Dragan Uzelac

JOHN LENNON – IMAGINE (1971.)

Nakon heroja radničke klase drogiranog religijom, seksom i TV-om i kultnog albuma – John Lennon/Plastic Ono band (1970), godinu dana kasnije, dakle 1971., svetlost dana ugledaće Lennonov najpoznatiji i najcenjeniji post-beatles album, još jedan poziv na revoluciju, temeljnu izmenu vrednosti posrnulog sveta predrasuda i zabluda, album koji će doneti istoimenu pesmu – Imagine, njegov zaštitni post-bitls znak, pesmu po kojoj će ga većina ljudi pamtiti.

John Lennon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija jer on nikada nije predugo ostajao isti John Lennon. On je bio lavirint protivrečnosti. Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom. Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.

Lennon je, naravno, bio duhovit, često veoma duhovit, ciničan, sarkastičan, neko ko se voleo igrati rečima i njihovom višesmislenošću, nesavršenstvom. Godine 1964. Lennon debituje u svetu književnosti – sredinom marta pojavljuje se njegova prva knjiga In his own write, zbirka kratkih priča i pesama, uvrnutih mladalačkih igara rečima (u stilu Džojsovog brbljanja kako je to lucidno i šeretski sam John opisao) koja prikazuje neobičan duhovni svet inteligentnog šereta, visprenog šaljivdžije i poete. Godinu dana kasnije iz štampe izlazi A spaniard in the works, Lennonova druga knjiga. Bio je to 24. jun 1965. . Ipak, pre svega, on je imao svoj stav, svoju drskost, koja je nekako oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. On je umeo i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Johna Lennona uhvatila je i definisala duh jednog posebnog, burnog i romantičnog vremena na najupečatljiviji način. John Lennon jedan je od legendi 20. veka.

Imagine je antireligijski, antinacionalistički, antikonvencionalan, antikapitalistički... ali zato što je zašećeren, prihvaćen je.

Od miljenika mase i ikone pop-muzike do pacifiste i mušičavog, kontraverznog umetnika, državnog neprijatelja no.1 Amerike, on je krčio put mnogima posle sebe, bio je pionir i vizionar, buntovan, lucidan, kreativan i beskompromisno hrabar umetnik. Svojim buntovništvom, pesmama, izjavama (Beatlesi su veći od Isusa) i umetničkim projektima često je šokirao svet. Brutalan primer je njegov prvi solo album Two virgins sa Yoko Ono, provokativni muzički avangardni eksperiment (objavljen u isto vreme kad i White album Beatlesa) na čijem omotu se pojavljuje potpuno nag sa Yoko (gurajući još jednom prst u oko Establišmentu, koji ga je negde u to vreme hapsio zbog posedovanja kanabisa u Londonu). Two virgins (1968.), predstavljao je šokantnu, provokativnu, avangardnu i bizarnu kolekciju zvukova snimljenih tokom prve zajedničke noći sa Yoko Ono. Cvrkut ptica, zvuci puštanja gasova u stereo tehnici, usporeni i unazad puštani snimci, kao i mnoštvo drugih koještarija (umetničkih provokacija unutar jednog vremena žestokog bunta, promena i eksperimentisanja sa svešću i savešću pojedinca i društva), činili su ovaj jedinstveni album žestokom reakcijom Lennona na sve moguće iskonstruisane laži, poniženja i pritiske – kako pohlepne i zlobne industrije, tako i društvenih slojeva koji su godinama pre nastojali da slome nezavisni duh mladog umetnika i žestokog, beskompromisnog buntovnika sa razlogom, dubokim razlogom. Lennonova radikalna reakcija bila je više nego bolna i izazovna pilula za Establišment tih godina – već dovoljno uznemiren i uzdrman građanskim protestima, rasnim i antiratnim nemirima jedne uzavrele epohe.

Pesma Imagine je izvorno inspirisana Yokoinom knjigom Grejpfrut. U njoj je puno komada koji govore: Zamisli ovo, zamisli ono. Yoko je zapravo puno pomogla s stihovima, ali ja nisam bio dovoljno muško da joj pripišem zasluge za to. Još uvek sam bio dovoljno sebičan i dovoljno nesvestan da na neki način prihvatim njezin doprinos, a da to ne priznajem. Još uvek sam bio pun želje za vlastitim prostorom nakon što sam celo vreme bio u sobi s dečkima, morao sam sve deliti.

Solo albumi Johna Lennona koji su usledili u narednih godinu dana – Life with the lions i The Weding album (oba iz 1969.), još su na bizarniji način produbili eksperiment i Lennonovu potragu za novim, avangardnim vidovima izražavanja vlastitih umetničkih i političkih vizija i stavova. Pomenuti albumi donose još nepristupačnije snimke: čujemo čudesnu mešavinu kakofonije, free jazza, besmislenog ponavljanja reči, radio programa i nekoliko minuta tišine! Istovremeno, proces krunjenja slavnog mita o Beatlesima dešavao se pred očima šokirane javnosti pre svega zahvaljujući sve manjem interesovanju Lennona za zajednički rad sa Beatlesima. Pomenuti White album s kraja 1968. bio je gorak primer procesa rastakanja slavnog benda, naročito Lennonova avangardna kreacija nazvana simbolično Revolution 9 koja je bila sve, samo ne deo mita o sladunjavim Beatlesima. Bio je to još jedan od početnih provokativnih projekata probuđenog Johna Lennona koji će vremenom šokirati svet. Ne samo da će Lennon biti proglašen glavnim krivcem za raspad jednog čudesnog benda i mita šezdesetih – Beatlesa, nego će vremenom sve više navlačiti na sebe gnev javnosti, političkih struktura i sistema nenaviknutog na tako slobodoumne i beskompromisne, hrabre pojedince koji su svojim postupcima kršili sva pravila i zadirali u svetinje licemernog društva, razotkrivajući pozadinu laži.

Ja sam umetnik i ne zezam se. Stvarno želim da me porede sa Šekspirom. Moja konkurencija nije Elvis Presley. Rokenrol je samo medij u kome stvaram.

Rock and roll je večan, jer je jednostavan, u njemu nema ništa suvišno. Njegov ritam prodire kroz sve prepreke. Čitao sam knjigu Elridgea Cleavera - on piše o tome kako su crnci pomogli belcu da pronađe sebe, spozna svoje telo. Njihova muzika prodrla je u nas zauvek. Već u petnaestoj godini za mene ništa osim rock'n'rolla nije postojalo u ovom životu. Njegova snaga je u nekom posebnom realizmu. Izvrsna prirodna snaga zadivljuje već pri prvom upoznavanju s njom. Jednom rečju, ovo je prava umetnost.

Album Imagine (1971), drugi solo album Johna Lennona bio je njegov najveći komercijalni uspeh. Na njemu je ublažio neke od abrazivnijih i konfrontirajućih elemenata svog prethodnika, albuma John Lennon/Plastic Ono band (1970), nudeći umesto toga konvencionalnu pop kolekciju koja sadrži neke od njegovih najomiljenijih pesama. Nakon ogoljenosti i surovosti, lizanja emocionalnih rana iz prošlosti, a potom i političke, revolucionarne angažovanosti singla Power to the people, Lennon se albumom Imagine vraća konvencionalnoj pop muzici. Pored Lennona, na albumu se pojavljuje impresivan spisak muzičara, prijatelja: George Harrison, Nicky Hopkins, John Tout, Klaus Voormann, Joey Molland, Tom Evans, Rod Linton, Andy Davis, Ted Turner, Ivan Tout, Curtis King, John Barhan, Steve Brendell, Alan White, Jim Keltner, Jim Gordon i Mike Pinder. Produkcija je poverena tih godina sveprisutnom Philu Spectoru.

Njegove pesme su ostavile nezapamćen trag u svetu. Setimo se samo pesme Imagine (naslovne pesme, koja otvara ovaj veličanstveni album) koja je od sanjarskog pesmuljka o boljem svetu postala himna svih onih koji su ili se bore za neke više ideale. Za sve one koji veruju da kao individue mogu promeniti nešto. On je u svojim pesmama dovodio stihove do apsurda, provlačeći cinizam kroz niti svojih pesama i poigravajući se različitim motivima. Secirao je svakodnevnicu i svoje doživljaje prenosio iskreno i nadahnuto, s neretkim kritikama tadašnjeg društva i politike, često uvijenim u podrugljive parada-pokliče.

Zamisli da nema raja

lako je ako pokušaš

da nema pakla pod nama

iznad nas samo nebo

zamisli da svi ljudi žive za danas

Pesma Zamisli Lennonov je poziv ljudima da snagom srca, uma, duše i pozitivne energije pokušaju stvoriti novi svet, svet bez zla, mržnje, pohlepe, podela i zavisti. Vazdušasto obojena i melodična Imagine svojom jednostavnom melodijom, glasom i klavirom osvaja svakog dobronamernog čoveka, spremnog da se zarad opšteg dobra odrekne samoživosti, gramzivosti, mržnje i zavisti i okrene iskrenoj viziji jednog zanesenog sanjara. Pesma Imagine je antiteza Lennonovog prethodnog singla, Power To The People (četvrti singl Johna Lennona s Plastic Ono Bandom, Power To The People, bio je njegov prvi eksplicitni poziv na revolucionarnu akciju, inspirisan politikom radikalne levice ranih 1970-ih.), i njegovog kasnijeg političkog sloganiranja albuma Sometime in New York city. Imagine sugeriše da, umesto da odmah započne revoluciju, Lennon želi ništa za šta bi ubio ili umro i život u miru. Kao takav, podsećao je na duh leta 1967. više nego bilo koji drugi njegov rad iz 1970-ih.

Zamisli da nema država

to nije teško

ničeg zbog čega bi se ubijalo i umiralo

i da nema religija

zamisli sve ljude da žive u miru...

Zamisli da nema svojine

pitam se da li možeš

da nema potrebe za pohlepom i glađu

bratstvo ljudi

zamisli sve ljude da dele ceo svet...

Lennon na sledeći način objašnjava viđenje njegova dva najuspešnija solo albuma - John Lennon/Plastic Ono band i Imagine, kao i uspeh njegove najbitnije, revolucionarne pesme:

I pesma i ceo album Imagine su ista zamisao kao i Working class hero, Mother ili God. Ali, prva ploča bila je previše stvarna za ljude i niko nije želeo da je kupi. Sada je Imagine veliki hit svuda u svetu. Jedna anti-religiozna, anti-nacionalistička, anti-kapitalistička pesma, ali obmotana šećerom. Sada razumem kako treba raditi – poslati svoju poruku sa malo slatkiša.

A onda, u refrenu, progovara iz ugla sanjara o nekom drugom, mnogo boljem svetu koji je za njega i njemu slične ljude dobre volje ostao do današnjih dana nedosanjan.

Možda ćeš reći da sam sanjar

ali, ja nisam jedini

nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti

i svet će biti kao jedan

Nažalost, snovi Johna Lennona, kao i mnogih velikih ljudi pre njega, o nekom boljem i pravednijem svetu, raspršili su se 8. decembra 1980. godine na okrvavljenim pločnicima Njujorka - moćnici i zlotvori sveta ugasili su pucnjima ovozemaljski život jednog velikog čoveka, humaniste, idealiste, sanjara i revolucionara iza kojeg je ostala neprocenjiva muzička zaostavština i misao da sve u stvari zavisi od nas samih, ma koliko to sanjarski i donkihotovski suludo zvučalo.

Mislim, jedino kada radnici shvate u kakvoj se poziciji nalaze, kada uništimo san kojim su okruženi možemo uništiti kapitalistički eksploatatorski sistem. Radnici misle da žive u divnoj državi u kojoj postoji sloboda govora. Imaju kola i televizore i misle da se život svodi na to. Dopuštaju da im gazde naređuju, da im decu sjebavaju u školama. Oni sanjaju tuđi san, a ne svoj. Treba da shvate da su crnci i Irci pod represijom i da će oni biti sledeći. Tek kada postanu svesni toga, moći će da nešto stvarno promene. Radnici će preuzeti sve. Kao što je Marks rekao: Svakom prema potrebama. Ne treba tešiti ljude ili učiniti da se osećaju bolje, naprotiv, treba da se osećaju sve gore, da im stalno nabijaš na nos kroz kakva sve poniženja i degradacije prolaze da bi dobili svoju dnevnu nadnicu.

Johnov politički aktivizam bio je toliko intenzivan da ga je američka vlada smatrala ozbiljnom pretnjom i pokušala mu nametnuti deportaciju 1975. Čak je i FBI vodio istragu o aktivnostima Johna Lennona i napravio 300 stranica dosijea o pevaču u razdoblju od 1971. do 1972, što je bio pokušaj predsednika Nixona da deportuje Johna i ućutka njegovu kritiku Vijetnamskog rata. John se uistinu snažno zalagao za mir, boreći se sa američkom vladom uprkos riziku od deportacije. Njegova borba protiv Nixonove administracije i američke vlade, koja je sažeta u dokumentarnom filmu USA vs. John Lennon, bila je dokaz njegovog predanog političkog aktivizma.

Johnova pesma Imagine sugeriše da je, umesto nasilnoj revoluciji, Lennon težio ničemu za šta bi ubio ili umro i samo mirnom životu. S tom porukom, pesma se vraća na duh leta 1967. više nego bilo koji drugi njegov rad iz 1970-ih i postaje toliko uticajna da je Jimmy Carter (američki predsednik tokom druge polovine sedamdesetih godina 20. veka, vremena povlačenja Johna Lennona sa scene u porodični svet, nešto što je on sam nazvao eksperiment kućnog života – daleko od javnosti, muzičke industrije i političkog aktivizma) jednom komentisao:

U mnogim zemljama diljem sveta – moja supruga i ja posetili smo oko 125 zemalja – vi ste mogli čuti pesmu Johna Lennona Imagine koja se gotovo jednako koristila s nacionalnim himnama.

Zamisao je antireligijska, antinacionalistička, antikonvencionalna, antikapitalistička... ali zato što je zašećerena, prihvaćena je, rekao je John Lennon.

Imagine je humanistička pesma par excellence, koja ljudima uskraćuje mesto koje sebi često pripisuju u duhovnom svemiru, a umesto toga smešta ih u njihov materijalni i izuzetno lep dom na Zemlji. Ovo Lennon čini kako bi podstakao svoje sugrađane da se ujedine u stvaranju sveta prikladnog za život, bez zemalja, rata, religije ili privatnog vlasništva. Bila je nesumnjivo Lennonov najbolji trenutak. Njegova lirska i konceptualna jasnoća obasjavala je sunčevom svetlošću vizije naš mračni i nasilni svet. Podsticala nas je da zamislimo svet bez imovine, bez vere, bez nacija, koji živimo u miru. Postavljala je ekonomski poredak u kojem bi i pohlepa i glad bili nemogući. Ovu viziju dele i socijalisti. Oni podržavaju stvar koja se približava cilju besklasnog ekonomskog poretka u kojem su najamni rad, novac i kupoprodaja zamenjeni slobodnim ljudima koji rade zajedno kako bi zadovoljili svoje potrebe bez ograničenja koja nameće tržišni sistem, ukratko svet mira, jednakosti, obilja i ekološke održivosti.

Možda mislite da smo sanjari, ali nismo jedini. Nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti. I svet će živeti kao jedan.

I video za pesmu Imagine, je takođe bio umetničko delo, jednostavno, ali fascinantno lepo. U videu, Lennon je odeven kao kauboj, a Yoko Ono je odevena kao indijanska squaw uprkos činjenici da je on bio Britanac, a ona Japanka. Čini se da ovo sugeriše poruke da bi sve kulture trebale žudeti za mirnim svetom bez ikakvih granica, Nutopijom. Opet, bela je bila boja pozadine u celoj prostoriji, prekrivajući zidove, prozore, odeću i klavir, iz kojeg se rodila muzika. Ono što je zaista sugerisalo na bolji mirni svet je činjenica da video prelazi iz tamnog i maglovitog u svetlo. Video Imagine počinje s parom koji hoda vrtom okružen stablima u maglovito jutro, a zatim ulazi u sobu sa zatvorenim vratima i prozorima. Dok je John nastavio pevati, sedeći za belim klavirom, Yoko je postepeno otvorila vrata i razgrnula zavese, puštajući svetlost da se uliva u sobu. Vizuelizacija ilustruje i sugeriše toliko nade i verovanja, a završava porukom ljubavi kada se par lagano poljubio. Čini se da su John i Yoko uložili napore kako bi video bio savršena podrška samoj muzici.

Sama pesma Imagine je ušla u elitno društvo kao jedna od najboljih pesama svih vremena, a njeni za mnoge provokativni stihovi – pogotovo oni koji govore o nepostojanju religija su izazvali napade pojedinih hrišćana koji su je čak nazivali komunističkom, ateističkom ili satanističkom, ali Lennon im je sve lepo objasnio rekavši kako se tu radi o tome da bi postojao mir u svetu da se ljudi ne prepiru i ne ratuju zbog religije, a ne da je uopšte nema, kao i da su stihovi o nepostojanju raja i pakla govorili da se ljudi ne trebaju brinuti za sutra već misliti na sadašnjost, zbog čega postoji stih: Imagine all the people living for today – Zamislite sve ljude koji žive za danas. Yoko Ono je rekla da je tekst Imagine predstavljao sve ono u što je John verovao - da smo svi jedna zemlja, jedan svet, jedno čovečanstvo. On je želeo to svima poručiti.

Da bi uspeo moraš biti đubre, i to je jednostavno činjenica. Naše društvo vode poremećeni ljudi za poremećene ciljeve. Čini mi se da nas vode manijaci za manijakalne ciljeve i čini mi se da me mogu skloniti pod izgovorom mog ludila jer to govorim. A to je upravo ono što je u vezi s tim najluđe.Verujem u Boga, ali ne verujem da je on jedno biće, dugobradi starac na nebu. Verujem da je ono što ljudi nazivaju Bogom u svima nama. Verujem kako su Isus, Muhamed, Buda i svi ostali bili potpuno u pravu. Pogrešili su samo ljudi koji su prevodili i tumačili njihove poruke. Ako neko misli da su ljubav i mir klišei koji su zaostali iz 60-ih godina, to je njegov problem. Ljubav i mir su večni.

Je li ubistvo Johna Lennona 8. decembra 1980. bilo još jedno političko ubistvo onog tipa za koji sve više ljudi veruje da je odgovorno za smrt Johna i Roberta Kennedyja, Martina Luthera Kinga i Malcolma Xa? Istraživanje FOIA-je otkrilo je da je FBI vodio dosijee o Janis Joplin, Jimu Morrisonu i Jimiju Hendrixu, iako ne tako opsežne kao o Lennonu. Takođe je otkriveno da je CIA bila uključena u opsežno njuškanje domaćih disidenta tokom vijetnamske ere, uprkos činjenici da ih vlastita povelja ograničava na prikupljanje stranih obaveštajnih podataka.

Zaključak donesite sami, a moj Vam je odgovor svakako – DA! Bilo je to još jedno klasično, političko ubistvo, perfidno uklanjanje opasnog protivnika i nezgodnog svedoka, više puta viđena priča (sa šarenom lažom kao obrazloženjem) moćnika i zlotvora, posledica tehnike vladanja i zastrašivanja koji dominiraju od kako je ovog licemernog sveta. Nakon atentata na Johna Kennedyja, John Lennon je bio taj koji je postao najvidljiviji i najglasniji protivnik Amerike.

Brojne su spekulacije zašto je John Lennon ubijen. Klint Finley citirao je Lennonovog sina Seana Lennona koji je izjavio:

Svako ko misli da je Mark Chapman bio samo neki ludak koji je ubio mog oca zbog svojih ličnih interesa, je lud. Ili vrlo naivan. Ili o tome nije jasno razmišljao. Bilo je u najboljem interesu Sjedinjenih Država da se moj tata ubije. Definitivno.

John Lennon je primer osobe koja se potrudila izići iz sveta pop muzike i eksperimentisala s radikalnom politikom. I on je teško platio za te eksperimente ‒ što pokazuje moć vlade da maltretira i ućutka one koji govore protiv nje.

Prema američkim vestima, u svom poslednjem intervjuu pre nego što je ubijen, Lennon je izazvao novu generaciju potencijalnih pobunjenika da razmišlja drugačije.

Šezdesete su nam pokazale mogućnosti i odgovornost koju smo svi imali, rekao je Lennon. To nije bio odgovor. To nam je samo dalo uvid u mogućnost.

John Lennon bio je savršena meta, na mnogo načina, čak i ako njegovo ubistvo nije bio zajednički napor moćnih da ga se reše. Ono što je ostavio iza sebe bila je utopijska mašta koju svi delimo i koja još uvek postoji u milionima mozgova koji odbijaju biti izmanipulisani, zastrašeni i ućutkani.

Naredna numera na albumu Imagine, Crippled inside (Osakaćen iznutra), deluje (u svom optimističnom country rock stilu – sa jetkim, ironičnim tekstom) kao most između veličanstvene naslovne numere i naredne, introspektive Jealous guy.

Možete sjajiti cipele i nositi odijelo
You can shine your shoes and wear a suit

Možete se počešljati i izgledati prilično slatko
You can comb your hair and look quite cute

Možete sakriti svoje lice iza osmijeha
You can hide your face behind a smile

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Možete nositi masku i slikati lice
You can wear a mask and paint your face

Možete se nazvati ljudskom rasom
You can call yourself the human race

Možete nositi ovratnik i kravatu
You can wear a collar and a tie

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Pa sad, znaš
Well now, you know

Da tvoja mačka ima devet života, dušo
That your cat has nine lives, babe

Devet živi za sebe
Nine lives to itself

Imaš samo jednu
You only got one

A život psa nije zabavan
And a dog's life ain't fun

Mama, pogledaj van
Momma, take a look outside

Možete ići u crkvu i pjevati himnu
You can go to church and sing a hymn

Možete me suditi po boji moje kože
You can judge me by the color of my skin

Možete živjeti u laži dok ne umrete
You can live a lie until you die

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Uzmi, brate
Take it, brother

Pa sad, znaš
Well now, you know

Da tvoja mačka ima devet života, dušo
That your cat has nine lives, babe

Devet živi za sebe
Nine lives to itself

Ali imaš samo jednu
But you only got one

A život psa nije zabavan
And a dog's life ain't fun

Mama, pogledaj van
Momma, take a look outside

Možete ići u crkvu i pjevati himnu
You can go to church and sing a hymn

Sudite me po boji moje kože
Judge me by the color of my skin

Možete živjeti u laži dok ne umrete
You can live a lie until you die

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Jedna stvar koju ne možete sakriti
One thing you can't hide

Kad si iznutra osakaćen
Is when you're crippled inside

Pored toga što delimično parodira svoj raniji rad, osvrćući se lepršavom melodijom i mračnim stihovima na svog bivšeg frenda iz Beatlesa – Paul McCartneyja (koji na ovom albumu dobija još jednu sarkastičnu posvetu u pesmi How do you sleep?) – You can live a lie until you die, Lennonova pesma delimično je inspirisana narodnom pesmom Black Dog koju izvode Koerner, Ray & Glover. Tu pesmu takođe sviraju The Beatles tokom sesije Let it be 31. januara 1969. godine. Postoje značajne melodijske i lirske sličnosti između tih dvaju pesama. Ključni za zvuk ove sjajne, poletne Lennonove pesme bili su živahni klavirski rad Nickyja Hopkinsa i dobro (američka marka rezonatorskih gitara firme Gibson) Georgea Harrisona. Klaus Voormann svirao je bas gitaru, a rock ’n’ roll duh dodatno je pojačala bas deonica Stevea Brendella. Bubjeve svira Alan White. Bila je to jedna od pesama snimljenih u Ascot sound studios, instaliranom u Lennonovoj kući u Engleskoj – Tittenhurst park.

Jedna od najpoznatijih pesama Johna Lennona, Jealous guy, potiče s putovanja The Beatlesa u Indiju 1968. godine, gde su učili meditaciju s Maharishijem Mahesh Yogijem. Pesma je izvorno bila Child Of Nature (zasnovana na priči sa jednog od Maharišijevih predavanja o sinu majke prirode, kao što je i McCartney, na osnovu iste te priče napisao vlastitu numeru Mother’s nature son za Beli album Beatlesa), a Lennon je snimio demo u bungalovu Esher Georgea Harrisona pre snimanja za Beli album.

Moja pesma, melodija napisana u Indiji. Tekst sve jasno objašnjavaja: Bio sam vrlo ljubomoran, posesivan tip. Prema svemu. Vrlo nesiguran muškarac. Tip koji želi svoju ženu staviti u malu kutiju, zaključati je i jednostavno je izvesti kad mu se poželi igrati s njom. Nije joj dopušteno komunicirati s vanjskim svetom – izvan mene – jer se zbog toga osećam nesigurno, sećanja su Lennona iz 1980..

Sanjario sam u prošlosti

I moje srce je kucalo brže

Počeo sam da gubim kontrolu

Nisam želeo da te povredim

Izvini što sam te naterao da plačeš

Nisam želeo da te povredim

Ja sam samo ljubomorni dečak

Osećao sam se nesigurno

Ne bi trebalo da me voliš više

Drhtao sam u sebi

Nisam želeo da te povredim

Izvini što sam te naterao da plačeš

Nisam želeo da te povredim

Ja sam samo ljubomorni dečak

Pokušao sam da ti uhvatim pogled

Iako si pokušala da ih sakriješ

Svu bol sam progutao u sebi

Nisam želeo da te povredim

Izvini što sam te naterao da plačeš

Nisam želeo da te povredim

Ja sam samo ljubomorni dečak

Temeljen na osnovnoj blues strukturi od 12 taktova, It's So Hard nastavio je ogoljeni pristup stvaranju muzike koji je John Lennon primenio na prethodnom albumu i svojim ranim solo singlovima. Bila je to jedna od prvih pesama snimljenih za album Imagine.

Moraš da živiš

Moraš da voliš

Moraš biti neko

Moraš da se proguraš

Ali jako je teško, zaista je teško

Ponekad se osećam kao da padam

Moraš da jedeš

Moraš da piješ

Moraš nešto da osećaš

Moraš da brineš

Ali jako je teško, zaista je teško

Ponekad se osećam kao da padam

Ali kada je dobro, oh, tako dobro

I kada te držim u naručju, dušo

Ponekad se osećam kao da padam

Moraš da bežiš

Moraš da se kriješ

Moraš da zadovoljiš ženu

Ali jako je teško, zaista je teško

Ponekad se osećam kao da padam

Priča o lepoti ugođaja koji je pronašao kraj Yoko Ono, pesma It's So Hard bila je b-strana singla Imagine u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavljen 11. oktobra 1971., mesec dana nakon albuma Imagine, singl je dosegao treće mesto na Billboard Hot 100 lestvici. Naredna numera na albumu – I don’t want to be a soldier, jedan je od sirovih lennonovskih užitaka čiji koreni sežu sa albuma John Lennon/Plastic Ono band.

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da umrem

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da letim

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da plačem

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da umrem

Oh, ne, oh, ne, oh, ne, oh, ne

Dakle, ne želim da budem bogat čovek

Mama, ne želim da plačem

Dakle, ne želim da budem siromašan

Mama, ne želim da letim

Dakle, ne želim da budem advokat, mama

Ne želim da lažem

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da umrem

Oh, ne, oh, ne, oh, ne, oh, ne

Dakle, ne želim da budem prosjak, mama

Ne želim da umrem

Dakle ne želim da budem lopov sada

Mama, ne želim da letim

Dakle ne želim da budem sveštenik

Mama, ne želim da plačem

Dakle, ne želim da budem vojnik, mama

Ne želim da umrem

Oh, ne, oh, ne, oh, ne, oh, ne

Lennon je opisao kao neverovatnu jam session pesmu, studijsku improvizaciju sa Harrisonom na slajd gitari. Spektorov produkcijski stil zvani Wall of sound (koji je on sam opisao kao wagnerijanski pristup rock and rollu) ovde je došao do punog izražaja.

Pisanje pesama je poput pisanja knjiga. Pohranjujete male melodije /reči/ideje itd. u svoju biblioteku uma i izvlačite ih kad vam zatrebaju.

Biser koji otvara B stranu antologijskog solo albuma – Imagine (1971), Johna Lennona, zvao se Gimme some truth. Bio je to Lennon u svom punom sjaju (uz malu pomoć prijatelja Harrisona na moćnoj slajd gitari), u jednom od najboljih izdanja – ovaj put u gorkoj potrazi za istinom. Zataškavanje istine poput masakra u My Laiu u Vijetnamu frustriralo je Lennona da napiše ovu borbenu, politički obojenu, protestnu pesmu, zahtevajući jednostavnu istinu. Lennon je predsednika USA Richarda Nixona u ovoj pesmi nazvao tricky dicky, nadimak koji je postao popularan tokom saslušanja u Watergateu. Mnogo je lirskih referenci na političare kao na varljive, ulizice i kukavice. Počeci pesme datiraju još iz vremena koji su The Beatlesi proveli u Indiji, početkom 1968, da bi se pesma pojavila i na sesiji zvanoj Get back, januara 1970. Mnogo se toga promenilo za Lennona od tada do snimanja za Imagine. Rešio se svoje zavisnosti o heroinu, prošao je primarnu terapiju kod dr Arthura Janova i uspostavio se kao uspešan solo umetnik, okrenuvši se dosta političkom angažovanju i protestnim pesmama.

Muka mi je i umoran sam od slušanja

Nervoznih-kratkovidih-uskogrudih-licemera

Sve što želim je istina

Samo mi daj malo istine

Dosta mi je čitanja stvari

Neurotičnih-psihotičnih-svinjoglavih političara

Sve što želim je istina

Samo mi daj malo istine

Nijedan Tricky Dickyjev

Kratkokosi-žuti sin

Me neće uspavati

Nasapunjati me

Samo džepom punim nade

Novac za dop

Novac za ništa(dobijen bez truda)

Smrtno mi je muka od gledanja

Stegnutih-snishodljivih-maminih malih šovinista

Sve što želim je istina

Samo mi daj malo istine

Dosta mi je gledanja scena

Šizofrenih-egocentričnih-paranoičnih-primadona

Sve što želim je istina

Samo mi daj malo istine.

Pesma Gimme some truth nema uvoda – samo zaroni ravno u glavne akorde i tekst od prvog takta. To je najdirektnija pesma na albumu Imagine u svakom smislu. Ona govori slušaocu o čemu se tačno radi bez upotrebe slika ili simbolike. Lennon je otprilike u to vreme (krajem šezdesetih, početkom sedamdesetih) napisao nekoliko protestnih pesama s političkim temama, od Revolution i Give Peace A Chance do Power To the People, Working class hero i Instant Karme, zaključno sa singlom Happy Xmas (War Is Over) i albumom Sometimes in New York City. Gimme some truth, kao jedna od najekstrovertnijih Lennonovih protestnih pesama, sadrži različite političke reference koje proizilaze iz vremena kada je napisana, tokom poslednjih godina Vijetnamskog rata.

Bavio sam se takozvanom politikom u kasnim 1960-im i 1970-ima, više iz osećaja krivice, nego zbog istinske zabrinutosti. Više zbog krivice što si bogat i razmišljanja da možda ljubav i mir nisu dovoljni. To da se pokušam upucati ili tako nešto ili dobiti udarac šakom u lice da dokažem da sam jedan od ljudi. Činio sam to protiv svog osnovnog instinkta koji mi je govorio drugačije, priseća se John Lennon.

Ispisujući pesme poput Gimme Some Truth, John Lennon je radikalizovao svoju muziku i postao jedan od politički najangažovanijih muzičara u istoriji. Snaga i poruka Lennonove polemičke pesme (koja je doživela mnoštvo obrada i čija poruka posebno snažno odjekuje u današnjem svetu post-istine) imale su veliki uticaj i na Bona Voxa. Pevač irske rock grupe U2 rekao je:

Sećam se da sam slušao album Imagine kada sam imao 12 godina. Promenio je oblik moje spavaće sobe, promenio je oblik moje glave i promenio je oblik mog života. Toliko je proširio otvor blende da mi je bilo kao da prvi put vidim svet. Naučio sam mnogo iz stihova pesme Gimme Some Truth i to je, na neki način, bio predložak za sve što je usledilo.

Lennon je rekao da je njegov život nakon Imagine postajao sve luđi (naročito nakon pesama poput Gimme some truth), kao da je Alisa u zemlji čudesa. Taj bi osećaj bio pojačan kada je postao meta američke vlade (praćen do ubistva, 1980. od strane FBI-ja kao opasan politički antisistemski radikal). Lennon je živeo u New Yorku, gde je zajedno s Yoko Ono napisao svoju sezonsku političku himnu Sretan Božić (Rat je gotov), a postao je i prijatelj s političkim radikalima Abbie Hoffmanom i Jerryjem Rubinom. Njegovo prijateljstvo s tim otvorenim Nixonovim kritičarima i njegove antiratne pesme razbesnele su J Edgara Hoovera, direktora FBI. Hoover i Nixon bili su itekako svesni da će nadolazeći izbori 1972. biti prvi na kojima će 18-godišnjaci imati pravo glasa, i bili su zabrinuti da bi Lennon mogao iskoristiti svoju moć slavne osobe kako bi inspirisao mlade ljude u politički postupak bunta protiv njih i sistema. Sredinom 70-ih Lennon je doživeo promenu smera i počeo se udaljavati od radikalizma, iako nikada nije izgubio svoju predanost politici. Godine 1978. rekao je:

Najveća pogreška koju smo Yoko i ja napravili u tom razdoblju bila je dopuštanje da padnemo pod uticaj ozbiljnih revolucionara muškaraca-machoa i njihovih suludih ideja o ubijanju ljudi... trebali smo se držati vlastitog načina radeći za mir: kreveti, plakati...

I’m sick and tired of hearing things
From uptight, short-sighted, narrow-minded hypocritics
All I want is the truth
Just gimme some truth
Ive had enough of reading things
By neurotic, psychotic, pig-headed politicians
All I want is the truth
Just gimme some truth

No short-haired, yellow-bellied, son of tricky dicky
Is gonna mother hubbard soft soap me
With just a pocketful of hope
Money for dope
Money for rope

No short-haired, yellow-bellied, son of tricky dicky
Is gonna mother hubbard soft soap me
With just a pocketful of soap
Money for dope
Money for rope

I’m sick to death of seeing things
From tight-lipped, condescending, mamas little chauvinists
All I want is the truth
Just gimme some truth now

I’ve had enough of watching scenes
Of schizophrenic, ego-centric, paranoiac, prima-donnas
All I want is the truth now
Just gimme some truth

No short-haired, yellow-bellied, son of tricky dicky
Is gonna mother hubbard soft soap me
With just a pocketful of soap
Its money for dope
Money for rope

Ah, I’m sick and tired of hearing things
From uptight, short-sighted, narrow-minded hypocrites
All I want is the truth now
Just gimme some truth now

Ive had enough of reading things
By neurotic, psychotic, pig-headed politicians
All I want is the truth now
Just gimme some truth now

All I want is the truth now
Just gimme some truth now
All I want is the truth
Just gimme some truth
All I want is the truth
Just gimme some truth.

Nakon protestne bure Gimme some truth sledi trenutak emotivnog, ljubavnog smirenja – Oh, my love (jedina pesma, uz naslovnu, koju zajedno potpisuje braćni par Lennon-Ono). Bila je to najstarija pesma na albumu, čiji koreni sežu u 1968., Beatles fazu Belog albuma, nudeći božanstven osećaj ponovnog rođenja nakon zaljubljivanja (uz prekrasnu gitaru Georgea Harrisona, Lennonovog iskrenog prijatelja koji je briljirao na ovom albumu, nakon vlastitog kreativnog vrhunca na solo albumu All things must pass). Električni klavir Nickyja Hopkinsa (uz zvuk Harrisonovog Les Paula) dodao je dodatnu eleganciju jednoj od najlepših Lennonovih solo pesama.

Oh, moja ljubavi, prvi put u životu

Oči su mi širom otvorene

Oh, moja ljubavi, po prvi put u životu

Mogu videti

Vidim vetar, oh, vidim drveće

Sve je čisto u mom srcu

Vidim oblake, oh, vidim nebo

Sve je čisto u našem svetu

Oh, ljubavi moja, po prvi put u životu

Um mi je širom otvoren

Oh, ljubavi moja, po prvi put u životu

Moj um oseća

Osećam tugu, oh, osećam snove

Sve je čisto u mom srcu

Osećam život, oh, osećam ljubav

Sve je čisto u našem svetu

A nakon smirenja, dolazi nova Lennonova oluja, ovaj put u vidu jetkog napada na donedavnog najbližeg saradnika, prijatelja iz Beatlesa – Paul McCartneyja. How do you sleep? bio je sarkastičan odgovor na aluziju McCartneyja sa njegovog solo albuma Ram (1971) o tome kako previše ljudi samo propoveda (pesma Too many people).

Sgt. Pepper te je iznenada uhvatio

Bolje da vidiš ravno kroz te

Mamine oči

Ti frikovi su bili u pravu kada su rekli

Da si umro

Jedina greška koju si napravio je bila

U tvojoj glavi

Kako spavaš?

Ah kako noću spavaš?

Živiš s poštenjacima koji ti govore

Da si bio kralj

Skočiš čim ti mana reće

Nešto

Jedina stvar koju si napravio je jučer (Yesterday)

I otkad si nestao ti si

Samo još jedan dan

Kako spavaš?

Ah kako noću spavaš?

Zgodno lice može potrajati još godinu ili dvije

Ali ubrzo će vidjeti što

Možeš napravit

Ton koji radiš je melodija

Za moje uši

Mora da si nešto naučio

Svih ovih godina

Kako spavaš?

Ah kako noću spavaš?

Obračun dva prijatelja bio je jedan od trenutaka gorčine koji je vremenom ipak izbledeo. Došlo je do pomirenja, iako je nekadašnja toplina velikog kreativnog tandema i starog prijateljstva izostala. Već naredna stvar na albumu Imagine – How?, pruža drugu, sliku emotivne i ljudske ranjivosti Johna Lennona, jednog hipersenzibilnog i prilično tragičnog momka koji se ceo život mučno probijao kroz životne oluje, često užasno usamljen, loše shvaćen, nesiguran nakon svega i u sebe i u druge. Previše iskren i borben duh, s jedne strane, bio je krhka, lomljiva ličnost koji je čitav život tragao za osloncem, ljubavlju i mirnom lukom koju je veoma retko nalazio – barem ne za dugo. Odbačen od roditelja, plutao je kroz životne nemire – s jedne strane je bio idol mnogima, savršeni rock superstar, a iza pozornice – stvari su izgledale mnogo drugačije. Kovitlac jednog burnog vremena lomio ga je između Scile i Haribde, na kraju ga pretvorivši u legendu, rano, prerano.

Kako mogu da krenem napred kada

Ne znam ka kojoj sam strani okrenut?

Kakp mogu da krenem napred

Kada ne znam ka kojoj strani da se okrenem?

Kako mogu da krenem napred,u nešto

U šta nisam siguran?

O ne,o ne

Kako mogu da imam osećaj

Kada ne znam ni da li je to osećaj?

Kako mogu da osetim nešto

Ako jednostavno ne znam kako?

Kako mogu imati osećanja

Kada su mi uvek bila uskraćena?

O ne,o ne

Znaš,život može biti dug

A ti moraš da budeš tako jak

I svet je tako težak

Ponekad osećam da mi je dosta svega

O ne,o ne

Kako mogu da dam ljubav

Kada ni ne znam šta to dajem?

Kako mogu da dam ljubav

Kada jednostavno ne znam kako da je dam?

Kako da dam ljubav

Kada je ona nešto što nikada nisam imao?

O ne,o ne

Kako možemo ići napred

Kada ne znamo ka kojoj smo strani okrenuti?

Kako možemo ići napred

Kada ne znamo ka kojoj strani da se okrenemo?

Kako možemo ići napred.

Ka nečemu u šta nismo sigurni?

O ne,o ne

Pesma How? prikazuje nam Johna Lennona kako se bori za smisao svoje nove životne i umetničke misije nakon raspada Beatlesa, mita koji je šezdesetih opčarao svet, donevši sobom mnoge iluzije i gorka razočarenja. Muzički, pesma How? odbacuje sirovu produkciju albuma John Lennon/Plastic Ono band u korist čokoladnog premaza kako je Lennon krstio mnogo slađi, zašećereni album Imagine. Osećala se nesigurnost i Lennonova upitnost – u kom smeru krenuti dalje?

Za sam antologijskog Imagine albuma ostavljena je Oh Yoko!, vesela, razigrana ljubavna pesma posvećena Yoko Ono.

U sred noći

U sred noći zovem

Tvoje ime

Oh, Joko, oh, Joko

Moja će te ljubav pokrenuti

U toku kupanja

U toku kupanja dozivam

Tvoje ime

Oh, Joko, oh, Joko

Moja će te ljubav pokrenuti

U toku brijanja

U toku brijanja dozivam

Tvoje ime

Oh, Joko, oh, Joko

Moja će te ljubav pokrenuti

Na pola sna

Na pola sna zovem

Tvoje ime

Oh, Joko, oh, Joko

Moja će te ljubav pokrenuti

Među oblacima

Među oblacima zovem

Tvoje ime

Oh, Joko, oh, Joko

Moja će te ljubav pokrenuti

Oh, Joko, oh, Joko, oh, Joko, oh, Joko

Oh, Joko

To je vrlo popularna pesma, ali bio sam nekako sramežljiv i posramljen i nije predstavljala moju sliku o sebi kao o tvrdom, tvrdokornom rock ’n’ rolleru s kiselim jezikom, objašnjavao je Lennon odbijanje da se pesma pojavi kao singl. Melodija je inspirisana pesmom Lonnieja Donegana Lost John, pesmom koju je Lennon često svirao. Napisao je osnovu za muziku 1968. dok su The Beatles bili u Indiji s Maharishijem Maheshom Yogijem, iako pesma nije dovršena pre početka snimanja Imagine.

Album Imagine (1971) Johna Lennona bio je melodičnija, svetlija strana autoportreta jednog jedinstvog umetnika (u odnosu na njegov opori, ogoljeni prvenac - John Lennon/Plastic Ono band (1970), obilje sirovih užitaka, lečenja emocionalnih rana prošlosti), muzičara koji će svojim pesmama i društvenim angažmanom zauvek obeležiti drugu polovinu uzburkanog, 20. veka. Bio je to jedan od njegovih kreativnih vrhunaca, jedinstven umetnički ugođaj čoveka koji je stihovima Sve što želim je istina, samo mi daj malo istine zauvek obeležio svoje mesto unutar burne istorije rock and rolla.

Možda ćeš reći da sam sanjar

ali, ja nisam jedini

nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti

i svet će biti kao jedan