog.Tačno godinu dana pre rođenja danas slavnog umetnika, umro je njegov brat koji je nosio isto ime kao Van Gog. To je samo jedan od razloga zašto se Vinsent osećao kao da živi tuđ život, kao kopija svog brata sa unapred zadatim zadatkom – da nadoknadi prazninu koju su njegovi roditelji osećali izgubivši sina.Ono što je nesumnjivo veoma uticalo na detinjstvo, a kasnije i život slikara je činjenica da mu je brat bio sahranjen pokraj kuće u kojoj je odrastao, te je Van Gog morao svakog dana prolaziti pored groba na kojem je bilo urezano njegovo ime.Kalvinistički način vaspitanja i tragedija brata su imali razorne posledice za mladog Van Goga. Vincent je samo tražio da ga drugi vide, čeznuo je da bude kao svi drugi, a njegove ambicije su bile odbačene, nisu mu dozvolili ideale kojima je težio.Kada je u pitanju slikar Van Gog detinjstvo koje je on proživeo zasigurno nije ono koje mnogi od nas pamte i kojeg se rado sete, ali mu je upravo ono i sve što je kao mali doživljavao, probudilo želju za stvaranjem umetnosti.

 

U slikarstvu ima nešto beskrajno, ja to ne mogu na brzinu razjasniti,ali to je divno za izražavanje ugođaja. U bojama ima skrivenih harmonija ili kontrasta koji deluju sami po sebi i koje bez toga ne bismo mogli iskoristiti. Stvari koje vidim, bude u meni nove užitke, jer sam se počeo nadati, da ću sam uraditi nešto, u čemu će biti duše. Velike se stvari, naime, ne rade samo po impulsu, do njih dolazimo nadovezivanjem sitnih stvari, povezanih u jednu celinu. 

   Celog svog života, Van Gog je tražio osobu koju bi voleo, tražio je osobu kojoj bi se posvetio i dao kompletno, ali nije imao sreće da je pronađe. Žene u koje bi se zaljubljivao su ga grubo odbijale i napuštale, što je ostavljalo veoma bolne tragove na život umetnika, prodirući snagom depresije, očaja i melanholije sve više i dublje u samu njegovu bit, razarajući, s jedne strane, njegovu duhovnu ravnotežu i goneći ga neumitnom stazom autodestrukcije do tragičnog kraja, a s druge strane, izoštravajući njegov umetnički senzibilitet do granica bolne čulnosti paleći istovremeno čudesnu iskru kreativnosti i inspiracije čiji plodovi su bila brojna potonja umetnička remek dela. Isto mu se dešavalo i sa prijateljima sa kojima je živeo – bivao je napušten i ostavljen na samostalan život još od rođenja. To je bilo breme koje je slikar Van Gog nosio celog svog života, njegov osobeni krst čiji je teret istovremeno uništavao samog umetnika tvoreći iz pepela destrukcije i nesnosnog bola neka od najvećih dela unutar bogate istorije likovne umetnosti, kao i mnogi poznati umetnici iz prošlosti. U svojoj samoći, pokušao je da se posveti Bogu, kako su radili i njegov otac i deda, ali nije pronalazio utehu u veri. Kako mu nije išlo za rukom da pronađe lepotu u životu, stvorio je sam svoj vlastiti svet lepote.

Ja moram nastaviti da idem svojim sadašnjim putem, jer ako ne budem ništa radio, ako ne budem učio, ako ne budem više tražio, biće zlo sa mnom. Evo, što ja mislim da je potrebno, nastaviti, nastaviti. Vidiš, strastveno radim, mada još od tog rada nema nekog velikog rezultata. Ja se ipak nadam, da će na tom trnju jednom procvasti belo cveće i da su ove moje naoko jalove borbe samo porođajne muke. Najpre boli, zatim, posle njih, radost.

    Vinsent van Gog je slikarstvom počeo da se bavi kao jako mlad, posle dvadesete godine. Nije bio akademski obrazovan, ali to se nije moglo videti na njegovim delima. Njegova tehnika se ne može konkretno svrstati ni u jedno od poznatih kao što su ulje na platnu ili grafitna olovka ali se zasigurno može potvrditi da je korišćen miks pomenutih. Činjenice govore da je koristio stara platna, odnosno prepravljao platna na kojima su već bile neke slike u pokušaju. Za nepunih sedamnaest godina stvaralaštva, naslikao je oko dve hiljade crteža i slika koje su svoju popularnost stekle tek nakon smrti umetnika.Ozbiljniju aktivnost u crtanju umetnik je počeo u 27-oj godini, dok je u 28-oj počeo da slika, pa je Van Gog slikar koji se bavio i crtanjem i slikanjem. Još kao mali, u školi je počeo da slika vodenim bojama, a iz tog perioda je sačuvan samo mali broj njegovih radova.Uprkos bolesti, Van Gog je lepotu života pronalazio je u oslikavanju pejzaža, likova Arležana među kojima je živeo, mrtve prirode i motiva sa cvećem. Iako je iza sebe ostavio impozantan broj dela, poslednje godine života, Van Gog je proveo u bedi i nemaštini, slomljen napadima epilepsije, alkoholom i depresijom. U jednom od pisama bratu opisao je svoju ljubav prema onome što radi, rečima:

Ovo su moje ambicije, koje su zasnovane više na ljubavi, nego na besu, zasnovane više na smirenosti, nego na strasti. Istina je da sam često u svom najmizernijem stanju, ali i dalje u meni postoji mir, čista harmonija i muzika. U najsiromašnijim barakama, najprljavijim sokacima, ja vidim crteže i slike. I nekom neodoljivom silom moj je um privučen ovim stvarima. Veruj mi, ponekad se svim srcem smejem što me ljudi optužuju za svakojake zlobe i apsurdnosti, za koje nijedan deo mene nije kriv. Ja, zaista sam niko drugi do prijatelj prirode, učenja, rada, i povrh svega – ljudi.

    Kada je u pitanju slikar Van Gog stvaralaštvo koje je ostavio iza sebe mnoge ne ostavlja ravnodušnim. Slike Van Goga su vrlo prepoznatljive širom sveta. Tokom svog stvaranja, Van Gog je kopirao Milea, Gogena i Lotreka.Kreirao je mnoge autoportrete tokom života, te se smatra da je bio plodan autoportretista koji je samog sebe slikao više od 43 puta u periodu od 1886. do 1889. godine. Tokom poslednjih nedelja svog života, Van Gog je naslikao mnogo slika, ali među njima nije bio nijedan autoportret, već samo i isključivo priroda. Kada je u pitanju umetnik Van Gog slike koje su vrlo karakteristične i svima dobro poznate su one na kojima je slikar oslikavao suncokrete. Cveće je, takođe, bilo jedna od inspiracija ovog velikog slikara, pa je iz toga proizišao niz pejzaža koji su oslikavali predele sa karakterističnim cvetovima kao što su irisi, suncokreti, ruže, oleanderi i slično. Poznate su dve serije Suncokreta; u prvoj su opisani živim bojama i posađeni u zemlju, a u drugoj venu u vazi. Poslednja slika ovog riđobradog usamljenika koji se polako ali sigurno utopio u svojoj melanholiji je Žitno polje s gavranima, gde je po prvi put koristio mračne tonove, iako je čitavog života stvarao dela koja obiluju žutom, bojom koja budi sreću i zadovoljstvo. Najpoznatije slike su mu: Ljudi koji jedu krompir, Suncokreti, Žitno polje sa čempresima u Ho Galinu u blizini Ejgalijera Sen Remi, Zvezdana noć, Crveni vinograd, Kafana noću, Umetnikova soba, Spavaća soba u Arlu, Autoportret, Portret doktora Pola Gašea, Bela kuća noću, Polja žita sa žeteocem, Žetelac, Most u Arlu, Starac i druge.  Jedan od Van Gogovih najpopularnijih ciklusa slika su takozvani čempresi. Naime, sestra mu leta 1889. godine predlaže da napravi nekoliko novih, manjih verzija već nastale slike Žitno polje sa čempresima. Slike su se međusobno razlikovale, a iz nove kolekcije nastala je čuvena slika Zvezdana noć. Sliku Zvezdana noć Van Gog je naslikao 1889. godine, mesec dana nakon odlaska na kliniku i nešto više od godinu dana pre tragičnog završetka života. Nema sumnje da je ovo delo najpoznatije delo ovog umetnika. Mnoge slike Van Goga važe za najskuplja dela ikada prodata.

Čovek nije došao na zemlju da bi bio samo srećan i iskren. Došao je na svet da bi uradio nešto veliko za čovečanstvo.

   Prirodu je posmatrao u svako doba dana, ali noć je za njega bila nešto novo, i dok je većina stanovnika spavala, on bi tražio pogodan predeo za svoje platno, slikajući u potpunom miru i tišini, kakve obezbeđuje jedino noć. Sva njegova veličina bila je u jednostavnosti, imao je prirodu pred sobom i zvezde, a dodatno osvetljenje sam je konstruisao, zakačivši sveće za šešir. Za deset godina ostavio je iza sebe više od 1100 slika i 900 crteža koji su ostali zapaženi po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, zbog čega je postao jedan od vodećih umetnika 19. veka. U njegovim slikama, sem duše, zapravo ničeg drugog i nije bilo. Slikanje je za njega bilo krčenje puta kroz nevidljivi zid od gvožđa, koji se nalazi između onog što osećamo i onoga što možemo. Sve njegove velike reči, oduševljenja, sanjarenja, zanesenost, strast, urušila je neshvaćenost i neprepoznavanje moći njegovih ruku i viziranja duše, koja je imala potrebu da se hrani novim užicima i bude prepoznata. Pred neshvaćenošću i neuspehom, on je pokleknuo i pretvorio se u biće usamljenosti i mučnine. U ljude je prestao verovati, ali u sunce nije nikada. 

Mi smo u poslednjem kvartalu jednog veka koji će se završiti velikom revolucijom. Naravno, mi nećemo doživeti to bolje vreme koje će posle nje doći, čist vazduh i pravednije društvo koje će proizaći iz vrtloga tih velikih uragana. No važno je da nas ne zavara lažnost naše epohe, ili da se barem ne suočimo s teškim trenucima depresije koja guši, a obično prethodi oluji, napisao je Vinsent u svom poslednjem pismu bratu Teu.

   Zbog griže savesti sa kojom je živeo tokom celog života, Van Gog je bio sklon samokažnjavanju. Ono što mnogi znaju je činjenica da je ovaj svetski poznat umetnik sebi odsekao uvo, po čemu je danas takođe prepoznatljiv. Do ovog sloma je došlo nakon svađe sa prijateljem, francuskim slikarom Polom Gogenom na koga se Van Gog ugledao od početka svog stvaranja, a sa kojim je i živeo i stvarao jedan deo svog života. Zbog ovog čina, slikar Van Gog je odveden na kliniku na lečenje, jer se verovalo da to što je digao ruku na sebe prikazuje njegovo teško duševno stanje.Vinsent Van Gog slikar koji je danas poznat širom sveta, oduzeo je sebi život u 37-oj godini života, repetirajući pozajmljeni pištolj sebi u grudi, baš ispod drveta koje je naslikao. Van Gogova epilepsija uzima svoj danak i slikar nezadovoljan svojim radom i gubitkom inspiracije uzima revolver koji je nosio sa sobom zbog opasnosti od divljih životinja i puca sebi u grudi. Napola mrtav vraća se u svoj smeštaj u kome je tada živeo i tek nakon dva dana 27. jula 1890. umire ostavljajući za sobom veliki deo temelja savremene likovne umetnosti. Sahranjen je dan kasnije na groblju Auvers-sur-Oise u Francuskoj.

Ako je čovek zdrav, on mora moći živeti od jednog komada hleba, sve ako i radi celi dan i još mora imati snage da puši i popije koju čašicu, jer je to potrebno. A ipak, mora jasno osećati zvezde i beskonačnost u visini. Tada je život uprkos svemu gotovo čaroban. Ah, ljudi koji ne veruju u ovo sunce pravi su bezbožnici!.

Ne mogu da promenim činjenicu da se moje slike ne prodaju. Ali ce doci vreme kada ce ljudi shvatiti da su one vrednije od boja upotrebljenih na njima.

 

By Dragan ’’man with remington gun” Uzelac, october 2019.